Научная статья на тему 'АБУ ҲАФС БУЖАЙРИЙНИНГ ИЛМИЙ МЕРОСИ ВА УСТОЗЛАРИ'

АБУ ҲАФС БУЖАЙРИЙНИНГ ИЛМИЙ МЕРОСИ ВА УСТОЗЛАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
4
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Бужайрий / Бухорий / ровий / ҳадис / саҳиҳ / устоз / эшитган / Жомеъул муснад / тафсир / асар / Хушуфағн.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Исаев Йўлдошхон

Ушбу мақолада Абу Ҳафс Бужайрийнинг ҳаёти, илмий мероси, ҳадис илми ривожида тутган ўрни ҳамда устозлари ҳақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АБУ ҲАФС БУЖАЙРИЙНИНГ ИЛМИЙ МЕРОСИ ВА УСТОЗЛАРИ»

АБУ ХДФС БУЖАЙРИЙНИНГ ИЛМИЙ МЕРОСИ ВА УСТОЗЛАРИ

Исаев Йулдошхон

Имом Бухорий халкаро илмий-тадкикотмаркази илмий ходими https://doi.org/10.5281/zenodo.11100780

Аннотация. Ушбу мацолада Абу Х,афс Бужайрийнинг %аёти, илмий мероси, %адис илми ривожида тутган урни %амда устозлари %ацида суз боради.

Калит сузлар: Бужайрий, Бухорий, ровий, %адис, са%щ, устоз, эшитган, Жомеъул муснад, тафсир, асар, Хушуфагн.

Abstract. This article talks about the life of Abu Hafs Bujairi, his scientific heritage, his role in the development of hadith science, and his teachers.

Keywords: Bujairi, Bukhari, narrator, hadith, sahih, teacher, heard, Jame' ul-musnad, tafsir, work, Khushufag'n.

Аннотация. В данной статье рассказывается о жизни Абу Хафса Буджаири, его научном наследии, его месте в развитии хадисоведения и его учителях.

Ключевые слова: Буджайри, Бухари, передатчик, хадис, сахих, учитель, услышанный, джамеул муснад, тафсир, произведение, Хушуфагн.

Ozet. Bu makalede Ebu Hafs Bujairi'nin hayati, ilmi mirasi, hadis ilminin geli§mesindeki rolu ve hocalarindan bahsedilmektedir.

Anahtar Kelimeler: Buceyri, Buhari, ravi, hadis, sahih, hoca, i§itilmi§, Cem'ul-musned, tefsir, eser, Khushufag'n.

Абу Х,афс Умар ибн Мухаммад ибн Бужайр ибн Х,озим ибн Рошид Х,амадоний, Самаркандий Бужайрий 223/838 йили Самарканднинг Сугд музофотидаги Хушуфагн кишлогида тугилган. 88 ёшга кириб 311/923 йили вафот этган [2:54; 3:60; 4:374; 5:327; 6:1621. У халк орасида Абу Х,афс Бужайрий номи билан танилиб, самарали ижод килган. Бужайрий нисбаси бирор жой ёки касбга эмас, Бужайр исмли шахсларга нисбатан кулланган. У бобоси Бужайр ибн Х,озимнинг исмидир. Мисрлик тадкикотчи олим Абдуллох Абдулхамид Саъд томонидан тузилган "Урта Осиё олимлари комуси"да: "Бужайр" сузи "кичкина коринчаси булган бобо" маъносини билдиради[3: 53], дейилган. "Бужайр" сузи "кичик корин" деган маънони хам англатади.

Манбаларда Абу Х,афс Умар ибн Мухаммад номи Сугдий, Хушуфагоний, Самаркандий, Бужайрий нисбалари билан келтирилган. Айрим манбаларда эса "Бухайрий"[1:154; 3:145; 7:391] нисбаси билан хам келган. Бирок аксар олимлар уз асарларида Абу Х,афс Бужайрий нисбаси билан кайд этган. Халк орасида хам у айнан шу нисба билан машхур булган.

Абдулкарим Самъонийнинг "Ансоб" номли китобида келтирилишича, бир куни Абу Х,афс Умар ибн Мухаммад Сугдий Хушуфагон кишлогидаги ховлисида катта дарахт остида дустлар даврасида сухбат куриб утириб, дустларига бундай деб суз котибди:

- Сизлар дунёнинг энг куркам ва энг хушманзара жойида утирибсизлар.

- Нима учун? - деб сурабди дустлари.

Шунда Абу Х,афс Бужайрий:

- Чунки дунёда Самарканднинг Сугди каби куркам, хушманзара, бахаво жой топилмайди. Сугдда Хушуфагонга тенг келадиган жой йук. Хушуфагонда менинг бу богимдан ободрок жой, богимда эса бу дарахтнинг соясига тенг келадиган серсоя ва салкин жойнинг узи йук, - деб жавоб берган экан[2:70].

Абу Дафс Бужайрийнинг болалик ва ёшлик даври тугилиб усган она кишлоги Хушуфагонда утган. У дастлабки таълимни отаси Абу Умар Бужайрдан олган. Кейинчалик Абу Дафс Бужайрий илм урганиш шижоати ва Пайгамбаримиз соллалоху алайхи васалламдан ворид булган хадисларни эшитиш, урганишга кизикиши сабабли уша даврда илм-фан учоги булган Хуросон, Басра, Куфа, Шом, Миср, Дижоз каби бир канча шахар ва мамлакатларга илмий сафарлар килган.

Аллома сафари чогида Дамашк шахрига борганини тарихчи олим Абулкосим Али ибн Дасан ибн Дибатуллох ибн Абдуллох - Ибн Асокир "Тарихул мадинати Димашк ва зикри фазлиха ва тасмияти мин хиллиха минал амасил" ("Дамашк шахрининг тарихи, унинг фазилати ва ундаги жойларнинг номланишига мисоллар") китобида бундай келтиради: "Дофиз Абу Дафс Умар ибн Мухаммад ибн Бужайр ибн Дозим ибн Рошид Дамадоний Самаркандий Бужайрий таълим олиш ва хадис жамлаш ниятида Дамашк шахрига бориб, у ерда Ахмад ибн Абдулвохид ибн Уъбуд, Абу Омир Мусо ибн Омир Марий, Дишом ибн Холид, Мухаммад ибн Дошим Баълабаккий, Сулаймон Дамсий, Аюб ибн Али ибн Дайсам Каноний каби куплаб таникли олимлардан таълим олган ва хадислар тинглаган" [6:320]. Демак, Аллома Дамашкка борганида, у ернинг куплаб таникли олимлари билан учрашган, улар билан илмий мулокотда булган.

Абу Дафс Бужайрий хадис буйича асосий таълимни Абу Махмуд Мухаммад ибн Муовия (Абдуллох ибн Абдурахмон Доримийнинг тогаси) Абдуллох ибн Абдурахмон Доримий Самаркандий, Исо ибн Даммод Зугба Мисрий, Исхок ибн Шохин Воситий, Абу Соиб Силм ибн Жаннода Куфий, Абд ибн Думайд Кеший (Абд ибн Думайд Кешийнинг "Муснади Кеший" номли китоби булиб, у зот Имом Бухорийнинг устозидир) ва Абу Абдуллох Мухаммад ибн Исмоил Бухорий каби куплаб машхур мухаддис олимлардан тахсил олган[5:327; 8:490].

Имом Бухорийнинг "Сахих" тупламига ёзилган энг муътабар шархлардан бири булган Ибн Дажар Аскалонийнинг "Фатхул борий" ("Ижодкорнинг очиб берган шархи") китобининг Мукаддимасида бундай келтирилади: "Умар ибн Мухаммад Бужайрий: "Мухаммад ибн Исмоил Бухорийнинг: Мен "Жомеъус сахих" китобимни Масжидул Дарамда тасниф килдим. Бу китобдаги хар бир хадисни Аллох таолодан яхшилик сураб, икки ракат намоз укиб, унинг сахихлигига ишонч хосил килганимдан кейин киритдим", деб айтаётганини эшитдим", дейди"[8:490].

Ушбу ривоят оркали Абу Дафс Бужайрий хадис илмининг султони Имом Бухорий хазратлари билан бир даврда яшаганини, иккаласи бир бири билан учрашганини ва Имом Бухорийнинг мазкур сузини айнан узидан эшитганини англаб олиш мумкин.

Дамашклик олим Хайриддин ибн Махмуд ибн Мухаммад Зириклий "Аълом" асарида таникли олим Захабийнинг: "Абу Дафс Бужайрий замонасининг тенги йук алломаси эди. Мен у зотдан олтмиш мингдан ортик хадис тинглаганман"[11:60], деб айтган эътирофини келтириб утган. Аллома куп хадис ёд билгани, уларни жамлашга шижоати ва таквоси сабабли "хофиз" ( ^уръони карим ва куп хадисларни ёддан билган кишига нисбатан айтилади), "такводор мухаддис", "имомул кабир" (катта имом), "шайх" каби шарафли номларга сазовор булган.

Абу Дафс Бужайрий хадис урганиш ва туплаш билан бирга, куплаб шогирдлар хам етиштирган. Абу Бакр Мухаммад ибн Абдулганий Багдодийнинг "Такмилатул икмол" китобида Мухаммад ибн Собир Бухорий, Абу Назр Мухаммад ибн Бакр Дехкон Самаркандий, Мухаммад ибн Ахмад ибн Имрон Шоший, Муътамар ибн Жибрил Карминий,

Аъюн ибн Жаъфар Самаркандий, Абу Жаъфар Мухаммад ибн Али Муаддаб Шоший ва Исо ибн Мусо Кошоний каби уз замонасининг машхур мухаддис ва ровийлари Абу Дафс Бужайрийдан хадис тинглагани ва ундан ривоят килгани кайд этилган[5:327]. Бундан ташкари, Абу Дафс Бужайрийдан унинг угли Абулхасан Мухаммад ибн Умар, Имом Абу Бакр Мухаммад ибн Али ибн Исмоил ^аффол Шоший, Абу Яхё Ахмад ибн Мухаммад ибн Иброхим ибн Исхок ибн Дозим Самаркандий, Мухаммад ибн Дотам Кошоний, Абулфазл Ахмад ибн Исмоил ибн Яхё ибн Дозим Аздий Самаркандий ва Али ибн Биндор Сайрафий каби олимлар хам тахсил олган ва хадис ривоят килган[6:37].

Шошлик алломаларнинг хаёти ва илмий меросини урганиш буйича улкан ишларни амалга оширган т.ф.д Неъматулло Мухаммедов узининг "Шош вохаси олимларининг илмий-маънавий мероси" китобида: "Абу Бакр ^аффол Шоший Хуросонга бориб, Мухаммад ибн Исхок ибн Хузайма, Мухаммад ибн Исхок Саррож, Умар ибн Мухаммад ибн Бухайр (Манбаларда турлича "Бужайр", "Бухайр" ва "Бухайр" куринишда келган) Самаркандий каби етук олимлардан дарс олган ва бошка табакалардан хадислар тинглаган", деб келтириб утган[9:52].

Юкоридаги манбалардан куриниб турибдики, Абу Дафс Бужайрий, фикх, хадис, усул ва тилшунослик илмлари буйича тенги йук олим деб эътироф этилган. Имом Абу Бакр ^аффол Шоший каби бир канча алломаларга устозлик килган.

Абу Дафс Бужайрий илм-фан хамжамиятига етук алломаларни етказиб бериш билан кифояланиб колмасдан, узининг бой илмий ижоди билан хам улкан хисса кушган. Дадис ва тафсир илми сохасида бир канча асарлар яратган. Манбаларда келтирилишича, у "Сахих" хадислар туплами ва "Тафсир" каби асарларнинг муаллифи хисобланади. "Сахих" тупламининг кулёзма нусхалари хорижий мамлакатларнинг кутубхонасида сакланмокда[10:206; 11:60].

Алломанинг "Китобус сафина" ("Кема китоби") номли яна бир асари хам булган. Бу борада Абдуллох Абдулхамид Саъд узининг "Урта Осиё олимлари комуси" китобида бундай келтиради: "Абу Дафс Бужайрийдан унинг Ахмад исмли набираси "Жомеъус сахих" ("Ишончли туплам") ва "Китобус сафина" ("Кема китоби") китобларини укиб урганган. Ушбу китобларни Абу Дафснинг узи ёзган"[2:370: 3:145]. Афсуски "Китобус сафина" бизнинг давримизгача етиб келмаган.

Хайриддин Зириклий узининг "Аълом" китобида Абу Дафс Бужайрий ва "Сахих" тупламининг кулёзма нусхаси хакида бундай маълумот келтиради: "Мовароуннахрлик мухаддис, хофиз Абу Дафс Бужайрий "Сахих" ва "Тафсир" асарлари муаллифидир. У Самарканд якинидаги кишлоклардан бирида яшаб утган. Дозир бу жой "Раъсул контара" ("Тугонбоши") деб аталади[2:27: 3:145]. Аллома илм олиш ва хадис тинглаш максадида Хуросон, Басра, Куфа, Шом, Миср ва Дижоз каби бир канча шахар ва мамлакатларда булган. У кишининг каламига мансуб "Жомеъул муснад" ва "Тафсир" асарларининг кулёзма нусхаси хозирги кунда Дамашк шахридаги Зохирия кутубхонасида 1067-ракам остида сакланмокда"[11:60]. Мазкур асарнинг электрон нусхаси Имом Бухорий халкаро илмий-тадкикот маркази электрон базасида хам мавжуд. У 124 варакдан иборат булиб, "Жомеъул муснад"нинг уттизинчи - "Расулуллох соллаллоху алайхи васалламнинг бетобликлари ва вафотлари" бобини ва "Тафсир" китобининг аввалги кисмини уз ичига олган.

Бу уринда "Жомеъул муснад"даги биринчи хадисни келтириб утишни лозим топдик:

ymmh Oa3.ngaH puBoaT KH-nuHagu: "Pacy.ny.n.nox co.raa.n.noxy a^anxu BacannaMgaH энг

oxupru эmнттaн HapcaM Y 3othhht moM HoMo3uga "Mypca.naT" cypacuHH yKHraH^apu 6y.ngH".

A6y X,a$c By^anpHH 6yroK MyxaggucnapgaH Tat.nHM o^raH. Y y3HHHHT y^KaH h^mhh ^aonuaTH Gu^aH H^M-^aHHHHT xaguc Ba Ta^cup Ka6u coxa^apu puBo^ura KaTTa xucca KymraH. HeKHH my noKKana yHHHT xaeTH Ba h^mhh Mepocu Gynuna KeHT Ky.naM.nH TagKHKoT yTKa3H^MaraH. EyryHTH KyHga Hmom EyxopuM xa^Kapo H^MHH-TagKHKoT MapKa3uga A6y X,a$c By^aHpHHHHHT xaeTH, ^aonuaTH Ba yHHHT "®oMety.n MycHag" khto6hhh TagKHK этнm GyHHna MyanaH Hm^ap 6om^a6 roGopH^raH. TagKHKoraap gaBoMHga a^^oMaHHHT xaeTH Ba h^mhh MepocHra oHg aHTH Mat.nyMoxnap ro3ara HHKagu, geraH yMHggaMH3.

REFERENCES

1. A6gy^KapHM h6h MyxaMMag Po^HtHH ^a3BHHHH. TagBHHy ax6opH ^a3BHH. 1. -EanpyT, 1987.

2. A6gy^KapuM CaMtoHHH. Ahco6. 2. 8. - EanpyT, 1998.

3. A6gy^^ox A6gy^xaMHg Catg. YpTa Ocue o.nHM.napH KoMycu. - T.: Hmom EyxopuM pecny6^HKa H^MHH-MatpH^HH MapKa3H HampueTH, 2007.

4. A6y A6gy^^ox EKyT X,aMaBHH. Myt^aMyn 6y.ngoH. 2. - EanpyT, 1979.

5. A6y EaKp MyxaMMag h6h A6gy^raHHH EargoguH, TaKMH^aTyn hkmo^. 3.- MaKKa. ^oMeta yMMyn Kypo, 1410/1990.

6. A6y^KocuM a^h h6h X,acaH h6h X,u6aTy.n.nox h6h A6gy^^ox fflo^et. Tapuxyn MagHHaTH ^HMamK Ba 3HKpu ^a3^uxa Ba TacMHaTH mhh xu-rauxa MHHan aMacun. 45. 69. -EanpyT, 1995.

7. a^h h6h X,ucoMHggHH X,HHgHH. Karoyn atMon. 2. - EanpyT, 1989.

8. H6h X,a^ap AcKa^oHHH. OaTxy^ 6opuH. 2. - Mucp. MupuM Ky6po MaT6aacu. MyKagguMacu, 1301/1884.

9. MyxaMegoB H. Eom Boxacu o^HM^apHHHHT u^MHH-MatHaBHH Mepocu. - T.: THY, 2007.

10. MyxaMMag h6h AxMag h6h ycmoh 3axa6uH. Ta3KupaTy.n xy$$o3. 2. - EanpyT, 1998.

11. XanpuggHH 3hphk^hh. At^oM. 5. ^opyn h^m, 2002.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.