Научная статья на тему 'ИБН АЛ-АРАБИЙ – “ВАҲДАТ УЛ-ВУЖУД” ТЕОЛОГИК-ФАЛСАФИЙ ТАЪЛИМОТИ АСОСЧИСИ'

ИБН АЛ-АРАБИЙ – “ВАҲДАТ УЛ-ВУЖУД” ТЕОЛОГИК-ФАЛСАФИЙ ТАЪЛИМОТИ АСОСЧИСИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

116
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ислом фалсафаси / Ибн ал-Арабий / теологик-фалсафий таълимот / тасаввуф / ирфон фалсафаси / Ваҳдат ул-вужуд фалсафаси / Ҳақ таъоло / Мусулмон Шарқи / Нақшбандия / борлиқ / Мутлақ вужуд / ғоя / таъсир. / Islamic Philosophy / Ibn al-Arabi / theological and philosophical teaching / mysticism / philosophy of gnosis / philosophy of Wahdat ul-wujud / Hakk taala / Muslim East / Naqshbandi / being / Absolute being / idea / influence.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Жаъфар Муҳаммадиевич Холмўминов, Саидакбархон Юнусхон Ўғли Валиев

Тасаввуф фалсафаси Мусулмон Шарқида “Шайх ул-акбар” – “Энг улуғ шайх” номи билан танилган Муҳйиддин ибн ал-Арабий (м. 1165-1240) нинг теософик таълимоти орқали ўзининг юксак чўққисига кўтарилди. Ибн алАрабийнинг “Ваҳдат ул-вужуд” – борлиқнинг бирлиги ҳақидаги фалсафаси бутун Мусулмон Шарқини қамраб олди ва Ғарб файласуфларининг қарашларига ҳам ижобий таъсир етказди. Мусулмон Шарқида Ҳанафия таълимотига асосланган Нақшбандия тариқати ҳам Ибн ал-Арабийнинг “Ваҳдат ул-вужуд” теологик фалсафаси таъсиридан четда қолмаган. Ушбу мақолада Ибн ал-Арабий ва унинг Ваҳдат ул-вужуд теологикфалсафий таълимотининг асл мазмун-моҳияти хусусида фикр юритилар экан, ушбу таълимотнинг нозик ва мураккаб жиҳатларига ойдинлик киритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The philosophy of Sufism reached its apogee through the theosophical teaching of Muhyiddin ibn al-Arabi (d. 1165-1240), known in the Muslim East as "Sheikh ulAkbar" "The Greatest Sheikh". The philosophy of Ibn al-Arabi "Wahdat ul-wujud" the unity of being, permeated the entire Muslim East and had a positive impact on the views of Western philosophers. In the Muslim East, the Naqshbandi Sufi order, based on the Hanafi teaching, was also influenced by the theological philosophy of Wahdat ul-Wujud Ibn al-Arabi. This article also explains the subtleties and complexities of the theological and philosophical teachings of Wahdat al-Wujud Ibn al-Arabi.

Текст научной работы на тему «ИБН АЛ-АРАБИЙ – “ВАҲДАТ УЛ-ВУЖУД” ТЕОЛОГИК-ФАЛСАФИЙ ТАЪЛИМОТИ АСОСЧИСИ»

HBH A.T-APAEHH - "BAX^AT Y^-BY^Y^" TEO.TOrHK-#A.TCA#HH

TAtTHMOTH ACOCTHCH

^at(|)ap My^aMMagneBHH Xo^MyMHHOB

TomKeHT gaBnaT mapKmyHocnHK yHHBepcHTeTH "MaHöamyHocnHK вa TacaBBy^ repMeHeBTHKacu" Ka^egpacu go^mu, $anca$a ^aHnapu goKTopu (DSc) jafarmuhammad@mail. ru

CaHgaKÖapxöH ^HycxoH yF^H BanueB

TomKeHT gaBnaT mapKmyHocnHK yHHBepcHTeTH MarucTpaHTH kaminasaid@ gmail. com

AННOTAЦHfl

TacaBBy^ ^anca^acu MycynMoH fflapKHga "fflafix yn-aKöap" - "3Hr ynyF mafix" HOMH öunaH TaHHnraH MyxfiuggHH höh an-Apaöufi (m. 1165-1240) HHHr Teoco^HK TatnHMoTH opKanu y3HHHHr roKcaK nyKKHcura Kyrapungu. Höh an -ApaÖHHHHHr "BaxgaT yn-By^yg" - öopnHKHHHr öupnuru xaKHgaru ^anca^acu öyTyH MycynMoH fflap^HHH KaMpaö ongu Ba Fapö ^afinacy^napuHHHr Kapamnapura xaM h^oöhh Tatcup eTKa3gu. MycynMoH fflap^uga X,aHa$Ha TatnHMOTHra acocnaHraH HaKmöaHgua TapHKaTH xaM Höh an-ApaöufiHHHr "BaxgaT yn-By^yg" TeonorHK ^anca^acu TatcupugaH neTga KonMaraH.

Ymöy MaKonaga Höh an-Apaöufi Ba yHHHr BaxgaT yn-By^yg TeonorHK-^anca^HH TatnuMoTHHHHr acn Ma3MyH-MoxuaTH xycycuga $HKp ropHTHnap экaн, ymöy TatnHMoTHHHr ho3hk Ba MypaKKaö ^uxaTnapura ofigHHnHK KupuTHnagu.

Ka^HT cy3nap: HcnoM ^anca^acu, Höh an-Apaöufi, TeonoruK-^anca^ufi TatnHMoT, TacaBBy^, up^oH ^anca^acu, BaxgaT yn-By^yg ^anca^acu, X,aK Tatono, MycynMoH fflapKH, HaKmöaHgua, öopnHK, MyTnaK By^yg, Foa, Tatcup.

ABSTRACT

The philosophy of Sufism reached its apogee through the theosophical teaching of Muhyiddin ibn al-Arabi (d. 1165-1240), known in the Muslim East as "Sheikh ul-Akbar" - "The Greatest Sheikh". The philosophy of Ibn al-Arabi "Wahdat ul-wujud" -the unity of being, permeated the entire Muslim East and had a positive impact on the views of Western philosophers. In the Muslim East, the Naqshbandi Sufi order, based on the Hanafi

May, 20221

httüs://t.me/ares uz Multidisciülinarv Scientific Journall

teaching, was also influenced by the theological philosophy of Wahdat ul-Wujud Ibn al-Arabi.

This article also explains the subtleties and complexities of the theological and philosophical teachings of Wahdat al-Wujud Ibn al-Arabi.

Keywords: Islamic Philosophy, Ibn al-Arabi, theological and philosophical teaching, mysticism, philosophy of gnosis, philosophy of Wahdat ul-wujud, Hakk taala, Muslim East, Naqshbandi, being, Absolute being, idea, influence.

КИРИШ

Ислом фалсафий тафаккури, айникса, тасаввуф тарихида кескин бахс-мунозаралар, карама-карши ёндошувлар ва муросасиз тортишувларга сабаб булган FOялар ва таълимотлар оз эмас. Бундай таълимотларнинг муаллифларидан такдири фожиали тарзда якун топган ва мутаассиблик курбони булган Мансур Х,аллож, Айнулкуззот Хдмадоний, Насимий ва Боборахим Машраб каби мутасаввифларни алохида зикр этиб утишга туFри келади. Такдири фожиа билан якун топмаган булса-да, Мусулмон Шаркида узининг фалсафий карашлари, кутилмаган FOялари билан катта фикрий инкилоб яратган ва баъзи уламолар томонидан "кофир", деган тамFа босилган буюк мутафаккир, илохиётшунос-файласуф ва шоир Шайх ул-акбар Мухйиддин Ибн ал-Арабийнинг фалсафий-ирфоний мактабини хам ана шундай таълимотлар сирасига кушиш мумкин. Ибн ал-Арабийнинг баъзи бир карашларини христианлик эътикодидан олинган, деган олимлар ва тадкикотчилар хам бор. Айникса, унинг таслис ахли (мукаддас учликка эътикод килгувчилар), яъни насронийларнинг Аб (ота), Ибн ^ил) ва Рух ул-кудс (Мукаддас рух)га эътикод килишларини куллаб-кувватлаши ва буни хам Тавхиднинг бир тури - "тавхиди мураккаб", деб аташи каби айрим холатлар баъзи бир ислом уламолари ва Гарб тадкикотчиларида шубха уЙFOтган [9. С.777.]. Жумладан, испан шаркшуноси М. Асин Палагиос унинг таълимотини насронийлаштирилган (христианлаштирилган) ислом, дея бахолаган.

АДАБИЕТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Гап шундаки, Шайх ул-акбар Мухйиддин ибн ал-Арабий хам хижрий-камарий 560 (милодий 1165) йилда Испаниядаги Андалусия вохасининг Мурсия шахрида таваллуд топган, отаси Али ибн Мухаммад вафотидан сунг амакиси Ахмад ибн Мухаммад тарбияси остида камолга етган ва Гарбий Европа шароитида табиийки,

May, 2022

httüs://t.me/ares uz Multidisciülinarv Scientific Journall

eTap^H gapa^aga xpucTHaH^HK Tat^HMoTHgaH xaM xaöapgop öy^raH.

Höh an-ApaÖHHHHHr BaxgaT yn-By^yg xaKHgaru Tat.nHM o thhh öup TOMOHgaH Ämtapua KaroM ^anca^acuHHHr hhphk BaKH^H Hmom Oaxp Po3hh homh öhtoh Mamxyp öy^raH MyxaMMag höh YMap ÄmtapHH (x.K. 544 -604), CyxpaBapgua TapuKaTHHHHr acocnucu fflafix fflaxoöugguH Äöy X,a$c YMap höh MyxaMMag CyxpaBapgHH fflo^etuö (x.K. 539-633), Höh Ha^^op homh öhtoh Mamxyp öy^raH mo^etufi Ma3xaö Myxagguc Äöy Äögynnox MyxuöuggHH MyxaMMag höh MaxMyg fflo^etuö, mo^eufi Ma3xaöugaru ^a^ux, Äöy Äögy.mox MyxaMMag höh ^xe fflo^etuö ^yöaficHH Bochthh (x.K. 558-637), fflafix Ha^MugguH Kyöpo rogom^apugaH CatguggHH MyxaMMag höh Myaöag höh Äögymox höh ähh höh X,aMMya (x.K. 587-650), Höh Äööop homh öhtoh Mamxyp öy^raH Myxagguc Ba MyxaMMag höh Äögyraox Äöy EaKp Ky3otHH

EanaHCHH (x.K. 595-658), Ä3H3uggHH Äögyra3H3 höh ÄögyccaroM (x.K. 578-

660), TapuxHH Ba ^yFpo^HÖgoH o^hm Äöy Äögymox 3uKpue höh MaxMyg (x.K. 605-682), Ma^gugguH MyxaMMag höh ^tKyö Oupy3oöogHH (x.K. 727-811), fflafix Äöy^xacaH Änu höh HöpoxuM höh Äögymox Kppufi EaFgogufi (Ba$. x.K. 821), fflafix MyxaMMag höh My3a$apugguH höh MyxaMMag Äöy^^aTx (Ba$. x.K. 92 6), cy^HH Ba ynyF ^a^ux Äögyraaxxoö höh ÄxMag Änu ÄHcopHH fflo^etuö (fflatpoHHH, Ba^. x.K. 973), mutHH Ba MyraKamuM CaMug fflaxug k,o3hh

Hypy^^ox fflycTapuH (x.K. 956-1019) Kaöu yHaö Mamxyp MyTa$aKKHp.rap Ba mapuaT y^aMo^apu Ky-Maö-KyBBaraaraH, fflafix CagpugguH KyHaBHH, fflafix OaxpugguH HpoKHH, Xo^a MyxaMMag nopco Ba MaB^oHo ÄögypaxMoH ^omhh Kaöu TacaBBy^ Tat^HMoTHHHHr öyroK HaMoaHgarapu Tap^HMa Ba mapx^araH öy^canap, hkkhhhh ToMoHgaH, aHa öup rypyx guH y^aMo^apu, MyraKamuM Ba cy^HH^ap KaTTHK TaHKHg KH.nraH.rap. ^yM^agaH, эpoн^нк Myra^aKKup ÄnoyggBana Chmhohhh (x.K. 659-736) Höh an-ÄpaöHHHHHr "OyTyxoT yn-MaKKHa" homhh acapura xomua (roox^ap) e3uö, fflafix y^-ÄKöapHHHr BaxgaT yn-By^ygufi Kapam^apu, ^yM^agaH, X,aK Tao^oHH "MyraaK By^yg" geö aTamHHH KopanaraH [5. C.526.].

MyxHHggHH höh an-ÄpaöuH hotom ^anca^HH Ta^aKKypu Tapuxuga y3ugaH öoh H^MHH-agaöHH Mepoc Ko^gupraH энг öyroK MyTa$aKKHp.napgaH öupu xucoö^aHagu. KeHHHru gaBp MyTa^aKKup^apugaH Äögyraaxxoö fflatpoHHH yHHHr acap^apu cohhhh 400 gaH opTHK, geö öu^ca [14. C.8.], MaB^oHo ¥omhh y^apHHHr cohhhh 500 gaH opTHK, geö xucoö^afigH [6. C.546.]. "X,agaT y^-opu^HHH" Myamu^H эca Höh an-ÄpaöHHHHHr 475 Ta acapHHH caHaö yTagu [2. C.114-121.]. O^moh mapKmyHoc oahmh Kap^

May, 2022

https://t.me/ares uz Multidisciülinary Scientific Journall

Брокельманнинг аниклашича, уларнинг сони 150 жилдни ташкил этади [1.С.571-582.]. Эронлик тасаввуфшунос олим Мухсин Жахонгирий эса Ибн ал -Арабийнинг 511 та асарининг руйхатини келтиради [5. С.108-134.]. Нима булган такдирда хам Ибн ал-Арабийдан бой илмий ва адабий мерос колган ва бу маънавий мероснинг катта бир кисми тасаввуф ва ирфон, калом (илохиёт), фалсафа, тафсир, ахлок, фикх ва тарих илмларига тегишли. Ибн ал-Арабий яхши шоир хам булган, ишкий-ирфоний Fазаллар ва китъаларидан таркиб топган девони - "Таржумон ул-ашвок" билан шоир сифатида хам катта шухрат козонган.

Ибн ал-Арабийнинг XIII асргача яшаб, ижод этган издошлари ва ихлосмандларининг барчаси турли фикхий мазхаблар ва турли ирфоний тарикатларга мансуб булганлар. Шу холатнинг узи хам Ибн ал -Арабийнинг бирон-бир фикхий ва акидавий мазхаб доирасида чегараланмаганидан дарак беради. Акс холда турли мазхаб ва фиркаларга мансуб булган ориф ва мутафаккирлар унинг карашларига кизикмаган булур эдилар.

Ибн ал-Арабий хар бир фикхий ва теологик масалани ирфон фалсафаси мезонлари асосида улчайди, кайси масалада булмасин, инсон тафаккури ва ички хиссий кобилиятларининг юксаклигини намойиш этишга харакат килади. Бу холат айникса, унинг Шарку Гарбда машхур булиб кетган асарлари - "Фусус ул-хикам" ва "Футухот ул-Маккия" мисолида яккол кузга ташланади. Шуни хам таъкидлаш лозимки, ислом фалсафий-ирфоний тафаккури тарихида бирор китоб "Фусус ул-хикам"чалик машхур булган эмас. Бу китоб, ислом фалсафий тафаккури тарихида катта янгилик, хатто, айтиш мумкинки, фикрий инкилоб булганлиги учун хам урта асрларда олимлар уртасида кизFин бахс-мунозара ва турлича шарху талкинларга сабаб булди. Жумладан, буюк мутафаккир, шоир, ирфон фалсафасининг XV асрдаги йирик намояндаси - Мавлоно Абдурахмон Жомийнинг диний ва фалсафий-ирфоний карашлари, гарчи ханафия мазхаби ва накшбандия тарикати чизоти билан чегараланган булса-да, маълум даражада Ибн ал-Арабий таълимоти билан уЙFунлашган шаклда намоён булади.

Ибн ал-Арабий таълимотида "вужуд" (Борлик) билан "Олам" икки алохида категория хисобланади. Шу нуктаи назардан, олам вужуд булолмайди. Демак, у Мутлак Вужуддан бир нарсадир: "Олам Хдкнинг айни узи эмас. У бутунлай Х,ак вужудида зохир булган бир нарсадир" [9. С.227.].

Ахли сунна вал-жамоа эътикодига эргашувчи ашъарий мутакаллимлар (илохиётшунослар - Ж.Х.) "Вужуд" билан боFлик тушунчаларни куйидагича изохлайдилар:

May, 20221

https://t.me/ares uz Multidisciülinary Scientific Journal!

1.Вожиб ул-вужуд - Аллох таъоло мавжудлигининг зарурлиги.

2.Мумкин ул-вужуд - "Мумкин" саналган вужудларни Аллох яратмаса хам буларди, аммо яратди.

3. Мумтанеъ ул-вужуд - мавжуд булиши мумкин булмаган вужуд. Яъни, Аллохнинг шериги мавжуд булиши мумкин эмас.

К,айд этиш лозимки, Ибн ал-Арабий таълимотидаги "Вожиб ал-вужуд" тушунчаси "Вужуд" категорияси каби Шарк аристотелизми намояндалари -Форобий, Ибн Сино ва Хайём фалсафасидаги "Вожиб ул-вужуд" категорияси билан маънодош, аммо купрок диний-ирфоний маъно ва мазмун касб этган.

Аксар вахдат ул-вужудчи олимлар нуктаи назаридан, Аллох таъоло борликдаги мавжудотларни йукдан бор килган эмас, балки Узидан яратган. Аммо Ахли сунна вал-жамоат илохиётшунослари нуктаи назаридан, Аллох таъоло оламдаги барча мавжудотларни йукдан бор килди, яъни йукдан яратди.

Ибн ал-Арабий ва унинг издошлари талкин этаган Вахдат ул-вужуд фалсафаси оламдаги барча мавжудотлар - моддий ва номоддий, жонли ва жонсиз ашёлар бирлашиб, бутун бир Мутлак Вужудни ташкил этади, деган фикрга асосланган таълимот эмас. Аксинча, Вахдат ул-вужуд таълимоти бутун Борлик ягона ва хакикий мавжудликдан иборат, бу якка-ягона мавжудлик Аллох таолодир, деган фикрга асосланган. Яъни, бу таълимотнинг негизида ширк ёки дахрийлик эмас, балки Тавхиднинг энг олий намунаси ётади. Бошкача айтганда, "Вахдат ул-вужуд назариясига кура, олам Мутлак Зоти мукаррам -Х,ак таолонинг уз хусну жамоли, кудрат ва сифатларини намоён этиш истагидан пайдо булган. Яъни, Хдк таоло уз-узини таниш учун Борликни яратди. Борлик гуё кузгу булиб, Х,ак жамоли, илму хикмати унда акс этади, жилоланади. Шундан ушбу таълимотнинг мухим кисми булган тажаллий FOяси хам келиб чикади. Мутлак Рух - оламнинг жони, оламдаги барча узгариш, конуниятлар, зиддият ва келишувлар, модданинг харакати, жисмларнинг узаро алока-муносабати, мувозанат ва низомлар, тартиб-коидалар, усиш-у^айиш ва емирилиш - хамма-хаммасида Х,ак таолонинг иштироки, амри бор. Борликнинг энг кичик заррасидан коинотгача жами ашёлар Мутлак Рух назорати, бошкаруви остидадир. Шу асосда бутун олам ягона Рухи Мутлакнинг иштироки билан мавжуд, борлик эса Рухи Мутлакка боFлик холдагина мавжуд. Демак, хакикий ва абадий вужуд Унинг Узи, моддий олам эса - абадий эмас, у фоний ёки Мутлак Рухнинг хаёли, холос" [11. С.3.].

Ибн ал-Арабийнинг вахдат ул-вужудий таълимотига биноан, Илохий Нур уз табиат ва такозосига кура ашёларга

May, 2022«I

https://t.me/ares uz MultidisciDlinary Scientific Journal!

öup xh^ xo^aTga, öup xh^ paHrga Ta^araufi этagн. Ey ypHHga TaöuHHKH myHgafi öup caBo^ TyFH^agu: xH^Ma-xu^^HK, Ba paHr-öapaHrauKgaH xohh öy^raH Hnoxuö Hyp KaHgafi kh^hö öup BaKTHHHr y3uga o^aMgaru öapna Typ^H ame^apga xu^Ma-xhh paHraapga aKc этнmн MyMKHH?

Höh an-ÄpaöHH Ba yHHHr H3gom^apu öy caBo^HHHr ^boöhhh MaHTHK Ba TacaBByp goupacuga cuFgupum MaKcaguga TaöuHH xoguca - KyemHHHr Hyp conum xo^aTHra Mypo^aaT этнö, o^aMgaru MaB^yg ame^apHH mumanapra yxmaTraHnap. TaöuHHKH, HnoxuH Hyp aK^-ugpoK öu^aH TacaBByp khhhö öy^MafiguraH öup paHrga - y3HHHHr aroHa paHruga ycTyBop Ba coöht Typagu. Y ^yga xaccoc Ba ho3hk, aMMo y3rapyBnaH эмac. Y Ha mapomra Kapaö y3rapagu, Ha mapoHT yHH y3rapTupa o^agu. ämmo mumanap xap xhh öy^umu MyMKHH. Y^apHHHr paHru, xa^MH, maKHH, ^ohh, TaöuaTH, xy^^ac, xycycuaT Ba MoxuaTH öup-öupugaH $apK KH^agu. ^eMaK, y^apga Hnoxufi HypgaH TapanaguraH $aÖ3HH Kaöyn KH^um HMKoHHaTH Ba Koöu^uaTH xaM xap xhh öy^umu MyMKHH экaн.

Höh an-ÄpaöHH ^anca^acugaru "ÄteHH coöuTa" xaKugaru Ha3apua KaguMru whoh ^afi^acy^H - Ä^^oTyH (ünaTOH)HHHr "Foa^ap gyHecu" xaKHgaru Ha3apuacuHH эc^aтagн. Ä^^oTyH y3HHHHr "TuMefi" homhh acapuga xen KanoH y3rapMafigHraH, aMMo MaB^yg Hapcanap öu^aH öupra xap goHM y3rapaguraH, öupoK xen KanoH MaB^yg öy^MaraH Hapcanap xaM öop, geö TatKHg^afigu. Y "xen KanoH y3rapMafigHraH" Ba my öu^aH öupra "xap goHM y3rapaguraH", aMMo ac^uga "MaB^yg öy^MaraH" HapcanapHH "3ögoc", atHH, "Foa^ap" geö aTafigu. Ä^^oTyHHHHr oHTo^orHK Tat^HMoTHga "Foa" roKopu Ba KyHu KypuHum^apra a^pamnagu. ^Kopu "Foa" y3uga '^3ry.nHK" TymyHnacuHH aKc эттнpagн. Ä^^oTyH Tat^HMoTHga "Foa öapna HapcanapHHHr uöTHgocHgup, öomugup. FoaHH MaB^yg^HK, HapcanapHHHr uöTHgocu geö Kapam, KefiuHnanHK gHHHH Kapam^apra acoc öy^raHH ynyH xaM öat3H gHH apöoö^apu ünaTOHHH aB^ue gapa^acura KyTapgu^ap, yHHHr roKopu, ohhh Foa Ha3apuacuHH эca Teo^orHK Tat^HMoTra afi^aHTHpgH^ap" [17. C.101.].

Ä^^oTyH "Foa"^ap xaKHgaru Tat^HMothh raoceo.rorhk HyKTau HasapgaH xaM Kypuö hhkhö, hhcoh "o^hh FoaHH öu^a o^Mafigu, yHH Xygo öu^umu, hhoxhh aK-tf ugpoK этнmн MyMKHH. Hnoxufi aK^ эca hhoxhh xaeTHH, hhoxhh Kyn MaB^yg^urHHH TaKo3o этagн. fflyHHHr ynyH Xygo Ha^aKaT h^oxhh Kyn, y энг eTyK эзгy^нкgнp. Xygo эзгy^нкнннг aHHaH y3ugup. Y HapcanapHH, KyHu Foa^apHH, öop^HKHH эзгy^нккa fiyHanTHpHö Typagu" [17. C.101.], geraH xy^ocara Ke^agu. fflyHgafi khhhö, "ünaToH y3 Tat^HMoTH Xygo öu^aH öoF^aHHmHHH ohhk Kafig этagн. Oafi^acy^HHHr XygoHH

May, 20221

https://t.me/ares uz Multidisciülinarv Scientific Journall

мавжудликнинг марказига куйиши, хамма нарсада унинг иштироки, амри, хамиша борлиFини асослашга интилиши кейинчалик христианликка кул келди" [17. С.101.]. Хуллас, ислом фалсафасидаги "аъёни собита" ва Афлотун таълимотидаги "FOя"лар хакидаги назария уртасидаги ухшашликлар йук эмас. Масалан, "FOя"ларнинг узгармаслиги уларнинг бир-бири билан боFланганлиги ва бир бутунни ташкил этиши [4. С.93.] ёки "юкори олий FOя" (таккослаш учун: "аъёни собита") ва "куйи FOя" ("аъёни собита"нинг белгилари ва аломатлари) каби тушунчалар бу икки назария уртасидаги ухшашликдан дарак беради. Аммо бу ухшашликлар ва умумиятларга асосланиб, уларни айнан бир нарса деб хам булмайди. Акс холда, Афлотуннинг '^оя"лар хакидаги назариясини ислом фалсафасидаги "аъёни собита" назариясининг ибтидоий куриниши деб аташга туFри келади. Нима булган такдирда хам, Афлотун ва янгиафлотунчиларнинг (неоплатонизм) Худо ва борлик хакидаги карашлари Гарб фалсафасида янги бурилиш ясаб берди ва фалсафа тарихида илк пантеистик карашларнинг шаклланишига туртки булди. Жумладан, IX асрнинг буюк мутафаккири, схоластик фалсафанинг йирик намояндаси Эриутена узининг пантеизм рухи билан суFорилган, лекин фалсафий реализм йуналишида ёзган асари -"Табиатнинг булиниши хакида" номли асарида борлик ва йуклик тушунчаларини "Табиат" тушунчасига киритиб, уни туртга булади:

1. Яратилмаган ва яратувчи табиат - Худо. У мутлак, баркамол булгани боис уни билиб булмайди.

2. Яратилган ва яратувчи табиат илохий акл ёки логосдир. Унда маъно ва яратувчанлик характери мужассамлашган.

3. Яратилган ва яратмайдиган табиат. Бу макон ва замонда мавжуд булган нарсалар оламидир.

Хуш, ислом пантеизми - Вахдат ул-вужуд фалсафаси асосчиси - Ибн ал-Арабий карашлари хам урта асрлар Европа файласуфларининг карашларида уз аксини топганми ёки хеч булмаса, уларда кандайдир кизикиш уЙFOта олганми? Масаланинг иккинчи томони ана шунда. Юкорида айтиб утилганидек, Ибн ал -Арабий Андалусияда туFилиб, тарбия топади, араб -испан маданиятидан бахра олади, табиийки, христианлик дини ва Европадаги мавжуд фалсафий тафаккур тарихидан хам бахраманд булади. Унинг тафаккуридаги Гарб олами диний-фалсафий тафаккур тарзига ухшашлигининг сири хам ана шунда булса керак. Бошка жихатдан, лотин ва бошка Европа тилларига таржима булган араб-ислом маънавий мероси намуналари каторида Ибн ал-Арабийнинг баъзи бир асарлари (ё асарларидан

May, 20221

https://t.me/ares uz MultidisciDlinary Scientific Journal!

napnanap) xaM öynumu эxтнмongaн xonu эмac эgн. fflyHgaö öynca KepaKKH, ^aHTe y3HHHHr "Hnoxufi KoMegua"cuga Kaficugup MatHoga Höh an-ÄpaöHH Ta^aKKypu goupacuga $HKp ropuTagu. ^yMnagaH, ^aHHaTHHHr Typnu ocMoHnapuga энг axmu, onu^aHoö HHcoHnapHH ^ofinamTHpagu, xap öup cafiepaHH öupoH-öup naHFaMöap eKH aBnuera HucöaT öepagu. ÄHHaH my ycyn yHgaH ongHH Höh an-ÄpaöuHHHHr "Oycyc yn-xHKaM"uga xaM umnaTHnraH. Y "Oycyc yn-xHKaM"HHHr xap öup "^acc"HHH KyptoHH KapuMga 3HKp этнnгaн MyafiaH öup naHFaMöap hcmh öunaH öoFnafigu. nuKo ,3,enna MupaHgona эca y3HHHHr "MaB^ygnHK Ba öupnHK" HoMnu acapuga öat3H öup naHreucTHK FoanapHH xaM öaeH этнö yTagu. nuKoHHHr naHTeucTHK Kapamnapu MapKasuga "Xygo Ba onaM öup öyTyH a^pa^Mac öopnHKgup", "Xygo TaöuaTgaH TamKapuga MaB^yg öynMafigu, y goHMo TaöuaT öunaH öupra öynagu", "Xygo onaMHHHr oxupru, aKyHnoBHH MoxuaTHgup [4. C.284.], geraH Foa eTagu. Höh an-ÄpaöuHHHHr BaxgaT yn-By^ygu TypT öocKHHga TanKHH этнnagн:

1. X,aK Tatono ^roHa Ba MyTnaK By^yggup.

2. X,aK TatonogaH y3ra Hapcanap acnuga MaB^yg эмac. ^tHH, onaM, yHgaru MaB^ygoraap Ba amenap, HHcoHHaT onaMH Ba xoKa3oHH MaB^ygnHK geö öynMafigu. ^yHKH ynapHHHr MaB^ygnuru MyTnaK By^ygHHHr MaB^ygnurura öoFnHK.

3. OnaMgaru öapna MaB^ygoraap, ^yMnagaH, HHcoHHaT onaMHHHHr öopnHFH xaM acnuga X,aK TatonoHHHr öopnuFHgup.

4. OnaM Ba yHgaru MaB^ygoraap acnuga xen KaHgafi öopnHK öynonMafigu, nyHKH ynap X,aK TatonoHHHr Ta^annuficu (эмaнaцнacн) HaTH^acuga ro3ara KenraHnap.

KypHHuö TypraHHgeK, nuKoHHHr naHreucTHK Kapamnapu Höh an-ÄpaöuH ^anca^acu gapa^acuga cucTeManamTupunraH, MyafiaH Ba TapTuöra conuHraH Ha3apufi acocra эгa öynMaca-ga, MatnyM gapa^aga yHHHr xynocanamTupunraH xaMga y3yK-ronyK xonga aHrnamunraH BapuaHTHHH эcnaтagн.

HaKmöaHgua TapHKaTHga Höh an-ÄpaöufiHHHr "BaxgaT yn-By^yg" ^anca^acura unK ^uggufi эtтнöop KapaTraH KHmu hhphk HaKmöaHgHH maHx, ynyF MyTa^aKKup Xo^a MyxaMMag nopco EyxopHH (Ba$. x.K. 865/ m.1420 h.) öynagu. Y BaxgaT yn-By^yg FoanapHHH y3HHHHr "Oacn yn-xuroö" Ba "fflapxu Oycyc yn-xHKaM" HoMnu acapnapuga $aon KynnaraH xaMga HaKmöaHgua TatnuMoTHra MocnamTupuö gaBoM этттнpнmгa xapaKaT KunraH. YHgaH cyHr HaKmöaHgua TapuKaTHHHHr y3 gaBpugaru nupu komhhh Xo^a Äxpop BanHH (1404-1490) ymöy TatnHMoTra anoxuga gнккaт-эtтнöop KapaTuö, Höh an-ÄpaöuHHHHr öat3H öup Foanapura H3ox öepraH

May, 20221

https://t.me/ares uz Multidisciülinarv Scientific Journall

ва унинг карашларининг Жомий томонидан шархланишига мойиллик курсатган. Накшбандия таълимотининг йирик вакили, улуF мутафаккир ва шоир Мавлоно Абдурахмон Жомий (1414-1492) эса бутун умри давомида Ибн ал-Арабий фалсафий карашларини чукур урганиб, узининг катор илмий ва адабий асарлари билан уларни Накшбандия таълимоти доирасида туFри талкин килинишини таъминлаган.

Вахдат ул-вужуд фалсафаси ута мураккаб, чигал, шунингдек, кескин бахс-мунозараларга бой булган теологик таълимот сифатида Накшбандия таълимоти намояндалари томонидан кандай булса, ушандай кабул килинган, деб булмайди. Накшбандийларни ушбу кенг ва мураккаб таълимотнинг айрим жихатларигина кизиктирган. ТуFрироFи, уларнинг диний-мазхабий, FOявий-фалсафий карашларига мос келиши мумкин булган жихатлар иктибос килиб олнган.

ХУЛОСА

Демак, Ибн ал-Арабий теологик-фалсафий таълимоти - Вахдат ул-вужуд фалсафасининг асл мазмун-мохияти исломий Тавхид FOясига асосланган: бутун борликда ягона, хакикий вужуд мавжуд ва у Х,ак таолодир. Борликдаги бошка мавжудотлар - моддий ва номоддий барча нарсалар уз-узидан бор булган эмас, балки Х,акикий вужуд - Аллох таоло томонидан яратилгандир. Яратилган нарсалар эса фоний булишга махкумдир. Яъни, бу мавжудотлар - табиат олами, инсоният олам, хайвонот ва наботот олами маълум бир вактда яратилиб, муайян бир вактда таназзул - сифатий узгаришга учрайди ва йук булади. Уларнинг мавжудлиги вактинча, ноустувор, узгарувчан ва бир куни келиб, йукликка учрайдиган ходисадир. Борлик Хдкикий вужуднинг тажаллийси -эманацияси натижасида куринишга эга булган вокейликдир. Ундаги куринишга эга булган барча нарса ва ходисалар эса Х,ак таоло сифатларининг тажаллийси натижасида юзага келган.

Вахдат ул-вужуд фалсафаси таъсири "Андалусиядан тортиб то Индонезиягача бутун ислом олами минтакасини уз ичига олган. Баъзи холларда тасаввуф доирасидан хам чикиб кетиб, калом ва фалсафа доираларидаги бахс-мунозараларга хам уланиб кетган..." [13. С151.]. Унинг айникса, Вахдат ул-вужуд хакидаги теологик таълимоти Якин Шарк ва Марказий Осиё минтакаларида кенг кулоч ёзди, ушбу минтакаларнинг нафакат диний-фалсафий тафаккурининг ривожига, балки араб, форс-тожик ва узбек тилларидаги мумтоз шеъриятнинг янада юксалиши,

May, 2022 g

https://t.me/ares uz Multidisciülinary Scientific Journal!

янги фалсафий-ирфоний FOялар билан бойишига хам катта ижобий таъсир курсатди. Айтиш мумкинки, Ибн ал-Арабий таълимоти XIII-XVIII асрлар давомида бутун Мусулмон Шаркининг энг кучли фалсафий дунёкараш тарзига, хатто айрим холатларда, айникса, Темурийлар даврида хукмрон диний-фалсафий мафкурага ва айни пайтда энг бахс-мунозарали таълимотга айланди. Энг мухими, Хднафия фикхий мазхаби доирасида шаклланган Хожагон -Накшбандия таълимотининг назарий-илмий жихатдан мустахкамланишида асосий омиллардан бири сифатида хизмат килди.

REFERENCES

1. Brockelmann, Carl. Geschichte Der Arabischen Litteratur, Volume 1 (German Edition). 2011. P. 571-582.

2. Бухорий, Салох бин Муборак. Анис ат-толибийн ва уддат ас-соликийн. -Техрон. 1371. fj^'jj' jj^ j .üj^- a^&j üj.^- ^¿j' .^j-.. üj ^^^ .(j-^j

• 1371 'üW^'ü'j^ (J-^ Buxari, Salah ibn Mubarak. Anis al-talibin va uddat al-salikin. - Tehran, 1371.

3. Гуннар Скирбек, Нилс Гилье. Фалсафа тарихи. -Т.: "Шарк", 2002. Gunnar Skirbek, Nils Gile. History of Philosophy. - Tashkent, 2002.

4. Жахонгирий, Мухсин. Мухйиддин ибн Арабий чехраи баржастаи ирфони исломий. - Техрон: Интишороти Донишгохи Техрон, 1375.

5. C^JJ l jlgÄ Ц^ ал ал j jJ Л Ij J ^ Jj* Л a43 ^ aj J^ jl ija ^л^^ I.

^IjlA j j| all A jb cjlj^ j 1375 a.^ Jahangiri, Mohsen. Mohyi al-din ibn 'Arabi, The distinguished figure of Islamic Mysticizm. - Tehran University Press, 2004.

6. Жомий, Абдурахмон. Нафахот ул-унс. - Техрон, 1337.'^W- A? ^U^-j Л. ^l^ j ^ jVI. 4 j ^ jlc. ijIj£ j 1370 a.^ Jami, Abdurahman. Nafahat al-ons. - Tehran, 1337.

7. Жомий, Абдурахмон. Нафахот ул-унс. - Техрон, 1337. ^.а 1370 'ü'j^J .(^j-^ ^ aj .^jV '-а13

Jami, Abdurahman. Nafahat al-ons. - Tehran, 1337.

8. Жомий, Нуриддин Абдурахмон. Лавойих. Тасхех, мукаддима ва тавзехоти Яе Ришар. - Техрон: "Асотир", 1373.

'Ü-^JJ Ü-J J 4л^2л ^JA^aJ .^jljJ Uj^'jjj

.1373 'jj^-^l'ü'j^ Jami, Nur al-din 'Abd al-rahman. Lavayih. - Tehran, 1373.

May, 20221

https://t.me/ares uz MultidisciDlinarv Scientific Journal!

9. Ибн ал-Арабий, Мухйиддин. Ал-Футухот ул-Маккия. 1-жилд. Тахкик: Усмон Яхё. - Миср, 1392.

îj^OM '^jaj yl^Jt 0..!°^'' AJ .1 ^ .AJ^AJI .(jjûll ^J^ * jjl

1392. 392

Ibn al-'Arabi, Mohyi al-din. Al-Fotuhat al-Makkiya. 1. - Egypt g, 1 1392.

10. Ибн ал-Арабий, Мухйиддин. Ал-Футухот ул-Маккия, 3-жилд. Тахкик: Усмон Яхё. - Миср, 1392.

1392 yl^Jt '3 ^ ^¡l^jiill .¿j^ll ¿JI

Ibn al-'Arabi, Mohyi al-din. Al-Fotuhat al-Makkiya. 3. - Egypt, 1392.

11. Комилов Н. Тасаввуф ёки Комил Инсон ахлоки. 1-китоб. - Т.: "Ёзувчи", 1996.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Kamilov N. Sufism or Perfect man, 1st book - Tashkent, 1996.

12. Комилов Н. Ибн Арабий Абдурахмон Жомий талкинида. / Жаъфар Холмуминов. Жомий ва вахдат ул-вужуд таълимоти. - Т.: "Узбекистан Миллий Энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2008.

Kamilov N. Ibn al-'Arabi in the interpretation of Jami. / Jafar Kholmuminov. Jami end teachings of Wahdat al-Wujood. - Tashkent, 2008.

13. Турар, Усмон. Тасаввуф тарихи. / Турк тилидан Нодирхон Х,асан таржимаси. - Т.: "Истиклол", 1999.

Turar, Osman. Histoty of Sufism. - Tashkent, 1999.

14. УлудоF, Сулаймон. Ибн Арабий. Таржумаи Довуд Вафоий. -Техрон: Нашри марказ, 1384.

Uludag, Soleyman. Ibn 'Arabi. The translation of Dawud Vafai.- Tehran, 1384.

15. Шаъроний, Абдулваххоб. Ал-явокит в-ал-жавохир. 1-ж. - Миср, 1343. Sha'rani, Abd al-vahhab. Al-yavaqit va-l-javahir. 1. - Egypt, 1343.

16. Шайхи Акбар Мухйиддин ибн Арабий. Хдкикат ул-хакойик. -Техрон: "Мавло", 1382.

1382 '^JJM 'jlj^j ^¿S^. 'jj^ll^^M '^jjt jjl

Sheyx Akbar Mohyi al-din Ibn 'Arabi. Haqiqat al-haqaiq. - Tehran, 1382.

17. Шахристоний, Абулфатх. Милал ва нихал. 1-жилд. - Крхира, 1387. (j.a 1387 'ÔJAI^ .JajJl j Ji*ll ^Sâil JJI ^jli^j^^

Shahristani, Abolfath. Melal va nehal. 1. - Cairo, 1387.

May, 2022 g

https://t.me/ares uz Multidisciolinary Scientific Journal!

18. Гарб фалсафаси. -Т.: Узбекистон Файласуфлари миллий жамияти, "Шарк" нашриёт-матбаа акциядорлик жамияти Бош тахриряти, 2004.

Philosophy of East. - Tashkent, 2004.

19. БаFдодий, Исмоил Пошшо. Х,адят ул-орифийн. 2-ж. - Истамбул, 1951. Bagdadi, Ismail Poshsho. Hadyat al-arifin. 2. - Istanbool, 1951.

May, 2022 №

https://t.me/ares uz Multidisciolinary Scientific Journal!

© С

© ® i

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.