Научная статья на тему 'Ғилдираклар контакт юзасидаги реакция кучларнинг бурилишга қаршилигини аниқлаш'

Ғилдираклар контакт юзасидаги реакция кучларнинг бурилишга қаршилигини аниқлаш Текст научной статьи по специальности «Химические науки»

CC BY
94
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Life Sciences and Agriculture
Область наук
Ключевые слова
Етакланувчи ва етакчи ғилдираклар / кўндаланг реакция кучлари / куч баланси тенгламаси / контакт юза / харакатга қаршилик кучи / ғилдиракнинг сирпаниши / ғилдиракни ёнаки сурилиши / Driving and driven wheels / lateral reaction forces / force balance equation / contact surface / force of resistance to motion / wheel slip / lateral wheel shift

Аннотация научной статьи по химическим наукам, автор научной работы — Худойбердиев Т. С., Турсунов Б. Н., Болтабоев Б. Р.

Мақолада, автомобиллар ғилдиракларининг контакт юзасида бурилиш жараёнида хосил бўлувчи кўндаланг қаршилик реакция кучлари, уни енгиш учун сарфланадиган кучлар ва уларни куч баланси тенгламасида хисобга олиниши тахлил қилинган. Бурилиш пайтида ғилдирак контакт юзасида хосил бўладиган кўндаланг реакция кучлари автомобилнинг харакати учун сарфланадиган кучнинг таркибий қисми хисобланиши кўрсатилди ва бурилиш пайтида кўндаланг кучнинг миқдори қанча бўлса, харакати учун сарфланадиган куч шунчага камайиши аниқланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DETERMINATION OF THE RESISTANCE TO TURNING THE REACTION FORCES ON THE CONTACT SURFACE OF THE WHEEL

The article presents the results of the analysis of the emerging lateral forces of the reaction of resistance on the contact surface of the wheel when turning the car and taking these forces into account in the equation of the balance of forces. It is shown that the emerging transverse resistance reaction forces are an integral part of the driving forces, and it is also found that when turning, the driving forces decrease by the number of transverse resistance reaction forces on the contact surface of the car wheel.

Текст научной работы на тему «Ғилдираклар контакт юзасидаги реакция кучларнинг бурилишга қаршилигини аниқлаш»

FИЛДИРАКЛАР КОНТАКТ ЮЗАСИДАГИ РЕАКЦИЯ КУЧЛАРНИНГ БУРИЛИШГА

КАРШИЛИГИНИ аниклаш

Худойбердиев Т.С.

Турсунов Б.Н.

Болтабоев Б.Р.

Тошкент давлат аграр университеты Андижон филиали

Мацолада, автомобиллар гилдиракларининг контакт юзасида бурилиш жараёнида хосил булувчи кундаланг царшилик реакция кучлари, уни енгиш учун сарфланадиган кучлар ва уларни куч баланси тенгламасида хисобга олиниши тахлил цилинган.

Бурилиш пайтида гилдирак контакт юзасида хосил буладиган кундаланг реакция кучлари автомобилнинг харакати учун сарфланадиган кучнинг таркибий цисми хисобланиши курсатилди ва бурилиш пайтида кундаланг кучнинг мицдори цанча булса, харакати учун сарфланадиган куч шунчага камайиши аницланди.

Калит сузлар. Етакланувчи ва етакчи гилдираклар, кундаланг реакция кучлари, куч баланси тенгламаси, контакт юза, харакатга царшилик кучи, гилдиракнинг сирпаниши, гилдиракни ёнаки сурилиши.

ОПРЕДЕЛЕНИЕ СОПРОТИВЛЕНИЯ ПОВОРОТУ СИЛ РЕАКЦИИ НА КОНТАКТНОЙ

ПОВЕРХНОСТИ КОЛЕСА

В статье приведены результаты анализа возникающих поперечных сил реакции сопротивления на контактной поверхности колеса при повороте автомобиля и учет этих сил в уравнении баланса сил.

Показано, что возникающие поперечные силы реакции сопротивления являются составной частью движущих сил, а также установлено, что при повороте движущие силы понижаются на кличество поперечных сил реакции сопротивления на контактной поверхности колеса автомобиля.

Ключевые слова. Ведущие и ведомые колёса, поперечные силы реакции, уравнение баланса сил, контактная поверхность, сила сопротивления движению, скольжение колеса, боковой сдвиг колеса.

DETERMINATION OF THE RESISTANCE TO TURNING THE REACTION FORCES ON THE CONTACT SURFACE OF THE WHEEL

The article presents the results of the analysis of the emerging lateral forces of the reaction of resistance on the contact surface of the wheel when turning the car and taking these forces into account in the equation of the balance of forces.

It is shown that the emerging transverse resistance reaction forces are an integral part of the driving forces, and it is also found that when turning, the driving forces decrease by the number of transverse resistance reaction forces on the contact surface of the car wheel.

Keywords. Driving and driven wheels, lateral reaction forces, force balance equation, contact surface, force of resistance to motion, wheel slip, lateral wheel shift

DOI: 10.24411/2181-0761/2020-10079

Умумий маълумотлар. Автомобил ва гилдиракли тракторларнинг бурилиш цонуниятлари бир хил. Автомобилларда бурилиш, асосан, олдинги гилдиракларнинг йуналишини узгартириш орцали амалга оширилса, тракторларда бурилиш марказига

нисбатан ичкарида жойлашган гилдираклардаги етакчи гилдираклар йуналишини хамда ор;а гилдираклардаги моментни узгартириш ор;али амалга оширилади.

Автомобилларда ёки гилдиракли тракторнинг белгиланган йуналишдаги харакатини са;лай олиш ;обиляти йуналиш туртунлиги дейилади.Бирор таъсир остида харакат йуналишини узгартира олиш ;обилиятига эса, автомобил ва тракторнинг бурилувчанлиги дейилади.

Автомобил билан тракторнинг бурилиш жараёни бир хил булсада, автомобилда бу жараён ;ийинро; кечади. Чунки автомобилнинг тезлиги тракторникига Караганда ю;ори булганлиги бунинг асосий сабаби хисобланади.

Автомобилнинг бурилиш жараёнида марказдан ;очма кучнинг пайдо булиши, бурилиш жараёнида унинг хавфсизлигига тасирини хам келтириб чи;аради. Маълумки, бурилиш жараёнига жуда куп омиллар таъсир этади [1.2], хусусан, марказдан ;очма ва инерция кучининг пайдо булиши, автомобил харакат ;илаётган йулнинг ;опламаси, хайдовчининг махорати ва бош;алар.

Бурилиш пайтида гилдирак билан харакат юзаси орасидаги муносабат асосий омил булиб, бу муносабатни гилдирак билан йул ;опламаси орасида хосил буладиган контакт юза белгилайди (1-расм).

1-гилдирак; 2-гилдирак билан йул цопламаси орасидаги контакт юза.

1-расм. Гилдирак ва йул ;опламаси орасидаги контакт

юза.

Харакат пайтида контакт юзада тупро;нинг тик реакция кучлари хосил булиб, уларнинг тенг таъсир этувчилари Уо ва Уе гилдиракнинг деформацияси туфайли вертикал у;идан олдинги гилдиракда ао масофага, етакчи гилдиракда ае масофага харакат йуналиши томон силжийди (2-расм). Расмда олдинги гилдирак ва унга таъсир этувчи кучлар индексида "о" харфи билан берилган. Агар бу катталиклар етакчи гилдиракка таалу;ли булса, индексида, "е" харфи билан берилади.

2-расм. Олдинги гилдиракка таъсир этувчи кучлар.

Шулар туфайли гилдирак билан йул цопламаси орасида илашиш кучлари Р<Ро ва Р%, хамда харакатга царшилик кучлари ва Рf хосил булади.

Илашиш кучлари эса = (Р0У0 = Ç0Q0; P(h - (роУе = (ро0о, агар <Р0 = булса

Pç=<P-Qa> Qo+Qe=Q буЛаДИ.

Харакатга царшилик кучлари:

= /Л = ЛО.; Pf. = /Д. Л + /. = / ва а + О, = О булса ^ = / • о

бу ерда <р0, Çe -олдинги ва етакчи гилдиракларнинг илашиш коэффициентлари; f ? f -олдинги ва етакчи гилдиракларнинг харакатига царшилик коэффициентлари; Qo? Qe -олдинги ва етакчи гилдиракка тушаётган автомобилнинг огирлиги.

Бурилиш пайтида, юцорида айтилганидек, жуда куп омиллар таъсир этади. Бу омилларнинг таъсирида бурилишни амалга ошириш жараёни куп ишларда [1,2] мукаммал баён цилинган. Лекин бурилиш жараёнида контакт юзада хосил булаётган, бурилишга царшилик цилаётган кучларнинг мицдори ва шу царшиликларни енгиш учун сарфланаётган цувватни билиш хам мухим хисобланади. Куйида эътиборимизни шунга царатамиз.

Бурилиш пайтида гилдирак билан йул цопламаси орасидаги илашиш Р<р_ кучи

гилдиракни ён томонга сурувчи кучдан кам булса, контакт юзада хосил булаётган ишцаланиш кучларининг (илашиш кучларининг) эпюраси 3а-расмдаги куринишда

булади. Унинг тенг таъсир этувчиси Zён сурилишга царама-царши йуналган булади. Агар контакт юзада илашиш кучи етарли булса, гилдирак уз уци атрофида айланиб бурилганда, кучларнинг эпюраси ва унинг тенг таъсир этувчиси Зб-расмда

курсатилгандек булади. Кундаланг реакция кучи Zб гилдирак вертикал уцидан

а* = а=а„

масофага силжийди.

3-расм. Fилдиракни Рён кучи буйича илашиш кучи етарли булмагандаги (а) ва илашиш кучи етарли булиб, гилдиракни вертикал уци атрофида бурилиш вацтидаги кучларнинг эпюраси (б).

Бурилишда Fилдиракларнинг контакт юзасидаги каршиликлари.

Автомобилнинг харакати пайтида хар хил царшилик кучлари пайдо булади. Булар куч баланси тенгламасида курсатилган булади. Бу тенглама текис юзадаги харакатида цуйидагича:

-автомобилнинг куч умумий баланси тенгламаси

-тиркама билан ишлаётгандаги автомобилнингкуч баланси тенгламаси

Py=Pm+Pf+Px+Pii 2)

бу ерда: Ру -уринма тортиш кучи, Н;

Рил -илмоцдаги тортиш кучи, Н; Pf -харакатга царшилик кучи, Н; Px -хавонинг царшилик кучи, Н; Pj -тезликни узгартиришга царшилик кучи, Н.

Агар автомобил текис харакат цилса, Pj = 0 га тенг булади. Бурилиш пайтида

контакт юзада хосил булаётган царшилик кучларининг эпюраси Зб-расмда курсатилган булиб, улар мазмунига кура харакатга царшилик цилувчи кучлар цаторига

киради. Шунинг учун улар автомобилнинг харакатига царшилик цилувчи куч Р f нинг

таркибий цисми хисобланади, яъни Рf нинг маълум цисми бурилиш пайтида хосил

булаётган кундаланг кучларни енгишга сарфланади. Буни аницлаш учун цуйидаги схемадан фойдаланамиз ( 4-расм).

4-расм. F илдиракнинг бурилиш пайтидаги кучларнинг йуналиши.

Юцоридаги Зб-расмдаги схемага мувофиц олдинги гилдиракнинг а бурчакка бурилишида Zо реакция кучи хосил булади. Етакчи гилдиракда хам кучлар эпюраси бир хил булиб, унда Ze реакция кучи пайдо булади. Хосил булган бу кучлар цуйидагига тенг : -олдинги гилдиракда

Z0=Pfo •tga; Pfo =fQ 0о y холда Zo =f0-Q0 •tga. -етакчи гилдиракда

Ze =Pfe-tga; Pfe =fe Qe ухолда Ze=fe-Qe-tga.

Агар, автомобил бир хил йул шароитида харакат цилса, f0 = fe цабул цилиш

мумкин. У холда, Р/о +Р/е = Pf ни ва Qe+Qe=Q хисобга олсак, гилдираклар билан

йул цопламаси орасида хосил булган автомобилнинг бурилишига царшилик цилаётган кучларнинг тенг таъсир этувчисини аницлашимиз мумкун:

Z = f-Q-tgCC. (2)

Харакатга царшилик кучи Рf нинг таркибида булиб, бурилиш пайтида у кучлар tgct га фарц цилади. Демак, реакция кучи Z бурилиш пайтида Рf хисобидан пайдо булади ва бурилиш тугаганда Рf нинг таркибига цушилади.

Mhco;i ke^thpamh3: abtomoök/i ofhp/thrhhh Q=40000 H,/=0,15, <^>=0,85 a=5°, 10°, 15°, 20°, 25° Ba 30° K^HHMaT/iapH ynyH Z0, Ze HHHr K^HHMaT/iapH y3rapmiiHHHHr rpacfmrH 5-

5-pacM. Pea^HA KyH^apu Zo, Ze ^apHH öypuflHm öypHaru a ra 6of.ahk; paBumga y3rapumu.

rpa^HK^apgaH KypuHuö TypuÖTHKH, öypuflHm öypHaru KaTTa^amraH capu KOHTaKT ro3agaru KyHga^aHr KyH^apHHHr MH^gopu opTuö 6opMon;ga. Arap, pea^HA KyHH Z hh KyH öa^aHCH TeHr^aMacH TapKuöuga H^oga^acaK, öypu^um naHTugaru KyH öa^aHCH TetnviaMacHra sra 6y;iaMH3, ht^hh:

Py=Pf(l-tga) + Px+Pj (3)

TeHr^aMagaH, öypu^um naHTuga KyHga^aHr pea^HA KyHHHHHr rçHHMaTura P f HHHr

^HHMaTH myHHara KaMaHumuHH aHHK^am MyMKyH. Xy.floca.flap

1. Bypu^um naHTuga FH^gupaK KOHTaKT ro3acuga xocra öy^aguraH KyHga^aHr pea^HA Kyn^apu aBTOMOöu^HHHr xapaKaTH ynyH cap^aHaguraH KyHHHHr TapKHÖHH k;hcmh xucoö^aHumu KypcaTH^gu.

2.Bypu^um naHTuga KyHga^aHr KyHHHHr Murçgopu rçaHHa 6y^ca, xapaKaTH ynyH cap^aHaguraH KyH myHHara KaMaHumu aHHK^aHgu.

3.Bypu^um ^apaëHH TyraraHgaH cyHr, a^hh a=0 öy^raHga (3) u^oga (1) u^ogara afi^aHagu.

AAABHËT^AP:

1. T.C.Xygofi6epgHeB. TpaKTop Ba aBTOMOöu^^ap maccu Ha3apuAcu. TomKeHT.:-2018-322 ö.

2. B.H.TapacuK, M.n.BpeHH. TeopuA aBTOMOöu^efi h gBuraTe^efi. 1-2 tom. MocKBa-2012-212 c.

pacMga Ke/tTHpK/iraH.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.