Научная статья на тему 'ОНТОЛОГИЯДА СУБСТАНСИЯ ВА АКСИДЕНСИЯГА ДОИР ТАЪЛИМОТНИНГ ФАХРИДДИН РОЗИЙ ТОМОНИДАН РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ'

ОНТОЛОГИЯДА СУБСТАНСИЯ ВА АКСИДЕНСИЯГА ДОИР ТАЪЛИМОТНИНГ ФАХРИДДИН РОЗИЙ ТОМОНИДАН РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

99
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Борлиқ / субстансия / аксиденсия / жавҳар / пантеистик фалсафа / ваҳдат ул-мавжуд ва ваҳдат ул-вужуд / материя / руҳ ва жасад / Universe / substance / accident / javkhar / pantheistic philosophy / wajib ul-wujud / mumkin ul-wujud / matter

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Соҳибжон Сойибжон Ўғли Умаржонов

Ушбу мақолада Фаҳриддин Муҳаммад ар-Розийнинг борлиқ фалсафаси (онтология) га доир Осиѐ ва Еврўпалик олимларнинг тадқиқотлари ва Розийнинг “Латоиф ул-ғиѐсиѐт” асаридаги онтологик қарашлари, хусусан субстансия ва Аксиденсияга доир таълимотлар тахлил қилинди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article analyzes the studies of Fahriddin Muhammad ar-Razi on the philosophy of existence (ontology) of Asian and European scientists and ontological views of Razi in “Latoif ul-ghiyosiyot”, in particular his doctrine of substance and accident.

Текст научной работы на тему «ОНТОЛОГИЯДА СУБСТАНСИЯ ВА АКСИДЕНСИЯГА ДОИР ТАЪЛИМОТНИНГ ФАХРИДДИН РОЗИЙ ТОМОНИДАН РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ»

ОНТОЛОГИЯДА СУБСТАНСИЯ ВА АКСИДЕНСИЯГА ДОИР ТАЪЛИМОТНИНГ ФАХРИДДИН РОЗИЙ ТОМОНИДАН РИВОЖЛАНТИРИЛИШИ

Сохибжон Сойибжон ртли Умаржонов Тошкент давлат иктисодиёт университети таянч докторанти (PhD)

fenomen1993@bk.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Фахриддин Мухаммад ар-Розийнинг борлик фалсафаси (онтология) га доир Осиё ва Еврупалик олимларнинг тадкикотлари ва Розийнинг "Латоиф ул-гиёсиёт" асаридаги онтологик карашлари, хусусан субстансия ва Аксиденсияга доир таълимотлар тахлил килинди.

Калит сузлар: Борлик, субстансия, аксиденсия, жавхар, пантеистик фалсафа, вахдат ул-мавжуд ва вахдат ул-вужуд, материя, рух ва жасад.

ABSTRACT

This article analyzes the studies of Fahriddin Muhammad ar-Razi on the philosophy of existence (ontology) of Asian and European scientists and ontological views of Razi in "Latoif ul-ghiyosiyot", in particular his doctrine of substance and accident.

Keywords: Universe, substance, accident, javkhar, pantheistic philosophy, wajib ul-wujud, mumkin ul-wujud, matter.

КИРИШ

Фалсафа фанининг борлик масалаларини урганувчи булими Онтология деб аталади. Онтология сузи юнонча онтос (мавжудлик) ва логос (таълимот) сузларининг бирикмасидан ташкил топган булиб, "мавжудлик хакидаги таълимот", яни борлик хакидаги фан маъносини ифодалайди.[1;191] Шарк фалсафасида онтология купрок илохий борликнинг мохиятини акс эттирувчи таълимот тарзида, шарк пантеистик фалсафасида эса вахдат ул-мавжуд ва вахдат ул-вужуд куринишидаги таълимотлар шаклида вужудга келган.Борлик хакидаги муоммо фалсафада тарихан марказий урин эгаллайди. Фалсафа урганадиган кайси бир масалани олмайлик, у борлик борлик муоммоси билан боглик эканлигини курамиз. Хдкикатдан хам, борлик, унга муносабат масаласи фалсафий карашлардан

March, 2022

961

мухим ахамиятга эгадир чунки борлик муоммоси фалсафадаги хар кандай дунёкараш гносеологик ва методологик муоммоларнинг асоси хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Фахриддин Розийнинг фалсафий дунёкараши кенг камровли ва мантикий, теологик, фалсафий, ахлокий асарларни уз ичига олади. Унинг асарлари ижтимоий хаётнинг турли жабхаларига доир долзарб муоммоларга каратилганлиги боис нафакат Осиё балки Еврупа олимларининг хам тадкикот объектига айланган. Хусусан Фахриддин Розийнинг теологик ва Куръон тафсирига доир диний - фалсафасий карашлари Еврупалик олимлар Айман Шихадех [2], Тарик Жаффер [3] ва Ясин Сейлан [4] томонидан тадкик килинган. Розийниг ахлокий карашларини М. Сагир Хдсан Масуми уз тадкикотларида баён этиб утган [5]. Шунингдек профессор М.Н.Болтаев[6] ва Н. Наимовлар[7] илмий асарлари ва диссертацияларида Розийнинг онтологик, гносеологик ва мантикий дунёкарашини биринчи манбалар асосида аник ва мукаммал тахлил килган. Тадкикот объектидан келиб чиккан холда ушбу маколамизда юкоридаги муаллифлар асарлари ва бугунги кунгача урганилмаган Розийнинг "Латоиф ул-гиёсиёт" асаридаги борлик фалсафасига доир фикрларни фалсафий нуктаи назардан тахлил киламиз. Ушбу асар тугрисида олдинги изланишларимизда хам тухталиб утган эдик. [8]

Мазкур маколада урганилаётган мавзу илмий тадкикотнинг тарихийлик ва мантикийлик, анализ ва синтез, умумлаштириш, таккослаш каби мантикий методлари асосида ёритилишга харакат килинди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Борликни шаклларга ажратишда унинг асосида, мохиятида нималар ётишига этибор каратиш лозим. Шу тарика фалсафада субстансия категорияси шаклланган. Субстансия (лотин. субстантиа - мохият, асосида ётувчи нимадир) муайян нарсалар, вокеалар, ходисалар ва жараёнлар хилма-хиллигининг ички бирлигида намоён булувчи мохият. [1; 193]

Субстансия дейилганда фалсафада дастлабки пайтларда борлик, табиат, жамият, инсон ва дунёдаги барча нарса ва ходисаларнинг асосида ётувчи моддий ёки рухий мохдят англанган. Урта аср Шарк фалсафаси намояндалари ал-Киндий, Закариё Розий, Форобий, Ибн Сино, Ибн Рушд асарларида субстансия деб хамма нарсанинг моддий ёки маънавий асоси, мохияти тушунилган. Субстансияга карама-

March, 2022

962

Kapmu TymyHna "AKcngeHcna" geö aranraH. Aкcнgeнцнfl (hot. accugernua -yTKHHHH, Tacogu^HH) Hapca Ba xogucanapHuHr yTKuHnu cu^araapuHu H^oganafigH.[1; 194] OopoÖHÖHHHr e3umuHa, "onaMga cyöcTaHCua Ba aKcugeHcua xaMga ynapHu aparyBnu MapxaMarau u^ogKopgaH öomKa xöen Hapca fiyKgup." «AKCugeHCHflHH ce3runap opKanu xuc этнm MyMKuH, cyöcTaHCH^HH эca $aKar aKH aHrnaö eTagu"; «MacanaH, OHMa - cyöcTaHCua öynca, yHuHr Krounnuru эca aKCHgeHCHflgup"[9; 50].

Po3hh aBBan yTraH ^afinacy^napHuHr cyöcTaHCua Ba aKcugernHapra gaxngop TatnuMOTHHH aHaga puBO^naHTupraH xonga, gouMHH xapaKargaru öopnuK cyöcTaHCua Ba aкцнgeнт KypuHumugaru npegMernapra SynHHraHnuruHu aHTagu. YHHHr Kypcarnmuna, cyöcTaHCua, MycTaKHH, y3-y3uHa MaB^yg öynraH Hapcagup Ba y3 MaB^ygnuruga öupoH Hapcara MyxTo:«: эмac, y3 MaB^ygnuruga öomKa Hapcara öornaHMaraH. AKcugeHcua, öy - MycTaKun Tap3ga MaB^yg öyHMaraH, TamKu Tatcupnap Harn^acuga W3ara KenraH Hapcagup. By Tyrpuga y myHgafi e3agu: "OnaM öopnuKgaH uöopargup Ba öy öopnuK, y3 HaBöaruga, ukku KucMgaH: cyöcTaHcua Ba aKcugeHcuagaH uöopar. Y3u MycTaKun MaB^yg öynraH Hapca, y3-y3ugaH cyöcTaHcua geö aranagu, y3u MycTaKun MaB^yg öyHMaraHu эca a^ugeH^ua geö". ("OnaM xap oh hu MaB^ygu acT Ba oh öap gy KucMar: ^aBxap Ba opa3. ^aBxap xap oh hu3h öyBag, ku MyTaxaMup öyBag. Opa3 xaap oh nu3 öyBag. Ku koum öy3ag öa ®:aBxap")[10; 55-56].

Myra^aKKupHuHr Kapamnapura Kypa, cyöcTaHcua Ba AKcugeHcua, öy - öup xuh TymyHna эмac, öaHKu, y3apo AKUH öornaHraH uKKura Typnu XUH TymyHHanapgup. CyöcTaHcua HapcanapHuHr acocuHu, MOxutfraHu, aKcugeHcua эca - HapcanapHuHr KypuHumu, cu^aruHu Tammn KuHagu. ffly öouc, Рознннннr TatKugnamuna, ynapHu öup-öupugaH a^parum Ba ynapHuHr cu^aruHu öup xuh TymyHna geö TaH onum MyMKuH эмac. "3epo, cyöcTaHcua Hapcanap, TamKu onaM acocuHuHr моxнaтнgнp, myHra Kypa, y3 maKHu Ba TapKuöura эra. MatnyMKu, ypTa acpHuHr öup KaTop ^afinacy^napu, my ^yMnagaH, uchom roanapu BaKunnapu xaM TaöuaTgaru caöaöнн-yзвнн anoKanapHu uHKop этagннap, AKcugeHcua эca -HapcanapHuHr cu^aruHu uHKop этagннap. ^eMaK, cyöcTaHcua Ba aKcugeHcua öup xuh TymyHna эмac, öaHKu, uKKuTa TypHu xuh TymyHnaHapgup".[10; 20]

^MCM xaKuga cy3 wpuTraHga, PO3UH ^MCM cyöcTaHcua Ba AKcugeHcuaHapHuHr öнpнкнmн HaTu^acuga xocuh öynagu, cyöcTaHcua Ba AKcugeHcua, MogguH gyHeHuHr Hapcanapuga öupuKagu. YnapHuHr xap UKKUCU xaM y3Bufi aHOKaga Ba y3 öupHuKHapuga ^mcmhu xocuh KuHaguHap geö xucoGnafigu. "Arap cyöcTaHcua

March, 2022

963

ва аксиденсия биргаликда кушилган булсалар,- бу жисм деб номланади".[10; 55] Моддий нарсалар сифати уларнинг мохиятидан ажралмас булгани боис, субстансия ва Аксиденсияларнинг бирлиги моддий дунёнинг мавжуд булишининг мажбурий шартини ташкил килади.[10; 55] Розий жисмларни оддий ва мураккабларга ажратади. Оддийлари деб, уз табиати ва мохиятига кура турли хил бирикмалардан иборат булмаган жисмлардир Мисол учун, самовий жисмлар ва унсурлар. Мураккаб жисмлар деб эса рух ёки сезги органларининг бештаси берилган ёки бундай туйгулардан йирок жисмлар тушунилади. Мисол учун, дарахтлар. Туйгу органлари берилган жисмлар -жониворлар, агар нутк кобилияти булса, бу - инсонлардир, агарда бундай кобилият булмаса, бу - бошка жониворлар. ("Жисм ё басит бошад, ё мураккаб. Муродимо мо аз басит он аст", ки хаки кати у фарохам наёмада бошад аз жисмхо, ки мухталиф бошад ба табиат ва мохият. Басит ё фалаки бувад, ё унсури. Мураккаб нафс бошад, ё гайри нафс. Аммо гайри нафс жимодаст, чунмаъдан ва гайри он. Ва нафс ё хиссос бузад, ё гайри хисос. Ва гайри хисос набот аст, мисли ашжар за хисоси хайзон аст. За агар бо у нотик бувад, инсон аст ва агар гайри нотик бувад, диган хайвон аст").[11; 29//12; 378]

Дунёнинг харакатдаги манзараси хакидаги ушбу тасаввур, профессор М.Н. Болтаевнинг такидлашича, мутафаккирнинг карашларида ижобий хисобланади, зеро у чиндан хам реал мавжуд моддий буюмлардан келиб чикади, гарчи, самовий жисмлар ва унсурларни оддий жисмлар руйхатига киритиш асло мумкин эмас. Айни пайтда, шуни унутмаслик керакки, мутафаккир томонидан таркибий булмаган деган карашда эмас, балки, юкорида курсатилган мазмунда баён этилган. Розий оддий жисмлар таркиби хакида гапирганда эса хар битта оддий жисм узида бир неча жисмларни узида мужассамлаштиришини иккиланишсиз айтиб утган. [6; 197]

Розий оддий ва мураккаб жисмларга алокадор булган масалаларни тахлил килган холда, моддий зарраларнинг тузилиши ва структурасига оид материалистик карашларга ижобий фикр билдиради.

Мутаффаккир моддий жисмлар таркиби ва тузилиши хакидаги уз фикрини такомиллаштирган холда таъкидлайдики, "жисмлар таркибий булинувчанлигига кура оддий ва мураккаб турларга булинади". Мураккаб жисм узининг табиати ва мохиятига кура бошка жисмларга карама-карши булган жисм хисобланади. Мисол учун, мураккаб карама-карши кисмлардан таркиб топган инсонлар танаси. Оддий жисмлар эса табиатига кура бошка жисмларга карама-карши

¡чти 'о11

https://t.me/ares uz Multidisciplinary Scientific Journal

хисобланмайдиган нотаркибий жисмлардир. Масалан, сув ва хаво. [11; 75-76]

У оддий ва мураккаб жисмлар хакидаги фикрини давом эттириб, улар шундай жисмларки, улардан хар бири узига хослиги ва хусусиятига эга ва шу билан бир-биридан фарк килишини таъкидлайди. Ушбу фикрни тасдиклаш учун Розий шундай ёзади: "Оддий (нотаркибий) жисмларнинг бир кисми олиб ташланса хам узларининг мохиятига кура узининг бутунига ухшаш холда колган аъзо ёки тана кисми саналади. Бунинг мисоли сифатида, суяк, эт ва тери булиши мумкин. Уларнинг хар биридан хеч булмаганда битта кисмини олиб куйсак хам, улар барибир суяк, гушт, тери булиб колавериши уз бутунлигига (умумийлигига) мувофик (тенг) эканлигини исботлайди". [12; 48-49]

Бирок Розий оддий таналарнинг (мисол учун тери ва эт) хаммаси хам оддий эмаслигини, улар хаммага маълум турт унсур (сув, олов, тупрок, хаво) билан таккосланганда улар мураккаб таркибий булиши мумкинлигини баён этади."[12; 249]

Куриб турибмизки, Розий икки оддий унсурни таккослашда, шундай хулосага келадики, хеч булмаганда биттаси уз-узича берилса ва оддий хисобланса, бирок, бошка предмет билан таккослаганда, энди у оддий хисобланмайди, балки мураккаб, таркибий хисобланади. Розийнинг фикрларига мувофик агар мураккаб жисмлардан бирининг бир кисми етишмаса, улар узларининг бутунига ухшай олмайдилар ёки узларининг бутуни билан тенглаша олмайдилар. Бунга куллар ва оёклар мисол була олади. Зотан кул ва оёклардан бири булмаса, бу узининг бутунлигига (умумийсига) мувофик була олмайди. [12; 248]

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Розийнинг оддийларга (элементар) ва мураккабларга (таркибий) нисбатан айтган фикрлари бизга араб файласуфларнинг юкоридаги масала буйича айтган фикрларини эслатади. Маълумки, моддий субстансияларнинг мавжудлигини тан олувчи аксарият араб файласуфлари уларнинг оддийлиги ва мураккаблиги мазмунида улар уртасидаги фаркни тан оладилар. Шу боис улар моддий субстансияларни икки гурухга булганлар: мураккаб ва оддийларга. Улар таькидлаганидек оддий материя узининг кимёвий ва физик таркибига кура уз бутунлигига тенг материядир, мураккаб материяни эса турли унсурларлардан иборат, кисми уз бутунлигига тенг була олмайдиган материя сифатида белгилаганлар. Мисол учун, сув, ер, олов ва хаво каби материя, уларнинг тушунчасига кура, оддий материя

March, 2022

965

хисобланади, турли хил металлар, жониворлар ва инсон мураккаб моддий субстансиялар хисобланади.

Инсон мураккаб моддий субстансия эканлиги тугрисида Фахриддин Розий узининг "Латоиф ул-гиёсиёт" асарида инсон фалсафасига доир мукаммал фикрларини, уз карашларини бериб утган. У инсонни Аллох томонидан яратилганлиги ва енг улуг - зоти шариф даражасига кутарилганлигини таъкидлайди ва инсон сифатлари хусусида шундай фикр билдиради: "Инсон мураккаб мавжудод. У икки жавхардан иборат: рух ва жасад яъни тана. Одам танаси егулик истемол килиш, харакатланиш вазифасини бажарса, рух аклий нарса, унга маънавий хусусиятлар хосдир."[8; 70] Инсон хам маънавий рухдан хам бадандан тузилганлиги учун уни мураккаб деб атайди. Розийнинг асарларини урганиш давомида унинг мантик илмида мохир еканлигини, уз фикрларини баён этишда исботлаш, хулоса килишда осон булиши учун диалектика конунидан мохирона фойдаланганлигини куришимиз мумкин. Юкоридаги билдирган фикрида хам рух ва тана карама - каршилиги оркали уз карашларини ифодалаган. Яъни унда инсон мураккаб мавжудод еканлиги, унинг мохияти чексиз еканлигини англашимиз мумкин. Инсон мураккаблигига далил сифатида унинг икки жавхардан рух ва танадан иборат булганлигидадир. Аллох яратган бошка мавжудодлар инсондан жуда куп жихатдан фарк килади. Мисол учун фаришталарни назарда тутадиган булсак, нурдан яратилганлиги уларнинг танаси мавжуд емаслигидадир. Инсондан ташкари турли хил мавжудодлар, хайвонларда еса тана мавжуд, рух мавжуд лекин уларнинг рухига аклий, маънавий хусусият хос емаслигини куришимиз мумкин. Инсон танаси рух ва жасаддан иборат ва рух аклий, маънавий хусусиятга егадир.

Жисмлар кисмларга булинади деган тушунчага нисбатан олимлар ва файласуфлар уртасида бир-бирига карама-карши фикрлар мавжуд. Бирок таналар кисмларга булиниши борасида хеч канака шубха булмаслиги керак. "Оддий тана, - ёзади Розий, - уз мохиятига кура, ягона ва узлуксиз булинишга кодир булиши мумкин."[11; 78]

Фахриддин Розий оддий жисмларнинг структураси, тузилиши хакидаги турли гипотезаларни тадкик килар экан, оддий деб аталадиган жисм уз структурасига кура асло оддий эмас, балки элементар зарраларнинг туганмас микдоридан иборат, мураккаби эса харакатланадиган, фаол жисмлар каби узлуксиз булинади ва битмас-туганмасдир деган хулосага келади. М.Н. Болтаевнинг таъкидлашича, материянинг курилишига оид мазкур халкона караш замонавий табиатни

March, 2022

966

билишнинг барча назарий ютуклари томонидан тасдикланади.

ХУЛОСА

Розий узининг фалсафий асарларида субстансия ва материянинг Аксиденсия ва шаклга нисбатан устувор роли, уларнинг узаро алокаси ва бир-бирига богликдигини тан олган, реал дунёдаги предмет ва ходисаларнинг сабабий алокасини, харакат, макон, замон ва уларнинг узлуксиз узаро алокаси объектив борлигини тан олган. Бунинг барчаси, шубхасиз, унинг таълимотидаги рационал марказни ташкил этади. Ва у, шубхасиз, улкан ижобий роль уйнади, зеро, бу - исломнинг асосий догмаларига зиддир. Шунинг учун хам Розийни Якин ва Урта Шарк халкларининг илгор фалсафий фикрларини ривожлантиришда катта роль уйнаган урта асрлар даврининг эркин фикрловчи ва илгор мутафаккир-файласуфлардан, шунингдек, Урта Осиё ва мусулмон Шаркининг бир катор кейинги мутафаккир-файласуфларнинг дунёкарашига улкан ижобий таъсир курсатганлардан бири деб бемалол хисоблаш мумкин.

REFERENCES

1. Axmedova, M. "Falsafa" Toshkent, 2006. - bet 354

2. Ayman Shihadeh. "The Teleological ethics of Fahr al-Din al-Razi" Brill Leiden Boston, 2006. - bet 275

3.Tariq Jaffer. "Razi Master of Qur'anic Interpretation and Theological Reasoning". Oxford University Press, 2015. - bet 244.

4. Yacin Ceylan. "Theological and Tafsir in the major works of Fakhr al-Din al-Razi".Thesis presented for the degree of Ph.D. in the Faculty of Arts, University of Edinburg.1980. - p 264

5. M. Saghir Hasan Masumi, "Imam Razi's Ilm al-akhlaq" Kitab Bhavat.: New Delhi, 1992. - p 333

6. Болтаев М.Н. Вопросы гносеологии и логики в произведениях Ибн-Сины и его школы. Душанбе, 1965. - c 295.

7. Наимов Н. Философские и логические воззрения Фахриддин Рози; Дис. канд. фил. наук - Тошкент, 1975. - c 203.

8. Umarjonov S. Fahriddin Muhammad ar-Roziyning (1149-1209) "Latoif ul-g'iyosiyot" asarining falsafiy-germenevtik tahlili. Magistr akademik darajasini olish uchun yozilgan dissertatsiya. T.:2020. -bet 121. // Umarjonov,

S.S., Safarov, M.K. (2021). Fahriddin Roziyning "Latoif ul-g'iyosiyot" qo'lyozma asarida aql va e'tiqod masalasining

March, 2022

967

qo'yilishi va uning diniy-falsafiy germenevtik tahlili. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 1058-1068.

9. Форобий. Рисолалар. Т.:Фан, 1975.- bet 235.

10. Фахриддин Розий "Чахордах рисола" Тегеран, 1340 г. хиджри, 185 стр.

11. Фахриддин Розий. Ар-рисолат-ул-камолия. Тегеран, 1335 г. хиджри,- c 215.

12. Фахриддин Розий. Жомеъ ул-улум. Тошкент, 1331 г хиджри, 490 б.

13. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

14. Safarov, M.K., Umarjonov, S.S. (2022). Matter of consciousness in the philosophy of ar-Roziy and its current importance. 3rd International scientific and practical internet conference. "Integration of education, science and business in modern environment: Winter debates", 135-138.

15. Umarjonov, S. (2021) Ijtimoiy fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziy asarlarining o'rni va ahamiyati. Yangi O'zbekiston iqtisodiyotini rivojlantirishning ilmiy-innovatsion yo'nalishlari Xalqaro ilmiy-amaliy anjuman, 116-123.

16. Umarjonov, S. (2019) Kalom va uning Fahriddin Roziy falsafiy qarashlaridagi ahamiyati. Asian civilization and Silk Road. the 20th International conference of East Asian humanities society, 3, 405-407.

March, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.