Научная статья на тему 'ХОТИН-ҚИЗЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ФАОЛЛИГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ОМИЛЛАРИ'

ХОТИН-ҚИЗЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ФАОЛЛИГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ОМИЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
15
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Хотин-қизлар / унвон / Президент қарорлари ва фармонлари / келажак авлод / аёл қалби / интеллектуал салоҳият / Қонунчилик палатаси / аёл иқтидори / машҳур ўғлонлар / мукофат / шоир ва олимлар.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — З.Исмаилова, С. Тўйчиева, М.Байбаева

Мақолада мамлакатимизда турли соҳа ва тармоқларда шу билан бирга қишлоқ хўжалиги соҳаларида меҳнат қилаётган аёллар фаолияти, уларга берилаётган давлатимизнинг юксак фахрий унвонлари, орден ва медаллари, буюк аждодларимиз, миллатимиз тарихидан ўзбек аёли, ўзбек оналари нафақат ўз элимиз, балки дунё ҳамжамияти, умумбашарият тараққиётига ўзининг улкан ҳиссасини қўшган машҳур ўғлонлари билан фаҳрланиши, хотин-қизлар мавқеини ошириш, уларнинг интеллектуал салоҳиятини юксалтириш, улардаги салоҳиятнинг намоён этилиши учун жамиятда яратилган имкониятлар доирасини янада кенгайтириш масалаларига алоҳида тўҳталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ХОТИН-ҚИЗЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ФАОЛЛИГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ОМИЛЛАРИ»

ХОТИН-ЦИЗЛАРНИНГ ИЖТИМОИЙ-СИЁСИЙ ФАОЛЛИГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ОМИЛЛАРИ 1З.Исмаилова, 2С. Туйчиева, 3М.Байбаева

ТИКХММИ-МТУ, п.ф.д.,профессор,ф.ф.д,профессор,п.ф.д,профессор. https://doi.org/10.5281/zenodo.1066763 7 Аннотация. Маколада мамлакатимизда турли сода ва тармокларда шу билан бирга кишлок хужалиги содаларида меднат килаётган аёллар фаолияти, уларга берилаётган давлатимизнинг юксак фахрий унвонлари, орден ва медаллари, буюк аждодларимиз, миллатимиз тарихидан узбек аёли, узбек оналари нафакат уз элимиз, балки дунё дамжамияти, умумбашарият тараккиётига узининг улкан диссасини кушган машдур углонлари билан фадрланиши, хотин-кизлар мавкеини ошириш, уларнинг интеллектуал салодиятини юксалтириш, улардаги салодиятнинг намоён этилиши учун жамиятда яратилган имкониятлар доирасини янада кенгайтириш масалаларига алодида тудталиб утилган.

Таянч сузлар:Хотин-кизлар,унвон, Президент карорлари ва фармонлари, келажак авлод, аёл калби, интеллектуал салодият, ^онунчилик палатаси, аёл иктидори, машдур углонлар,мукофат, шоир ва олимлар.

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ СОЦИАЛЬНО-ПОЛИТИЧЕСКИХ АКТИВНОСТЬ ЖЕНШИН

Аннотация. В статье говорится, что работа женщин в различных секторах и отраслях, а также деятельность женщин в области сельского хозяйства, их почетные звания, ордена и медали, великие предки, история нашей нации, узбекские матери, не только наша собственная, но и мировое сообщество, слава их знаменитых сыновей, повышение статуса женщин, повышение их интеллектуального потенциала и создание их потенциала в обществе вопросы дальнейшего расширения спектра возможностей.

Ключевые слова: женшины, указы Президента, будущие поколения, женские сердца, интеллектуальный потенциал, Законодательная палата, женские таланты, награды, поэты и ученые.

Кириш. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 2022 йил 1 март Х,алкаро хотин-кизлар байрамига багишланган учрашувдаги нуткида Узбекистон деб аталган жонажон Ватанимизда дар кайси мард йигит аввало медрибон онаси, оиласи, фарзандлари бахтли булишини албатта истайди, Х,азрат Алишер Навоий бобомиз айтганларидек, бу йулда узининг бутун борлигини багишлашга тайёр туради.

Х,озирги вактда мамлакатимизда турли сода ва тармокларда меднат килаётган ишчи ва хизматчиларнинг 50 фоизини хотин-кизлар ташкил этади. Жумладан, давлат ва жамоат ташкилотлари тизимида 1 минг 400 га якин опа-сингилларимиз радбарлик лавозимларида меднат килмокда. Улардан 17 нафари сенатор, 16 нафари Олий Мажлис ^онунчилик палатаси депутати булиб, 1 минг 75 нафари эса халк депутатлари мадаллий кенгашлари таркибида фаолият юритмокда.

Унлаб опа-сингилларимиз "Узбекистан Цахрамони", "Узбекистан фан арбоби", "Узбекистон халц уцитувчиси", "Узбекистон халц шоири", "Узбекистон халц артисты" сингари давлатимизнинг юксак фахрий унвонларига, орден ва медалларига сазовор булган. Уларнинг орасида 500 нафардан зиёд фан докторлари ва академиклар, минглаб фан номзодлари уз билими ва истеъдоди билан Ватанимиз равнакига астойдил хизмат килиб келмокда.

^aMHHT Ba gaBnaT xaeTuga ^aonnuK Ba Tama66ycKopnuK KypcaTraH, y3HHHHr caMapanu MexHaTH 6unaH ounaHHHr maKnnaHumu Ba ^apoBoHnuru MycraxKaMnaHumura, oHanHK Ba 6onanHK Myxo$a3acura MyHocu6 xucca KymraH xoTHH-KH3napra 6epunaguraH "Mybma6ap am " KyKpaK HHmoHH Taccuc этнngн.

2018 Hun 2 ^eBpanga nO-5325 "XoTHH-KH3napHH Kynna6-KyBBaTnam Ba ouna HHCTHTyTHHH MycraxKaMnam coxacugaru ^aonuaTHH Ty6gaH TaKoMunnamTupum nopa-Tag6upnapu TyrpucHga" npe3ugeHT OapMoHH эtnoн KunuHgu. EyHga MaMnaKaTHMH3ga xothh-KH3napHHHr H^THMoHH-cuecHH Ba coцнan ^aonnuruHH omupum, ynapHHHr Typnu coxa Ba TapMoKnapga y3 Ko6unuaT Ba HMKoHuaTnapuHH pye6ra nu^apumu ynyH mapT-mapouT apaTHm, xyKyK Ba KoHyHHH MaH^aaTnapura cy3cu3 puoa KunuHumuHH TatMHHnam, oHanHK Ba 6onanHKHH xap ToMoHnaMa Kynna6-KyBBaTnam, myHHHrgeK, ouna uHcTUTyTUHH MycraxKaMnam 6opacuga KeHr KynaMnu umnap aManra omupunMoKga. AMHHKca TatnuM Myaccacanapuga pax6ap aennapHHHr yKyB »apaeHH caMapagopnuruHH omupum coxacugaru onu6 6opaeTraH umnapu TaKcuHra ca3oBopgup. EyryHru KyHga xap KaHgaM »aMuaTHHHr acocuM «Ky3rycH» -xothh- KH3nap экaнnнгн my6xacu3gup. HeraKH, »aMuaTHHHr h»thmohh Ty3yMH KaHgaM 6ynumugaH KaTtuM Ha3ap, yma »aMuaT axonucu TypMymuHHHr ^apoBoHnHK gapa»acu, ounanap 6apKapopnuru, Kena»aK aBnog - $ap3aHgnap Tap6uacu, HKTugopu, »aMuaTgaru HHTenneKTyan canoxuaT, MatHaBuaT Ba MagaHuaT, Matpu^aT, KyMuHrKH, 6apna »a6xanapga эpнmнnгaн roTyKnap my »aMuaT TapaKKueTura xoTHH-KH3napHUHr KymaguraH xuccacu Ba yma »aMuaTHHHr aennapra 6ynraH MyHoca6aTH 6unaH 6enrunaHagu. XanKHMH3 opacuga «Aen 6up Kynu 6unaH 6emuKHH, hkkhhhh Kynu 6unaH gyHeHH Te6paTagu», geraH HaKn 6e»H3 By»ygra KenMaraH. EyroK a»gognapuMH3, MunnaTHMH3 TapuxugaH MatnyMKH, y36eK aenu, y36eK oHanapu Ha^aKaT y3 эnнмнз, 6anKH gyHe xaM»aMHaTH, yMyM6amapuaT TapaKKueTura y3HHHHr ynKaH XuccacuHH KymraH Mamxyp yrnoHnapu - »acyp, 6oTup AMup TeMyp, ^anonugguH MaHry6epgu Ka6u capKapganapu, EaxoygguH HaKm6aHg, A6gyxonuK Fu»gyBoHHH, xa3paT Xy»a Axpop Banu Ka6u a3H3y-aBnuenapH, »axoHHH Typnu »a6^anapga non KongupraH onuMnapu - A6y Hacp Oapo6uM, A6y PaMxoH EepyHuM, hmom An EyxopuM, A6y Anu h6h Chho, An Xopa3MuM, Mup3o Ynyr6eK, agu6napu - Anumep HaBouM, 3a^upugguH My^aMMag Eo6yp, YMap ^aMeM, OuTpaT, HynnoH, A6gynna ^a^^op, OM6eK Ka6unap 6unaH Mamxypgupnap. Marpyp, »acyp Ba goHo TyMapuc, Eh6hxohhm, Hogupa6eruM, YBaMcuMnap HoMnapu Ha^aKaT 6u3 ynyH, 6anKH unrop $HKpnu gyHe axnu ynyH xaM unuK Ba ynyr экaнннн xaMMaMH3 axmu 6unaMH3.

MaMnaKaTHMH3 axonucuHHHr KapuM6 apMHHH TamKun этagнгaн XOTHH- KH3napHHHr xaeTga y3napuHHHr MyHocu6 ypuHnapuHH эгannamн, y3napugaru canoxuaTHH HaMoeH этнmnapн Ba »aMuaTga aManra omupunaeTraH MatHaBuM- Matpu^uM, H»THMoHH-HKTucogHH Ba cuecuH ucnoxoTnapga ynapHHHr TynaKoHnu umTupoKHHH TatMHHnam MaKcaguga unK MycTaKunnuK MunnapugaH 6omna6, gaBnaTHMH3 ToMoHugaH HMKoHuaTnap apaTumga, aBBano, ynapHHHr oHanuK Ba ounagaru 6om Tap6uaHHnuK Ba3H^anapura acocuM эtтн6op KapaTunMoKga. HyHKH, 6y HKKana yTa MyxuM Ba3H^aHH 6a»apumga aenHHHr »aMuaTgaru MaBKeu, Hy^y3H, H»THMoHH-HKTucogHH »uxaTgaH TatMHHnaHraHnuru, MatHaBuM-Matpu^HH »uxaTgaH eTyKnuru, cuecuH oHru, H»THMOHH Ta^aKKypu, xyKyKHH MagaHuaTH Ba caBogxoHnuru 6eKuec axaMuaTra MonuKgup.

XoTHH-KH3nap MaBKeuHH omupum, ynapHHHr HHTenneKTyan canoxuaTHHH roKcanTupum, ynapgaru canoxuaTHHHr HaMoeH aTunumu ynyH »aMuaTga apaTunraH HMKoHHaTnap goupacuHH aHaga KeHraHTupum - y3-y3ugaH ounanapHHHr MycTaxKaMnaHumura, »aMuaT TapaKKueTH

ривожига, колаверса, халкаро микёсда дам мамлакатимиз нуфузининг янада юксалишига, фарзандлар тарбиясининг яхшиланишига, хотин-кизлардан аксариятининг нафакат уз оилалари учун, балки жамият тараккиёти учун, жамият ривожи учун фидойиларча меднат килишларининг фаоллашувига, дукукий демократик жамият куриш жараёнида аёллар иштирокининг бундан-да купайишига кумаклашиши мукаррар. Аёл кадрини канчалик юкорига кутаришга муяссар булсак, миллий гуруримиз, маънавият ва маданиятимиз янада юксалиши, оилаларимиз баркарорлиги таъминланиши, далол ва пок, фидойи, ватанпарвар, жамиятга фойда келтирувчи, миллатимизни бутун жадонда куз-куз килдирувчи фарзандларимиз сони кундан кунга купая бориши табиий долдир. Зеро, дар томонлама фаол ва окила, доно, изланувчан, замонавий аёл меднатидан, салодиятидан нафакат унинг оиласи, балки бутун жамият манфаатдор булиши чин дакикатдир ва биз кураётган жамиятнинг огир юкини дадил кутариб, унинг пойдеворини мустадкамлаб турадиган асосий куч - жамиятимиздаги дар бир оила, дар бир инсон, дар бир фукаро, шу жумладан, хотин-кизлар эканлигини унутмаслигимиз керак.

Асосий кием. Мамлакатимизда аёлларнинг уз иктидорларини намоён килиш кобилиятига яраша ишлаши учун барчашароитлар яратилган. Ана шу имкониятлардан фойдаланиш даражаси эса унга боглик. Агар аёл узини нафакат аёл, балки инсон сифатида жамиятдаги урнини англаса, унга табиат ато этган кобилиятни тугри йуналтира олса, факат оила куришни эмас, балки далол меднати билан жамият тараккиётига муносиб дисса кушиши лозимлигини даётининг максади деб билса, бу аёл албатта уз даётидан каноатлана олади. Агарки факат оилани даётининг асосий максади килса, пировард натижада намоён килинмаган кобилият, фойдаланилмаган имконият, эришилмаган ютуклар у учун армон булади ва калбида барча нарсага эриша олган аёлларга нисбатан дасад туйгуси шаклланади, бу унинг газабнок булишига олиб келади. Шуниси кувонарлики, сунгги йигирма йилда уз максадини аник билган, оила бекаси, фарзандларининг онаси булиш билан бир каторда, жамият тараккиётининг турли содаларида касби оркали камолотга эришаётган аёлларнинг сони купайиб бормокда. Юртимизда барча учун «Тенг имконият ва тенг дукуклар белгиланган», шу боис маош олиш, ишга кириш, у ёки бу содада муайян ютукларга эришиш дох эркак ёки аёл булсин, бу нсонннинг максадли фаолиятига боглик.

Аёлнинг дар кандай ишга масъулияти икки дисса кучли. ^аерда булмасин, таълим тизимими, согликни саклаш, транспорт содасими ва бошка булишидан катъий назар аёл уз вазифасини ортиги билан бажара олади. Бирок баъзи содаларда, тугрироги аёлларни радбар лавозимига тайинлашда уларга нисбатан ишончсизлик устиворлик килади. Масалан Узбекистонда 70 дан ортик Олий укув юрти бор, бирок уларнинг бирортасини аёл бошкараётгани йук. Лекин радбар уринбосарлик вазифасида бир канча аёлларимиз: профессорлар: Г.Бокиева, Б.Абдуллаева, Г.Рихсиева ва бошкалар фаол, наъмунали радбар булиб ишлаб келмокдалар, 90 йилларда эса профессор Х,алима Алимова Тошкент текстил ва енгил саноат институти ректори лавозимида ишлаган ва айнан шу институт Узбекистон республикаси тест маркази томонидан утказилган аттестация ва аккредитациядан энг юкори балл билан биринчи уринни эгаллаган. Опанинг бошка ишга утганлигига анча йиллар булсада институтда далигача улар урнатган темир тартибга риоя килиниб келинмокда. Нима учун?, шунинг учунки радбар аёл уз жамоасини оиласи сифатида кабул килади, хужаликдаги ютук ва камчиликларни сардисоб килиб, дар кандай муаммони дал килишнинг энг осон, беозор йулини танлайди. Шу боис аёлларимизга радбар лавозимлари ишониб топширилса, улар орасида Узбекистоннинг бирор давлатдачи Мухтор элчиси,

Ba3up, Ba3up ypuH6ocapu Ba xaKa3o Ka6unapHH aennapuMH3 xen HKKunaHMaM эпnaгaн 6ynap эgн. fflyHH xaM anoxuga TatKHgnam »oh3kh aenHHHr maxc cu^aTHga KaMonoTra эpнmyвнga эpкaкнннг ypHH »yga xaM canMoKnu. HyHKH $aKaT эp KynnacaruHa aen y3 MaKcagura эpкнн эpнma onagu, $aKaT эp Kynnaca aen »aMuaTga y3 ypHHHH Tonagu, $aKaT эp TymyHcaruHa ounaga y3apo umoHH, cagoKaT Ba xypMaT 6ynagu, $aKaT эpнннг MagaguHH xuc KuncaruHa aen HHHaKaM 6axTnu 6ynagu Ba Kan6u opoM Tonagu. Eup 3aMoHnap aennapra 3au$a, o»H3a geMumraH. Ey cy3nap xo3up xaM oHga-coHga ynpa6 Typagu. Eu3HHHrna, xen 6up gaBpga aen o»H3a 6ynraH эмac Ba xo3up 6yHgaM эмac. HyHKH $aKaT aen Annox yHra aTo этгaн TynroK a3o6uHH ca6p ToKaTH, Kynu, 6apgomu 6unaH eHra onagu, TynroK a3o6uHHHr HHManuruHH эca $aKaT aen 6unagu. Aen xap KaHgaM Mycu6aTHH KyTapumu, xap KaHgaM »hcmohhh orup umHH 6a»apumu MyMKHH. OaKaT aen umgaH KaHTu6, napnoKHH xaM ce3MacgaH oBKaT numupumu, Kup roBumu, 6onara Kapamu, MexMoH KyTHmu, MexMoHra 6opumu, TypMym ypToruHHHr KyHrnuHH onumu Ba 6y umnapHH KyHganHK roMym cu^araga 6a»apumu MyMKHH. EyryHru KyHga aen Ba эpкaкнннг TeHr xyKyKnuru xaKuga Kyn ^HKpnap unrapu cypunMoKga^Hr aBBano xap HKKanoBHHHHr MactynuaTH, y3HHHHr ouna ongugaru 6ypnuHH TynHK xuc Kunumu, y3apo xypMaTH, ounagaru MyaMMonapHHHr enuMHHH 6a$ypna 6upranamu6 xan Kuna onumu, эpкaкнннг y3HHH aenugaH roKopu KyHMacnurH, 6enucaHg 6ynMacnuru, myHHHrgeK aenHHHr xaM эpнгa Huc6aTaH aHHaH myHgaM MyHoca6aTH, ouna 6rog»eTHHH TanoH Tapo» KunMacnuru Ka6unapgup. Arap aen TeHr xyKyKnHMaH ge6, oHanHK MactynuaTHHH yHyrca, y3HHH $aKaT umra 6arumnaca-ro, yMga capaH»oM-capumTanuK 6ynMaca, 6yHgaM «TeHrnuK» xen KHMra TaTHMaMgu. ArapKH эp Kyna xaHgoH yM 3HHgoH 6ynca, aenuHHHr 6omHHH TatHaro gamHoMnapgaH apuTMaca 6yHgaM ounagaH 6apaKa KeTagu. ffly 6ouc «TeHr xyKyKnunuK»ga Mypoca-ro Magopa, y3apo xaMKopnHKKa puoa Kunum MyxHM. Arap 6u3 MeHTanuTeTHMH3ra ^ap3aHgnapuMH3ra MyHoca6aTHH ynapHHHr emura, »hcmohhh ycumura эмac, 6anKH, KyHrnura Mocna6 6opcaK ^oMgagaH xonu 6ynMaMgu. EyryHru эpкaкnap ynyH aennapHHHr Kagpu omMoKga.^yHeHHHr KaMcu MaMnaKaTuga 6ynMacuH эpкaк ynyH aen энг aBBano H$$aTH, Ha3oKaTH, xae- h6och, Mexpu-Ba^ocu, cagoKaTH 6unaH Kagpnu. HuMa ynyH?, nyHKH muggaT 6unaH yTaeTraH yMpHHHr xap 6up KyHH capKam gape TomKHHnapu Ka6u MyaMMonapra Tynu6-Tomu6 eTu6gu. KyH 6yMu umgaru TamBumnapgaH napna6 yMra KenraH эpкaк an6aTTa aenugaH эtтн6op, Mexp KyTagu. Arap aen my эtтн6op Ba MexpHH 6epa onca эpкaк Kaepga 6ynMacuH yMura omuKagu, aenura TamHa 6ynu6 amaMgu Ba 6y TamHanHK yHH xen KanoH TapK этмaнgн. EBponagaru TagKHKoTnapra Kypa oBKaT numupum, Kup roBHm, THKum 6uHHmHH 6unaguraH aennap cohh KaMaMu6 6opMoKga экaн. Xym 6y 6opaga 6u3garu Ba3uaTHH KaHgaM 6axonam MyMKHH. fflyHH anoxuga TatKHgnam »oh3kh, Kup roBHm, oBKaT numupum 6u3HHHr aennap ynyH MyaMMo эмac, 6y KyHganHK Ba3H^anap, THKHm 6unumra KencaK unrapu xaM xo3up xaM 6y umHH xaMMa aen KunraH эмac, an6aTTa 6yHgaH TyrMa Kagam Ka6u MaMga-nyMga THKHmnap MycTacHo. Ahhh naMTga, unrapuru aennapgaH ^apKnu ynapoK 6yryHru KyHga MypaKKa6 »appoxnuK oпepaцнanapннн KunaeTraH, ecTHKgeK KenaguraH KaTTa unMHH acapnapHH apaTaeTraH, gaBnaT 6omKapyBHga (KaM coHnu 6yncaga)xen orpuHMaM umTupoK этaeтгaн, 100-200 reKTapnuK epnapga 6orgopnHnHK eKH naxTanunHK 6unaH myrynnaHu6 KaTTa MyBo^^aKuaTnapra эpнmaeтгaн Ba yMyMaH KaMcu coxa 6ynMacuH, 6omnaraH umnapuHH oxupura eTKa3a onaeTraHnuruHH xaM эtтнpo^ Kunum no3HM.

Xy^oca Kunu6 myHH xaM TatKHgnam no3HMKH, unrapu aennap ^aKaT ouna umnapu 6unaH Mamryn 6ynumraH. XXI acp aennapuHHHr эca ^ap3aHg Tap6uacu, ounacura cagoKaTHgaH TamKapu 6omKa KagpuaTnapu xaM maKnnaHgu. Ey ynapHHHr »aMHaTga y3 ypHHHH Tonumra HHTHnumu, эгannaгaн Kac6u opKanu »aMHaT TapaKKueTHra MyHocu6 xucca Kymum ucTarugup,

бу ижобий дол.Ундан ташкари такомиллашган маиший хизмат курсатиш технологиялари муайян даражада кул меднатини осонлаштирди. Бугунги узбек аёли ким: бошкарувчими ё буйсунувчи, эргашувчими ё эргаштирувчи? Замонавий узбек аёли портретига кандай чизгилар билан бойитиш мумкин? Аёл барча даврларда энг аввало «Она»дир, кейин эса у бошкарувчи ва буйсунувчи, эргаштирувчи ва эргашувчи дамдир. Оналик бу табиат конуни ва уни бузишга даракат килганлар адашганлар тоифасига киради. Ижтимоий фаолияти эса унинг иктидори, кобилияти, ташаббускорлиги билан белгиланади. Х,еч бир даврда аёллар факат бошлик булиши ёки факат эргашиши лозим деб дисобланмаган. Аксинча дозирги кунда аёлларга муносабат ижобий томонга узгариб, уларнинг она булиши билан бир каторда потенциал кобилиятларидан фойдаланишга алодида эътибор каратилмокда.

REFERENCES

1. ¡.Узбекистон Респуликаси Конституцияси. Т." Узбекистон " 1992й

2. Баркамол авлод - Узбекистон тараккиётининг пойдевори. Т."Шарк" 1997 й.

3. Ш.Мирзиёевнинг "Хотин-кизларни куллаб-кувватлаш ва оила институтини мустадкамлаш содасидаги фаолиятни тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида" ПФ-5325-сонли Фармони. Т.2018 йил 2 феврал.

4. Ш.Мирзиёевнинг "Хотин-кизларни ва оилани куллаб-кувватлаш жамоат фонди фаолиятини ташкил этиш тугрисида" Ги 201-сонли ^арори. 2018 йил 13 март. Инсон хукуклари Умумжахон декларацияси. Т., 19.98 й.

5. Аёд хукуклари. Аёллар ва сайловлар.Аёллар ва нодавлат ташкилотлар."Аслларни фукаровий ва хукукий укитиш дастури".Т.,1999 й

6. Туйчиева С. Узбекистон Республикаси да бозор мупосабатларига утиш шароитида шахс ижтимоий фаоллигини оширишда маьнавий маданиятнинт роли. Автореферат. Т.. 2004 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.