Научная статья на тему 'ХОТИН-ҚИЗЛАРГА НИСБАТАН ЗЎРАВОНЛИК ХОДИСАСИИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК МУАММО СИФАТИДА'

ХОТИН-ҚИЗЛАРГА НИСБАТАН ЗЎРАВОНЛИК ХОДИСАСИИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК МУАММО СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Психологические науки»

CC BY
282
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Ключевые слова
zo'ravonlik / gender / psixologik muammo / tajovuz / kurashish strategiyasi / psixologik himoya / psixoanaliz / zo'ravonlik turlari / shaxsiy zo'ravonlik / jamoaviy zo'ravonlik / o'z joniga qasd qilish harakati / psixologik mexanizm / Violence / gender / psychological problem / aggression / coping strategies / psychological defense / psychoanalysis / types of violence / personal violence / collective violence / suicidal behavior / psychological mechanism

Аннотация научной статьи по психологическим наукам, автор научной работы — M. Sultonova

1950 yilda BMT Bosh Assambleyasi “Ayollarga nisbatan zo‘ravonlikka barham berish to‘g‘risidagi deklaratsiya”ni (1979) qabul qildi. Zo'ravonlik hodisasining turlicha tasniflanishining sababi shundaki, u juda murakkab tuzilishga ega. Zo'ravonlikning jismoniy, jinsiy, psixologik, iqtisodiy turlari mavjud bo'lsa-da, psixologik mahrumlik va e'tiborsizlik, o'z-o'zini nazorat qilishning buzilishi, turli darajadagi shaxslararo va jamoaviy muammolar kabi sabab va oqibatlar mavjud. Shuningdek, u ko'p o'lchovli xatti-harakatlar to'plami bo'lish xususiyatiga ega. Zo'ravonlik harakatlari sodir bo'ladigan "ijtimoiy o'zaro ta'sir konteksti" turlari bo'yicha; insoniy, shaxslararo va jamoaviy darajalar sifatida tasniflanishi mumkin.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

VIOLENCE AGAINST WOMEN-GIRLS AS A SOCIAL-PSYCHOLOGICAL PROBLEM

In 1950, the UN General Assembly adopted the "Declaration on the Elimination of Violence against Women" (1979). The reason for the different classifications of the phenomenon of violence is that it has a very complex structure. While there are physical, sexual, psychological, economic types of violence, there are causes and consequences such as psychological deprivation and neglect, violation of self-control, interpersonal and collective problems at various levels. It also has the property of being a multidimensional set of behaviors. On the types of "context of social interaction" in which violent acts occur; can be classified as human, interpersonal and collective levels.

Текст научной работы на тему «ХОТИН-ҚИЗЛАРГА НИСБАТАН ЗЎРАВОНЛИК ХОДИСАСИИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК МУАММО СИФАТИДА»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ХОТИН-ЦИЗЛАРГА НИСБАТАН ЗУРАВОНЛИК ХОДИСАСИ- ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК МУАММО СИФАТИДА Султонова Машхура Рустамбоевна

Урганч давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.7271879 Annotatsiya. 1950 yilda BMT Bosh Assambleyasi "Ayollarga nisbatan zo'ravonlikka barham berish to'g'risidagi deklaratsiya"ni (1979) qabul qildi. Zo'ravonlik hodisasining turlicha tasniflanishining sababi shundaki, u juda murakkab tuzilishga ega. Zo'ravonlikning jismoniy, jinsiy, psixologik, iqtisodiy turlari mavjud bo'lsa-da, psixologik mahrumlik va e'tiborsizlik, o'z-o'zini nazorat qilishning buzilishi, turli darajadagi shaxslararo va jamoaviy muammolar kabi sabab va oqibatlar mavjud. Shuningdek, u ko'p o'lchovli xatti-harakatlar to'plami bo'lish xususiyatiga ega. Zo'ravonlik harakatlari sodir bo'ladigan "ijtimoiy o'zaro ta'sir konteksti" turlari bo'yicha; insoniy, shaxslararo va jamoaviy darajalar sifatida tasniflanishi mumkin.

Kalit so'zlar: zo'ravonlik, gender, psixologik muammo, tajovuz, kurashish strategiyasi, psixologik himoya, psixoanaliz, zo'ravonlik turlari, shaxsiy zo'ravonlik, jamoaviy zo'ravonlik, o'z joniga qasd qilish harakati, psixologik mexanizm

НАСИЛИЕ В ОТНОШЕНИИ ЖЕНЩИН-ДЕВОЧЕК КАК СОЦИАЛЬНО-

ПСИХОЛОГИЧЕСКАЯ ПРОБЛЕМА Аннотация. В 1950 г. Генеральная Ассамблея ООН приняла «Декларацию об искоренении насилия в отношении женщин» (1979 г.). Причина различных классификаций феномена насилия заключается в том, что он имеет очень сложную структуру. При наличии физического, сексуального, психологического, экономического видов насилия существуют причины и последствия, такие как психологическая депривация и безнадзорность, нарушение самоконтроля, межличностные и коллективные проблемы на различных уровнях. Он также обладает свойством быть многомерным набором поведений. О типах «контекста социального взаимодействия», в котором происходят насильственные действия; можно разделить на человеческий, межличностный и коллективный уровни.

Ключевые слова: Насилие, пол, психологическая проблема, агрессия, копинг-стратегии, психологическая защита, психоанализ, виды насилия, личное насилие, коллективное насилие, суицидальное поведение, психологический механизм.

VIOLENCE AGAINST WOMEN-GIRLS AS A SOCIAL-PSYCHOLOGICAL

PROBLEM

Abstract. In 1950, the UN General Assembly adopted the "Declaration on the Elimination of Violence against Women" (1979). The reason for the different classifications of the phenomenon of violence is that it has a very complex structure. While there are physical, sexual, psychological, economic types of violence, there are causes and consequences such as psychological deprivation and neglect, violation of self-control, interpersonal and collective problems at various levels. It also has the property of being a multidimensional set of behaviors. On the types of "context of social interaction" in which violent acts occur; can be classified as human, interpersonal and collective levels.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Key words: Violence, gender, psychological problem, aggression, coping strategies, psychological defense, psychoanalysis, types of violence, personal violence, collective violence, suicidal behavior, psychological mechanism.

КИРИШ

Аёлларга нисбатан зуравонлик аёлларнинг хаёти ва ижтимоий хаётдаги фаоллиги учун энг асосий тахдиддир. Бу муаммо миллий ва халкаро микёсда белгиланган сиёсат ва аёлларни куллаб-кувватлашга карамасдан,бутун дунёда мавжуд муаммодир. Зуравонлик-куп киррали, яхлит, инклюзив режалар ва конуний йул билан билан,умумий ва ижтимоий даражада катъий курашни талаб килади. Аёлларга нисбатан зуравонлик куплаб мамлакатларда булгани каби мамлакатимизда хам долзарб булиб колаётган муаммодир. Аёлларга нисбатан инсон хукукларининг бузилиши ва аёлларга нисбатан камситишнинг шаклларидан бири булган зуравонлик муаммосини урганиш ва уни олдини олишда илмий тадкикот ишлари бугунги кунда ижтимоий фанлар олдида турган долзарб муаммодир. Аёлларга нисбатан зуравонлик ходисаси нихоятда мураккаб ва унга карши амалий курашиш кийин. Зуравонликнинг максади-аёлларнинг хатти-харакатларини куркувга асосланган холда назорат килишдир. Барча зуравонлик холатларида эркак ва аёл уртасидаги муносабатлар мавжуд булиб, аёлларга нисбатан зуравонлик билвосита, бевосита ва индивидуал амалга оширилади.Эркаклар фойдасига куч номутаносиблиги мавжудлиги индикатор сифатида зуравонликка дучор булишига олиб келади.Аёлларга нисбатан зуравонлик, аёлларнинг хаёти, саломатлиги ва овкатланиши, таълим, ривожланиш, ижтимоий ва иктисодий хаётда иштирок этиш каби асосий инсон хукуклари ва эркинликларини бузадиган мухим ижтимоий- психологик муаммодирХорижда, хусусан А^Ш, Беларусия, Россия ва бир катор МДХ, давлатларида мазкур муаммо узига хос тарзда, асосан оилавий зуравонлик, оиладаги инкироз холатлари куринишида урганилаган булиб, Президентимиз томонидан 2019 йил 2-сентябрда кабул килинган "Хотин-кизларни тайзик ва зуравонликдан химоя килиш тугрисида"ги конунга мувофик, бизда хам психологик,социологик, юридик ва иктисодий томондан кенг камровли тадкикот ишлари амалга оширилмокда. Психологияда зуравонлик куплаб назарий тушунтиришларни уз ичига олади. Психоанализда Фрейд "улим инстинкти" деб атаган. Необихевиоризм зуравонликни умидсизлик окибати деб билади, шахс томонидан ижтимоий таълим жараёнида бошдан кечирилади (Ж. Доллард, Н. Миллер, А. Бандура). Интерактивизм максаднинг натижасидир дея каралади. Д. Кемпбелл, М. Шерифларча, зуравонлик психологик жихатдан шахслар ва ижтимоий гурухларнинг "манфаатлар тукнашуви", "максадларнинг номувофиклиги"дир. Когнитив психология зуравонликнинг ун турт когнитив майдони мавжуд деб хисоблайди "диссонанслар" ва "мос келмаслик" натижасида зуравонлик юзага келади деб хисоблайди. Х,ар кандай зуравонликнинг замирида тажовузкор хатти-харакатлар ётади. Эркаклар ва аёллар узларининг тажовузкор муносабатлари билан фарк килади. Эркаклар узларида айбдорлик ва ташвишни камрок хис килишади. Аёллар тажовуз натижаси нима булиши мумкинлиги хакида купрок ташвишланадилар[5].

МЕТОД ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Зуравонлик ходисасининг турли хил таснифланишининг сабаби жуда мураккаб тузилишга эга эканидадир. Зуравонликнинг жисмоний, жинсий, психологик, иктисодий

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

турлари мавжуд булиши билан бирга психологик жихатдан махрумлик ва эътиборсизлик , уз-узини бошкаришнинг бузилиши, шахслараро ва жамоавий турли даражадаги муаммолар каби сабаб-окибатлари мавжуддир.

Э.С.Фоминих зуравонликдан жабрланганларнинг психологик механизмларини урганар экан, жабрланувчида зуравон шахсга карши туриш куникмаси яхши шаклланмаганлигини, аксинча, зуравон шахсда эса, уз объектига шахсий мулк сифатида караш тенденсияси яккол номоён булади[5].

ТАДЦЩОТ НАТИЖАСИ

А.А.Максименков ва А.В.Мойоровлар зуравонликдан жабрланган аёлларнинг психологик жихатларига алохида эътибор каратишади ва уларда потологик куркоклик ва юмшоклик, истеря, узини бошкаролмаслик ва ригидлик каби психопат шахсга хос хусусиятларни хам текшириш кераклигини таъкидлайдилар[3]. А.М. Матусевич и Л.В. Кубышколар зуравонлик курбонларига хос психологик хусусиятларига уз-узини етарлича кадрламаслик, эмпатия, субъектив назорат даражасининг пастлиги, доимий ижтимоий куллаб-кувватлашга эхтиёжнинг юкорилиги, мулокот куникмасининг камлиги, умидсизлик хиссининг юкорилиги кабиларни киритадилар[2]. Бир катор долзарб психологик тадкикотларда зуравонликка учраган аёлларнинг зуравонликка мойиллигини аниклаш, урганиш а тушунтиришга характ килинади(А.М. Баришполец, А.Ю. Холодов, В.С. Киселев, Н.Н. Биктина).

А.М. Баришполец ва А.Ю. Холодовлар купинча зуравонлик курбони булган аёлларда кучли химоя механизмлари, уз хафсизлигидан доимий хавотир, хаддан ташкари эхтиёткорликка мойиллик, ортикча итоаткорлик ва пассив хаётий позиция мавжуд деган хулосага келадилар. Хулк-атвордаги хадда ташкари эхтиёткорликни "Поссив хатти-харакатлар модели" сифатида курсатадилар. Шунингдек, аёллар билан боглик зуравонлик холатларини А.Б. Орлов, С.С. Константинова, В.А. Маликова, А.С. Зубрицкая, А.А. Семерикова и Н.Р. Анисимова, Е.А. Ератина и В.А. Ефремовалар урганганлар. А.Б.Орловнинг сузларига кура, оиладаги психологик зуравонликнинг пассив жихати зуравонлик курбонларининг шахсий ва психологик хусусиятлари билан боглик. Унинг хулосларига кура, психологик зуравонликнинг курбонларининг аксарияти узига ва хаётга булган ишончини паст, узини англашда психологик муаммолари мавжуд, доимий ташки назорат, узидан ташвишланиш, коммуникатив кобилиятсиз ва узини паст бахолайдилар[8].

С.С.Константинова фикрича, жабрланувчининг вазияти ташки томондан буладиган таъсир ва бошкарувга боглик булиши мумкинлигини тахмин килади, асоссиз айбдорлик ва муаммони рад этиш узига нисбатан танкидий караш билан боглик булиши мумкин[6]. А.С.Зубрицкая фикрича, зуравонлик курбони булган аёллар ташкаридан назорат килинади ва улар качонлардир вазият ижобий томонга узгаришига, "назоратчи" рахм-шавкат килишига ишонадилар.Оилавий зуравонликка учраган аёлларнинг атиги 3 фоизи узини- узи (ички) назорат киладилар. Бундан ташкари, аёллар узларида кучли айбдорлик туйгусини хис килишлари, зуравоннинг хатти-харакатини, танкид килиш, текшириш ва вазиятни бахолаш кобилиятларини пасайишига сабаб булади[1]. МУ^ОКАМА

Юкорида курсатиб утилганидек, зуравонлик инсон хаётининг хар кандай сохасида номоён булиши (психологик,иктисодий, жисмоний, жинсий, маиший). Оилавий

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

муносабатлар х,ам бундан мустасно эмас. Хусусан, хотин- кизларга нисбатан килинадиган зуравонлик холатларининг асосий кисми оила аъзолари томонидан содир этилади." Оилада зуравонлик" тушунчасини биринчи марта И.Г.Малкиной-Пых, А.В. Выгодской, С.Я.Саламовой , Э.Г. Круг ва бошкалар уз тадкикотларида келтириб утганлар. ЖССТ экспертлари (Э.Г.Круг ва унинг хамкасблари) оиладаги зуравонлик тушунчасини куйидагича изох,лайдилар:"Оила аъзолари ва шериклар уртасида содир буладиган зуравонлик (одатда доимий булмаса)" [7].

И.Г.Малкиной-Пых оиладаги зуравонликка "хулк-атвор тизими" сифатида карайди. Бир киши бошка шахс устидан бошкарув ва назоратни ушлаб колишга каратилган хдракат сифатида таърифлайди. Зуравонлик таъсирида тусатдан пайдо буладиган негатив импулслар миссий жихдтдан этук булмаган одамларда ва шундай муаммоли оилаларда ортади. Зуравонлик мух,ити сифатида оиланинг иккита мух,им жихдтини кайд этиш лозим.Биринчи жихдт - оиладаги зуравонлик, иккинчиси - зуравонликка мойил оила.

Бу унинг аъзолари билан оиладан ташкарига чикадиган улчовдир. Оилавий зуравонликнинг иккита асосий курбони мавжуд:Аёллар ва болалар. Эркакларда уз аёлларига купинча, жисмонан ва субъэктив (ахлокий) тайзик утказиш холатлари мавжуд[4]. Х,ар кандай зуравонлик харакати субъект ва объект муносабати мавжудлиги билан характерланади. Бунда зуравонлик субъекти зуравонлик харакатини содир этган шахсдир. Зуравонлик объекти зуравонлик курбони булган шахсдир. ХУЛОСА

Зуравонлик аёлларга турли хил таъсир курсатса-да, умумий психологик таъсирлари мавжуд, жумладан кайси тури ва куриниши булишидан катъий назар зуарвонликни бошдан кечирган аёлларда умумий хислар ва холатлар кузатилади.Булар: Шармандалик хисси, айбдорлик, куркув, газаб, ташвиш, ёлгизлик, омадсизлик х,исси, узини кобилиятиз хисоблаш, одамларга ишонишмаслик, кадрсизлик, узини паст бах,олаш ёки етарлича бахоламаслик, уз-узидан норозилик, ташвиш, травмадан кейинги стресс, депрессия, диккатни жамлашда кийинчилик, суицид килиш фикри ва уринишлари, уз-узига зарар этказиш, газабланиш кабилардир. Мазкур жараёнда хиссий ёпиклик, атроф- мухитга нейтраллик каби холатлар х,ам кузатилади.Бу эса мазкур аёлларни уз-узини изоляцияга солишларига ва социумдан четланишига сабаб булиши мумкин. Мазкур назарий маълумотлар ва тадкикотларнинг узиёк хотин-кизларга нисбатан зуравонлик ижтимоий-психологик муаммо ва оилавий муносабатларга кучли таъсир курсатувчи механизм эканини курсатади. Бизнингча, х,ар кандай зуравонлик х,олатининг асосида психологик механизм мавжуддир. Тадкикотимиз доирасида жамиятдаги турли ёш ва ижтимоий соха вакиллари уртасида зуравонлик муаммосини урганишга багишланган ижтимоий-психологик суровномалар утказдик. Жумладан: Суровномамизда катнашган синалувчининг баъзи жавобларини келтириб утамиз;

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0

l.Onnaga 3ypaBOHHHKHHHr KaHgaö KypHHHmnapn KynpoK

ynpaögH?

WUCMOHUH

UKrucoguM

Pflfll Pflfl2

2.3ypaBOH^MK x,o.naT.napMra MyHOca6aTMHm3?

0,45 0,4 0,35 0,3 0,25 0,2 0,15 0,1 0,05 0

3ypaBOH^MKHMHr ^ap K,aHflaR KypMHMWH 3ypaBOH.UK ^Mco6^aHagu

3ypaBOH^MKHMHr waBo6 6epuwra afipuM K,UMHa.nafl6MaH KypMHum^apuHu ex.aca 6y.agu

Pflfll Pflfl2

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Оилада бешафкат муносабатга, уй зуравонлигига кимлар купрок учрайди?

0,5 0,4 0,3 0,2 0,1 0

Аёл эркак бола

Ряд1 Ряд2

Суровнома тахлилллари шуни курсатадики, зуравонлик холатларининг олдини олишда оила мухити ва шахснинг уз-узини бахолаши, психологик саводхонлик даражасининг юкори булиши мухим курсатгичлардан биридир.Зуравонлик муаммосини долзарблиги шундаки, купинча унинг курбони булган шахс бу тугрисида очик айтиб, муаммосига ечим топиш урнига гапирмасликни ва чидаб давом этишни авфзал билади. Натижада, зуравон шахснинг зуравонлик даражаси ортиб бораверади.Бизнингча, аёлларга нисбатан зуравонликни олидини олишга доир профлактик тадбирлар утказилиши билан бир каторда мазкур муаммонинг ечими сифатида кизларимизни психологик саводхонлигини ошириш зарур. Шунингдек, аёлларга нисбатан зуравонлик холатларининг катта купчилиги оилавий муносабатлар таъсири ва доирасида келиб чикишини инобатга олган ёшларни оилавий хаётга тайёрлаш масаласини психологик томонларини куриб чикиш хам максадга мувофикдир.

REFERENCES

1. Зубрицкая, А.С. Особенности психологической помощи женщинам, пострадавшим от домашнего насилия// вестник тихоокеанского государственного экономического университета. N 3/2009. С. 77-87.

2. Матусевич, А.М. Психологические аспекты виктимности // Молодой ученый. 2014. № 8 (67). С. 924-927. URL: https://moluch.ru/archive/67/11321/ (дата обращения: 14.12.2021).

3. Максименков, А.А., Майоров, А.В. Психологические аспекты виктимности// Виктимология. 2015. №4 (6). URL: https://cyberieninka.ru/artide/n/psihologicheskie-aspekty-viktimnosti (дата обращения: 13.12.2021).

4. Мазан Юлия Федоровна «Проблема насилия над женщиной в семье» Минск-2015г.

5. Фоминых, Е.С. Психологические механизмы виктимности // Концепт. 2014. №5. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/psihologicheskiemehanizmy-viktimnosti (дата обращения: 13.12.2021).

6. Константинова, С.С. Факторы, определяющие виктимность личности // Виктимность и виктимологическая профилактика: Материалы круглого стола по

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

дисциплине «Психология отклоняющегося поведения». Тверь: Твер. гос. ун-т, 2019. С. 21-25.

7. Насилие и его влияние на здоровье. Доклад о ситуации в мире /Под ред. Этьенна Г. Круга и др./ Пер. с англ. М: Издательство «Весь Мир», 2003. 376с.

8. Орлов, А.Б. Психологическое насилие в семье — определение, аспекты, основные направления оказания психологической помощи // Психолог в детском саду. 2000. № 2-3.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.