Научная статья на тему 'ЗЎРАВОНЛИК ЖИНОЯТЛАРИНИ ЗАМОНАВИЙ ПРОФИЛАКТИКАСИНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ'

ЗЎРАВОНЛИК ЖИНОЯТЛАРИНИ ЗАМОНАВИЙ ПРОФИЛАКТИКАСИНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
223
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маиший зўравонлик / жинсий зўравонлик / жисмоний зўравонлик / иқтисодий ва руҳий зўравонлик / тазйиқ / ҳимоя ордери. / domestic violence / sexual violence / physical violence / economic and psychological violence / harassment / protection order.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Жалолов, Шерзод Рустамович

Ушбу мақолада зўравонлик жиноятлари тушунчаси ва турлари, мазкур жиноятларнинг сабаб ва шарт-шароитлари таҳлил қилинган ҳамда олимларнинг фикрларидан иқтибослар келтирилган. Соҳадаги мавжуд муаммолар аниқланиб, уларни бартараф этиш йўллари таклиф этилган. Шунингдек, бу борада ҳуқуқни қўллаш ва юридик жавобгарликни такомиллаштириш масалалари кўриб чиқилган. Шу билан бирга, амалиёт билан боғлиқ жиҳатлар, статистик маълумотлар ҳамда хорижий ва халқаро тажриба кенг ёритилган. Мақолада халқаро тавсиялардан келиб чиқиб, зарур таклифлар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME ASPECTS OF MODERN PREVENTION OF VIOLENT CRIMES

The concept and types of violent crimes, the causes and conditions of these crimes were analyzed and quotes were given from the opinions of scholars in this article. Existing problems in the field have been identified and ways to settle them were suggested. As well as, issues of law enforcement and improvement of legal responsibility were considered in this regard. The article covers a wide range of issues related to practice, statistics, foreign and world experience. The article also developed the necessary proposals based on international recommendations.

Текст научной работы на тему «ЗЎРАВОНЛИК ЖИНОЯТЛАРИНИ ЗАМОНАВИЙ ПРОФИЛАКТИКАСИНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЗУРАВОНЛИК ЖИНОЯТЛАРИНИ ЗАМОНАВИЙ ПРОФИЛАКТИКАСИНИНГ АЙРИМ ЖИХДТЛАРИ

Жалолов Шерзод Рустамович

Узбекистон Республикаси Жамоат хавфсизлиги

университети Илмий-амалий тадкикотлар маркази бош илмий ходими, доцент, полковник тел: (+99893) 623-00-00

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада зуравонлик жиноятлари тушунчаси ва турлари, мазкур жиноятларнинг сабаб ва шарт-шароитлари таулил цилинган уамда олимларнинг фикрларидан ицтибослар келтирилган. Соуадаги мавжуд муаммолар аницланиб, уларни бартараф этиш йуллари таклиф этилган. Шунингдек, бу борада ууцуцни цуллаш ва юридик жавобгарликни такомиллаштириш масалалари куриб чицилган. Шу билан бирга, амалиёт билан боглиц жщатлар, статистик маълумотлар уамда хорижий ва халцаро тажриба кенг ёритилган. Мацолада халцаро тавсиялардан келиб чициб, зарур таклифлар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: маиший зуравонлик, жинсий зуравонлик, жисмоний зуравонлик, ицтисодий ва рууий зуравонлик, тазйиц, уимоя ордери.

НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ СОВРЕМЕННОЙ ПРОФИЛАКТИКИ

Университет общественной безопасности Республики Узбекистан Центр

В данной статье анализируются понятие и виды насильственных преступлений, причины и условия совершения этих преступлений и цитаты приведены из мнений ученых. Выявлены существующие проблемы в данной области и предложены пути их преодоления. В этой связи также были рассмотрены вопросы правоприменения и совершенствования юридической ответственности. В статье охватывает широкий круг вопросов, связанных с практикой, статистикой, зарубежный и мировым опытом. А также в статье

403

НАСИЛЬСТВЕННЫХ ПРЕСТУПЛЕНИЙ

Жалолов Шерзод Рустамович

научно-практические исследования главный научный сотрудник, доцент, полковник тел: (+99893) 623-00-00

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

разработано необходимые предложения на основе международных рекомендаций.

Ключевые слова: бытовое насилие, половое насилие, физическое насилие, экономическое и психологическое насилие, притеснение, охранный ордер.

SOME ASPECTS OF MODERN PREVENTION OF VIOLENT CRIMES

The concept and types of violent crimes, the causes and conditions of these crimes were analyzed and quotes were given from the opinions of scholars in this article. Existing problems in the field have been identified and ways to settle them were suggested. As well as, issues of law enforcement and improvement of legal responsibility were considered in this regard. The article covers a wide range of issues related to practice, statistics, foreign and world experience. The article also developed the necessary proposals based on international recommendations.

Keywords: domestic violence, sexual violence, physical violence, economic and psychological violence, harassment, protection order.

Жахоннинг барча давлатларининг конституциялари ва миллий конунчилигида инсон хукук ва эркинликларини таъминлаш, хусусан шахснинг хаёти, соглиги, шаъни ва кадр-кимматини турли жиноий тажовузлардан химоя килишга алохида ахамият берилган. Узбекистан Республикаси Конституциясида хам фукароларнинг бир катор асосий хукук ва мажбуриятлари, хусусан хеч кимнинг кийнокка солиниши, зуравонликка, шафкатсиз ёки инсон кадр-кимматини камситувчи бошка тарздаги тазйикка дучор этилиши мумкин эмаслиги, хотин-кизлар ва эркаклар тенг хукуклилиги, фукаролар Конституция ва конунларга риоя этишга, бошка кишиларнинг хукуклари эркинликлари, шаъни ва кадр-кимматини хурмат килишга мажбурлиги белгилаб куйилган. Шунингдек, инсон соглиги ва хаётига нисбатан содир этилган килмишлар учун уларнинг турига ва огирлаштирувчи холатларга караб Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида бир канча моддаларда

Jalolov Sherzod Rustamovich

The University of Public Security of the Republic of Uzbekistan chief researcher of Scientific-practical research center, acting associate professor, colonel (+99893) 623-00-00

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

^hhohh ^aBoörapguK öegrugaHraH. MacagaH, Y3ÖeKHCTOH PecnyöguKacu ^uhoot KogeKCHHHHr 6up wop, xycycaH 97, 98, 99, 103, 104, 105, 106, 109, 110, 112, 114, 115, 117, 118, 119, 121, 132, 135, 136, 137, 138, 142, 152, 153, 155, 158, 161, 164, 165 Ba 6om;a Moggagapu 3ypaBoHguK öugaH Sorgu; ^HHO^raapHH y3 unura ogagu.

npo^nnaKTHKacHHHHr ^HHoaT-xy;y;HH Ba KpuMuHogoruK ^uxaraapu, myHuHrgeK ymöy KHHMHmnapHHHr ogguHu ogum Macagagapu eTapgu gapa^aga ypraHugMaraH. YHHHr afipuM ^uxaraapu MaMgaKaraMro oguMgapugaH A.A.OTa^aHOB, O.F.3oKHpoBa, O.TaxupoB, C.C.Hue30Ba Ba 6om;agap TOMOHHgaH ypraHugraH. fflaxcra ;apmu 3ypguK umgarnö cogup этнgagнraн ^HHoaTnapHHHr BuKTuMogoruK npo^unaKTHKacHHH ypraHraH oguMgapuMrogaH C.C.Hue30Ba ^axpHga maxcra Kapmu 3ypguK umgaraö cogup этнgagнraн ^HHO^TnapHHHr BuKTuMogoruK npo^unaKTHKacH, yHH ^HHoaT-xy;y;HH Ba KpuMuHogoruK ^uxargaH xy;yKufi TapTHÖra cogumHuHr y3ura xoc HyHanumnapuHH aHu;gam acocuga Ma3Kyp coxaHH TaKOMunnamTupum, Muggufi KoHyHnuguKHu xag;apo cTaHgapTgapra MocgamTupum Ba 6y öopaga gaBgaraapapo x^MKopguKHu KynafiTupum тенgенцнacн ^arageTraHuHu x,aMga öapna TagKu;oTgapga ^uHo^rgap Ba xyкyк6yзapgнкgapнн npo^ugaKTuKa KugumHuHr TamKugufi-xyKyKufi MexaHu3MgapuHu TaKoMuggamTupum Syfiuna nopa-Tagöupgap umgaö nu^um eTapgu gapa^aga ypraHugMaraHguruHu TatKuggaö yTraH [1].

TatKuggam go3uMKu, Y36eKucToH PecnyöguKacu npe3ugeHTuHuHr 2018 fiug 24 geKaöpgaru "^aMoar xaB^croguruHu TatMuHgam caMapagopguruHu omupum Syfiuna KymuMna nopa-Tagöupgap Typpucuga^ru n^-4075-coH ;apopu u^pocuHu TatMuHnam Ma;caguga, 2019 fiug gaBoMuga HaMaHraH, OaproHa Ba AHgu^oH BunotfraapuHuHr x,ap öupuga ^uHoflTHuguK axBogugaru y3rapumnapHu KpuMuHonoruK nporHo3gam, xyKyKÖy3apguKgap npo^ugaKTuKacura ycgyöufi KyMaxnamum Ma;caguga pecnyöguKaMroHuHr 46 Ta maxap Ba TyMaHgapuga y36eKucToH PecnyönuKacu ^aMoar xaB^croguru yHuBepcurera Mactyg xoguMgapugaH uöopar umnu rypyxu ToMoHugaH yTKa3ugraH ypraHumgap gaBoMuga aHuKgaHumuna, 3ypaBoHguK ^uHotfraapu opacuga энr Kyn cogup этнgaeтraн Typu - 6y Maumufi 3ypaBoHguK xapaKaraapu xucoögaHagu.

y36eKucToH PecnyöguKacuga 2021 fiugra ;agap 197 Ta "3ypguK umgarumgaH ^aöp KypraH maxcgapHu pеa6нgнтaцнa Kugum Ba MocgamTupum xaMga y3 ^mura ;acg KugumHuHr ogguHu ogum MapKa3gapu" ^aoguaT oguö öopraH. CTaracraK MatgyMoTgapra Kypa, Ma3Kyp MapKa3gapra 2018 fiugu 22 MuHr 383 Ha^ap xoTuH-;u3gap Mypo^aaT ;ugraH. fflyHgaH 7 MuHr 423 Ha^apura

MaMgaKaTuMu3ga 3ypoBoHguK

^uHoaTgapu

3aMoHaBufi

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

психологик ёдамлар курсатилди. 2019 йилда хукукий масалалар юзасидан 3 минг 311 та мурожаат келиб тушган булса, уларнинг 800 нафардан ортиги зуравонлик ва тазйикка учрагани хакида. Умумий хисобда 2019 йилда 1000 га якин аёллар маиший зуравонликдан азият чекишган [2].

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Шунингдек, маиший зуравонлик оиладаги болаларга, аёлларга, оиланинг бошка аъзоларига, уй хайвонларига ва мулкка зарар етказиш билан тахдидларни уз ичига олади. Дунёда аёлларга нисбатан ишлатиладиган зуравонликларнинг 35 фоизи жисмоний ва жинсий шериклари томонидан содир этилган. 2017 йилда дунё микёсида касддан улдирилган 87000 та вояга етмаган ва аёлларнинг яримидан купи (50,000 - 58 фоизи) янги танишлари ёки оила аъзолари томонидан улдирилган. Дунё буйлаб 137 та аёл эса уз оила аъзоси томонидан улдирилган. Зуравонликлар туфайли халок булган аёлларнинг 33-50 фоизи эрларининг калтаклари туфайли вафот этган [3].

Узбекистон Республикаси Президенти хузуридаги Хавфсизлик кенгашининг 2021 йил 15 февралдаги 395-сон топшириги ижросини таъминлаш доирасида хукукни мухофаза килувчи органларнинг масъул ходимларидан иборат ишчи гурух томонидан 2021 йил давомида мамлакатимизнинг жиноятчилик даражаси юкори булган 45 та туманида жиноятчиликнинг сабаблари ва содир этилишига имкон бераётган шарт-шароитлар, уларга таъсир этаётган омиллар урганилган. Шу билан биргаликда маиший зуравонликнинг сабаб ва шароитларини урганиш юзасидан Тошкент шахрининг 56 та махалласида жами 1247 нафар фукаролар билан утказилган экспертлик ва интервю шаклидаги суровномалар натижасида куйидаги муаммолар маълум булди:

1. Эркакларнинг Интернет жахон ахборот тармогида зуравонлик ёки шафкатсизликни таргиб килувчи кино ва видеороликларни куришлари окибатида уларнинг рухиятига салбий таъсири курсатиши (психопатия) ва турмуш уртоги билан уртасида турли масалалар буйича келишмовчиликлар юзага келганда, хотини ёки фарзандларини хакоратлаш, уриб-дуппослаш ёки улдириш каби харакатлар содир этилиши;

2. Кдйнона ва келин уртасидаги узаро келишмовчиликлар окибатида, кайнона томонидан уз углини келинга нисбатан гиж-гижлаб куйиш, натижада эр томонидан хотинини уриш, дуппослаш, кийнаш ва хакорат килиш мавжудлиги;

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

3. Эркак киши томонидан спиртли ичимликлар ва гиёхвандлик моддаларини истеъмол килиб ута маст холатда турмуш уртоги ва фарзандлари, баъзан ота-онасини хам уриш-дуппослаш холатлари мавжудлиги;

4. Эркак киши томонидан оила аъзоларини уриб-дуппослаш холатлари жабрланувчининг андиша килиши, уялиши ёки такрор уриб-дуппосланишидан куркиб хукукни мухофаза килувчи органлар ва махалла фукаролар йигинларига хабар бермасликлари окибатида латент булиб колаётганлиги;

5. ^айнота ва кайнонанинг келин уларга хизмат килиши кераклигига ишончи ва келин уларни бирорта талабини бажармай колган такдирда угли оркали унга тазйик утказиш, урдириш, хакорат ва тухмат килдирилиши;

6. Айрим оилаларда эрнинг опа-сингиллари томонидан унинг шахсий хаётига аралашуви окибатида келинга нисбатан салбий фикрларни уйготилиши, фиску-фасод гаплар билан унинг мавкеини эр олдида тушуриб узаро уриш-жанжал чикишига сабабчи булишлари;

7. Купгина эркакларда турмуш уртоги уйда утириб бола тарбияси билан шугулланиши, ишламаслиги кераклиги, у эрига моддий жихатдан богликлиги хакидаги фикрларнинг мавжудлиги;

8. Оилада эрнинг моддий жихатдан яхши таъминланмаганлиги, вактинча ишсизлик, кундалик рузгорда етишмовчилик юзага келиши окибатида аёлнинг бу хакдаги эслатма, эътироз ёки пичинг гаплари туфайли эркакнинг эмоционал холати бузилиб турмуш уртоги ва фарзандларига жахл килиб уларни уриб-дуппослашгача булган салбий холатларнинг юзага келиши;

9. Хушёр ёки маст холатда эркак кишининг турмуш уртогини номусига тегиш ва жинсий эхтиёжини зурлик ишлатиб гайритабиий усулда кондириш жиноят эканлигини билмаслиги ва бунинг окибатида хотинини жинсий алока килишга мажбурлаши ва унинг хохиш-иродасига карши гайритабиий усулда жинсий алока килишни талаб килиши ёки жинсий алока килиши;

10. Эр ёки хотин томонидан жинсий фаолликни етишмаслиги ёки ута фаоллиги, тажовузкорлиги;

11. Эрнинг турмуш уртогини уяли телефон оркали (Facebook, telegram, instagram ва imo) ижтимоий тармоклар бегона эркаклар билан алока килаётганлигини аниклаши ва натижада турмуш уртогини каттик рашк килиши ёки ундан каттик нафратланиши окибатида аёлини уриб-дуппослаши ёки улдириши.

Узбекистон Республикасининг 2019 йил 2 сентябрдаги "Хотин-кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килиш тугрисида"ги ^онунида зуравонликнинг

407

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

жинсий, жисмоний, иктисодий ва рухий зуравонлик каби турт асосий тури белгиланган [4]. Мазкур Конунга мувофик, хотин-кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килиш сохасидаги давлат сиёсатининг асосий йуналишлари, хукумат ва давлат ташкилотларининг сохадаги ваколатлари ва хотин-кизларга нисбатан тазйик ва зуравонлик холатларининг олдини олиш, уларни аниклаш хамда уларга чек куйишнинг умумий чора-тадбирлари белгилаб берилди. Юкоридаги конунга мувофик хотин-кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килиш Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси, махаллий давлат хокимияти органлари, ички ишлар органлари, мехнатни мухофаза килиш органлари, таълимни давлат томонидан бошкариш органлари ва таълим муассасалари, согликни саклаш тизимини бошкариш органларининг хамда согликни саклаш муассасалари ва хотин-кизлар идоралари масъул хисобланади. Ушбу Конунга асосан ва хотин-кизларнинг хукуклари, эркинликлари хамда конуний манфаатлари тазйик ва зуравонликдан ишончли химоя килинишини таъминлаш борасидаги ишлар самарадорлигини ошириш максадида Вазирлар Махкамасининг 2020 йил 4 январдаги 3-сон карори билан "Тазйик ва зуравонликдан жабрланган хотин-кизларга химоя ордерини бериш, ижросини таъминлаш ва мониторинг олиб бориш тугрисида"ги низом тасдикланди [5]. Мазкур Низомга кура, химоя ордери 24 соат ичида зуравонликка учраган фукарога ички ишлар органларининг таянч пункти профилактика (катта) инспектори томонидан берилади. Жабр курган аёл ёки бу хакида хабардор булган учинчи шахс (кушни, кариндош ва бошкалар) яшаш худудидаги хукук-тартибот органларига ариза билан мурожаат килади. Профилактика инспекторлари жабрдийданинг яшаш шароитини урганиб чиккиб, 24 соат муддатда ордер бериш масаласи хал килинади. Х,имоя ордери уттиз кун муддатгача берилади ва ушбу ордер расмийлаштирилган пайтдан эътиборан кучга киради. 30 кунлик муддат учун бериладиган хужжат 3 нусхада булади, яъни аризачи, зуравонлик содир килган шахс ва профилактика инспекторида сакланади.

Таъкидлаш керакки, Узбекистон конунчилигининг юкоридаги нормалари ушбу йуналишдаги халкаро нормаларга тулаконли мос келади хамда асосланади. Хусусан, Бирлашган Миллатлар Ташкилоти (БМТ) ва унинг тегишли тузилмаларида оиладаги зуравонлик билан боглик умумий муаммоларни, шунингдек, аёллар ва болаларга нисбатан унинг узига хос шакллари ва куринишларини куриб чикилади. БМТнинг "Узаро хамкорлик ва зуравонликка карши чоралар тугрисида Бангкок декларацияси"да (2005 йил 16

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

декабрдаги 60/177-сон резолюция) маиший зуравонлик окибатида содир этиладиган жиноятларнинг олдини олиш ва жиноий одил судлов сохасида стратегик иттифокдарни яратиш долзарблиги курсатилган [6]. Мазкур декларация БМТ Жиноятларнинг олдини олиш ва жиноий одил судлов буйича ун биринчи Конгрессида кабул килинди. Ушбу халкаро хужжатга асосан, хукуматлар жиноятчиликнинг олдини олиш буйича хар томонлама стратегияларни амалга ошириш жиноятчилик ва курбонларнинг даражасини сезиларли даражада камайтиришига каратилганлиги мухим ахамиятга эга.

Шунингдек, БМТ Бош ассамблеясининг 2006 йил 19 декабрдаги 61/143-сон "Аёлларга нисбатан зуравонликнинг барча шаклларини йук килиш буйича сайъ-харакатларни кучайтириш тугрисида"ги резолюцияси аёлларга нисбатан зуравонликнинг барча турлари учун жиноий жавобгарликни белгилаш зарурлигини таъкидлайди ва давлатларни барча конун-коидаларни кайта куриб чикишга ёки бекор килишга чакиради [7].

Шу билан бирга, Европа Иттифокини таъсис этиш тугрисидаги тугрисидаги Шартноманинг 2-моддасида гендер тенглик ва камситмаслик тамойили катъий белгилаб куйилган. Европа Иттифокининг амал килиши тугрисидаги Шартноманинг 8-моддасида эса аъзо давлатларнинг маиший зуравонликнинг барча шаклларига карши курашиш аъзо давлатларнинг олдига сиёсий мажбурият юклатилган. Хрзирги кунда Европанинг Гендер тенглиги институти (European Institute for Gender Equality) хамда Фундаментал хукукларни таъминлаш агентлиги (Fundamental Rights Agency) уртасидаги хамкорлик доирасида гендер зуравонлик тугрисидаги маълумотларнинг аниклаш, йигиш, тугрилигини таъминлаш ва тахлил килиш буйича ишлар Европа Иттифокининг "Гендер тенглик максадида стратегик иштирокчилик"да белгиланган вазифаларни амалга оширишга каратилган [8] [9].

Бу йуналишдаги хорижий давлатлар тажрибасига карайдиган булсак, Буюк Британиянинг 2004 йилдаги "Оиладаги зуравонлик, жиноятлар ва курбонлар тугрисида"ги (Domestic Violence, Crime and Victims Act) конунида судларнинг маиший зуравонлик ишлари билан боглик процессуал хукукларини кенгайтириш, вояга етмаган ёки ожиз холдаги фукароларнинг улими билан боглик жиноят ишларини куриб чикишда суд тергови тартибига янги коидаларини жорий этиш ва суд ижрочиларига уйларга куч ишлатиб кириш хукукини берган [10].

Шунингдек, Америка Кушма Штатларида 1994 йилда маиший зуравонлик, жинсий зуравонлик ва шахсни таъкиб килишга карши "Аёлларга карши

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

зуравонлик тугрисида"ги конун (Violence Against Women Act) кабул килинган [11]. Мазкур конун маиший зуравонликни федерал даражада жиноят деб белгилайди. Унда аёлларга нисбатан зуравонликнинг олдини олиш ва маиший зуравонлик курбонларига тегишли хизматларни курсатиш учун штатларга грантлар ажратиш имконияти кузда тутилган. Ушбу Конун асосида жиноий ва фукаролик адлия тизими хам кайта куриб чикилган, жинсий эркинликка карши такрорий жиноятлар учун федерал жарималар икки баравар оширилган. Ушбу конун доирасида хукукни мухофаза килиш органлари, прокуратура, жабрланувчилар билан ишловчи хизматлари ва адвокатлар томонидан жабрланганларга мувофиклаштирилган ёрдамни курсатиш тизими батафсил тушунтириб утилган.

Шунингдек, Бутунжахон согликни саклаш ташкилоти томонидан хам ёшлар ва усмирлар уртасида зуравонлик холатларини, жумладан мактаблардаги "буллинг"ни олдини олишга доир катор тавсиялар ишлаб чикилган [12]. Хусусан, бу борада аъзо давлатлар куйидаги жихатларга эътибор каратишлари лозим:

Биринчидан, ёшлар зуравонлигининг олдини олиш буйича барча манфаатдор томонларни жалб килган холда миллий стратегия ва режаларни ишлаб чикиш ва амалга ошириш. Бунда согликни саклаш буйича ваколатли идоралар миллий стратегия ва режаларни ишлаб чикишда етакчи рол уйнаши керак, ушбу стратегияда бошка давлат тузилмалари, махаллий хокимиятлар ва бошка манфаатдор томонларни жалб килган холда профилактик ёндашувлар назарда тутилиши лозим.

Иккинчидан, аник чоралар куриш, далилларга асосланган бирламчи профилактик тадбирларни утказиш. Профилактик чора-тадбирларнинг иктисодий самарадорлиги борасида кучли далиллар мавжуд ва уларни дархол амалга ошириш керак. Зуравонликнинг асосий сабабларини бартараф этиш учун комплекс ёндашув зарур: ота-оналарга ёрдам бериш, ёшлар уртасида хаётий куникмаларни ривожлантириш, спиртли ичимликлар ва курол-яроглардан фойдаланишни чеклаш ва атроф-мухит шароитларига узгартиришлар киритиш, хусусан, мактаб зуравонлигининг олдини олиш ва хавфсизликни яхшилаш. спиртли ичимликлар ичиладиган жойларда. Бунда маданий меъёрлар ва ижтимоий махрумлик ва тенгсизлик каби асосий детерминантлар диккат билан куриб чикилиши керак.

Учинчидан, зуравонликдан омон колганларга ёрдам курсатишни яхшилаш. Согликни саклаш тизимлари жабрланганларга жисмоний шикастланиш ва

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

зуравонликнинг рухий окибатлари учун юкори сифатли даволаниш, куллаб-кувватлаш ва реабилитатсия хизматларини курсатиши керак. Турли тармоклар уртасида мувофиклаштиришни яхшилашни назарда тутувчи яхлит ёндашув зарур.

Туртинчидан, инсон ресурсларини шакллантириш ва энг яхши тажрибалар билан булишиш. Зуравонлик профилактикаси тиббиёт ходимлари ва бошка мутахассисларни тайёрлаш буйича укув дастурларига киритилиши керак. Миллий зуравонлик ва шикастланишларнинг олдини олиш марказлари, амалиётчилар, академиклар ва нодавлат ташкилотлари каби мавжуд тармоклардан фойдаланган холда энг яхши тажриба алмашиш керак.

Бешинчидан, зуравонлик сабаблари, окибатлари ва харажатлари тугрисида маълумот туплашни такомиллаштириш. Ёшлар зуравонлигининг олдини олиш сиёсатини тузиш ва унинг бажарилишини назорат килиш учун асос яратиш учун улим, касалланиш, ижтимоий-иктисодий курсаткичлар, хавф омилларининг таъсири, зарар ва окибатлар хакида ишончли маълумотлар керак. Согликни саклаш ва бошка сохалар уртасида маълумот алмашиш асосий хисобланади.

Олтинчидан, илмий устуворликларни белгилаш ва тадкикотларни куллаб - кувватлаш. Х,ар бир ёшдаги хавф ва химоя омиллари буйича минтакавий тадкикотларни кенгайтириш, профилактика чораларини бахолаш учун пухта ишлаб чикилган аралашув тадкикотлари ва дастурга хос мониторинг ва бахолашни утказиш керак.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Еттинчидан, ахоли хабардорлигини ошириш ва ёшлар зуравонлигининг олдини олишга максадли сармоя киритиш. Ёшлар зуравонлигининг олдини олиш самарадорлиги тугрисида хабардорликни ошириш асосий вазифадир. Согликни саклаш ва бошка сохалар, шунингдек халкаро ва миллий нодавлат ташкилотлар жамиятда ва оилада хавфсизликни яхшилашга каратилган кенгрок давлат сиёсатини илгари суриш учун кулидан келганини килиши керак. Шунингдек, фан, таълим ва муаллифлик хукуки сохасидаги жавобгарлик масалаларини хам тадкик килиш мухим саналиб, хусусан Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида хаммуаллифликка мажбурлаганлик учун хам тегишли жавобгарлик белгиланган. Бу жараёнда хам биз зуравонлик элементларини куришимиз мумкин [13].

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Юкоридаги муаммоларни олдини олиш максадида ва Бутунжахон согликни саклаш ташкилоти томонидан берилган тавсияларни эътиборга олган холда куйидагилар таклиф этилади:

тазйик ва зуравонликдан химоя килиш тугрисида"ги конунида курсатилган субъектларнинг узаро хамкорлигида ахоли уртасида хукукий онгни, хукукий маданиятни юксалтиришга ва конунийликни мустахкамлашга каратилган хукукий таргибот буйича ишларни янада жадаллаштирилиши;

- узок муддатга чет эл давлатларига чикиб кетадиган вояга етмаган фарзандлари бор фукароларнинг, уз фарзандларини конуний тартибда жойлаштиргандан (васийлик ва хомийлик белгилаш) кейингина, чикиб кетишини хукукий жихатдан тартибга солиниши;

- оила-турмуш муносабатлари доирасида содир этилаётган жиноятлар профилактикасини кучайтириш максадида махаллаларда яраштириш комиссиялари фаолиятини тубдан кайта ташкил этиш, оилавий зуравонликларни олдини олиш, тажовузкор ёки салбий хулк-атворга эга шахслар билан психологлар ишини ташкил этишга каратилиши;

- содир этилаётган жиноятларини сайёр суд мажлисларида куриб чикиш, келиб чикиш сабаблари, унинг салбий окибатлари буйича курсатувлар тайёрлаб, махаллий телевидение оркали ёритиб борилиши;

- Узбекистон Республикаси Жиноят кодексига "Оилавий-маиший зуравонлик" ва "Вояга етмаган шахсни жиноят содир этишга мажбур килиш" номли янги моддаларни киритилиши максадга мувофикдир.

REFERENCES

1. Ниёзова С.С. Шахсга карши зурлик ишлатиб содир этиладиган жиноятларнинг виктимологик профилактикаси. Юрид. фан. док. дисс. автореферати. - Тошкент, 2020. - 24 б. // https: //tsul. uz/files/avtoreferat/niyozova s. pdf

2. URL: https://www.miniust.uz/uz/press-center/news/99071/

3. URL: https://uza.uz/uz/posts/khotin-izlarni-tazyi-va-z-ravonlikdan-imoya-ilish-masalasiga-21-10-2020

4. Узбекистон Республикасининг 2019 йил 2 сентябрдаги "Хотин-кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килиш тугрисида"ги ^онуни // URL: https://www.lex.uz/docs/4494709

- Узбекистон Республикасининг 2019 йил 2 сентябрдги "Хотин-кизларни

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

5. Вазирлар Махкамасининг 2020 йил 4 январдаги 3-сон карори билан "Тазйик ва зуравонликдан жабрланган хотин-кизларга химоя ордерини бериш, ижросини таъминлаш ва мониторинг олиб бориш тугрисида"ги низом // URL: https://www.lex.uz/docs/4676892

декларациясида (2005 йил 16 декабрдаги 60/177-сонли резолюция) // URL: https: //www.un. org/ru/events/11 thcongress

7. БМТ Бош ассамблеясининг 2006 йил 19 декабрдаги 61/143-сон "Аёлларга нисбатан зуравонликнинг барча шаклларини йук килиш буйича сайъ-харакатларни кучайтириш тугрисида"ги резолюцияси // URL: https: //base.garant. ru/70255024/

8. URL: https ://eige.europa.eu.

9. URL: https: //fra.europe.eu.

10. www.legislation.gov.uk

11. URL: https://www.britannica.com/event/Violence-Against-Women-Act

12. European report on preventing violence and knife crime among young people. // World Health Organization: Europe, 2010. // https://www.euro.who.int/ data/assets/pdf file/0012/121314/E94277.pdf

13. Юлдашов, А., & Чориев, М. (2020). Договорно-правовые отношения в области авторского права и ответственности за нарушение авторского права: национальный и зарубежный опыт. Общество и инновации, 1(1/S), 511-522.

14. Yuldashov, A., & Usmonov, V. (2022). COPYRIGHT PROTECTION IN TELECOMMUNICATIONS NETWORKS: THE EXAMPLE OF BLOCKCHAIN TECHNOLOGY. European Journal of Interdisciplinary Research and Development, 4, 22-29.

15. Yuldashov, A. (2020). Intellektual mulk Ьо'у^а milliy strategiyalarning ahamiyati va Butunjahon intellektual mulk tashkilotining bu borada tutgan о'гш.^е importance of national intellectual property strategies and the role of the World Intellectual Property Organization in this regard. Legal Information,] Yurist axborotnomasi, 1(2), 53-59.

16. ТУРАКУЛОВА, Н., & Юлдашов, А. (2022). ИНТЕЛЛЕКТУАЛ МУЛК ХУКУКИ ХИМОЯ ^ИЛИШ МЕХАНИЗМИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ХАЛ^АРО ШАРТНОМАЛАРНИНГ УРНИ ВА АХДМИЯТИ. Conferencea, 467471.

6. Узаро хамкорлик ва зуравонликка карши чоралар тугрисида Бангкок

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.