Научная статья на тему 'ИЛК ЎРТА АСРЛАР КУЛОЛЛИК ҲУНАРМАНДЧИЛИГИ ТАРИХИДАН'

ИЛК ЎРТА АСРЛАР КУЛОЛЛИК ҲУНАРМАНДЧИЛИГИ ТАРИХИДАН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
200
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
археологик комплекслар / ҳунармандчилик / кулоллик хумдонлари / кулоллар маҳаллалари / Мунчоқтепа / Нуртепа / Қалиятепа / Ўрда / Култепа / Бунжикат / archaeological complexes / handicrafts / pottery khumdons / potters' neighborhoods / Munchogtepa / Nurtepa / Qaliyatepa / Orda / Kultepa / Bunjikat.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Рахмонов Жонибек

Ўрта Осиёнинг тарихий-маданий ўлкаларидан бири Уструшонада кулоллик хунармандчилиги қадим даврдан ўз фаолиятини бошлаган. Уструшонада кулоллик хумдонлари ясайдиган кулоллар маҳаллалари қайд этилган қадимги шаҳарлар ўрганилган. Маколада Уструшонанинг Мунчоқтепа, Нуртепа, Қалиятепа ёдгорликларида топилган антик даврларга оид кулоллик хумдонлари, Жиззахдаги Ўрда, Зоминдаги Култепа, Бунжикат каби шаҳар ёдгорликлари ўрта асрларга оид кулоллик хумдонлари ва кулоллар маҳаллалари материаллари тахлил килинган. Ушбу топилмалар ҳақиқатдан ҳам Уструшонада кулолчилик ҳунармандчилигини ривожлангани ва маҳаллий хусусиятларга эга бўлганидан дарак беради

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In Ustrushona, one of the historical and cultural regions of Central Asia, pottery craft has been active since ancient times. In Ustrushona, ancient cities were studied, where potters' neighborhoods were recorded. The article analyzes pottery khumdons of ancient times found in Munchogtepa, Nurtepa, Qaliyatepa monuments of Ustrushona, city monuments such as Orda in Jizzakh, Kultepa in Zomin, Bunjikat, pottery khumdons of the middle ages and materials of potters' quarters. These finds really indicate that the pottery craft was developed in Ustrushona and had local characteristics.

Текст научной работы на тему «ИЛК ЎРТА АСРЛАР КУЛОЛЛИК ҲУНАРМАНДЧИЛИГИ ТАРИХИДАН»

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

ИЛК УРТА АСРЛАР КУЛОЛЛИК ХУНАРМАНДЧИЛИГИ

ТАРИХИДАН Рахмонов Жонибек

ГулДУ магистри https://doi.org/10.5281/zenodo.7362046 Анотация. Урта Осиёнинг тарихий-маданий улкаларидан бири Уструшонада кулоллик хунармандчилиги цадим даврдан уз фаолиятини бошлаган. Уструшонада кулоллик хумдонлари ясайдиган кулоллар мащллалари цайд этилган цадимги шащрлар урганилган. Маколада Уструшонанинг Мунчоцтепа, Нуртепа, Калиятепа ёдгорликларида топилган антик даврларга оид кулоллик хумдонлари, Жиззахдаги Урда, Зоминдаги Култепа, Бунжикат каби ша%ар ёдгорликлари урта асрларга оид кулоллик хумдонлари ва кулоллар ма%аллалари материаллари тахлил килинган. Ушбу топилмалар %ацицатдан %ам Уструшонада кулолчилик %унармандчилигини ривожлангани ва ма%аллий хусусиятларга эга булганидан дарак беради.

Калит сузлар: археологик комплекслар, %унармандчилик, кулоллик хумдонлари, кулоллар ма%аллалари, Мунчоцтепа, Нуртепа, Калиятепа, Урда, Култепа, Бунжикат. ИЗ ИСТОРИИ РАННЕСРЕДНЕВЕКОВОГО ГОНЧАРНОГО РЕМЕСЛА Анотация. В Уструшене, одной из историко-культурных стран Средней Азии, гончарное ремесло процветало с древних времен. В Уструшене отмечены древние города, где были изучены кварталы гончаров, где изготавливали керамических изделий. В статье проанализированы материалы древней керамики, найденные в памятниках Уструшоны как Мунчоктепе, Нуртепе, Калиятепе, средневековая керамика и кварталы гончаров в памятниках Урда в Джизаке, Культепа в Замине, Бунжикат. Эти находки действительно свидетельствуют о том, что гончарное ремесло в Уструшене развивалось и имеет свои местные особенности.

Ключевые слова: археологические комплексы, ремесла, гончарные мастерские, квартал керамистов, Мунчоктепа, Нуртепа, Калиятепа, Урда, Культепа, Бунджикат.

FROM THE HISTORY OF EARLY MEDIEVAL POTTERY CRAFT Abstract. In Ustrushona, one of the historical and cultural regions of Central Asia, pottery craft has been active since ancient times. In Ustrushona, ancient cities were studied, where potters' neighborhoods were recorded. The article analyzes pottery khumdons of ancient times found in Munchogtepa, Nurtepa, Qaliyatepa monuments of Ustrushona, city monuments such as Orda in Jizzakh, Kultepa in Zomin, Bunjikat, pottery khumdons of the middle ages and materials of potters' quarters. These finds really indicate that the pottery craft was developed in Ustrushona and had local characteristics.

Keywords: archaeological complexes, handicrafts, pottery khumdons, potters' neighborhoods, Munchogtepa, Nurtepa, Qaliyatepa, Orda, Kultepa, Bunjikat.

Урта Осиё тарихида мухим урин тутган Уструшонанинг илк урта асрлардаги кулолчилик хунармандчилиги тарихини чукур урганиш бугунги кун устуршонашунослари олдида турган мухим вазифа хисобланади. Чунки, Уструшона хунармандчилиги тарихида мухим урин тутган тармоклардан бири кулолчиликдир.

Маълумки, утказиладиган археологик казув тадкикотлари натижасида, энг куп, оммавий равишда кайд этиладиган топилмалар сирасига кулоллик идишлари намуналари

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

киради. Сопол идишлар аксарият лолларда археологик комплексларнинг кадимги иншоот ва обидаларнинг даврий санасини аникловчи асосий ашёвий манба булиб хизмат килади. Урта Осиёнинг бир катор тарихий-маданий улкаларининг, хусусан, Хоразм, Фаргона, Сугд, Бактрия-Тахористоннинг кадим ва урта асрларга тааллукли кулоллик хунармандчилиги ва сопол идишлари намуналари тарихи илмий тадкик килинган. Хусусан, Л.М. Левина, Н.Ф.Вактурская, О.М.Пещерева, Ю.Я.Якубов, Г.В.Шишкина, Н.П.Столярова, Т.Ж.Аннаев, Г.Мирзаалиев каби мутахассислар Урта Осиёнинг кулолчилик тарихи ва сопол идишлари хусусиятлари мавзусида тадкикотлар олиб боришган ва уларнинг бу борадаги катор илмий асарлари нашр этилган.

Ёзма ва археологик манбаларнинг гувохлик беришича, Урта Осиёнинг тарихий-маданий улкаларидан бири Уструшонада хам кулоллик хунармандчилиги кадим даврдан уз фаолиятини бошлаган. Уструшонада хам кулоллик хумдонлари кулоллар махаллалари кайд этилган кадимги шахарлар археологлар томонидан топиб урганилган. Чунончи, антик даврларга оид кулоллик хумдонлари Уструшонанинг Мунчоктепа, Нуртепа, ^алиятепа ёдгорликларида [М.Пардаев, А.Пардаев. 1998], урта асрларга оид кулоллик хумдонлари ва кулоллар махдллалари Жиззахдаги Урда [М.Пардаев, А.Пардаев. 1999.], Зоминдаги Култепа, Уратепадаги Бунжикат каби шахар ёдгорликларида кайд этилган [Буряков Ю.Ф, Грицина А.А. 1994]. Ушбу топилмалар хакикатдан хам Уструшонада кулолчилик хунармандчилигини ривожлангани ва махаллий хусусиятларга эга булганидан дарак беради.

Таъкидлаш лозимки, Уструшонада олиб борилган муайян казув тадкикотлари давомида топилган сопол идиш намуналари даврий санани белгиловчи топилма сифатида эътироф этилган ва илмий хисобот хамда маколаларда кисман кайд этилган. Лекин Уструшона сопол идишлар хунармандчилигининг тарихига, ривожланиш боскичига ва махаллий хусусиятлари тадкикотига айнан багишланган илмий ишлар хозирга кадар килингани йук. Бу салбий вокейлик айникса, илк урта асрлар кулолчилиги учун жуда хусусиятлидир. Вахоланки, Уструшонанинг бир катор илк урта асрлар билан даврланган шахарлари, калъа-рабодлари утган асрнинг 80-90 йилларида чукур урганилган. Хусусан, ^алиятепа, Пардакултепа, Комилбоботепа ёдгорликларнинг V-VIII асрларга оид маданий катламларидан олинган сопол идиш намуналари махсус тадкикотлар оркали тахлил килинмаган.

Уструшонада илк урта асрларда махаллий кулолчилик муайян узгаришларга учраган, бунга сиёсий, иктисодий ва маданий омиллар сабаб булган. Маълумки, бу даврда Урта Осиё икки дарё оралигида кучманчи чорвадор халкларнинг сиёсий хукмронлиги урнатилган, бу холат моддий маданиятга хам уз таъсирини утказган. Сопол идиш ясовчи кулоллар, ахолини эхтиёжидан келиб чиккан холда бир катор янги шаклдаги идишларни ясашга утганлар. Хусусан, мустахара (отда хуржунга солинган холатда сув ташиш учун мулжалланган) идишлар, манкалдонлар (совук пайтлари утов ёки хоналар ичида олов ёкиш, чуг саклаш учун), товалар (чул шароитида хамирдан котирма, катлама каби овкатлар тайёрлаш учун) куплаб ишлаб чикарилган.

Илк урта асрларда энг куп таркалган, хужаликни юритиш учун кулланилган сопол идиш турларидан бири, хумлардир. Натурал хужалик шароитидаги калъа ва рабодларда иложи борича купрок озик-овкат, ичимлик суви саклашга харакат килинган. Бу нарсалар сиёсий бекарорлик туфайли келиб чикадиган харбий харакатлар ва камал холатида

xalqaro ilmiy-amaliy anjumani

2022 yil 30 noyabr | scientists.uz

нихоятда аскотган. Дон, ун, ичимлик суви сакланадиган хумларнинг хажми катта булган. 2003-2004 йилларда Жиззах шахри худудидан топилган хумнинг баландлиги 1.85 метрни, максимал эни 0.85 метрни ташкил килади. Ушбу хумда 200 литр атрофида сув саклаш мумкин булган [М.Пардаев, А.Пардаев. 1999, Basymovich, T. B. (2022). 11, 18-22].

^айд этилган сопол идишлар орасида илк урта аср жамиятининг маданий хаётига оид айрим сопол идишлар хам мавжуд. Хусусан, исиригдонлардан диний тоат-ибодат ва байрам маросимларида фойдаланилган. Исиригдонлар кувурсимон, ичи говак танадан, ясси тагдондан ва тана бошига урнатилган "косача"дан иборат. Косачага хушбуй хид таратувчи гиёхлар (исирик ва бошка) солиниб маросимларда тутатилган.

Махаллий кулоллар ахолининг уй-рузгор эхтиёжларидан келиб чикиб идишлар ясашган. Бу даврда чорвачилик махсулотларини купайганлигини сабабли, сут-ёг махсулотлари олинадиган ва сакланадиган кувилар, хурмачалар, ёглогилар ишлаб чикарилиши купайган. Анъанавий сопол идишлар кузалар, косалар, ликопчалар, козонлар, чирогдонлар, тогоралар аввалги шаклдан деярли узгармаган холатда ишлаб чикарилган.

Хулоса килиб таъкидлаш жоизки, илк урта асрларда Уструшонада идишларнинг хилма-хиллиги таъминланган. Сопол идишлар ишлаб чикаришда кулда тайёрланган идишларнинг нуфузи хам ошган. Сопол идишлар шакли ва технологиясига кучманчиларнинг таъсири хам сезиларли булган. Ушбу муаммо кенг камровли тадкикотларни кутмокда.

REFERENCES

1. М.Пардаев, А.Пардаев. Жиззах вохасининг IV-VI асрлардаги кулоллик идишлари. УММТ. 29 нашри. Самарканд, 1998.

2. М.Пардаев, А.Пардаев Жиззах вохасининг VI-VIII асрдаги кулоллик идишлари. УММТ. 30-нашри. Самарканд, 1999.

3. Буряков Ю.Ф, Грицина А.А. Из истории Зааминского района. Древний Заамин. Т.,"Фан", 1994.

4. М. X,. Пардаев. Б. Б.Туйчибоев. Уструшона кадимда ва илк урта асрларда 2017

5. Basymovich, T. B. (2022). Some Issues on Studying Material Culture "Ancient Ustrushana". Texas Journal of Philology, Culture and History, 11, 18-22.

6. Туйчибаев, Б. Б. (2022). ПЕТРОГЛИФЛАРНИ ХУЖЖАТЛАШТИРИШДА РА^АМЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ УРНИ. ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ, (SI-2).

7. ТУЙЧИБОЕВ, Б. Б., & ХОЛИГИТОВА, Н. Х. (2013). СПЕЦИФИКА МАТЕРИАЛЬНОЙ КУЛЬТУРЫ ДРЕВНЕЙ И РАННЕСРЕДНЕВЕКОВЫЙ УСТРУШАНЫ. Будущее науки-2013, 228-231.

8. Туйчибоев, Б. (2022). ^оятош суратларини урганиш ва саклашда ракамли технологияларнинг урни. Значение цифровых технологий в изучении истории Узбекистана, 1(01), 19-24.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.