Научная статья на тему 'ХОТИН-ҚИЗЛАРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТАРАҚҚИЁТДАГИ АНТРОПОЛОГИК ЎЗЛИГИНИ АНГЛАШИ'

ХОТИН-ҚИЗЛАРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТАРАҚҚИЁТДАГИ АНТРОПОЛОГИК ЎЗЛИГИНИ АНГЛАШИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хотин-қизлар / жамият / шахс тараққиёти / миллий ўзлик. / Women / society / personal development / national identity.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Азимов Аширали Мехмонбоевич

Мақолада хотин-қизларнинг замонавий тараққиётдаги антропологик ўзлигини англаш масалалари баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

UNDERSTANDING THE ANTHROPOLOGICAL IDENTITY OF WOMEN IN MODERN DEVELOPMENT

The article describes the issues of understanding the anthropological identity of women in modern development.

Текст научной работы на тему «ХОТИН-ҚИЗЛАРНИНГ ЗАМОНАВИЙ ТАРАҚҚИЁТДАГИ АНТРОПОЛОГИК ЎЗЛИГИНИ АНГЛАШИ»

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

UNDERSTANDING THE ANTHROPOLOGICAL IDENTITY OF WOMEN IN MODERN DEVELOPMENT Azimov Ashirali

Andijan state medical institute Teacher of the department of social humanities https://doi.org/10.5281/zenodo.11090032

EURASIAN |0URNAL OF SOCIAL SCIENCES

PHILOSOPHY AND CULTURE

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 22th April 2024 Accepted: 29th April 2024 Online: 30th April 2024

KEYWORDS Women, society, personal development, national identity.

The article describes the issues of understanding the anthropological identity of women in modern development.

ХОТИН-^ИЗЛАРНИНГ ЗАМОНАВИИ ТАРАЦЦИЁТДАГИ АНТРОПОЛОГИК

УЗЛИГИНИ АНГЛАШИ

Азимов Аширали Мехмонбоевич

Андижон давлат тиббиёт института Ижтимоий гуманитар фанлар кафедраси

у;итувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.11090032

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 22th April 2024 Accepted: 29th April 2024 Online: 30th April 2024 KEYWORDS

Хотин-цизлар, жамият, шахс тарацциёти, миллий узлик.

Мацолада хотин-цизларнинг замонавий

тарацциётдаги антропологик узлигини англаш масалалари баён этилган.

Табиат, жамият ва шахс тараккиёти билиш жараёни билан боглик булиб, узаро оламдаги предметлар муносабати ва узгариши унинг объектидир. Билишда эса объектдан ташкари субъектнинг узини билиши х,ам мух,имдир. Бу х,ол жамият тараккиёти туфайли предметлар дунёсининг бе;иёс кенгайиши, илм-фан, техника ютуклари шароитида тирик ва нотирик предметлар мох,ият- мазмунини билиш билан бирга, одамларнинг узини англаши х,ам ижтимоий кимматга эга булиб борди. Глобал макон, ахборот алмашувининг тезлиги дунё хал;лари ва давлатларига и;тисодий тараккиётнинг янги даврини бошлаб берса-да, ижтимоий-маънавий жих,атдан инсон маънавияти ва маданиятида умумийлик омилининг таркалишига олиб келди. Шу маънода ижтимоий англашда миллийлик, динийлик, ижтимоийлик каби сох,аларда инсоннинг мох,иятидан бегоналашувига кузатилмокда. Бу х,ол муаллиф томонидан илмий муомалага аёл идентивлиги (хотин-кизларнинг милий-диний х,иссиёти ва

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

фаолиятини айнанлиги, уз миллати ва динига тулик мослиги) атамасини киритишга эхтиёж тугилганлигини эътироф этади.

Арастунинг "Узлигингни англа!", деган васияти инсоннинг ижтимоийлашувидаги мухим жихат хисобланиб, узликни англамаслик ижтимоий халокатга олиб келади. Узбек хал;и фарзанд тарбиясида узликни англаш макомига алохида эътибор билан х ар бир ота фарзандига узининг насл-насаби, келиб чикиши, касби-кори ха;ида хар бир лукмада эслатиб турган. Оилавий хаётда боланинг етти пуштини билиши демографик оилавий соглом маданиятнинг таъминлаши, авлодларнинг ;он кушилмаслиги билан бирга узининг генефондини тоза тутиш учун зарурият эди. Россиялик педагоглар ёшларнинг миллий идентификациясида таълимнинг ташкилида фукаролик ва миллийликка ургу бериши ижобий ходиса, деб хисоблаймиз.

Хотин-;изларнинг миллий узлигини англаши ута мухим ижтимоий-маданий, миллий-диний, и;тисодий хусусиятлари билан эркакни ижтимоийлаштиради. Бу хусусиятларда аёл узини узгалар билан ало;адорлиги миллий-диний бирлиги ва касбий хамкорлигини тушуниб етган. Унинг рухиятида шу ижтимоий гурухнинг бир аъзоси сифатида хис этиши туфайли у милллий-диний, касбий бурч ва вазифаларни бажариши зарурият ва конуният эканлигини хис этиб турган. Тани;ли олим А. Ипатов аёлнинг идентификациясида унинг миллатидан кура диндорлиги шахс тафаккурида чукурро; сингиб кетганлигини тахлил этган. Христиан мамлакатларида шахсни аниклаш юзасидан савол берсангиз энг аввало "православман" ёки "католичкаман", дея жавоб бериши тафаккурда диннинг устуворлиги кузатилган. Мусулмон мамлакатларида хам айнан одамлар узлигида "Алхамдилллахи мусулмонман" жавоби узбек ёки тожик аёлининг миллатига мансублигидан кура, диндорлигида узини маънавий хис этган. Шу боис, узликни англашнинг мохиятида тарихан хотин-кизларнинг ижтимоий масъулиятини бажариши билан боглик ички назорат, яъни виждон омили шаклланган. Хорижий манбаларда узликни табакавий уз шон-шараф ва ахлокий англаш жихатини хам кузатиш мумкин. А. С. Пушкин рафикасининг ор-номуси учун Эдмон Дантесни дуэлга чорламаганида у буюк рус шоири сифатида эътироф этилмаган буларди. М. Лермонтов кузлари "мовий ранг" йигит рус офицери шаънини хакоратига йул куйиб, омон кололмасди. Х,озир Токиода харбий харакатларда асир тушиб, озод этилган япон солдати яшамокда, лекин у уз миллатига курина олмай, ёлгизликда азобли кун кечираётган жони ширин "самурай"дир. Шу маънода гарб жамиятида идентификация ижтимоий фанларнинг устувор муаммоси сифатида тадкик этилган.

Хотин-кизларнинг идентификацияси масаласида суд-криминалистика сохасида ута мухим ахамиятга эгалигини мисол келтириш максадга мувофикдир. Идентификация деганда номаълум объектни маълум бир объектга мос белгиларини солиштириш оркали аниклаш, фукарони эса муайян хужжатлар асосида давлатнинг фукароси сифатида шахсини ташки киёфасининг белгиларига кура аниклаш криминологик ахамият касб этади. Шу боис миллий идентификация тушунчаси эса аёлни шу миллатга хос одат, анъана, нафакат ташки киёфа, балки ички миллий хис-туйгуларни хам тийнатида намоён булади. Ижтимоий тараккиёт туфайли

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

байналмиллашув жараёнида миллий-диний прозелитизм жараёнининг усиши хам мазкур масалани янада долзарб муаммога айлантиради.

Индентификация кишилик жамияти хаётида аёлнинг миллий-диний белгиларини узида саклаб колишдан ташкари ижтимоий-демографик муаммоларга, яъни гендер тенглиги мафкураси остида аёлларнинг эркакларга хос белги ва хусусиятларга эга булса, эркаклар узининг эркаклик белгиларидан ихтиёрий равишда воз кечиб, узга жинсда узини "кулай ва ёкимли" (комфортли) хис этиши ижтимоий муаммонинг нозик жихатидир. Фаргона водийси вилоятларида бир неча трансгендер ёшлар очиклантирилган булса, очикланмаганларининг мавжудлиги гендер тарбияси заруриятининг узига хос курсаткичидир. Бу хол идентификациянинг ижтимоий хаётдаги узгариш ва вазиятнинг тенденциясини тушунишга ёрдам беришида мухим ахамиятини курсатади. Гендер идентификациясининг давлат, жамият ва шахс хаётида ижтимоий инкирозга олиб келувчи тахдидларини хорижий илмий тадкикотларда социологик далиллар асосида ишлаб чикилган.

Узбек миллати узининг миллий узлигини шакллантиришда миллий либосларга куп ургу берилгани, "бошда дуппи гоз юрарман", "белингда белбогинг булса майдонга чик!" каби ибораларда йигитнинг тийнатига эътибор каратишини кузатиш мумкин. 1916 йил юртимиздан 250дан ортик йигитлар Карело-фин улкасида "рабочий батальон"га олинган. Улар фронт линияларида мудофаа иншоотларини курилишида фойдаланилган. Шундай булса-да, уша вактда рамазон ойи кириб, барча мардикорлар очликдан улиб кетишган. Манбанинг гувохлик беришича, рус офицерлари мусулмонлар истеъмол киладиган таомларни дастурхонга куйган, хатто урмон ичида хам колдирган. Бирорта мусулмон очликдан силласи куриса-да, лекин таомга кул чузмаган. Рус дворяни "Агар овкат емасангизлар мен узимни отаман", дея туппончани иягига тираган. Туппонча уки офицернинг бош чаногини упириб чиккан, лекин одамлар дастурхондаги овкатга караб жон таслим этаверган. Бу узбекнинг мусулмонлик макомига хос ва мос идентификацияси эди. Яна бир тарихий маълумот, Бухоро шахридаги чойхонада бир одам огир ахволда тиббий ёрдамга мухтож булиб колган. Табиб у одамни мутлако соглом, факат "корни оч", дея ташхис куйган. Бу узбекнинг ижтимоий пок халклиги идентификациясига далолатдир. Голландиянинг Амерсфорт концлагеридаги 101 бобо ва огаларимизнинг кахрамонлиги миллатнинг "дуппи ёки белбог"га садокати, дунё халкларига узбекнинг маънавий "ВАТАН" идентификациялашувининг намойиши хисобланиши хорижий илмий тадкикотларда таъкидланган. Чунки, фашист армияси кумондонлиги узбекни "одамча", паст сортли шахслар деб уйлаган эди. Шу боисдан миллий-диний идентификация маънавий-маърифий ишларнинг ташкилида хам илмий кимматга эгадир.

Иккинчи жахон урушида немислар асирлар орасидан сиёсий комиссарларни кидириб, тезлик билан уларни жисмоний йук килган. Чунки, улар асирликда хам хавфли булиб, куролсиз асирларни куролланган душманга карши оёклантира олган оташин коммунистлар эди. Энг огир дамларда инсон имкони булмаганда командирлар "ораларингизда коммунист борми?", дея хужум ёки мудофаани ташкил этган. Жангчи узини коммунист сифатида жангга кириш учун мурожаати собик мафкурани инсон маънавиятидаги накадар чукур илдиз отган идентификациясининг курсаткичидир. Бу

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

х,ол шахснинг кимлигига ургу бериши билан узгалардан кура купрок масъулият ва жавобгарлик таквоси х,исобланади. Иккинчи навбатда, партизанлар шундай жангчи булганки, улар х,амиша фашистларга дах,шат солган. Чунки, улар уруш тартиб-коидаларига буйсунмай, Ватан учун кутилмаган жойдан зарба бериб, кичик бир отряди билан катта-катта армияларни "овора" килган. Бу турли-туман халкларнинг ёвузликка карши инсоний х,амкорлик бурч ёки садокатини англашидир. Шу маънода аёлнинг яратилиши илох,ий х,одиса булиб, улар бундан фахрланиш хукуки х,акида мукаддас китобларда маълумотлар келтирилган.

References:

1. Авагимян А.А. О соотношении понятий этничность, этническое самосознание и этническая идентичность// file:///C:/Users/Public/Documents//o-sootnoshenii-ponyatiy-etnichnost etnicheskoe-samosoznanie-i-etnicheskaya-identichnost.pdf (Дата обращения 18.06 .2021)

2. Дашковский П.К. Шершнева Е.А. Национальная и гражданская идентичность: рабочая программа учебной дисциплины // Народы и религии Евразии -2018, - № 3 (16). -С.130.

3. Ипатов А. Православие и культура -М.: Наука, 2004. - С. 12

4. Эриксон Э. Идентичность: юность и кризис. -М.: Прогресс. 2006. - 344

5. Nurqulova, G. (2023). ACCENTUATION FOR TEENAGERS. Modern Science and Research, 2(6), 274-276.

6. Haydarova, S., & Nurqulova, G. (2023). EMERGENCE OF AGGRESSION AND NEGATIVISM IN PSYCHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF ADOLESCENT PERIOD. International Bulletin of Engineering and Technology, 3(10), 62-64.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.