Научная статья на тему 'ИЛМ-ФАН РИВОЖИДА ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ЎРНИ'

ИЛМ-ФАН РИВОЖИДА ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
28
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
физика / онтология / эфир / электр / материя / Х-нурланиш / илмий-техник тараққиёт / нисбийлик назарияси / лампа. / physics / ontology / ether / electricity / matter / x-rays / scientific and technological progress / theory of relativity / lamp.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Кушаков, Файзулла Абдуллаевич

Ушбу мақолада XVIII аср охиридан бошлаб ҳозирги кунга қадар бўлган табиий фанлардаги ихтироларнинг жамият ва инсон ҳаёти ва фаолиятига таъсири тахлил қилинган. Физика фанида вужудга келган “катта портлаш” оқибатида илм-фаннинг келажагига жуда катта таъсир ўтказди. Бу жараёнлар ижтимоий муносабатларга бўлган таъсирини ўрганишга харакат қилинди. Илм ихтироларнинг инсон фаолиятига ижобий ёки салбий таъсири фалсафий жиҳатдан тахлил қилинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF SOCIAL RELATIONS IN THE DEVELOPMENT OF SCIENCE

This article analyzes the impact of inventions in the field of natural sciences on society and human life and activity from the end of the 18th century to the present day. The "Big Bang" in physics had a huge impact on the future of science. An attempt was made to study the impact of these processes on social relations. Philosophically analyzed the positive or negative impact of scientific inventions on human activity.

Текст научной работы на тему «ИЛМ-ФАН РИВОЖИДА ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ЎРНИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(1/2), Jan., 2023

ИЛМ-ФАН РИВОЖИДА ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ УРНИ

Кушаков Файзулла Абдуллаевич

ТДТрУ «Ижтимоий фанлар» кафедраси катта укдтувчиси. kushakovfayzullo@gmail.com +99897 777 25 83

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада XVIII аср охиридан бошлаб уозирги кунга цадар булган табиий фанлардаги ихтироларнинг жамият ва инсон уаёти ва фаолиятига таъсири тахлил цилинган. Физика фанида вужудга келган "катта портлаш" оцибатида илм-фаннинг келажагига жуда катта таъсир утказди. Бу жараёнлар ижтимоий муносабатларга булган таъсирини урганишга харакат цилинди. Илм ихтироларнинг инсон фаолиятига ижобий ёки салбий таъсири фалсафий жиуатдан тахлил цилинди.

Калит сузлар: физика, онтология, эфир,электр, материя, Х-нурланиш, илмий-техник тарацциёт, нисбийлик назарияси, лампа.

АННОТАЦИЯ

В данной статье анализируется влияние изобретений в области естественных наук на общество и жизнь и деятельность человека с конца XVIII века до наших дней. «Большой взрыв» в физике оказал огромное влияние на будущее науки. Была предпринята попытка изучить влияние этих процессов на общественные отношения. Философски проанализировано положительное или отрицательное влияние научных изобретений на человеческую деятельность.

Ключевые слова: физика, онтология, эфир, электричество, материя, рентгеновское излучение, научно-технический прогресс, теория относительности, лампа.

ABSTRACT

This article analyzes the impact of inventions in the field of natural sciences on society and human life and activity from the end of the 18th century to the present day. The "Big Bang" in physics had a huge impact on the future of science. An attempt was made to study the impact of these processes on social relations. Philosophically analyzed the positive or negative impact of scientific inventions on human activity.

Key words: physics, ontology, ether, electricity, matter, x-rays, scientific and technological progress, theory of relativity, lamp.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

КИРИШ

ХУШ-ХГХ-асрлар охирида ривожланаётган фан ичида хам, унинг ижтимоий-маданий мухитида хам туб узгаришлар юз берди. Улар билимларнинг усиши, уни тизимлаштириш ва маданий тажриба окимида таржима килишнинг узига хос хусусиятлари билан интизомий ташкил этилган фаннинг шаклланишига олиб келди. Бу вактда дунёнинг механик тасвири аста-секин умумий илмий, универсал онтология тушунчаси илмий мулокотда бир мунча четлаштирилди. Бу тушунчаларни урнига табиат хакидаги бошка гоялар шаклланиши натижасида дунёнинг илмий манзараси пайдо булиб, уларнинг хар бири уз билим сохаси доирасида онтологик макомга эга булди. Фан автономияга эга булган ва бир-бири билан узаро алокада булган алохида фанларнинг мураккаб ташкил этилган тизимига айланиб борарди.

АДАБИЁТЛАР ТАЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тартиблашган табиатшуносликни шакллантиришнинг зарурий шартларидан бири фанни янги функцияларининг пайдо булиши, хусусан, унинг ишлаб чикаришдаги роли ва ахамияти ошиши бориши, иккинчи томондан, фан томонидан хакикатнинг янги сохаларини ривожлантириш эди. Энди фанга мос келмайдиган билимларнинг усиши механиканинг тор доираси ва дунёнинг механик тасвири билан узлаштирилиши мумкин эмас эди.

XVIII аср охирида-Х1Х асрнинг биринчи ярмида вазият тубдан узгарди. Ушбу давр тадкикотчилари анча мураккаб ва куп киррали муаммога дуч келишди: индивидуал натижаларни амалиётда вакти-вакти билан ишлатиш эмас, балки технологик янгиликлар, шу жумладан уларни ишлаб чикариш ичида илмий асослаш кабилардир.

Айнан шу тарихий даврда фан ва техника уртасидаги интенсив узаро таъсир жараёни бошланади ва одатда илмий-техник тараккиёт деб аталадиган ижтимоий ривожланишнинг махсус тури пайдо булади. Кейинги кадам фанлараро алокалар ва узаро алокаларни ривожлантириш эди. Классик даврдан классик булмаган фанга утиш даврида, айникса XIX аср охири ва ХХ аср бошларида фанда узаро боглик булган асосий вокеалар бу - инкилоб ва инкироз хисобланиб, бу биринчи навбатда физикада содир булди. Бу вокеа турли фалсафий йуналишлар уртасида айникса, материализм ва идеализм уртасида кескин полемикани хаётга олиб келди. Илмий билимларнинг табиий ривожланиши натижасида хаётга татбик этилган сунгги назарияларга ишора килиб, материализмни фалсафий йуналиш сифатида йук килишга жиддий уриниш килинган. Бу холат айникса хавфли булиб чикди ва шу билан бирга келажак фани ва биринчи навбатда бир хил физиканинг ривожланиши учун

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

жиддий ижобий ахамиятга ега эди. Асосий позицияни "материя"тушунчасини аниклаш масаласи эгаллади. XIX асрда "материя" томонидан атомлардан иборат моддани масса, кенгайтма, тусиксизлик, инерция ва бошкалар каби узига хос хусусиятларга эга булган коинотнинг булинмас гиштлари сифатида тушуниш одатий хол эди. Бошкача килиб айтганда, материя моддий, жисмоний, тугридан - тугри хиссий жихатдан берилган нарсага кискартирилди, аммо материя хакидаги бундай тушунча физикларни яна иккита ута кенг тушунчани -"электр" ва "эфир" ни ишлаб чикишга мажбур килди, улар кейинчалик физик майдон сифатида тушунилди.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Дастлаб, бу физиклар учун хеч кандай махсус "нокулайликлар" келтирмади, аммо бу учта тушунчада улкан кучнинг "кони" куйилди. Гап шундаки, XIX аср охири дунёнинг расмини сезиларли даражада узгартирган бир катор ажойиб кашфиётлар билан ажралиб турди. 1895 йилда Конрад Рентген (1845-1923) X-нурланишни кашф этди, кейинчалик унинг номини олди ва шу билан "утказувчанлик" ни материянинг мулки деб хисоблаш мумкин эмаслигини исботлади - бу нисбий ва хатто баъзи жисмоний ходисаларда хам булмаслиги мумкин. 1896 йилда Анри Беккерел (1852-1908) олдинги физик назарияларга мос келмайдиган радиоактивлик ходисасини кашф этди. 1897 йилда Уилям Томсон (Лорд Келвин) (1824-1907) атомнинг мураккаб тузилишини кашф этди: атом булинадиган булиб чикди. 1900 йилда Макс Планк (1858-1947) нурланишнинг дискретлигини кашф этди ва квант назариясига асос солди. Xусусан, фотонлар дам олиш массасига эга эмаслиги маълум булди. Алберт Эйнштейннинг махсус нисбийлик назарияси (1879-1955) (1905) ва бошкалар каби фундаментал ахамиятга эга булган бошка кашфиётлар килинган. Натижада, атомни электр (мусбат зарядланган ядро ва манфий зарядланган электрон кобик) ва эфир ёки майдон "лахтаси" сифатида ифодалаш мумкинлиги маълум булди. Материя тушунчаси, гуё "такдир эмас" булиб чикди, уни белгилаш учун хеч нарса йукдек туюлди. Дархол бир катор физикларнинг "материя йуколди", атом дематериализация килинди ва хоказо деган баланд овозлари пайдо булди.

Аср бошида физика ривожланишининг янги фалсафий тушунчаси унинг ривожланишига кучли туртки берди, бу умумий нисбийлик назариясини (тортишиш назарияси, квант механикаси, релятивистик физика ва бошка куп нарсаларни) яратишда намоён булди.). XIX-XX аср бошларида илмий билимларнинг микрокосмосга кириб бориши, ривожланиш гоясининг таркалиши, айникса Дарвиннинг эволюция назарияси таъсири остида, илмий

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

билимларда улчов ва бошка техникалардан кенг фойдаланиш билан боглик булган ажойиб кашфиётлар, тубдан янги мафкуравий дунёни илмий билишдаги услубий карашлар ва ёндашувлар фаннинг классик боскичидан классик булмаган фан боскичига утишини белгилаб берди.

Аср бошида физика ривожланишининг янги фалсафий тушунчаси унинг ривожланишига кучли туртки берди, бу умумий нисбийлик назариясини (тортишиш назарияси, квант механикаси, релятивистик физика ва бошка куп нарсаларни) яратишда намоён булди.). Х1Х-ХХ аср бошларида илмий билимларнинг микрокосмосга кириб бориши, ривожланиш гоясининг таркалиши, айникса Дарвиннинг эволюция назарияси таъсири остида, илмий билимларда улчов ва бошка техникалардан кенг фойдаланиш билан боглик; булган ажойиб кашфиётлар, тубдан янги мафкуравий дунёни илмий билишдаги услубий карашлар ва ёндашувлар фаннинг классик боскичидан классик булмаган фан боскичига утишини белгилаб берди. Бугунги кунда инсоннинг энг олий кадрият эканлигига ишонч узгармас хакикатга айланди. Адолат учун айтиш керакки, бундай баёнотларни илгари хам эшитиш мумкин эди, лекин шу билан бирга тан олиш керакки, буни англаш учун, айникса унинг асосий душмани - хаётнинг фожиали охири билан курашиш учун жуда кам иш килинган. Илм- фаннинг бу борада хакикий имкониятлари ва воситалари йукдек туюлди. Айни пайтда, бу муаммони хал килмасдан, "юкори" ва "чиройли" баёнотлардан фаркли уларок, инсон хаёти турли хил иктисодий, сиёсий, жиноий, шахслараро ва бошка "карама-каршиликлар"да кичик савдолашиш воситаси булиб колди. Бугунги кунда бу сохадаги вазият яхши томонга сезиларли даражада узгармокда.

ХУЛОСА

Дархакикат, замонавий фан фалсафасида, биринчи навбатда, инсоннинг кадр-кимматини ва замонавий дунёда ролини кайта бахолаш жараёни, шунингдек, ХХ1 аср дунёкарашини шакллантириш учун янги курсатмалар ва асосларини излаши аник. Илмий билимларнинг муваффакиятига умид килиш билан боглик булган хукмрон оптимистик туйгулар билан бир каторда, фанни тежаш миссияси сурок килинади, чунки у хар доим хам, айникса, узига Юкланган вазифаларни тезда хал кила олмайди. Аввало, бу илм- фаннинг одамни баъзи касалликлардан, шу жумладан саратон, ОИТС ва бошкалардан халос килиш имкониятини топа олмаслиги билан боглик. (улим хакида гапирмаса хам булади), лекин у аллакачон инсониятни вабо, чечак, вабо ва бошка куплаб собик ва хозирги "бахтсизликлар" дан куткарганини хисобга олмайди. Шуни таъкидлаш жоизки уртача умр куриш, сезиларли даражада

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

ошди. Илмий кашфиётлар инсоният хдётини ижобий томонга узгартириб, уни аклан ва рухан самарадорлигини оширишга хизмат килиши лозим.

REFERENCES

1. Кушаков, Ф. А. (2022). ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ СОВРЕМЕННОЙ ФИЛОСОФИИ ТЕХНИКИ. World scientific research journal, 4(2), 74-80.

2. Файзулла Абдуллаевич Кушаков (2022). ТЕХНИКАНИНГ ФАЛСАФИЙ МУАММОЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (10), 365-371.

3. Кушаков, Файзулла Абдуллаевич (2022). ТЕХНОЛОГИЯ ФАЛСАФАСИНИНГ ИЛМИЙ - НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10-2), 875-880.

4. Файзулла Абдуллаевич Кушаков, & Кымбат Канагатовна Назарова (2022). ТЕХНИКА ИЩИЛОБИНИНГ ИНСОН ТАФАККУРИГА ТАЪСИРИ. Academic research in educational sciences, 3 (10), 360-364.

5. Baratov, R. U. (2019). INTEGRATION OF A SCIENCE, FORMATION, AND MANUFACTURE IN THE COURSE OF PROFESSIONAL TRAINING. In ОБЩЕСТВЕННЫЕ НАУКИ В СОВРЕМЕННОМ МИРЕ: ПОЛИТОЛОГИЯ, СОЦИОЛОГИЯ, ФИЛОСОФИЯ, ИСТОРИЯ (pp. 51-54).

6. Baratov, R., & Uzbekova, S. (2022). INTEGRATION OF SCIENCE, EDUCATION AND PRODUCTION IN THE PROCESS OF TRAINING. World scientific research journal, 4(2), 7-11.

7. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Кушаков, Файзулла Абдуллаевич, Валиев, Л.А., & Хасанов, М.Н. (2022). ТРАНСПОРТ ТИЗИМИ ТАРАККИЁТ БОСКИЧЛАРИ (УЗБЕКИСТОН ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИ МИСОЛИДА). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (9), 606-

8. Абдурашидова, Нилуфар Абдурашидовна, & Хасанов, М. (2022). ЁШЛАР ДУНЁКАРАШИДА ДИН ВА АХЛОКНИНГ УЗАРО МУТАНОСИБЛИГИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 1226-1235.

9. Ramatov, J.S., Valiev, L.A., Xasanov, M.N. XIX ASRDA HINDISTONDAGI IZHTIMOII - FALSAFIY JARAYONLAR // ORIENSS. 2022. №6. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/hih-asrda-indistondagi-izhtimoiy-falsafiy-zharayonlar (kirish 12/11/2022).

10. Ф. А. Кушаков, М. Н. Хдсанов, Р. У. Баратов, Ж. С. Раматов, & С. X,. Султанов (2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ИНСОН ХЖУКЛАРИ ВА СУЗ ЭРКИНЛИГИ. Academic research in educational sciences, 3 (10), 803-810.

612.

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

11. PaMaTOB, "K. C., MypaTOBa, CyrraHOB, C. X,., TyxTa6oeB, 3., KymaKOB, O., & XacaHOB, M. H. (2022). H^THMOHH A^OTAT BA KA£PH£T.nAP nnroPATH3MH. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

12. Boltaevna, S. F. A., & Upashevna, A. L. (2022). Signs

13. PaMaTOB, ^.C., EaparoB, P.Y., CymaHOB, C.X., MypaTOBa, A.A., XacaHOB, M.H., & 3pHHe3OB, y.K. (2022). EmTAP 3AMOHABHH MA^AHHH ^HEOACH BA YMYMHHCOHHH KAAPK^T^AP TymyH^ACHHHHr MA3MyH-MOXH^TH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 376-386.

14. Hasanov, M., & Tuhtaboev, E. (2021). THE PERFORMANCE OF THE PERFECT MAN IN THE EASTERN RENESSANCE (ON THE EXAMPLE OF FARABI'S VIEWS). Innovative Technological Methodical Research Journal, 2(05), 1-6.

15. M.H.XacaHOB, ^AXa^roOB, P.X.TOupOB, & X.K.EOma6OeB. (2022). AEy HACP OOPOEHH ^mArAH ^ABP^ArH HTM-OAH BA TALTHM-TAPEHfl . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 137-140. Retrieved from http: //www.wsrj ournal .com/index. php/new/articl e/view/62 7

16. Jumaniyoz Ramatov, Rozigul Umarova, Rashid Baratov, Mirshod Khasanov, Siroj Sultonov, & Fayzulla Kushakov (2022). MODERN REQUIREMENTS FOR THE SPIRITUAL IMAGE OF YOUNG PEOPLE AND ITS MANIFESTATION IN PRACTICE. Academic research in educational sciences, 3 (10), 582-586.

17. Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). SOCIAL ASPECTS OF PROFESSIONAL QUALITY IMPROVEMENT (ON THE EXAMPLE OF THE RAILWAY SECTOR). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 969-976.

18. PaMaTOB, ^.C., BanneB, T.A., & XacaHOB, M.H. (2022). XIX ACP^A XKH^HCTOHAArH H^THMOHH - OATCAOHH ^APAEHTAP. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1070-1078.

19. ^ypa6OeB, H. ro., KymaKOB, O. A., CyrnaHOB, C. X., & XacaHOB, M. H. (2022). KОHOУЦHHTHK XyCyCH^TTAPH^AH XHTOH OATCAOACHHHHr KEHrAHHmH. World scientific research journal, 9(2), 3742.

20. Ruzigul, U., Nasirjan, J., Dilmurodkhakim, A., Mirshod, H., & Urozboy, E. (2020). Rationale and history of human reflections in the muslim philosophy. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(5), 1453-1458.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.