Научная статья на тему 'ХОЗЯЙСТВЕННАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ В БАССЕЙНЕ Р. КАФИРНИГАН И РОЛЬ В НЕМ НИЖНЕ КАФИРНИГАНСКОГО ГИДРОУЗЛА'

ХОЗЯЙСТВЕННАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ В БАССЕЙНЕ Р. КАФИРНИГАН И РОЛЬ В НЕМ НИЖНЕ КАФИРНИГАНСКОГО ГИДРОУЗЛА Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
24
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КОФАРНИГАН / НИЖНЕКАФИРНИГАНСКИЙ ГИДРОУЗЕЛ / ЗИДДИНСКОЕ ВОДОХРАНИЛИЩЕ / ЗАПОЛНЕНИЕ ВОДОХРАНИЛИЩ / ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Бобиев Давлатали Файзалиевич

Таджикского аграрного университета им. Ш. Шотемур; В бассейне р. Кафирниган внутригодовое распределение стока является неблагоприятным для орошения, так как минимальные расходы приходятся на вегетационный период-время максимального водопотребление растений. Для развития орошения и повышения водообеспеченности земель необходимо перераспределение стока рек Кафирниган и Варзоб по сезоном года. Цель статье: для развития орошения и повышения водообеспеченности земель необходимо перераспределение стока рек Кафирниган и Варзоб по сезонам года. Для этого предусматривается строительство Нижнекафирниганского водохранилища на р. Кафирниган и Зиддинского - на р. Варзоб. По результатам исследования целесообразность строительства последнего объясняется тем, что в вегетационный период зона верхнего течения Кафирнигана в годы низкой водности испытывает острый дефицит водных ресурсов, поэтому регулирование стока может быть осуществлено только после строительства Зиддинского водохранилища. Это позволит повысить водообеспеченность земель Гиссарской долины и верхнего течения Сурхандарьи общей площадью 39 тыс. га.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECONOMIC ACTIVITIES IN THE KAFIRNIGAN RIVER BASIN AND THE ROLE IN IT OF THE LOWER KAFIRNIGAN HYDROPOWER PLANT

Tajik Agrarian University named after Sh. Shotemur. At river basin of Kofarnigan the annual flow distribution is disadvantage for irrigation as well as the minimaly implication,s are providing on the vegetative period- as a maximum water consumption period. For the irrigation development and impovement of land water availability is an inevitable to redistribution of river Kofarnihon and Varzob water according to season. Purpose of the artiecle:For the development of irrigation and land water supply increasing it is necessary to redistribute the Kafarnigan and Varzob rivers flow, according to the years seasons. For this, it is, planned to build the lower Kafarnigan reservoir on the Kafarnigan river and the Ziddin reservoir on the Varzob river.w According to the results of the study, the expediency of constructing the latter is explained by the fact that during the growing season the zone of the upper reaches of the Kafirnigan in years of low water content experiences an acute shortage of water resources, therefore, flow regulation can be carried out only after the construction of the Ziddin reservoir. This will increase the water supply of the lands of the Gissar valley and the upper reaches of the Surkhandarya with a total area of 39 thousand hectares.

Текст научной работы на тему «ХОЗЯЙСТВЕННАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ В БАССЕЙНЕ Р. КАФИРНИГАН И РОЛЬ В НЕМ НИЖНЕ КАФИРНИГАНСКОГО ГИДРОУЗЛА»

Калимахри калидй: но^ияи Ёвон, замин, кишоварзи, саноат, экология, ицтисодиёт, азрли, география, ицлим, об.

ИЗУЧЕНИЕ ЭКОЛОГИЧЕСКИХ ПРОБЛЕМ И СОСТОЯНИЯ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫХ ЗЕМЕЛЬ ЯВАНСКОГО РАЙОНА

КОДИРОВ АНВАР САИДКУЛОВИЧ,

кандидат технических наук, директор Центра инновационного развития науки и новых технологий Национальной академии наук Таджикистана.

Адрес: 734025, г.Душанбе, пр.Рудаку 33. Тел.: (+992 37)2272852, E-mail: dr.kodirovamail.ru;

ХАКНАЗАРОВА СОХИБА МУРТАЗАЕВНА,

докторант PhD Института водных проблем, гидроэнергетики и экологии Национальной академии наук Таджикистана.

Адрес: 734042, г. Душанбе, ул. Айни 14а Тел.: (+992)77717775, E-mail: sowa II96amail.ru;

В данной статье рассматриваются экологические проблемы и состояние сельскохозяйственных угодий Яванского района.

Цель статьи: Следует отметить, что Республика Таджикистан переживает период развития, поэтому изучение экономических характеристик и экологическая оценка земель сельскохозяйственного назначения является одним из важнейших вопросов. Республика Таджикистан находится в зонах, где высок риск стихийных бедствий в этой местности, что также оказывает негативное влияние на состояние сельскохозяйственных угодий. С другой стороны, в связи с ростом населения спрос на сельскохозяйственные земли растет день ото дня.

Результаты исследования: Доля сельского хозяйства в экономике страны значительна и играет важную роль в обеспечении продовольствием. В связи с этим изучение состояния сельскохозяйственных угодий и его экологическая оценка важны в современной науке.

Ключевые слова: Яванский район, земля, сельское хозяйство, промышленность, экология, хозяйство, население, география, климат, вода.

THE STUDY OF ENVIRONMENTAL PROBLEMS AND THE STATE OF AGRICULTURAL LAND IN THE YOVON DISTRICT

KODIROV ANVAR SAIDKULOVICH,

candidate of technical sciences, Director of the Center for innovative development of science and technologies of the National academy ofsciences of Tajikistan. Address: 734025, Dushanbe, Rudaki ave. 33. Phone: (+992 37)2272852, E-mail: dr. kodirov a mail. ru;

HAQNAZAROVA SOHIBA MURTAZAEVNA, doctor (PhD) of the Institute of water problems, hydropower and ecology National academy of sciences of Tajikistan. Address: 734042, Dushanbe, Ayni 14а. Tel.: (+992)77717775, E-mail: sowa_1196@mail.ru;

This article discusses environmental problems and the state of agricultural land in the Yovon district.

Purpose of research: It should be noted that the Republic of Tajikistan is going through a period of development, so the study of economic characteristics and environmental assessment of agricultural land is one of the most important issues. The Republic of Tajikistan is located in areas where there is a high risk of natural disasters in this area, which also has a negative impact on the state of agricultural land. On the other hand, due to population growth, the demandfor agricultural land is increasing day by day.

Result of research: The share of agriculture in the country's economy is significant and plays an important role in providing food. In this regard, the study of the state of agricultural land and its environmental assessment are important in modern science.

Keywords: Yovon district, land, agriculture, industry, ecology, economy, population, geography, climate, water.

Мукаддима. нохияи Ёвон - нохияи маъмурй дар сохтори вилояти Хатлон чойгир мебошад. Макази маъмурии нохия шахри Ёвон махсуб меёбад. Нохияи Ёвон таърихи 11 июни соли 1934 таъсис ёфтаасг ва аз нигохи географй дар маркази Чумхурии Точикистон чойги^^^да^^^^^^^

OTaboshar

^gbo, TAJIKISTAN

Çhkelovsk odom n kt.iravihan, 1 |.

yipanjaki»r>t ""-■

SUGHD

Д.-flyman_______—** £_

REGION OF REPUBLICAN SUBORDINATION

Qurgbonteppa

Moskovskli KnlkhoZobod ;

ITursurizocla DUSHANBE j ^^-ч J> V

О ■ OVahdat . Oal al Khumto

.о," f N^fffiS Г ' ov.r,j

D.„oh.r. / ( f' -j .

KHATLON' ® Kulob,-

GORNO-BAOAKH5HAN

Расми 1. Мавкеъи нохияи Ёвон дар харитаи Чумхурии Точикистон

Дар холати январи соли 2021 ахоли 234600 нафар ва масохат - 976,2 км2 ташкил медихад.

Маркази нохия - шахри Ёвон макоми шахрак дошта дар ду сохили дарёи Ёвон чойгир аст, дарёи Ёвон дар навбати худ яке аз шохахои хавзаи дарёи Вахш махсуб меёбад.

Нохияи Ёвон аз шахри Душанбе (Пойтахти Чумхурии Точикистон) 54 км дар кисмати чанубу-шаркй чойгир мебошад. Нохия бо ноияхои Рудакй, Вахдат, Норак, Дангара, А. Чомй ва Хуросон хамсархад мебошад. Нохияи Ёвон дар водии Ёвон ва Вахш чойгир аст.

^исми асоси Иклими нохия мураккаб набуда, субтропикй, бо тагийроти ками хавои шабонарузй, боришоти кам хавои хушк ва камабриро дорост.

Заминхои н. Ёвон ба сифати микдор 93185 г ташкил медихад, ки аз ин микдор 26790 га -обёришаванда, 66215 га лалмиро ташкил медихад. Аз микдори умуми замин 25829 га заминхои корам,богхо-1174 га, боги ангур - 961 га тут - 51 га, алафзорхо - 54 га, богхои ситрусй -131 га, нихолхо - 2,1га, чарогох - 44244 га ва заминхои бекорхобида -22 га ташкил мекунанд.

Дар нохияи Ёвон шакли гуногуни зироат, мева, сабзавот кишт карда мешавад, ки имконияти ракобатпазирй дар бозори чахонй дорад. Дар нохия имконияти коркарди сабзавоту мевачот мавчуд мебошад, аммо саноати сабук рушт накардааст. Дар даврони Шуравй дар нохия пахта ба микдори назаррас кишт мешуд, баъди ба даст овардани Истиклолият дар сохаи кишоварзй ислохот дароварда шуд, ва имрузхо дехконон дар асоси талаботи бозор кишт мекунанд.

Дар нохия имконияти васеъи чорвопарварй мавчуд буда, фермахои хурду миёна сохта шудааст. Фермахои чорвопарварй шир, гушт, пуст, пашм ва дигар махсулот истехсол намуда ба дигар шахрхо ва хатто чумхурихои хорич интикол мекунанд.

Нохияи Ёвон чй дар даврони Шуравй ва чй хозир яке аз нохияхои саноатию-кишоварзй махсуб меёбад. Дар нохия як зумра заводу фабрикахои истехсолй мавчуд аст, ки руйхати заводхои калони онро инчо овардем [10]:

1. Корхонаи истехсоли гипсокартон, дар як шабонаруз ба хисоби миёна 50 хазор гипсокартонхои шакли гуногун истехсол мекунанд. Коргох соли 2015 ба истифода дода шуда дар ончо 300 нафар ба кори доимй чалб шудаанд.

2. Корхонаи истхсоли семент, ки истехсоли солонааш ба 1,2 млн. тонна мерасад. Дар корхона ба хисоби миёна то хазор нафар фаъолият мекунанд. Корхона бо дастгирии молиявии давлатй ва сармояи хоричй бо арзиши 120 млн. доллари ИМА сохта шудааст.

3. Хима тексил-яке аз корхонахонаи калони нохия махсуб ёфта, барои коркарди пахта (ашёи хоми махалй) равона карда шудааст. Коргох, хамасола то 4000 тонна пахтаро коркард мекунад ва дар давраи корй то 150 нафар ба кор чалб мешаванд.

4. Маркази гарму-баркдихй. Дар даврони Шуравй пурра кор мекард, холо бошад кисман кор мекунад.

5. Дар нохия соли 1978 заводи электрохимиявй сохта шудааст. Дар хамон давра содаи каустикй, хлорй моеъ, охаки хлор гипохлорити калсий, гипохлорити натрий ва дигар моддахо истехсол мекард.

6. Комлекси саноати чорвопарварй ва истехсоли гушт «Мармарй» 26 марти соли 2021 дар 16 га бо талаботи стандарта байналмиллалй сохта шудааст [6]. Корхона барои парвариши 3500 чорвои калон пешниход шудаст.

7. Корхонаи коркард ва истехсоли криолит ва аллюминйии фтордор, ки барои эхтиёчоти Заводи Аллюминийии Точик равона карда шудааст, сохта мешавад.

Мувофики маълумоти [5] холо дар нохия зиёда аз 200 хазор ахолй зиндагй ба сар мебаранд, аз ин микдор дар шахрак 20% ахолй ва дар дехот бошад 80% зиндагй мекунанд. Нохия ба 9 чамоат таксим мешавад.

Нохияи Ёвон дорои захирахои бойи табии мебошад, ва инчунин дорои хусусиятх,ои таърихи кадима махсуб меёбад. Мувофики татдкикотх,о [1] дар худуди нохия (каторкухи ^аратау) дар умки 64 м зери замин дастгоххо ёфт шудаанд, ки таърихи зиёда аз 200 хазорсола доранд. Ин бозёфтх,о гувохи медиханд, ки дар нохия хануз 200 хазор сол мукаддам тамаддуни шахрдорй ва саноат рушд карда буд.

Хафриёти ду бошишгох - бошишгохи ^аратау ва Лохутй нишон дод, ки дар ин чо нишонахои бошишгохи нав, осори маданияти то ба хол номаълуме хастанд, ки он «маданияти ^аратоу» ном гирифт. Маданияти ^аратау аз чихати тавсифоти худ ба маданияти кайроксанг мансуб аст ва аз маданияти суонии нимчазираи Хиндустон, ягон фарки казой надорад.

Нохияи Ёвон дорои табиати зебо, водихои кишоварзй ва чарогоххои беназир дорад. Захирахои рекреатсионии нохия пурра омухта нашудааст. Дар нохия имконияти рушд додани сохахои зеррини сайёхй мавчуд аст.

- саёхати кишоварзй;

- саёхати мошинронй ва мотосиклронй;

- саёхдти саноатй;

- саёхати кухнавардй;

- саёхати экологй.

Бо сабаби оне, ки Чумхурии Точикистон дар даврони Иттиходи Шуравй хамчун кишвари аграрй (кишоварзй) шинохта шуда буд, дар кишвар ба омузиш ва тадкикоти соха, ва инчунин рушди он ахамияти чиддй дода мешуд. Таснифоти худуди кишвар ба минтакахои кишоварзй, зироат, мукоисаи сатхи хосилнокй гардида буд. Сол аз сол, давра ба давра микдори заминхои хамаи категорияхои хочагидорй зиёд шуда, имрузхо 762 хазор гектарро ташкил медихад (расми 2) [9]. 765

760

« 755

и

еА

Я

л 750 745 740

Расми 2. Рушди заминхои кишоварзии обёришаванда дар Чумхурии Точикистон [7]

Дар Чумхурии Точикистон асоси сохаи кишоварзиро пахта (ба хисоби миёна 21,7%), гандум, картошка, пиёз, чуворимакка, помидор ва гайра ташкил мекунад (расми 3).

с. 2011 с. 2012 с. 2013 с. 2014 с. 2015 с. 2016 с. 2017 с. 2018 с. 2019 с. 2020

900 500 700 • Замини кишт

600

Я 500

и 400

300 200 —♦ Кишти пахта.

100

0 с. 2011 с. 2012 с. 2013 с. 2014с. 2015 с. 2016 с. 2017 с. 2018 с. 2019с. 2020

Расми 3. Мукоисаи замини кишт бо кишти пахта дар каламрави Чумхурии Точикистон

Ба хамагон маълум асг,ки кишти пахта обёрикуниро талаб мекунад, ба ин максад кандани каналхо таърихи тулониро дар бар мегирад. Х,ануз барои омузиши соха дар назди Академияи миллии илмхои Точикистон ва Академияи илмхои кишоварзии хамон вакта институтх,ои тадкикотй ва муассисахои таълимй таъсис дода шуда буд.

Дар баробари рушди сохаи кишоварзй мушкилохои экологй низ,амсоли таназзули хок,шусташавй,захролудшавии он хангоми истифодаи захрхимикатх,о ва талафоти об авч гирифтаанд.

Дар 1980-1990 дар як га замини кишоварзй аз 25 то 50 кг моддахои хлороорганикй ва фосфоро органикй, 350-400 кг пайвастагиои нитрогендор пошида мешуд [8]. Мувофики арзёбихои химиявй меъёрхои мукарар гардидаро мугузарад. Аммо кайд намудан ба маврид аст, бо сабаби сохтори идории кишоварзй ба сифати хочагидории коллективй (колхоз), хочагидории хамчоя ё чамъиятй совхоз дар идораи мутахасисон (агрономхо) чалб мушуданд. Имрузхо бошад бо сабаби вайрон шудани ин сохтор ва ба миён омадани хочагихои дехконй мутахассисон чалб намешаванд [3].

Сахми вилояти Хатлон инчунин нохияи Ёвон дар рушди иктисодиёти кишвар вобаста ба мачмуи махсулоти кишоварзй назаррас аст (чадвали 1).

Чддвали 1. Сахми минтакахои чумхурй дар махсулоти кишоварзй __дар солхои 2009-2014 (фоиз)_

Нишондодхо Минтакахо

Вилояти Вилояти Нохиияхои Вилояти Мухтори Кухистони

Хатлон Суд тобеи Марказ Бадахшон

Мачмуи махсулоти кишоварзй 45 25 26 4

Кишоварзй 33 24 26 17

Чорводорй 49 32 18 1

Нохияи Ёвон аз нигохи идораи замин ва холати кишоварзй дар доираи водии Вахш омухта

мешаванд.

Аз нигохи таъмини оби кишоварзй ба якчанд гурух таксим мешавад [2,4]:

-обгирй аз хисоби боришоти атмосфей;

-обхои зеризаминй (худрав ва тавассути обкашхо);;

-обхои сатхи (худрав ва тавассути обкашхо).

Дар оёрикунии кишоварзй дар водии Вахш обхои сатхй (асосан аз дарёи Вахш) накши мухим мебозад.

Сахми обхои зеризаминй ва боришоти атмосферй ночиз арзёбй шудааст.

Дар холи хозир дар водии Вахш 200 хазор га замин тахти идораи Сохтори обёририкунии Вахш (СОВ) фаъолият мукунад. СОВ бошад дар навбати худ такрибан 118 хазор км ташкил мукунад, ки бо технологияхои гуногун тачхизонида шудааст.

Дар давраи Иттиходи шуравй ба таври пурра аз бучаи хукумати Чумхурй пардохт мешуд. Мувофики арзёбихо [11] дар соли 2012 барои оёрикунии 223 га замин дар Водии Вахш 2360935

3 3

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

хазор м об сарф шудааст, ки барои 1 га замин 10587 м рост меояд. Омузишхо нишон медиханд, ки ин гуна сарфи об дар кишоварзй хеле зиёд мебошад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.