Научная статья на тему '"ХУМОЮННАМЕ" И ЕГО ЛИТЕРАТУРНО-ИСТОРИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ'

"ХУМОЮННАМЕ" И ЕГО ЛИТЕРАТУРНО-ИСТОРИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
231
44
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГУЛБАДАНБЕГИМ / ҲУМОЮН / ИСТОРИЧЕСКОЕ ПРОИЗВЕДЕНИЕ / ВОСПОМИНАНИЯ / ВЫРАЗИТЕЛЬНЫЕ СРЕДСТВА / СТИЛЬ / ЯЗЫК

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мирзоюнус Матлуба (Ходжаева Матлуба Юнусовна)

Статья посвящена исследованию историко-литературного наследия дочери Бабура Гулбаданбегим и охватывает ее воспоминания об истории семейства тимуридов от Захириддина Бабура, его сына Хумоюна и до внука Акбара. В ней анализируется не только тематика, обычаи и традиции эпохи Бабура, поездки царя и его придворных, но и художественное своеобразие, средства выразительности, стилевые и языковые особенности. Автор приходит к выводу о том, что “Хумоюннаме” является важным историческо- художественным произведением, принадлежащем перу неординарной ученой-литератором ХУ1 века и предоставляет множество интересного материала об эпохе автора, личностях и странах, в которых была автор.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

"HUMOYUNNOMA" AND ITS HISTORICAL AND LITERARY SIGNIFICANCE

The article is devoted to the study of the historical and literary heritage of Babur’sdaughterGulbadanbegim and covers her reminiscences of the history of Timurid’s family from Zakhiriddin Babur, his son Khumoyun and to his grandson Akbar.It analyzes not only the themes, customs and traditions of the Babur era, the trips of the king and his courtiers, but also the artistic originality, means of expression, style and language features.The author comes to the conclusion that Humoyunnoma is an important historical and artistic work, which belongs to the pen of an extraordinary scientist - a writer of the 16th century and provides a lot of interesting material about of the author’s epoch, personalities and the countries shevisited.

Текст научной работы на тему «"ХУМОЮННАМЕ" И ЕГО ЛИТЕРАТУРНО-ИСТОРИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ»

About the autor:

Vasilyev Denis Vladimirovich - PhD-student Herzen State Pedagogical University of Russia, St. Petersburg. e-mail: vasiljevden@yandex.ru

«ХУМОЮННОМА» ВА АРЗИШИ АДАБИВУ ТАЪРИХИИ ОН

Хоцаева М.Ю.

Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров

Аз шоир ва муаррихи форсизабони Хиндустон Гулбаданбегим (1522, Кобул-1603, Дехдй) асари таърихие ба ёдгор мондааст, ки "Ахволи "Хумоюнподшох, чамъкардаи Гулбаданбегим, бинти Бобур-подшох, аммаи Акбар-подшох" унвон дошта, ба забони форсии точикй иншо шудааст ва нусхаи ягона ва нотамоми он дар Осорхонаи Британия махфуз буда, соли 1902 тарчумаи англисии онро шаркшиноси маъруф Аннет Сюзанна Беверич(1837-1929) хамрох бо матни форсй ва тавзехоту таъликот, инчунин тарчумаи холи муаллифи асар дар интишороти Муассисаи салтанатии Осиёии Лондон мунташир намуд. Асари мазкур ба забонхои олмонй, хиндй ва узбеки низ тарчума шудааст. Тарчумаи узбекии он якчоя бо матни точикй соли 1959 ба эхтимоми С.А. Азимчонова дар шахри Тошканд ба табъ расидааст.

"Хумоюннома" асари мухими бадеиву таърихй аст, ки таърихи хонаводаи Темуриёни Хиндро аз замони поёни зиндагии Бобур-подшох ва салтанати писари у Хумоюн сар карда то ба дунё омадани писари у Чддолиддин Мухаммад Акбар подшох фаро гирифтааст. Маълум мешавад, ки Бобур то замони хаштсолагии духтараш Гулбаданбегим зинда буда, пеш аз марг хокимиятро ба писараш Хумоюн додааст. Аммо чун Гулбаданбегим дар дарбори Акбар (замони хукмрониаш 1556-1603м.) зиндагй ва фаъолият дошт, тахмин кардан мумкин аст, ки таърихномаи у на танхо замони хукмронии Бобур ва Хумоюн, балки Акбарро, ки дар "Акбарнома"ва "Оини Акбарй"-и Абулфазли Алломй ибни Муборак низ муфассал омадааст, дар бар мегирад. Азбаски як кисми ин асар то ба мо нарасидааст ва матни махфуз дар Осорхонаи Британия хамагй 96 сафхаро фаро мегирад ва мазмуни сахифаи охирин аз бурида шудани матн шаходат медихад, мухаккикон бар он назаранд, ки кисмати бокимонда гум шудааст. Бо ин хама он бахши китоб, ки дар дасти мост, хеле нуктахои чолибро перомуни ин хонавода, усули корбарй дар ин салтанат, муносибатхои дохилй ва байналмиллй, масоили ичтимоиву иктисодй, фарханги мардумй, хаёти занони дарбор ва гайра равшан мекунад. Таърихи Афгонистон, Хиндустон ва Покистон дар садаи ХУ1 бидуни ошной бо ин китоби арзишманд нотамом хохад буд. Кобулу Лохур, Дехливу Агра ва шахрхои зиёди дигар, хатто Кулоб низ, ки хукумати онро Хумоюнподшох ба дасти Мирзо Комрон супорида буд, дар ин асар макони зист ва баргузории ходисаву вокеоти асосй карор гирифтаанд.

Дар бораи хонаводаи Темуриёни Хивд осори зиёде руи кор омада ва "Бобурнома"-и Захиридини Бобур, "Акбарнома"-ву "Оини Акбарй"-и Абулфазли Алломй аз намунахои ин осоранд, ки ахамияти бузурги адабиву таърихй доранд. Аммо таърихномаи Гулбаданбегим, аз назари мавзуву шакл ва забону сабк чойгохи хос дорад, бахусус ки муаллифи он шахсияти истисной - зани фозилаест аз дарбори Темуриёни Хинд бо салика ва карихаи беназир.

Доктор Лукмон Бойматов бо истинод ба Холида Офтоб кайд мекунад, ки "Хумоюннома" ё "Ахволи Хумоюн" шояд аввалин ва дар айни хол охирин асари таърихие бошад, ки дар тули чандин садсолаи адабиёти форсй тавассути як зани муаррих ба арсаи вучуд омадааст ва агар бигуем, ки ин гуна шохкори адабй ва таърихй, ки падидоварандаи он як нафар зан бошад, дар адабиёти соири забонхои чахон монандй надорад, шояд ин хам галат набошад" ва дар посух ба нуктае, ки арз шудааст, менависад, ки "Гуфтахои хонум...дар мавриди ахамияти "Хумоюннома"-и Гулбаданбегим дуруст аст. Вале дар мавриди беназирии он дар адабиёти чахон бояд тасхех намуд. Адабиёти чахон то замони тасхехи "Хумоюннома" бо муаллифи зан ошно буд. Чунончи, Анна Комнена ( 1080-1148 м.), духтари императори Руми шаркй аз силсилаи Комненхо рочеъ ба даврони хукмронии падараш китоби бисёр мухимеро тахти унвони "Алексиёд", яъне "Китоби Алексимис" таълиф намуда буд"[4, с.18].

Вокеан, ин санад хеле чолиб аст ва дар идомаи ин бахс бояд тавзех дод, ки пас аз "Хумоюннома" низ ба забони форсии точикй ду асари дигари адабиву таърихй аз чониби суханварони зан таълиф шудааст, ки яке "Таърихномаи Ардалон"- и шоир ва олими тавоно Мастураи Курдистонй (1805-1852) ва дигар "Таърихи мухочирон"- и бонуи суханвар Дилшоди Барно (1800-1907) мебошад ва харду низ осори хеле чолибу мухиманд.

"Хумоюннома" асари ёддоштй буда, дар он хотирахои муаллифи асар ва хикоёти мухталифе, ки у дар бораи мухорибахо, пирузиву шикастхо, чашну сурхо, сайру шикорхо ва хаёти хонаводагии ахли дарбор чамъ кардааст, бидуни риояи низоми солшуморй чой дода шудааст. Дар он симои Бобур, хучумхои у ба Самарканд ва шахрхои дигар, ахволи ахли

xoнaвoдaи y, мoдapy xoxaprn xешoвaндoн Бoйcaнгyp-миpзo ва Мacъyд-миpзo, Султон ^ca™ Бойк^о ва Султон Ма^муддон, x,aмcapoн Ойиша-бегим, Мox,им-бегим, Дилдop-бегим, фapзaндoни ощо инъикoc ëфтa, дap чapaëни acap шфот ва capнaвишти ощо ба калам дода мешаванд.

Гулбаданбегим бо камоли э^тн^м дap бopaи пaдapaш Зaxиpиддини Бoбyp навишта, ypo бо ибopoти "фиpдaвcмaкoнй", "чаннатошной", "x,aзpaти cox^^porâ, "x,aзpaти подшо^-бобом" ва гaйpa ëд мекунад, шaxcи ypo xa-мчун подтоки ботадб^ ва coxибнaзapy coxибкapoмaт ба калам дода, намоди мapдивy мapдoнaгй ва мypyввaт мешyмopaд. Чунончи, coxибтaдбиp будани ypo он ^икоят coбит мекунад, ки дap яке аз мyxopибax,o аз чониби К^ошм Хycaйн-миpзo к^мак меpacaд ва "x,aзpaтpo аз истимои ин xaбap xymxoлии куллй pyñ намуд. Фapмyдaнд, ки чй микл^ кac xajwpox, дopaд? Чун тaxк;ик намуданд, ш-чи^ил caвop буд, фил^ол x,aзop caвopи мycaллax, ва мукаммал ними шаб фиpиcтoдaнд, ки xa-мон шаб xajwpox, шуда омаданд, то мapдyми ганим ва бегона донанд, ки к^мак омада pacид ва бакувват омад" [5, c.17].

Дap бopaи oбoдгapивy бyнëдкopиxoи подшо^ низ xap^x^ та^шномез ва шoиcтa здад acт. Дap бapoбapи ин маълум мешавад, ки подшо^ як нaфapеcт coxибxиммaт ва ба кавли xеш ycтyвop. Хангоми бино кapдaни бог ва xa-вз y кавл меди^ад, ки xap rox,, ки xa-вз тaйëp шуд, бо шapoб nyp xoxaд кapд. Лммо чун аз шapoб дacт кашидаву тавба кapдa буд, oнpo бо оби лиму nyp мекунад.

Дap мaвpиди э^'т^юми y ниcбaт ба занон тacвиpи як ла^зае аз иcтикбoли Мо^им-бегим ша^одат меди^ад, ки подшо^ аз магофаи xеле д/p пиëдa ба пешвози xaj^caparn мебapoяд ва ypo барти аз acn фapoмaдaн ичозат надода, xyд pикoби acnpo гиртфта то манзил меояд.

Му^аббат ба фapзaндoн ва xycycaн ба Хумоюн шaxcияти Зaxиpиддин Бoбyppo чун пaдapи гaмгycop нишон меди^ад. Вакте Хумоюн бемop мешавад, y дуо мекунад, ки "Хyдoë, aгap ба ивази чон чон мубаддал шавад, ман, ки Бoбypaм, yмpy чони xyдpo ба Хумоюн бaxmидaм" [5, c.21]. Лчобат ин аст, ки xyn^ ^амон pyз подшо^ мapиз мешавад ва баъди дy-cе мо^ pеxлaт менамояд, аммо Хумоюн cиxaт шуда, caлтaнaтpo ба дacт мегиpaд.

Гулбадан rox,-rox, аз ачобат^ои дигapе низ ëдoвap мешавад, ки шaxcиятx,oи фавкулода будани ка^амо^ои ypo coбит мекунанд. Чунончи, дap xoби Ху^ю^то^о^ пешт^ шудани таваллуди Чалолиддин Му^аммад Лкбapпoдmox, дap xo6 дидани таваллуди .ny^a^e бо номи Бaxтниcoбегим, баъди дуои бади Хумоюн кушта шудани Лавашбек ва aмcoли ин. Ин x^oë™ шaвкoвap а^амияти бадеии acappo, бешак, афзун намудаанд. Мacaлaн, китеаи гуломе, ки Бoбyppo аз ^алокат начот дод ва бap ивази чунин некй подшо^ ypo ду pyз дap тaxти шо^й нишонда зимоми xyкyмaтpo ба дacти y вoгyзop намуд. Ё киccaи дуздида шудани лаъл^ои Хамида бегим ва ëфтaни дуздон, киccaи x,oмилaдopии бapдypyги Мевачон ва миcли ин x^oë™ дилнишине ба чашм меpacaнд, ки чанбаи бадеии acappo rapy^^ кapдaaнд.

Навжанда игво^ои дoxилидapбopиpo низ capфи нaзap нaкapдaacт, чунончи, ба Бoбyp подшо^ за^ xypoнидaни волидаи Султон Mpox^w ë xyд бо тазики Тapxoн-бикa ном зани aйëpaе мактуби ошикй навиштани Миpзo Кoмpoн ва ба газаби Бегим i^p^TOp шудани y - ин ^ама аз xycyмaт, paшкy xacaд ва мaнcaбтaлoшии axли дapбop caxpax^po пешopyи xoнaндa боз менамоянд.

Дap тaъpиxнoмaи Гулбаданбегим иттилои фapoвoне оид ба pacмy оини подшо^они xoнaвoдaи Бoбyp, фapxaнги мapдyмии манотики Хиндycтoнy Лфгoниcтoн дapч ëфтaacт. Муаллиф дap бopaи биcëp ма^ала^о чунон мyфaccaл ва бо чyзъиëтy caнaдxoи зиëд cyxaн меpoнaд, ки xoнaндa аз ^офизаи бенaзиpи y дap xaйpaт мемонад. Чунончи, дap бopaи мукофоту xaдяxoи шо^она менавжад, ки "ба ^афт xaзop одам ж^ват ^адя кapдaнд", "Панч занч^ фил доданд", "чoкapoни зиëди xa-башиву тypкy ypyc бaxmидaнд", "тукуз-тукуз либocx,oи зapбoфт, чaвoxиpoте аз дyppy лаълу мapвopидy зyмyppaдy зaбapчaд ва ^оказо доданд" ва дap бapoбapи ин аз баъзе ycynx^ чазо низ дap замони xyд xaбap меди^ая,. Мacaлaн, Бoбyp подшо^ баъд аз зaфap дap яке аз ша^^ои Хиндycтoн "мapдyми oнpo катли ом ^p^', "да^ xaзop кacpo ба оби rnyp aндoxт", "ба чашми ду нaфapи ëгй мил кашиданд", "одамони ro^oxpo кушонид", "ба x,ap,ny чашми Миpзo Кoмpoн мил кашиданд" ва гaйpa.

Инъикocи фapxaнги мapдyмй, pacмy оини ма^ал^о, чашну cypxo ва тapзи гyзapoнидaни ин мaъpaкax,o, opoиши xoнaвy бог^о ва гaйpa дap ин китоб метавонад заминаи apзишмaнде бapoи шинoxти cyннaтx,oи мapдyми ма^ал бошад. Чунончи, баъди вафот ëфтaни Бoбypпoдmox, ки дap Хиндустон pyx дод, мувофики pacми xa-мин чо як нaфap либocи cypx п^шида, ба фил caвop шуда, мунодй мекунад, ки "Бoбypпoдтox дapвеш шуданд ва ro^ox^ xyдpo ба Хумоюн подшо^ доданд".

Дap бopaи бapтyзopии чашни Нaвpyз менaвиcaд, ки дap замони caлтaнaти Хyмoюншдmox, баъди Нaвpyз ^аф^а^ pyз ^умоюнй мекapдaнд, либocx,oи caбз мепymидaнд ва ш-чи^ил

дyxтappо хукм мeшyд, ки либоcxои caбз п^щадя бa кухх,о бapоянд.

Хикояти бa caйpи Ryx, бapомaдaни axли pикоб вa тямошои ртвоч дap он чо низ як киccaи ЧOлибecт. Мaълyм мeшaвaд, ки дap ин гyнa caйpxо гуяндягону нaвозaндaгон низ xaмpоx бyдaaнд. Чунончи, Xониш-OFOчa, Зapифи гуяндя, Сapви Сихиву Шохим^о pax,оpax, оxиcтa-оxиcтa нaкш мexондaнд. Ин нyктa гувохи он acr, ки номи шaxcиятxои вокeй, бexтapин нaмояндaгони axди xyнapи зaмон, ки дap кaвкaбaи шох кapоp доштянд, бa "Хyмоюнномa" воpид шyдaaнд вa ин axбоp мeтaвонaд фязои фapxaнгии зaмони мaзкyppо инъикоc нaмояд.

Дap боpaи тapxи xонaxо вa тaчxизоти онxо низ яз ин acap мeтaвон иттилои фapовонe бa дacт овapд. Чунончи, Гyлбaдaнбeгим, дap боpaи xонaи Тaлcим cyxaн pондa, болоxонaxои онpо xeлe мyфaccaл тacвиp мeнaмояд: дap болоxонaи яввял, ки '^оши дявлят" ном дошт, янвои яртк нигоx доштя мeшyд, дap xyчpaи дигap - '^оши caодaт" чойнямоз, китобxо, кaлaмдонxо, чузвдощо, тacвиpxо вя xaтxои зeбо чой додя шудя буд, дap xонaи ceвyм - '^онни мypод" acбоби яйшу тapaб гузоштя будянд. Ч,олиб он яст, ки нaвиcaндa дap боpaи xонaxо, янвои яpок, capy либоc, pacмy оин, тapзи чойг^ нямудяни мexмонон дap бaзмxо, тapтиби мулозимят, xaдяxо, янвоъ вя микд,оpи онxо дap бязму cypxо мaълyмоти xeлe муфятевл мeдиxaд вя ин xaмa яз донишу фязилят вя xофизaи кямняз^и муяллифи acap дapaк мeдиxaд.

Тacвиpи лaxзaxои чудогоня вя чyзъиëтy xикоëти муктялиф бapои офapидaни cимои Бобypподшоx, Хyмоюнподшоx, Моxимбeгим, Миpзо Хинд&л, М^зо Комpон вя чянд нaфapи ,n,fflap мycоидaт нямудяянд. Дap бapобapи ин шмои муяллифи acap низ яз мячм^и вокeaвy XOдиcот вя няклу pивоëт пядид мeояд. Aз яввялин чyмлaxои acap мяълум мeшaвaд, ки ин тaъpиxномa бо cyпоpиши подшоx тяълиф шyдaacт вя дap зямони pexдaти Бобyp подшоx Гулбядян xaмaгй xaшт cол доштaacт, бинобap ин кaмтap вокeотe яз зиндягии y дap xотиp мондaacr. Aз идомяи acap мяълум мeшaвaд, ки Моxим бeгим, ки xaмcapи нaxycтини Бобyp буд, Гyлбaдaнpо яз cинни ^отлягИ бя мянзили xyд бypдa вя то дaxcолaгй - то зямони вяфотяш бо кямоли мexp пapвapиш нaмyдaacт. Дap шaшcолaгй xaмpоxи Моxимбeгим Гулбядян яз Кобул бя Хинд мeояд вя пaдap ypо xeлe нявозиш мeкyнaд, ки ин лaxзa бapои y xeлe мyaccиp будяя^1: "Хaзpaт пypcиши биcëpe нямудянд, зямош дap бaFaл нишондя вя ин xaкиppо дap он acно он кaдap xyшxолй pyn нямуд, ки мaзидe бap он мyтacaввиp нaбошaд"[5, с.19]. Бяъд яз мapги Бобypподшоx вя Моxимбeгим, ХУмоюнподшоx пaйвacтa Гyлбaдaнpо xолпypcй мeкapд вя бя y Faмxоpй зоxиp мeнaмyд. Бя кявли муяллиф, "Fapaз ки xaзpaти подшоx xотиpчyии ин шикacтapо бяъд яз вяфоти подшоxбобом вя оком бо чунин иноят мeкapдaнд вя шяфкяти бexaд дap боpaи ин бeчоpa мeфapмyдaнд, ки ятимй вя бecapии xyдpо нaдониcтaм"[5, с.26]. Гyлбaдaнбeгим xap гоx дap боpaи Хумоюн нaвиcaд, бо кямоли эxтиpомy мyxaббaти xоc номи ypо бя кйлям мeдиxaд вя бexтapин тaвcифxоpо дap xaKKH y иcтифодa мeбapaд.

Aз мятни тaъpиxномa чунин бapмeояд, ки муяллифи acap дap дapбоp вя мдани ax^ дapбоp cоxибэxтиpом бyдaacт. Macaran, вaктe подшоx xaмpоxи бapодapон тяом мexypд, cyxaнони Гyлбaдaнбeгимpо, ки дap Лоxyp гуфтя буд, '^зу доpaм, ки xaмaи бapодapонpо якчо бубиням", бя xотиp мeоpaд вя ин ну^та^« Гyлбaдaнбeгим бо кямоли ифтиxоp вя шодмонй дap acapи xyA ëд мeкyнaд. Хямчунин гyфтaxои поддао^ ки "Гулбядян, мян тypо 6m±p ëд мeкapдaм вя гоxe пушяймон шудя мeгyфтaм, ки кошки xaмpоx мeовapдaм", мяълум acт, ки arap яз як тapaф, дaлeли мyxaббaти мaxcycи подшоx ниcбaт бя y бошяд, яз чониби дигap, мояи ифтиxоpy capфapозии муяллифи acap acr.

Aз caфaxоти оxиpи acap мяълум мeшaвaд, ки Гyлбaдaнбeгим издивоч кapдa вя cоxиби пиcape бо номи Сaодaтëp шyдaacт. Чунончи мeнaвиcaд, ки "Хaзpaти подшоx бя дидяни Бош ^pa^ paфтaнд вя aкcapи xapaмон xaмpоx будянд. Пиcapи мян Сaодaтëp дap ин pyзxо бeмоp буд, бинобap он мян нaтaвониcтaм paфт"[5, c.92]. Ч,ои дигap низ яз мapги кaxpaмононaи Mиpзо Хиндял бо xaзоp a^ycy нядомят ëд кapдa мeнaвиcaд, ки "нaмeдонaм, ки кядом золимe, бepaxмe он чявони кaмозоppо бо тeFи зулм бeчон кapдa, кошки бя дилу дидяи мян, ë Сaодaтëp- пиcapи мян, ë бя Xизpxочaxон (шaвxapи Гулбяндян - М.М.) он тeFи бeдapeF мepacид" [5, с.94].

Aлбaттa, тapчyмaи xоли мукяммяли Гyлбaдaнpо яз ин acap нaмeтaвон пяйдо кapд, яммо яз чyзъиëти мявчудя бaъзe нукоти мyxими биогpaфии ypо ошкоp мeкyнeм. Гузяштя яз ин, чaxонбинии нaвиcaндa, мyноcибaти y ниcбaт бя aшxоc вя он вокeaвy xодиcотe, ки дap боpaaшон cyxaн мepонaд, яз тaвcифxо вя эxcоcxои муяллиф, ки дap бятни мятн нyxyфтaacт, мяълум мeшaвaд.

Якe яз мaвзyъxои мexвapиe, ки дap "Хумоюнномя" бя мyшоxидa мeояд, тacвиpи xaëти зянони дapбоpи Бобyp вя Хумоюн мeбошaд. Нaxycт, он нуктя кобили тaвaччyx acт, ки aкcapи зянони дapбоpи Тeмypиëни Хинд cоxиби иcтeъдоди бялянди фитpй будянд вя aкcapи онxо xyнapи шо^й xaм доштянд. Сялимя бeгим, ки бо тaxaллycи Maxфй шeъp мeгyфт, Гyлpyxбeгим, ки бо номи Гyлчexpaбeгим иштиxоp дpшт, Нypчaxонбeгим, ^axоноpобeгим, Зeбyнниcобeгим вя дигapон xaмa яз ax^ фязлу дониш будянд. Бонyвонe, ки дap дapбоpи

TOArnox, буданд, ^ама тaxcилдидa ва бо чандин xyrnp opocтa ва дap дapбop ш^иби э^т^м ва чо^о^и xoc буданд. Дap мaъpaкaвy базм^ои пoдmoxй аз тapaфи дасти poCTy чапи подшо^ x,ap кадоми ощо чои xyдpo доштанд. Лкcapи ощо дap му^ити маънавии xyбе пapвapиш ëфтa ва coxcoxибмacлиx,aт буданд. Мacaлaн, ба кавли Гулбадан, "Меxpaнгезбегим - либош мapдoнa мепушиданд ва ба анвои xyrnpx,o opocтa, ^амчун зеxгиpй, тapoшй, чавгонбозй, тиpaндoзй ва aкcapи гоз^о менaвoxтaнд" [5, c.32] Ба якчанд x,aзop кac додани ашу яpoк аз чониби Бегим, rnc аз мapги Бoбyp x,aмapyзa ба ax^ мaзop додани таом аз чониби x,aмcapи y Мо^им бегим (x,ap caбox, як гову ду гycфaнд ва панч буз ва бего^ панч буз дap давоми дуним coле, ки бегим дap кайди x,aëт буд) - ин acнoд далели он acт, ки защои ин дapгox, на тащо xyнapмaндy coxибдaвлaт, балки coxибxиммaт низ буданд.

Яке аз вежаги^ои "Хумоюннома" дap он зoxиp мешавад, ки бо вучуди мyxтacapтyй ва вoкеaпapдoзй муаллиф xеле бо назокат cyxaн меpoнaд, дap матни acap ибopaвy макод^ои xaлкй, китБа^ои шеъpй, тавшфу тaшбеxxo ва анвои дигapи caнoеи бадей фapoвoн ба кop paфтaaнд. Дap матни ин acapи тaъpиxй ду пopaи шеъpй ба чашм pacид, ки аз poич будани шеъpи фopcй-точикй ва истифодаи он аз чониби caлoтинy axди дapбop ша^одат медиxaд. Яке pyбoии зеpин acт, ки аз забони Хyмoюн-пoдmox, омадааст:

Дap оuнa гapчu хyднaмой бошaд,

Пaйвaсma su xemmüH цудой бошaд.

Xyдpо 6a мuсолu eaüp àuдaн a4,a6 acm,

Ин бyлъaцaбй mpu худой бошaд.

Ва дигap ду миcpaъ ба муношбати мapги М^зо Хиндал, ки Гулбаданбегим бо xacpa™ бyзypг ба забон меopaд:

Эй дйрего, эй дapeго, эй дйрег,

Oфmобaм шуд нщон дйр зepu мег.

Го^е дap матн caчъx,oи зебо низ ба ^p paфтaaнд. Мacaлaн: "То тй uнmuзоp медщй? Монeu омaдaн mcm вa боucu maвaккyф чucm?"[5, c.5l], "Ope, 6a mce хоуaм pacuà, кы дacmu мaн 6a гыребот у бupacaд, Ha он m 6a mce бupacaм, m дacmu мин мeдонaм, 6a домaнu у нapacaд. "[5, c.53], "дйр мaкомu uнmuком"[5, c.5], "ae доupau уaлолнaмaкü бapомaдa, 6a доupau %apомнaмaкü дapомaд"[5, c.59].

Ташбе^ низ забони acappo xеле муате^ ва ш^ин намудааст.Чунончи, дap тacвиpи ошноии Хумоюн подшо^ ва шо^ Та^мош гуфтааст: "ошной вa якцщamuu он ду подшоyu олuмaком монaндu ду мaгз дйр як nycmu 6одом щрор ëфm"[5,69] ë m maшбeууоu дuгape мucлu: "монaндu мaуцype, m maшнau о6 бошaд", "модйру nucap монaндu Исо вa Map.ям" [5, c.20] дйр хоmup ткш мeбaндaнд. Мйколуо вa гyфmоpуоu "бозгapдaд 6a acm худ уaмa чш" (5,24), "paхнaгapu мулк capaфкaндa 6e%" (5,96), "Xоcmu тоуй чунт 6уд"[5, c.90], "yзpu бaдmap ae гуноу"[5, c.38], "Садкаи capи x,aзpaт, балки caдкaи як тopи муи x,aзpaт" ва амтоли ин низ ба забони acap лутфу назокати xoc мебaxшaнд .

Тавшф дap матн здад нест, вале aкcapи тавотф^ои мaвpиди кopбypди муаллиф аз муношбати poвй ба amxoc ва вокеот дapaк меди^ад: "кypбоmuнu гapдaншuкacmau золuмu cumaмкоpu бaдбaхmu mобкоp", "золuмu бepaум", "цй-вот кaмозоp", "золuмu бapодapкyшu бeгонanapвapu бepaум", 'nammpu зaфapacap", "yaepamu фapышmaхucол", "зaбонu дypaфшон" вa гaйpa.

Саноеи дигapе низ чун иcтиopaвy тaшxиc дap ^opo™ "meгu зулм", "дapy дeвоp г^яву фшонмeкapд" ба ^p paфтaaнд.

Забони "Хумоюннома" аз забони мyкappapии нacpи acpи ХУ1 бо баъзе xycycиятxoяш фapк мекунад. Лввал ин ки он xеле coдaвy табий бидуни такаллуфоту тавотф^ои пypмyбoлигa acт. Дигap, ин acap нaмoëнгapи чо^ши шoиcтaи забони точикй ва эътибopи он дap замони ^уи^^нии Темypиëни Хинд acт. Хатто унвони ма^ал^о, миcли Богu Нaвpyзй, Богu Зapaфшон, Богu Гутфшон, Xонau Дaвлam, Xонau Сaодam, Xонau Дaвлam ва гaйpa ба ин нукта ша^одат медиxaнд. Иваз шудани номи баъзе ма^ал^о дap Хинд дap замони xyкмpoнии xoнaдoни Бoбyp, мacaлaн, Фaтxpyp ба чои Сикapй, тaвaччyx ба ном^ои зебои точикй, миши Гyлчeуpaбeгuм, Гyлpyхбeгuм, Гyлбaдaнбeгuм, Xонзодaбeгuм, Дuлдоpбeгuм, Гyлpaнгбeгuм, Дaвлamбaхmбeгuм, Meуpaнгeзбeгuм ва гaйpa, истифодаи aшъopи фopcй-тoчикй аз эътибopи ин забон ва фазои фapx,aнгии дapбopи Темypиëни Хинд тyвoxй меди^ад.

Дap матни acap баъзе калимаву ибopoти гaйpимaъмyлии "ypо maшвuш шуд", "ucmодa шyдa дapëбeд", "уaлолнaмaк", "оком", "окоцонaм", "yaepamu подшоу 6о6ом" ва гaйpa низ фapoвoн ба

назар мерасанд, ки нишоне аз вежагихои хоси забони мардум дар он замон ва макон хастанд.

Як нуктаи кобили таваччух ин аст, ки муаллиф вакте дар бораи худ сухан меронад, ибороти "ин хакир", "ин шикаста" ва мисли инхоро истифода мебарад. Вакте хикояте меорад ё вокеаеро бозгу менамояд, маъмулан бо вожаи "гараз" онро чамъбаст мекунад, яъне мехохад аз хар гуфта ва ё накли худ хикматеро берун кашад, ки ин хам аз вежагихои тарзи нигориши асар аст.

Чунин ба мушохида омад, ки дар "Хумоюннома" вакте дар бораи ахли дарбор ва он касоне, ки аз назари муаллиф сохиби эхтироманд, сухан меравад, шакли чамъи шахси сеюми феъл ба кор меравад, мисли "карданд", "гуфтанд", "рафтанд", аммо дар мавриди мухолифин, шакли танхои шахси сеюм истифода мешавад: "кард", "гуфт", "рафт".

Вежагихои дигари забони асар истифодаи калимоти туркй аст, мисли курмиш, сочик, тукуз-тукуз ва хоказо.

Дар мавриди сабки "Хумоюннома" доктор Л. Бойматов комилан дуруст кайд мекунад, ки ин асар "яке аз бехтарин намунахои насри он рузгор буда, ба забони гуё ва равону шевои форсии точикй таълиф шудааст ва орй аз хар гуна тасаннуву такаллуф аст"[4, с.22]. Дар баробари ин бо истинод аз доктор Махдии Еурвй баъзе вежагихои забони асар, аз чумла навокиси он таъкид мешавад, мисли: цамъ бастани мо, шумо ва худ: моён, шумоён, худхо; дарёфтан ба маънои пазирой ва истикбол; шикам доштан - ба чои обастан будан; гир ба чои мухосира; банди - мухосира шудан; рехт- хучум; зур кардан - мусаллат шудан; турхона -пашшабанд; шур -шуриш; ягона дар мукобили бегона ва амсоли ин [4, с.22].

Бо ин хама, ба назари мо, дар мачмуъ забони асар хеле ширину шево, нуктахо хадафрас, баён мухтасар ва муъчаз аст.

Дар нихоят метавон, ба хулосае расид, ки "Хумоюннома" асари таърихии арзишманди бонуи суханвар ва фозилаи камназири садаи ХУ1 буда, як чахон маълумоти муфидро дар бораи замони зиндагии худ ва кишвархое, ки дар он чо будааст, дар ихтиёри хонандагон вомегузорад ва ин асари пурбор, ба фикри мо, ба далели мухаббат ва арчгузорие, ки сохиби он ба забони точикй доштааст, бояд дар Точикистон низ интишор ёбад.

АДАБИЁТ

1. Абулкосим Мухташами Шарвонии Бхуполй. Ахтари тобон. Мукаддима, тасхех ва таъликоти Мухаммади

Хушкоб.-Техрон, 1393-324 с.

2. Алиакбар Мушири Салимй. Занони суханвар.-Техрон, 1335, дафтари дувум, 110 с.

3. Алимардонов А. Энсиклопедияи адабиёт ва санъати точик. -Душанбе, Ч.1., 1988, 364 с.

4. Бойматов Л. "Хумоюннома"-и Гулбаданбегим/ Китоби сол. Торих ва чугрофиё/ Озар, 1377, С. 18-21

5. Гулбаданбегим бинти Бобурподшох. Хумоюннома. Ба эхтимоми Аннет С. Бевирич - Лондон, 1902

6. Деххудо, Алиакбар. Лугатнома. -Техрон: Донишгохи Техрон, 1373, ч. 11, с. - 16946.

7. Кишоварзи Садр. Заноне, ки ба порсй шеър гуфтаанд. Аз Робиа то Парвин, Техрон, 1324, с. 190

8. Маликулкуттоби Шерозй. Тазкират-ул-хавотин. Тахияи матн ва мукаддимаи Нурушоева Мухлиса.-

Хучанд: Хуросон, 2018.- 232 с.

9. Могаи Рахмонй. Парданишинони сухангуй. -Кобул, 1331 - 36 с.

10. Пулотов Н.Н. Гулбаданбегим ва мероси илмиву адабии у// Паёми Донишгохи миллии Точикистон.

/Бахши филолога/. 2018. №8, Кисми I. C.116-121.

11. Рачабй Мухаммадхасан. Машохири занони эронй ва порсигуй. -Техрон, 1374, - 97с.

12. Сафо, Забехуллох. Таърихи адабиёт дар Эрон. Техрон, ч. 5, с. 1572

13. Шайх Ахмадхони Синдилавй. Махзан-ул-гароиб.- Исломобод, 1371, ч.3, - 750 с.

«ХУМОЮННАМЕ» И ЕГО ЛИТЕРАТУРНО-ИСТОРИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ

Статья посвящена исследованию историко-литературного наследия дочери Бабура Гулбаданбегим и охватывает ее воспоминания об истории семейства тимуридов от Захириддина Бабура, его сына Хумоюна и до внука Акбара. В ней анализируется не только тематика, обычаи и традиции эпохи Бабура, поездки царя и его придворных, но и художественное своеобразие, средства выразительности, стилевые и языковые особенности. Автор приходит к выводу о том, что "Хумоюннаме" является важным историческо- художественным произведением, принадлежащем перу неординарной ученой-литератором ХУ1 века и предоставляет множество интересного материала об эпохе автора, личностях и странах, в которых была автор.

Ключевые слова: Гулбаданбегим, Хумоюн, историческое произведение, воспоминания, выразительные средства, стиль, язык.

«HUMOYUNNOMA» AND ITS HISTORICAL AND LITERARY SIGNIFICANCE

The article is devoted to the study of the historical and literary heritage of Babur'sdaughterGulbadanbegim and covers her reminiscences of the history of Timurid's family from

Zakhiriddin Babur, his son Khumoyun and to his grandson Akbar.It analyzes not only the themes, customs and traditions of the Babur era, the trips of the king and his courtiers, but also the artistic originality, means of expression, style and language features. The author comes to the conclusion that Humoyunnoma is an important historical and artistic work, which belongs to the pen of an extraordinary scientist - a writer of the 16th century and provides a lot of interesting material about of the author's epoch, personalities and the countries shevisited

Keywords: Gulbadanbegim, Humoyun, historical work, reminiscences, expressive means, style, language

Сведения об авторе:

Мирзоюнус Матлуба (Ходжаева Матлуба Юнусовна) - доктор филологических наук, профессор Худжандский государственный университет им. академика Б.Гафурова. matluba.khojaeva@gmail.com

About the autor:

Mirzoyunus Matluba (Khojaeva Matluba Yunusovna) - doctor philological sciences professor in KhujandState University matluba.khojaeva@gmail.com

ОБЪЕКТИВНЫЕ СЛОЖНОСТИ РАСШИРЕНИЯ СЕКТОРА ЭЛЕКТРОННЫХ СМИ (КАК ПРИЧИНА АНАЛОГИЧНО КРИТИЧЕСКОГО ОТРАЖЕНИЯ

ПРИСУТСТВИЯ КР В ЕАЭС)

Панков В.В.

Кыргызско-Российский Славянский Университет

В современном мире происходит совершенно масштабная трансформация передаваемой при участии СМИ социальной информации. Абсолютное большинство авторов в настоящее время не видят специфику изменения контента подаваемой информации, концентрируя свое внимание на средствах передачи последней. Однако, как нам кажется, отказ от учета специфически меняющегося содержательного компонента является достаточно значимой методологической ошибкой. Значение аналитического аспекта в материалах СМИ даже в непростой период становления государственности справедливо отмечено в книге «История таджикской журналистики» [2, с. 126-129].

Дело в том, что доминанта электронных версий СМИ над печатными изданиями радикальным образом меняет не только специфику избираемой информации (она-то как раз практически не претерпевает изменения, за исключением пока еще актуального аспекта социальных групп-потребителей подобного контента - вполне логично предположить, что через короткий отрезок времени, когда, как технические средства передачи и восприятия подобного типа информации, так и прикладные навыки ее потребления будут у абсолютного большинства), но и стиль и методику ее подачи, другими словами, изменения жанров журналистики.

Некоторое время назад основной блок информации доходил до обывателя через печатные СМИ и дублировался средствами теле- и радиовещания. Периодичность изданий и характер подачи самой информации не только технически позволял, но и предполагал, с одной стороны аналитическую обработку предлагаемого материала (статья, полноценное журналистское расследование), но и селективную составляющую, выраженную в обработке материала редакционными структурами, политической, лингвистической и нормативной цензурой, а также, косвенно, сравнительно слабой обратной связью с потребителями. Даже объемы печатающихся материалов, исчисляемые полосами печатных изданий, изначально предполагают выстраивание логической цепи ряда событий, освещаемых в качестве некоторого процесса.

Электронные СМИ, кроме собственно технических особенностей передачи информации, обладают еще одним чрезвычайно, на наш взгляд, важным отличительным параметром. Они мобильны. Во-первых, корреспондент гораздо плотнее сжат в сроках подачи информации. В эпоху онлайн- репортажей срок устаревания информационного блока объективно стремится к минимуму. Соответственно, подаваемая информация не анализируется автором, и очень часто подается в качестве фактической зарисовки субъективно оцениваемого события (заметка или очерк). Во-вторых, поскольку информационные блоки ориентированы, прежде всего, на новостные ленты, они чрезвычайно коротки, нередко сводятся к комментариям к иллюстративному материалу, т.е. к короткому репортажу, формат которого изначально не предполагает какой-либо аналитико-оценочной позиции, т.е. многообразие функций СМИ сводится к доминанте фактической эмоциональной информационности. В-третьих, в погоне за рейтингом своего издания (что особенно актуально на фоне учета количества масс-медиа источников) и под своеобразным прессингом фактора обратной связи, основное внимание уделяется степени эпатажности, экстравагантности, продиктованных

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.