Научная статья на тему 'ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАРДА ВА ЎЗБЕКИСТОН ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИКЛАРИ БУЙИЧА МУЛКНИ ҚАСДДАН НОБУД ҚИЛИШ ЁКИ УНГА ЗАРАР ЕТКАЗИШ УЧУН ЖАВОБГАРЛИК МАСАЛАЛАРИ'

ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАРДА ВА ЎЗБЕКИСТОН ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИКЛАРИ БУЙИЧА МУЛКНИ ҚАСДДАН НОБУД ҚИЛИШ ЁКИ УНГА ЗАРАР ЕТКАЗИШ УЧУН ЖАВОБГАРЛИК МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
74
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
хорижий мамлакатлар / Ўзбекистон / жиноят қонунчилиги / мулкни қасддан нобуд қилиш / зарар етказиш / жиноий жавобгарлик / жазо / foreign countries / Uzbekistan / criminal law / intentional destruction of property / damage / criminal liability / punishment.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — B. Rahmatov

Mақолада Хорижий мамлакатларни жиноят қонунчилиги бўйича мулкни қасддан нобуд қилиш ёки унга зарар етказиш учун белгиланган жиноий жавобгарлик хусусиятлари ҳамда Ўзбекистон Республикаси Жиноят кодексида ушбу турдаги жиноятлар учун жавобгарлик белгиланган нормалар билан қиёсий-ҳуқуқий ва илмий жиҳатдан таҳлил қилиниб, миллий қонунчиликни такомиллаштириш бўйича таклифлар баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF LIABILITY FOR WILLFUL DESTRUCTION OF OR DAMAGE TO PROPERTY UNDER FOREIGN AND INTERNATIONAL CRIMINAL LAWS

In the article, the features of criminal liability established for the intentional destruction of property or damage to property in foreign countries and the norms of responsibility for this type of crime in the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan are analyzed from a comparative, legal and scientific point of view, and suggestions for improving the national legislation are presented in the article.

Текст научной работы на тему «ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАРДА ВА ЎЗБЕКИСТОН ЖИНОЯТ ҚОНУНЧИЛИКЛАРИ БУЙИЧА МУЛКНИ ҚАСДДАН НОБУД ҚИЛИШ ЁКИ УНГА ЗАРАР ЕТКАЗИШ УЧУН ЖАВОБГАРЛИК МАСАЛАЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАРДА ВА УЗБЕКИСТОН ЖИНОЯТ ЦОНУНЧИЛИКЛАРИ БУЙИЧА МУЛКНИ ЦАСДДАН НОБУД ЦИЛИШ ЁКИ УНГА ЗАРАР ЕТКАЗИШ УЧУН ЖАВОБГАРЛИК МАСАЛАЛАРИ Рах,матов Бобурбек Туракул ^ли

Узбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси Жиноят хукук кафедраси

укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7193756

Аннотация. Мацолада Хорижий мамлакатларни жиноят цонунчилиги буйича мулкни цасддан нобуд цилиш ёки унга зарар етказиш учун белгиланган жиноий жавобгарлик хусусиятлари уамда Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида ушбу турдаги жиноятлар учун жавобгарлик белгиланган нормалар билан циёсий-ууцуций ва илмий жиуатдан таулил цилиниб, миллий цонунчиликни такомиллаштириш буйича таклифлар баён цилинган.

Калит сузлар: хорижий мамлакатлар, Узбекистон, жиноят цонунчилиги, мулкни цасддан нобуд цилиш, зарар етказиш, жиноий жавобгарлик, жазо.

ВОПРОСЫ ОТВЕТСТВЕННОСТИ ЗА УМЫШЛЕННОЕ УНИЧТОЖЕНИЕ ИЛИ ПОВРЕЖДЕНИЕ ИМУЩЕСТВА ПО УГОЛОВНОМУ ЗАКОНАДАТЕЛЬСВУ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН И ИНОСТРАННЫХ ГОСУДАРСТВ

Аннотация. В статье рассмотрены признаки уголовной ответственности, установленной за умышленное уничтожение имущества или его повреждение по уголовному законодательству иностранных государств, а также анализируются со сравнительно-правовой и научной точек зрения нормы, установленные для ответственности за данный вид преступления и представлены предложения по совершенствованию национального законодательства Республики Узбекистан.

Ключевые слова: зарубежные страны, Узбекистан, уголовное законодательство, умышленное уничтожение имущества, нанесение ущерба, уголовная ответственность, наказание.

ISSUES OF LIABILITY FOR WILLFUL DESTRUCTION OF OR DAMAGE TO PROPERTY UNDER FOREIGN AND INTERNATIONAL CRIMINAL LAWS

Abstract. In the article, the features of criminal liability established for the intentional destruction of property or damage to property in foreign countries and the norms of responsibility for this type of crime in the Criminal Code of the Republic of Uzbekistan are analyzed from a comparative, legal and scientific point of view, and suggestions for improving the national legislation are presented in the article.

Keywords: foreign countries, Uzbekistan, criminal law, intentional destruction of property, damage, criminal liability, punishment.

КИРИШ

Жиноят конунчилигида якин ва узок хорижий мамлакатларда мулка касдан нобуд килиш ва унга зарар етказиш учун жавобгарлик тортиш тугрисидаги жиноий конунчиликни киёсий тахлил ёрдамида урганиш уз жиноий конунчилигимиздаги муомоларни бартараф етишга катта хизмат килади.

Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси 173-моддасида Мулка касдан нобуд килиш ва унга зарар етказиш жинояти узгалар мулкини талон-тарож килиш билан боглик булмаган

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

жиноятлар сифатида таснифланган булиб, Мулкни касдан нобуд килиш ёки унга зарар етказиш жиноий жавобгарлигида узгалар мулкини талон-торож килиш жиноятидан фаркли уларок, айбдорнинг жиноий бойиши билан боглик булмайди, мулкини талон-тарож килишда эса хукукка хилоф равишда урнини копламасдан, мулкдорга зарар етказиб, узганинг мулкини айбдорнинг узи ёки бошка шахслар фойдасига эгаллаб олиши ёки утказиши тушунилади. Хорижий мамлакатларда мулкни касдан нобуд килиш ёки унга зарар етказиш жинояти учун белгиланган жавобгарлик чораларини тахлил килиш оркали МДХ^а аъзо давлатларни конунчилигида узаро ухшаш ва фаркли нормалар мавжудлигини кузатиш мумкин.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Россия Федерацияси, Беларусия, Украина конунчилигида Иктисодиёт сохасидаги жиноятларнинг, узгалар мулкини талон-тарож килиш билан боглик жиноятлар буйича боб ва булимларида назарда тутилган, Узбекистон конунчилигида ва аксарият хорижий давлатларда (масалан Латвия, ^озогистон, ^иргизистон)нинг Жиноят кодексида "Узгалар мулкини талон-тарож килиш билан боглик булмаган" жиноятлар бобида кайд этилган. Бир катор мамлакатларда узганининг мулкини нобуд килиш ёки унга зарар етказиш алохида булим ва бобларга ажратилган. Мисол учун Болгария Республикаси Жиноят кодексининг VII булим, 5-боби "мулкни шикаст етказиш ва йук килиш" мулк дахилсизлигига каратилган нормаларни кенг камраб олган. Бундан ташкари Дания ^ироллигининг Жиноий кодексида узганинг мулкига шикаст етказиш ва йук килиш коидалари факатгина 29 булимда курсатилган мулкларга таъсир курсатади. Бунга кура мулк дахлсизлигига каратилган нормаларда кредиторлар хак-хукуклари алохида белгилаб утилган, яъни ЖКнинг 29-моддасида гаров эвазига куйилган мулкларга шикаст етказилган холларда жиноий жавобгарликка тортиш нормалари, ундан ташкари "Жамият учун хавф тугдирадиган жиноятлар" бобида жамиятни алдаш ёки унга зарар етказиш максадида уз мулкига ёки узганинг мулкига зарар етказиш, йук килиш уни ёндириш холатларилда алохида жиноий жазо турлари курсатиб утилган.

Россия Федерацияси Жиноий Кодексининг 167-моддасида мулкни касдан йук килиш ва узганинг мулкига шикаст етказиш учун жавобгарликка тортиш нормалари мулка шикаст етказишга каратилган жиноят хисобланади. Бунга асосан мулк дахлсизлигига нафакат шахсий буюмлар (шахсий транспорт, пул суммалари, кимматли когозлар в.к) балким кучмас мулк объектлари хам киради (турар жой, дала ховли в.к.), Узбекистон конунчилигида хам жиноятнинг предмети хар кандай (кучар ёки кучмас мулклар) булиши мумкин. Узига тегишли булган ёки умумий мулкларни нобуд килиш ёки унга шикаст етказиш жиноий жавобгарликни келтириб чикармаслиги хам таъкидлаб утилган.

Испания Жиноий Кодексида мулк дахлсизлигига каратилган жиноий жазолар кулланилиш субъектлари бошка дунёнинг ривожланган давлатларнинг Жиноий кодексларидан тубдан фарк килади. Унга кура конуний ажрашмаган ва бирга истикомат эр-хотинлар, ака-укалар, бокиб олинган фарзандлар ва кариндошларга, шахсга шикаст етказилмаган аммо мулка шикаст етказилган ёки йук килинган холатларда жиноий жазо турлари кулланилмайди. Мухтасар килиб айтганда Испания ЖКда мулк дахлсизлигида жиноий жазо кулланиладиган асосий субъект бу бегона шахсдир. Бизининг конунчилигимизда умумий субъект булиб, 16 ёшга тулган акли расо, жисмоний шахс хисобланиб, ушбу модданинг иккинчи ва учинчи кисмларида назарда тутилган жиноятларни содир этганлик учун жавобгарлик 14 ёшдан бошлашини таъкидлаб утилган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Х,озирда дунёнинг куплаб давлатларида зарар етказилган ва йук килинган мулкининг кийматига караб жиноий жазо турларини тайинлаш нормалари мужассам. Мисол учун ^озогистон Республикаси Жиноят Кодексидада мулкка минимал, ойлик хисоб-китоб курсаткичларни базавий хисоблашнинг 100 бараваридан 500 барварига тенг зарар микдорида хисобланиб жиноий жазо турлари кулланилади.

Россия Федерациясининг Жиноят Кодексида мулк кийматига каратилган аник критериялар мавжуд эмас. Унда жиноий жазо тайинлаш жараёнида зарар етказилган мулкнинг кийматига эмас балки жиноят содир килган шахсининг мол-мулка караб хукм чикарилади.

Латвия Республикаси ЖКнинг 1 булим 185-моддасида мулкка зарар етказиш холатларида мулкнинг кандай кийматга эгалигидан катъий назар урнатилган тартибда мулка шикаст етказган шахсга нисбатан жазо кулланилади.

Болгария Республикаси ЖКнинг мулка дахлсизлик жабхасида бошка давлатлардан фарки шунда, унда мулка минимал даражада шикаст етказилган булса хам жиноят жазони огирлаштирувчи холатлар турига киради.

Узбекистон конунчилигида жиноий жавобгарликка тортиш шарти мулкни касддан нобуд килиш ёки унга зарар етказиш анча микдорни ташкил килиши хисобланади. Шу боис, мазкур жиноят мулкка анча микдорда зарар етказилган вактдан бошлаб тугалланиши ва зарар микдори етказилган моддий зарарнинг фактик холатидан келиб чикиб белгиланиши лозим. Агар шахс томонидан харакат содир этилиши натижасида фактик жихатдан белгилангандан кам микдорда зарар етказилган булса, бирок айбдорнинг нияти анча микдорда зарар етказилишига каратилган булса, килмиш айбдорнинг ниятига караб мулкни касддан нобуд килиш ёки зарар етказишга суикасд килиш сифатида квалификация килиниши лозим деб топилади. МУ^ОКАМА

Куп давлатларнинг жиноий конунчилигида мулка шикаст етказиш ёки уни йук килиш жараёнида умумхафли йуллар (порлатиш, ёкиш) ёки воситалардан (портловчи моддалар) фойдаланилган холларда жиноий жазолар куллаш нормалари алохида боблар ва булимларга ажратилган (масалан: Болгария Республикаси ЖК, Швейцария ЖК в.к.). Ушбу давлатларда жиноий жазо куллаш жараёнида мулка шикаст етказилган йуллар, воситалар ва унинг аянчли окибатлари инобатга олинган холда жазо турлари тайинланади.

Америка ^ушма Штатларининг (кенги уринларда А^Ш деб аталади) Техас ва Кентуки штатларида бундай холатларда нафакат содир этилган ёнгин ва портлашгагина эмас балки содир булиши режалаштирилган лекин маълум бир сабабларга кура содир килинмаган ходисаларга хам жиноий жазо кулланилади. Лекин А^Шнинг бошка штатларида жиноят жараёнида бирон шахсга зарар етказилган холлардагина жиноий жазо кулланилади

Германия Федератив Республикасида (кенги уринларда ГФР) ЖКда мулка шикаст етказиш жараёнида хар бир юкорида курсатилган сабаблар инобатга олинган. Масалан маълум бир шахс чекиш окибатида узганинг мулкига зарар етказган холларда хам жиноий жазонинг огир формалари кулланилади. Ундан ташкари дунёнинг куплаб давлатларида мулк дахлсизлигига каратилган жиноятлар жазосини енгиллаштирувчи нормалар ва бир катор критериялар мавжуд. Масалан ГФРда жиноятни содир килган шахс айбига икрор

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

булса ёки ёнгин пайтида уни келиб чикишига сабабчи булган шахс томонидан хавф бартараф этилса, хавфни бошкаларга зарар етмаслиги таъминланса бундай холларда енгиллаштирувчи нормалар кулланилади. Бу каби нормаларни Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида хам куришимиз мумкин. Масалан, мулка шикаст етказган шахс етказилган зарарни уч карра микдорда копланган такдирда, озодликни чеклаш ва озодликдан махрум килиш тарикасидаги жазоси кулланилмайди. Шуни таъкидлаш жоизки, етказилаётган зарарни коплаб бериш нафакат жиноят содир килган шахснинг дахлсизлигига, балки давлат иктисодига хам фойда олиб келишлигидир

ХУЛОСА

Хулоса сифатида таъкидлаш лозимки, турли давлатлар конунчилигини урганиш ва киёсий таккослаш мулкка ыасдан нобуд килиш етказиш буйича нормаларни такомилаштиришда мухим ахамият касб этади халкаро хамжамият касб этади.

REFERENCES

1. Уголовное право зарубежных государств. Особенная часть. - М., 2004. - С. 528.

2. Уголовный кодекс Республики Казахстан от 3 июля 2014 года № 226-V (с изменениями и дополнениями по состоянию на 02.03.2022 г.) http s://online. zakon. kz/m/document/?doc_i d=31575252

3. "Уголовный кодекс Российской Федерации" от 13.06.1996 N 63-Ф3 (ред. от 25.03.2022) http://pravo.gov.ru/proxy/ips/?docbody&nd=102041891 Колмаков Д.А. Грабежи и разбои в уголовном законодательстве зарубежных стран // Вест-ник ТГУ. - 2011. -Выпуск 12 (104). - С.390.

4. Уголовный Кодекс Кыргызской Республики Введен в действие Законом КР от 28 октября 2021 года № 126) (В редакции Закона КР от 18 января 2022 года №4.) http://cbd.minjust.gov.kg/act/view/ru-ru/112309

5. Уголовный кодекс Республики Беларусь от 9 июля 1999 года № 275-З (с изменениями и дополнениями по состоянию на 05.01.2022 г.) https://online.zakon.kz/Document/?doc_id=30414984

6. См.: Курс уголовного права. Особенная часть: учебник для вузов. Т.3 / под ред. Г. Н. Борзенкова, В. С. Комиссарова. М.: ИКД Зерцало-М, 2002. С. 411; Российское уголовное право: учебник. В 2 т. Т. 2. Особенная часть / под ред. Л. В. Иногамовой-Хегай

B. С. Комиссарова, А. И. Рарога. М.: ТК Велби, Изд-во Проспект, 2006. С. 77.

7. См.: Уголовный кодекс Испании / под ред. и предисловием докт. юрид. наук, проф.Н. Ф. Кузнецовой и докт. юрид. наук, проф. Ф. М. Решетникова. М.: Зерцало, 1998.

C. 85-87.

8. См.: Уголовный кодекс Дании / научное редактирование и предисловие С. С. Беляева,канд. юрид. наук (МГУ им. М. В. Ломоносова). Перевод с датского и на английский канд. юрид. наук С. С. Беляева, А. Н. Рычевой. СПб.: Юридический центр Пресс, 2001. С. 153-156, 214-215.

9. См.: Козочкин И. Д. Уголовное право США: успехи и проблемы реформирования.СПб.: Юридический центр Пресс, 2007. С. 423-425

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

10. См.: Уголовный кодекс Федеративной Республики Германии / науч. ред. и вступ. ст.докт. юрид. наук, проф. Д. А. Шестакова. СПб.: Юридический центр Пресс, 2003. С. 454-461

11. Уголовный кодекс Республики Узбекистан (с изменениями и дополнениями на 15 июля 2001 г.). СПб.: Юридический центр Пресс, 2001. С. 197-198.

12. Уголовный кодекс Украины от 5 апреля 2001 года № 2341-Ш (с изменениями и дополнениями по состоянию на 24.03.2022 г.) Шр8;//оп1те.2акоп.к2/Босишеп1/?ёос_1ё=30418109

13. Уголовный Закон Латвии Закон, принятый Сеймом 17 июня 1998 года

и обнародованный Президентом государства 8 июля 1998 года (С

изменениями, внесенными по состоянию на 20 июня 2019 года) https://1awyer-khrou1ev.com/wp-content/up1oads/2019/09/ugo1ovnij-zakon-1atvii.pdf

14. Узбекистон Республикаси конун хужжатлари туплами. — 2007. — № 52. — 532-м.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.