Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ЯНГИ ИМКОНИЯТЛАР ПОЙДЕВОРИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ЯНГИ ИМКОНИЯТЛАР ПОЙДЕВОРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
412
36
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Гендир / аёл ва эркак / тенг ҳуқуқлилик / Суқрот / Афлотун / Арасту / Исломий қоидалар / Юнесеф / Gender / woman and man / equality / Socrates / Plato / Aristotle / Islamic rules / UNICEF

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Умида Мадаминова

Ушбу мақола бугунда шиддат билан кириб келаётган гендер тушунчаси ва унинг моҳиятини очиб беришга қаратилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NEW UZBEKISTAN FOUNDATION OF NEW OPPORTUNITIES

This article aims to reveal the concept of gender and its essence, which is rapidly entering today

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ЯНГИ ИМКОНИЯТЛАР ПОЙДЕВОРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 6 / 2021 ISSN 2181-063X

ЯНГИ УЗБЕКИСТОН - ЯНГИ ИМКОНИЯТЛАР ПОЙДЕВОРИ

Умида Мадаминова

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотатция: Ушбу макола бугунда шиддат билан кириб келаётган гендер тушунчаси ва унинг мохиятини очиб беришга каратилган.

Калит сузлар: Гендир, аёл ва эркак, тенг хукуклилик, Сукрот, Афлотун, Арасту, Исломий коидалар, Юнесеф.

NEW UZBEKISTAN - FOUNDATION OF NEW OPPORTUNITIES

Umida Madaminova

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article aims to reveal the concept of gender and its essence, which is rapidly entering today.

Keywords: Gender, woman and man, equality, Socrates, Plato, Aristotle, Islamic rules, UNICEF.

Бугун биз тараккиёт бирламчи инсон онги ожиз колган бир даврда яшаяпмиз. Кашф этилмаган нарсани узи йук. Х,амма нарса инсон омили ва уни эхтиёжларига хизмат килмокди. Шиддат билан кечаётган давр аёллар ва эркаклардан бирдек фаолликни талаб этмокда.

Бугун янги Узбекистон замон талабларига мос инги имкониятларни такдим этишга таййор. Жумладан аёлларга берилаётган имкониятлар бунинг яккол мисолидир. Эркакларга берилган хукук ва эркинликлардан аёлларнинг хам бирдек фойдаланаётгани Узбекистонда гендир тушунчасини шакллантирмокда. Аввало Гендир тушунчаси нимани англатади. Шунга тухталиб утсак.

Гендер тушунчаси факат аёллар манфаатларини ифодаламайди. Х,ар икки жинс вакилларининг уз орзу ва максадлари сари дадил одимлаши, хаёт сифатини ошириш учун бир хил имкон бериш кераклигини илгари суради, холос. Айнан ривожланган жамиятнинг талабларидан бири бу эркак ва аёл хукуклари тенглигининг таъминланишидадир. Бу эса уз навбатида хар бир мамлакатда сиёсий ва иктисодий усишга эришишда катта ёрдам бериши мутахассислар томонидан таъкидлаб келинади. Гендер тенглик жамият ривожида мухим булган ижтимоий муносабатларда долзарб ахамиятга эга эканлиги бугунги кунда янада яккол намоён булмокда. Бугун оилада, жамиятда,

aÖHHKca, xoTHH-KH3napHHHr h^thmohh xaeTgaru ^aonnuruHu omupumra anoxuga эtтн6op KapaTHnaeTraHH Hara^acuga h^thmohh MyHocaSaraapga xaM, KOHyHHHHHKga xaM KaTTa y3rapumnap aManra omupunaeTraHu Sopacuga cy3 Sopagu.

Tyrpu aen khmh ^hcmohhh ^uxaTgaH эpкaкпapгa TeHraama onMafigu. ^eKHH эpкaкпap xaM, aennap öa^apraH Ba3u$anapHu öapnacuHH öa^apa onMafigu. AennapHHHr xaM y3ura xoc Ba3u$anapu MaB^yg. Acnuga aen Ba эpкaк Ba3u$anapu öunaH öup-öupHHH TyngupagH,OHnaga ^aMuaTga Ba ^onuaraga y3HHH SyTyH xuc Kunagu. By ^apaeHnap reHgep TeHrauru TymyHnacuHu acocufi MuccuacuHu Tammn Kunagu. MatnyM^, 2019 fiun 2 ceHTaSpga Ka6yn KunuHraH "XoTuH-Kronap Ba эpкaкпap ynyH TeHr xyKyK xaMga uMraH^T.^ кa$oпaтпapн Tyrpucuga" Уз6eкнcтoн Pec^S-n^a^Hu^ KOHyHu xoTuH-KronapHuHr ^aMuaTgaru ypHura KapamnraH xyKyKufi xuMoa, xyKyKufi ^^o^aT cua^Tuga MatKy—aHraHgu. KyBOHapnu TOMOHu myнgaкн, MuHr fiunnapgaH SyeH ^aMuaTga aen Ba эpкaк ypTacugaru Te^cron^ Ba yHu xan этнm Maca-acu xaMuma go-3apö öynuö ^nraH xyKyKufi MyHocaöaT-apHuHr He^F-rn goпзap6пнгнгa KaparanraH KOHyHgup. ^yM-agaH, KOHyHHuHr 1-Moggacuga Kafig этнnгaннgeк, KOHyHHuHr MaKcagu xoTuH-Ku3nap Ba эpкaкnap ynyH TeHr xyKyK xaMga нмкoннaтnapнн TatMuHnam coxacugaru MyHocaöaTnapHu TapTuSra conumgaH uöopaT.

TyFpu, xo3up Su3 amaeTraH gaBp aHrunaHaeTraH Уз6eкнcтoннннг ucnoxoTnapuga uhcoh MaH^aaraapuHuHr ycTyHnurura KapamnraH Sup nafiTga, xanu xaM ounaBufi HroonapHuHr ^yga кaттa kucmu эpкaкпap ToMoHugaH aen xyKyKnapuHuHr TaH o^HMa^nm xonaTnapu myнннгgeк, afipuM xonaTnapga ^aMuaTga xaM xoTuH-KronapHuHr xyKyK xaMga нмкoннaтnapнгa eTapnuna axaMuaT SepunMaeTraHu xasuKaTgup. AHa myHgafi canöufi xonaraapra Kapmu мaзкyp KoHyHHuHr 2-Moggacuga "XoTuH-Ku3nap Ba эpкaкпap ynyH TeHr xyKyK xaMga нмкoннaтnap кa$onaтnapн TyFpucugaru KoHyH xy^^aTnapu ymöy KoHyH Ba SomKa KoHyH xy^^araapugaH uöopaTgup. Arap ^^Ge^cTCH Pecпy6пнкacннннг xa^Kapo mapTHoMacuga Уз6eкнcтoн Pecпy6nнкacннннг xoraH-Kronap Ba эpкaкпap ynyH TeHr xyKyK xaMga нмкoннaтnap кa$onaтnapн TyFpucugaru KoHyH xy^^araapuga Ha3apga TyranraHugaH SomKana Kouganap SenrunaHraH Synca, xa^Kapo mapTHoMa Kouganapu KynnaHunumu" SenrunaHraH. fflyHuHrge^ KoHyHga reHgep TymyHnacu xaM Kafig этнnгaн SynuS, yHra кypa, reHgep — xoraH-Kronap Ba эpкaкnap ypTacugaru MyHocaSaTnapHuHr ^aMuaT xaeTu Ba ^aonuaTuHuHr Sapna coxanapuga, my ^yMnagaH cuecaT, uKTucogueT, xyKyK, Ma^ypa Ba MagaHuaT, TatnuM xaMga unM-^aH coxanapuga HaMoeH SynaguraH umuMoufi ^uxaTu кypcaтнnгaн. ^eмaк, reHgep TymyHnacu ^aKaT aennap MaH^aaTnapuHu u^oganaMafigu. Bamu xap нккн ^uhc вaкнnnapннннг y3 op3y Ba MaKcagnapu capu gagun oguMnamu, xaeT cu^aTuHu omupum ynyH Sup xun нмкoн Sepum

кераклигини илгари суради, холос. Айнан ривожланган жамиятнинг талабларидан бири бу эркак ва аёл хукуклари тенглигининг таъминланишидадир.

Дархакикат, кадим юнон Сукрот, Арасту, Афлотун каби олимлари энг яхши давлат сифатида жамиятда тенглик ва адолат хукм сурган полисни назарда тутишган. Энг яхши конунлар сифатида хам барча тенглигини кафолатлаган конунларни илгари суришган. Эркак ва аёллар тенглиги гоясини юнон олими Антифонт уз асарларида куллаган холда: «Табиат барчани: аёлларни хам, эркакларни хам тенг килиб яратади, лекин одамлар инсонларни тенгсиз холатга солувчи конунларни ишлаб чикишади», деб таъкидлаган.Шарк комусий олимлардан Абу Наср Форобий "Фозил одамлар шахри" асарида тенглик хукм сурган давлатни фозилликка интилган давлат сифатида кайд этган булса, 1791 йилда Олимпия Де Гуж томонидан тайёрланган фукаролик ва аёл хукуки декларациясида илк бор аёлларнинг эркин фикрлаш ва уз фикрини билдириш хукукига эга эканлиги эътироф этилган. Гендер тенглигининг хукукий ривожига эътибор берадиган булсак, энг аввало, гендер тенгликнинг хукукий асослари халкаро ва миллий конунчиликни тарихий-назарий ва хукукий жихатларини тахлил этиш жоиз. Албатта, барчамизга маълумки, 1948 йилда БМТ Бош ассамблеяси томонидан кабул килинган Инсон хукуклари умумжахон декларациясида эркак ва аёлларнинг тенглиги алохида эътироф этилган булиб, Декларациянинг 1-моддасида «Хдмма одамлар уз кадр-киммати хамда хукукларида эркин ва тенг булиб тугиладилар. Уларга акл ва виждон ато килинган, бинобарин бир-бирларига нисбатан биродарлик рухида муносабатда булишлари керак», дея таъриф берилган. БМТ томонидан 1966 йилда кабул килинган яна бир халкаро хужжат - Фукаролик ва сиёсий хукуклар тугрисидаги халкаро пактнинг 3-моддасида таъкидланишича, «Мазкур пактда иштирок этувчи давлатлар эркаклар ва аёллар учун ушбу Пактда куриб чикилган барча фукаролик ва сиёсий хукуклардан бир хилда фойдаланишини таъминлаш мажбуриятини олади». Айнан мазкур халкаро норма "Хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатлари тугрисида" конуннинг 2-моддасида "Хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатлари тугрисидаги конун хужжатлари ушбу Конун ва бошка конун хужжатларидан иборатдир,-деган модданинг амалий ва хукукий асосидир. Демак, юкорида кайд этилган халкаро хужжатларни ратификация килган мустакил давлатимиз халкаро хукукнинг умумэътироф этилган талабларидан келиб чикиб уз миллий конунчилигида аёллар ва эркаклар тенглиги масаласига жиддий ахамият беришининг сабаби хам асослидир.

Мазкур асоснинг яна бир хукукий кафолати бу Узбекистон Республикаси Конституциясининг 46-моддасида «Хотин-кизлар ва эркаклар тенг

хукуклидирлар», деб белгиланганлигидир. Демак, гендер тенглигининг хам халкаро хукукий хам, конституциявий хукукий асоси кафолатланган. Гендер тенглиги ижтимоий тенгликни хам англатади. Бундай тенгликни таъминлаш учун Конституция ва конунларга зарур коидаларни киритишнинг узи кифоя эмас. Шу боис хам, "Жамиятда хукукий маданиятни юксалтириш"га алохида эътибор каратилган. Чунки, мана шундай синовли кунларда, яъни карантин даврида хам шифокорлар, ички ишлар, хатто Миллий Гвардия ходималарининг эркаклар билан елкама-елка туриб ишлашганининг гувохи булдик. Карантин булишига карамай, тиббий никоблар, тиббий кийим-кечак, зарур воситаларни зудлик билан етказиш учун тадбиркорлик ишларини йулга куйишганининг боиси, бирор бир тез тиббий ёрдам курсатишда узулишлар, етишмовчиликлар булмаганининг гувохимиз. Шифокорларимизнинг азалий Гиппократ касамёди хаммага маълум. Куну-тун инсон саломатлиги йулида хизмат килган шифокорларимизнинг машаккатли мехнати эвазига согайган фукароларимизнинг хурсандчилигининг хам гувохимиз. Ана шундай изчиллик билан амалга оширилаётган кенг камровли ислохотлар натижасида жамиятимизда тинчлик ва иктисодий баркарорлик таъминланмокда. Кундалик хаётий тажриба шуни курсатмокдаки, халк фаровонлигида, жамият тинчлигида хамда иктисодий баркарорликда эркак ва аёлнинг тенг хукуклилиги мухим урин тутади. Гендер тенглигини таъминлаш буйича давлат микёсида ишлаб чикилган конунлар ва дастурлар хам мухим ахамиятга эга. Х,атто Жахон Иктисодий форуми (The Global Gender Gap) утказган тадкикот натижаларига караганда, хотин-кизлар эркакларга нисбатан бир йилда карийиб 35 кундан купрок ишлар экан. БМТ Болалар Жамгармаси (ЮНИСЕФ) тадкикотларига караганда эса, кизлар угил болаларга нисбатан бирор ишни бажаришда 35-36 фоиз куп вакт сарфлар экан. Бу хали хам дунёда гендер тенглигига эриша олинмаётганлигини курсатади. Бу каби мисолларни бир канчасини келтириш мумкин: Аёллар хонага кириб келганда 190 градусда кура олади, эркаклар эса 150 градусда кура олади. Бунинг узига хос сабаблари мавжуд.Эвалиция тасирида аёл ва эркак кундалик вазифаларни бажаришда шундай тарзда шаклланган. Шу боис хам, 2019 йилнинг 2 сентябрида кабул килинган Узбекистон Республикасининг «Хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатлари тугрисида»ги конуни мамлакатимизда гендер тенгликни таъминлашга каратилган яхлит ва асосий конун хужжати хисобланади. Ушбу конун билан илк бор миллий конунчилигимизда «гендер» тушунчасига таъриф берилган. Х,аёт шиддат билан узгараётган даврда жамият хам тараккий этар экан, инсонлар хам замон билан хамнафас булишга харакат килашади. Бу аёлларга хам тегишлидир. Эндиликда аёллар факат уй-ишлари, бола тарбияси билан шугулланиб, " ё оила, ё иш",- деган фикрлар гендер

тенглигига тускинлик килади. Куриб турибмизки, ривожланишнинг энг уткир муаммоларидан бири тенгликка эришиш, айникса, жамиятда хам, оилада хам эркак ва аёлнинг гендер тенгилигига эришиш энг огир масалалардан биридир. Минг афсуски, хотин-кизлар купинча ривожланиш жараёнидан четда колади ва хатто унда иштирок этган такдирда хам жуда катта кийинчиликлар ва хатто йукотишлар (Бунда купгина холларда оилавий низолар, ажримлар) эвазига эришади. Мазкур холатни олдини олишда конуннинг 25-моддасида Уй мехнати жинс буйича бевосита ёки билвосита камситиш учун асос булиши мумкин эмас, у аёллар ва эркаклар томонидан тенг даражада амалга оширилади"-деб белгиланган. Айнан 21-модда эса, мехнат муносабатларида хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатларини белгилаган.

Бугун хотин-кизлар бандлигини таъминлаш ижтимоий-иктисодий тараккиётнинг устувор йуналишларидан бири, халк турмуш даражаси ва сифатини юксалтиришнинг мухим шарти сифатида белгиланган. Хотин-кизлар кумиталари ташаббуси билан хотин-кизларнинг бандлиги таъминланди. Хотин-кизларни тадбиркорликка кенг жалб этиш, оилавий тадбиркорликни ривожлантириш максадида кредитлар ажратиш охирги йилларда сезиларли ошди.

Биз эса, конунларни кабул киламизу, амалга ошириш учун ахолининг хукукий онги, хукукий маданияти юксак булишини таъминламасак, яна сунъий тусикларга дуч келаверамиз. Эътиборли жихати шундаки, бугунги янгиланаётган жамиятда аёлларнинг сиёсат ва иктисодиётга кенг жалб килиниши туфайли гендер тенглиги борасида узгаришлар, силжишлар, хаттоки ютуклар кузга ташланмокда. Айникса, сиёсатда аёллар фаоллашганининг гувохимиз яъни давлат бошкарувида, судлов тизимида, ички ишлар, божхона тизимида хам хотин-кизларнинг мехнат килаётгани айни хакикатдир. Зеро, бу борада мазкур конуннинг 4-бобида : "Сайлов хукукларини амалга оширишда хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатлари" га багишланган хамда 18-моддада сайлов хукукларини амалга оширишда хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятларни таъминлаш хукуки яъни, хотин-кизлар ва эркаклар хокимият вакиллик органларига сайлаш ва сайланишда тенг хукукларга эгалиги кайд этилган. Сиёсий партиялар томонидан Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси ^онунчилик палатаси ва халк депутатлари махаллий Кенгашлари депутатлигига номзодлар курсатишда хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар таъминланади. Купчилик, хоким аёлларимизни куллаб-кувватламокда, хатто эндиликда жамият ишларида аёлларнинг кенг иштирокига куникиб хам колишмокда. Масалан, жамият ишига фаол иштирок этаётган аёлларнинг турмуш уртоги тушунган холда уни куллаб-кувватламокда.

Фарзанд тарбияси хамбилан бирга турли тадбирларда иштирок этар экан, узи билмаган холда сиёсатга кириб колади. Хотин-кизлар эркаклар билан тенг хукукли булиш билан бир каторда сиёсатда узларини курсатиш имкониятларига эга булишди.

Гендер тенглик жамият ривожида мухим булган ижтимоий муносабатларда долзарб ахамиятга эга эканлиги бугунги кунда янада яккол намоён булмокда. Бугун оилада, жамиятда, айникса, хотин-кизларнинг ижтимоий хаётдаги фаоллигини оширишга алохида эътибор каратилаётгани натижасида ижтимоий муносабатларда хам, конунчиликда хам катта узгаришлар амалга оширилмокда. Бирок тан олиш керак, айрим мамлакатларда аёлларнинг урни ошхонада, деган карашлар хали хам буткул йуколмаган. Гендер тенглиги эркакларни хам уйлайдими?..

Аслида аёлларга нисбатан хар кандай зуравонлик барча аклли жамиятларда, жумладан, Исломда хам кораланади. Аёлларга нисбатан куч ишлатиш тажовуз хисобланади. Уларга нисбатан хеч кандай куч, зуравонлик, уриш, калтаклашни ишлатиб булмайди. Насихат килиш, у кор килмаса, секин туртиб огохлантириш, у хам кор килмаса, ётокларида тарк килиш кузда тутилган. Биз ишлаб чикаётган конунларимиз ва коидаларимизни яхшилаб урганиб чиксангиз, улар асосан жазолашга ёки тахдидга каратилганини курасиз. Агар буни килсанг, бу жазо, буни килсанг, у жазо ва хоказо.

Лекин жиноятнинг олдини олиш, профилактика хакида куп уйламаймиз. Оилаларда эркаклар томонидан аёлларга зуравонлик ишлатилаётганининг асл сабаби нимада?

Балки аввал ушани йукотишга харакат килармиз?

Мингта аёлга зуравонлик ишлатилиб, мингта эркак жазоланганидан жамиятга нима наф?

Балки ижтимоий тадкикот утказиш керакдир? Нимага эр-хотин уришяпти? Нега оилалар ажрашяпти? Ичкиликданми? Тарбияданми? Х,ирсданми? Хдсадданми? ^айнота-кайнонанинг муносабатиданми? Онгсизликданми? Дунёкарашданми? Нимадан?..

Бу каби муаммоли саволлар тугилар экан бугун аёллар уз хукуки ва бурчини тула конли англаши лозим. Ана шундагина Узбекистон ривожланган давлатлар каторида гендир тенглигига тулаконли эриша олади.

Шу боис хам, мазкур конунда тазйик ва зуравонликдан химоя килиш учун жабрланувчиларга химоя ордери берилиши кузда тутилган. Бугун худудларда Зурлик ишлатишдан жабр курган шахсларни реабилатация килиш ва мослаштириш марказлари ташкил этилди. Хотинкизлар кумитасининг республика буйича ягона киска ракамли (1146) "Ишонч телефони" ташкил этилиб, хар куни 24 соат давомида хотин-кизларнинг мурожаатларини кабул

килиш тизими йулга куйилган.... Бу нима дегани? Мисол учун, эр ва хотин уришиб колса, эр хотинга нисбатан куч ишлатса ёки тазйик килса ва бу исботланса, эрнинг аёл билан бевосита ёки билвосита алокасини 30 кунгача чеклаб куйиш мумкин булади. Аслида аёлларга нисбатан хар кандай зуравонлик барча аклли жамиятларда, жумладан, Исломда хам кораланади.

Аслида тарихга назар ташласак Шаркда аёллар хукуки ва бурчлари катий белгиланган.Гендир тушунчасининг амалдаги ахамияти мавжуд эди. Аёлларга нисбатан куч ишлатиш тажовуз хисобланади. Уларга нисбатан хеч кандай куч, зуравонлик, уриш, калтаклашни ишлатиб булмайди. Насихат килиш, у кор килмаса, секин туртиб огохлантириш, у хам кор килмаса, ётокларида тарк килиш кузда тутилган. Ислом аёлларнинг хурмат-эхтиромини урнига куйиб, аёллик латофатларини саклаб колишлари учун, аёллик вазифаларини тулик адо этиш оркали уз жамиятларига, ватанларига, динларига керакли хизматни адо этишлари учун барча шароитни яратиб берган. Ислом эркакларга мос булган огир ишларни аёлларга фарз килмаган, лекин аёларга хос баъзи ишларни эркакларга хос ишлар ила тенглаштириб, улар билан тенг ажр олишни жорий килган. Мисол учун, аёлларнинг тугишдаги кийнокларини эркакларнинг душманга карши жиходига тенглаштирган. Бу маънолар уз хак-хукукини талаб килиб чиккан муслима аёллар шарофати ила Пайгамбар соллаллоху алайхи васаллам томонларидан баён килинган.

Шу боис хам, конун 32-моддадан иборат булиб, 29-моддасида "Хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатлари тугрисидаги конун хужжатларини бузганликда айбдор шахслар белгиланган тартибда жавобгар булиши хамда 30-моддада Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси ва бошка манфаатдор ташкилотлар ушбу Крнуннинг ижросини, ижрочиларга етказилишини хамда мохияти ва ахамияти ахоли уртасида тушунтирилишини таъминлаши кайд этилган. Конун ахамияти унинг ижросида. Бугунда барча муассасаларда, ижтимоий тармокларда, газета ва журнал ёки телвидения оркали гендир тенглиги масаласи куплаб мухокамаларга сабаб булмокда. Ишонамизки Узбекистон хам тез орада ривожланган мамлакатлар катори гендер тенглигига эриша олади.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

3. EornaSoeBa Y. HyTK caHtaTHHHHr y3ura xoc xycycutfraapu: MyaMMO Ba enuMnap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - C. 125.

6. YCMOHOB m. CA^HA^A TAmKH KHEOATA AKTEPHHHT MYHOCAEATH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Ycmohob m. Hhm gaproxura Sup Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. YMapoBa X,., Ycmohob m. CantaTra SarurnnaHraH yMp //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 3. - C. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - T. 5. -№. Conference. - C. 4-4.

11. A6gyHa3apoB 3. MHT-THH YHHH.TAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEP.TAPHH TACABBYPH BA ^HKKATHHH ^APX^Am //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. A6gyHasapoB 3. THMCO.T.TAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148152.

14. ro^garneBa C. KuTo6-KyHrun nuporu //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. ro^garneBa C. KHTO6 MyTonaacuHH maKunnaHTupumga KyTy6xoHaHunuK ^aonutfra //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. Юлдашев К., Эгамбердиев Х. Режиссура: кеча ва бугун //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Талабоев А. Маком санъатида сузнинг урни //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

23. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. Омоновна Д. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КДЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУГБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. GHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САДНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72

References

1. Boltaboeva U., Sh U., Rahmonova N. CREATIVE PERSON-THE ROLE OF LIVE WORD IN EDUCATING AN ACTOR //European Journal of Arts. - 2019. -№. 3.

2. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

3. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

4. Boltaboeva U. Using Oral Folk Art Methods in Improving Speech Technology //Eastern European Scientific Journal. - 2019. - №. 1.

5. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Section 3. Theater art //European Journal of Arts. - С. 125.

6. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШКИ КИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

7. Усмонов Ш. Илм даргохдга бир назар //Oriental Art and Culture. - 2019. -№. IV (1).

8. Умарова Х., Усмонов Ш. Санъатга багишланган умр //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

9. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

10. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. -№. Conference. - С. 4-4.

11. A6gyHa3apoB 3. MHTTHH YHHHTAPHMH3 HfflTHPOKH^A Em AKTEPTAPHH TACABBYPH BA ^H^KATHHH ^APXTAm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. A6gyHa3apoB 3. THMCOTTAP CHHMOCHHH ^PATHm //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

13. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 148152.

14. rongameBa C. KHTo6-KyHrun nuporu //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

15. rongarneBa C. KHTO6 MyTonaacuHH maKHnnaffrapumga KyTy6xoHaHHnuK ^aonHATH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

16. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 121-124.

17. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

18. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

19. AxMegoB P. Munnun MycuKUH h^pohhhhk caHtarara 6up Ha3ap //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

20. ro^gameB K., 3raM6epgueB X. Pe^uccypa: Kena Ba 6yryH //Oriental Art and Culture. - 2019. - №. IV (1).

21. Tana6oeB A. MaspM caHtaraga cy3HHHr ypHH //Oriental Art and Culture. -2019. - №. IV (1).

22. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

23. AK6apoB T. OOTEKTOP BA AHEAHABHH MYCH^A MACATATAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

24. OMOHOBHa C. TAPHXHH KYTE3MA MAHEATAPHH KOHCЕPBATЦH£-PЕCTABPAЦH£ KHTHm ^APAEHTAPH XYCYCH^A //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. You H. T. TH-mYHOCTHK^A COTH^-EO^XOHA TEPMHHOTOrH^CHHHHr TA^KH^H //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Yrnu H. T. Y3EEK COTHK TEPMHHTAPHHHHr AOOHKCAЦH£ YCYTH EHTAH ^CATHmH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙГОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Турсунов Б. ЧОЛГУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Гофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АХДМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУЕБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Qurbonova M. CHET EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САДНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

34. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

35. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

37. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

38. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

39. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

40. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.