Научная статья на тему 'ХИВА ХОНЛИГИ МУСИҚА ВА РАҚС САНЪАТИ ТАРИХИНИ ЎРГАНИШДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИНГ УЗВИЙ БОҒЛИҚЛИГИ'

ХИВА ХОНЛИГИ МУСИҚА ВА РАҚС САНЪАТИ ТАРИХИНИ ЎРГАНИШДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИНГ УЗВИЙ БОҒЛИҚЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

245
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
маданият / маданий мерос / мусиқа санъати / Хоразм шашмақомлари / лазги / раққос / сурнайчи / “Алиқамбар” / “Оразибон” / ижрочи аѐллар / Хонимжон Сувчи / халфа / Анаш Маърам / culture / cultural heritage / music / Khorezm shashmaqoms / lazgi / dancer / trumpet player / “Aliqambar” / “Orazibon” / female performers / Khanimjon Suvchi / khalfa / Anash Ma'ram

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Гулҳаё Шухрат Қизи Ибадуллаева

Хива хонлиги ўзига хос санъат ва маданият ўчоқларидан бири хисобланади. Хива хонлиги маданий ҳаѐтида мусиқа ва рақс санъати алоҳида ўрин тутиб, тарихий-маданий мерос сифатида қадим замонлардан буѐн авлоддан авлодга ўтиб, тараққий топиб келмоқда. Мазкур мақолада Хива хонлиги маданий ҳаѐтида мусиқа ва рақс санъатининг ўрни, хонлик пойтахти Хива шаҳрида мусиқа ва рақс маданиятининг тарихий ривожланиши ва унга таъсир кўрсатган омиллар, жанр ва усулларининг ўзига хос жиҳатлари ҳамда уларни ўрганишнинг бугунги кундаги амалий аҳамияти атрофлича ѐритилган. Миллий юксалиш маънавий қадриятларни тиклашнинг бош омили сифатида мусиқа ва рақс санъати тарихини ўрганишнинг долзарблиги очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Khiva khanate is one of the centers of art and culture. The art of music and dance has a special place in the cultural life of the Khiva khanate, and as a historical and cultural heritage it has been passed down from generation to generation since ancient times. This article discusses the role of music and dance in the cultural life of the Khiva Khanate, the historical development of music and dance culture in Khiva, the capital of the khanate, and the factors influencing it, the specifics of genres and methods and the practical significance of their study. The urgency of studying the history of music and dance has been revealed as a key factor in the restoration of national values and spiritual values.

Текст научной работы на тему «ХИВА ХОНЛИГИ МУСИҚА ВА РАҚС САНЪАТИ ТАРИХИНИ ЎРГАНИШДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИНГ УЗВИЙ БОҒЛИҚЛИГИ»

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-709-715

ХИВА ХОНЛИГИ МУСИКА ВА РАКС САНЪАТИ ТАРИХИНИ УРГАНИШДА ИЖТИМОИЙ-ГУМАНИТАР ФАНЛАРНИНГ УЗВИЙ БОГЛЩЛИГИ

Гул^аё Шухрат цизи Ибадуллаева

Тошкент ахборот технологиялари университети "Гуманитар фанлар" кафедраси

ассистенти

Хива хонлиги узига хос санъат ва маданият учокларидан бири хисобланади. Хива хонлиги маданий хаётида мусика ва ракс санъати алохида урин тутиб, тарихий-маданий мерос сифатида кадим замонлардан буён авлоддан авлодга утиб, тараккий топиб келмокда. Мазкур маколада Хива хонлиги маданий хаётида мусика ва ракс санъатининг урни, хонлик пойтахти Хива шахрида мусика ва ракс маданиятининг тарихий ривожланиши ва унга таъсир курсатган омиллар, жанр ва усулларининг узига хос жихатлари хамда уларни урганишнинг бугунги кундаги амалий ахамияти атрофлича ёритилган. Миллий юксалиш маънавий кадриятларни тиклашнинг бош омили сифатида мусика ва ракс санъати тарихини урганишнинг долзарблиги очиб берилган.

Калит сузлар: маданият, маданий мерос, мусика санъати, Хоразм шашмакомлари, лазги, раккос, сурнайчи, "Аликамбар", "Оразибон", ижрочи аёллар, Хонимжон Сувчи, халфа, Анаш Маърам.

Khiva khanate is one of the centers of art and culture. The art of music and dance has a special place in the cultural life of the Khiva khanate, and as a historical and cultural heritage it has been passed down from generation to generation since ancient times. This article discusses the role of music and dance in the cultural life of the Khiva Khanate, the historical development of music and dance culture in Khiva, the capital of the khanate, and the factors influencing it, the specifics of genres and methods and the practical significance of their study. The urgency of studying the history of music and dance has been revealed as a key factor in the restoration of national values and spiritual values.

Keywords: culture, cultural heritage, music, Khorezm shashmaqoms, lazgi, dancer, trumpet player, "Aliqambar", "Orazibon", female performers, Khanimjon Suvchi, khalfa, Anash Ma'ram.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

April, 2022

КИРИШ

Сунгги йилларда миллий ва маънавий кадриятларни тиклаш, урганиш ва таргиб этиш, маданий, моддий ва номоддий ёдгорликларни асраб-авайлаш борасида кенг куламли ишлар бажарилмокда. Ушбу саъй-хдракатлар "халкдмизнинг яратувчилик дахрси билан бунёд этилган ноёб меросни хдр томонлама чукур урганиш, ... халкаро микёсда динлараро ва цивилизациялараро мулокотни йулга куйиш, ёш авлодни гуманистик гоялар, миллий гурур ва ифтихор рухдда тарбиялашдек эзгу максадларни кузда тутади"[1].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Маълумки, мусика ва ракс санъати юксак маданиият намунаси булиб, унда хар бир халкнинг утмиши, рухияти, менталитети, кадриятлари, урф-одат ва анъаналари акс этади. Шу билан бирга мусика ва ракс санъати маданияти тарихнинг ажралмас бир кисми сифатида халклар ва малакатлар тарихини ёритишда долзарб ахамият касб этади. Мусика ва ракс санъати инсониятнинг маънавий бойлиги, эстетик дунёкараши ва келажак камолотини белгиловчи мезонлардан бири сифатида ардокланиб келинади. Бугунги кунга кадар Хоразм мусика ва ракс санъати тарихининг маълум бир жихатлари бир катор тарихчи, маданиятшунос ва мусикашунос олимлар томонидан урганилган булсада, унинг узига хос жихатлари ва тарихий ривожланиш боскичлари, мусика ва ракс санъати тараккиётига таъсир этган омиллар, хамда мусика ва ракс илмининг Хоразм маданий хаётида тутган уринини илмий тадкик этиш ханузгача долзарб масала булиб колмокда.

2. Методлар: Маколада Хоразм мусика ва ракс санъти маданияти тарихий ва социологик методлар - тизимли тахлил, киёсий-тарихий, тузилмавий, функционал ёндашув, киёсий-мантикийлик, тахлилий, кетма-кетлик, холислик, объективлик тамойиллари асосида ёритилган.

3. Тадкикот натижалари: Хоразм вохаси узининг мусика ва ракс санъати мероси бой анъаналарига ва кадимий тарихига эгадир. Хива шахри Хоразмнинг йирик маданият марказларидан бири эди. Урта асрларда шахарда Шахобиддин Абу Саъд ибн Имрон Хивакий, Нажмиддин Кубро, Пахлавон Махмуд каби улуг инсонлар яшаган. Шахарнинг йирик маданият маркази сифатидаги ахамияти унинг хонлик пойтахти макомини

олгандан сунг янада ривожланиб борди. Бу шахарда хонликдаги маданий хаётнинг турли сохалари марказлашган

April, 2022

710

эgн. XuBaga MagaHHH xaeTHHHHr MyxuM cox,acu MycuKa caHtaTH x,aM pHBO^; TonraH öynuö, yHHHr Typnu ®&HpnapHga ^aonHar KypcaTraH caHtaraopnapHH 6em rypyxra öynum MyMKHH. EupuHHH rypyxpu capon MaKoMHunapu TamKun этнö, ynap ^a^aTrHHa capoöga MycuKa Hanuö, u^po этгaнпap Ba MycuKa puBo^uga MyxuM ypHH TyrraHnap [5]. Capoögaru 6a3M Ba MamBaparaap BaKTuga gouM MamoHHxnap Xopa3M Ma^OM fiynnapugaH Kyfi Ba KymuK^ap u^po khhhö Typraraap. ^yMnagaH, Myx,aMMag PaxuMxoH II Caponugaru MaKoMHunap gacTacuga Tonuöxy^a, fflapu^ Me^rap, K^aMÖap öona, MaTeKyö XappaToB (^oKap), XygoööepraH MyxpKoHHH, Xp^u Hue3, Mapacyn Hue3, Ot&«:oh ^boh AögynnaeB (1876-1960) Ba öom^a caHtaraopnap umTupoK этгaнпap [11]. ^a^^acuHHHHr e3umHHa "Oepy3HHHr xy3ypuHga gouMHH erru-caKKH3 Ha^ap ry^Hganap co3, TaMÖyp, FH^^aK, öynoMoH MamK этн6 yrrapagypnap. MacanaH: Myx,aMMag EKyö xoppaT geBoH Ba Myx,aMMag EKyö no3aHH, ABa3 gopHH Kaöunap [3]". Xoh Oepy3 Xopa3M mamMa^oMnapura HonFy öynnapHHH öoFnaö, 13 KyögaH uöopaT acap apaTgu. Xoh capoögaH TamKapura HHKKaH BaKTuga Oepy3 ToMoHHgaH Maxcyc öacTanaHraH "CaKunu HaBo" ("xoh HHKap") Kyfiu öanaHg HoTanapga 40 Ha^ap HonFynunap ToMoHugaH HanuHuö TypunraH [1]. hkkhhhh rypyxpu Typnu caHtaTKopnap - amynanu, paKKoc, cypHaÖHH, goupaHH, TaHÖypHH-amynaHH, Macxapaöo3, MaFangaHH (aKpoöaT), gopöo3, nogupxaen (KyFupHoKÖo3) KaöunapgaH uöopaT эgн. Tyfi-cafinnapHH xyKKaHunap (yH MeTp y3yHnuKgaru eFoH oeK öunaH Hafi nanuö, paKC TymyBHunap), ot yÖHHH, KyFupHoKÖo3nHK Kaöu Macxapaöo3HHK yfiuHnapu KH3HTraH. Ey yÖHHnap caHtaT gapa^acura KyTapunraH [11]. XuBanuK MaTHoH Kyp (1840-1910), XygoööepraH Kyp (1845-1940), EyBä^oH TyK-TyK (1870-1940), Enupgu Macxapaöo3 (1880-1946), MaTHoH öaKaö (1865-1930) Ba öomKanap Mamxyp Macxapaöo3nap эgн [11]. Yhhhhh rypyxra TanKHHHu Ba ryaHganap Kupuö, ynap cyBopanap TypKyMH, caBTnap xaMga Kyfinapu xoh Oepy3 ToMoHugaH öacTanaHraH KymuKgap, TacaBBy^oHa Fa3annap, naHg-HacuxaraapHu u^po этгaнпap. TypTHHHH rypyxHH öaxmu gocroHHunap TamKun этгaн. Xopa3M TyfinapH 20-30 KyH gaBoM этнö, Mamxyp gocTOHHunap TyÖHHHr xap öup KyHuga öup gocToH afiTraHnap. Ey gocToHnap ^yMnacura Heru3uga эpтaк cw^eTnapu eTraH umKHH-^aHTacTHK gocToHnap: 'TypyF^H", "OmuK Fapuö", "3guro", "Caöeg Ba X,aMpo", "ManuKau ^unopoM", "ManuKau 3aBpue", "Pohh ^hh", "XypunuKo Ba X,aMpo" Kaöu gocToHnapHH KupuTum MyMKHH [4,12]. EemuHHH rypyx caHtaTKopnapu xan^anapgaH uöopaT эgн. Ynap hkkh fiyHanumra öynuHuö, öupuHHH fiyHanumra co3H xan^anap KupraH. Ey fiyHanum acocaH Xopa3Mra xoc öynuö, H^poHunap

April, 2022

711

аёллардан ташкил топган. Улар гармон, доира журлигида "ичкарида" аёлларга хизмат килганлар. Феруз саройида фаолият олиб борган Хонимжон Сувчи халфа ва шоира сифатида аёлларнинг хасратларини "Улар булдик бу хонларнинг дастидан", "Умринг йиглаб утгай бевафо золим", "Найлайин армонли кетдим" каби кушикларида акс эттирди. Шунингдек, Шукуржон халфа, Жони халфа, Анаш Маърам каби халфалар Хивада ижод килиб, бу санъат турини ривожлантирдилар [2,11]. Халфачиликдаги иккинчи йуналишда китоби халфалар булиб, улар "Улли пир", "Мушкул-кушод" ва мусулмончилик удумига айланиб колган мархумнинг маъракаларида китоблар укиб, аёллар кайгусини енгиллаштирганлар, маърифат таркатганлар [4].

Хива маданий хаёти, унда суз мусика ва ракс санъатига булган эътибор хорижий олим ва сайёхлар томонидан хам эътироф этилади. Саййид Мухаммадхон саройининг маданий мухитини кузатган А.Вамбери куйидагиларни ёзади: "...кечги овкатдан кейин хон астоласи, чолгучи ва кизикчилар иштирокида хордик чикаришга одатланган. Хивада ашулачилар жуда кадрли. Уларнинг шухрати факат Туркистонда эмас, балки бутун Ислом Шаркида маълум"[12].

Хоразм узига хос мусика услубига эга булиб, бу узига хосликни мусика асбоблари намоён этарди. Масалан, махаллий буломон пуфлама чолгуси факат Хоразмга хос мусика асбоби булиб, кенг кулланилган. Буломон тут дарахтидан ишланган кичик сурнай шаклидаги чолгу булиб, уни якка холда ва ансамбллар таркибида ижро этиш мумкин. Хивада Ёкуб буломончи ва Бува буломончилар бутун макомларни биладиган буломончилар эди [5,7]. Хивада бутун хонликдаги каби дутор, танбур, гижжак, буломон, сурнай, кушнай, доира, ковуз каби мусика асбоблари кулланилган [7]. Мусика асбобларидан кушнай ва сурнай хам факат Хоразмга хос булиб, Урта Осиёнинг бошка худудларига Хоразмдан таркалган. Сурнай пуфлаб чалинадиган чолгу асбоби булиб, нафасни булмасдан бир нафасда чалинган. Шунинг учун сурнай чалишни хамма хам эплай олмаган. Россия элчиси Н. Муравьев " Хиваликлар мусикани севишади. Доира овози, бир кишининг жур овозда бутун борлиги билан куйлаши уларга завк-шавк беради. Мусика ва шеър матнини энг яхши шоирлардан олишади. Мусика асбоби уларда факат икки торли балалайка ..., туртта тордан иборат чолгу асбоби бор" дея кайд этади [8].

Х1Х аср охирларида Хивада мусика санъатини янада юкори погоналарга кутаришда Пахлавонниёз Мирзабоши (Комил Хоразмий)нинг хизматлари бекиёс даражада каттадир.

April, 2022

712

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-709-715

Комил Хоразмий вохадаги кушик ва куйларни жуда чукур билган. Хоразмнинг миллий куйлари ва бутун шашмакомни ва уларга богланган кушимчаларни кулай хамда енгил холатда барча учун тушунарли холатда черта олиш мумкинлиги хакида кайгурган хон Феруз Пахлавонниёз Мирзабошига "хар тарика булса-булсун, хоннинг бу тушунчасини урнига гатурасан. Мусикий олатлардан танбурнинг истеъмоли ва нагмаларини хар кимлар тарафиннан черта билурлик бир тадбир топасан" - деб амр килган [7]. Таникли шоир ва таржимон Ходим: "Мухаммад Рахимхон Соний Полвон Мирзабошини Россияга олиб кетган вактида, у рус бастакорлари ва кушикчиларининг чертим йулларини урганди ва ёзиб олди. Хоразмга кайтгач 12 маком созининг 6 тасини нота чизигига туширди. Мазкур ишда Мухаммад Рахимхон Соний, Худойберган Мухркан, Мухаммад Расул Мирзабошилар хам катнашдилар", -деб хабар беради. Комил Хоразмийнинг угли Мирзо Хоразмда чалиниб келаётган олти макомнинг хаммасига мусика ёзган [11], Комил Хоразмий кашф килган нота чизиги Урта Осиё кушиклари ва бой мусикий меросини абадий саклаб колишга мустахкам асос булди. Хоразмнинг узига хос макомлари, мумтоз, жушкин ва уйноки куйлари ракслар билан бойиб борди. Угил болалар ижросида "Аликамбар", "Оразибон", "Аравадаги уйин", "Мури", "Хуббимбой", "Ашшадарози", "Ковун сайли", "Шириноввот", "Олтин кобок" каби уйинлар уйналган [12]. Шуниси характерлики Хоразмда аёллар омма олдида ракс тушиши мумкин эмас эди. Табиийки ислом анъаналари бунга йул куймаган. Шу сабабдан аёллар раксини ижро этувчи раккослар - углон болалар етишиб чикди. Карим бола, Солай бола, Кодир бола, Рахим бола, Озод бола, Хударган бола каби устоз раккослар купгина шогирдлардни тарбиялаганлар [5]. XIX асрда Хивада булган рассом В.Верешчагин, савдогар Абросимов ва Н.С. Ликошинлар эркак раккослар аёл кийимида ракс тушганликлари хакида ёзиб колдирганлар.

ХХ аср 20-йилларида Хоразмда "кокилли каландарлар" деб аталган кичик гурухлар уз маросимларида уртага олов ёкиб, кулига ут солинган идиш ушлаган холда жазавага тушиб, ракс тушганлар [5]. Шундай килиб, кадимдан узбек давлатчилигининг мухим таянчи хисобланган Хива шахри илм-фан ва маданияти тараккий этган марказлардан бири сифатида мамлакат маданий хаётида мухим урин тутди. Карамакарши сиёсий вокеликлар натижасида мамлакатда юзага келган мураккаб шароитда маданий хаёт инкироз даражасига келиб колган даврлар Хива тарихида куплаб топилади. Бирок халк дахоси асрлар давомида шаклланиб келган Хива

маданияти анъаналарини йук булиб кетишига йул куймади.

April, 2022

XIX аср охири - XX аср бошларида Хива маданий хаётида маданиятнинг муайян ривожи кузатилади. Тарихнавислик, шеърият, хаттотлик, кинематография билан бир каторда мусика санъати хам ривож топди. Хива Урта Осиёда Хоразм куйлари илк бор нотага солинган шахар сифатида машхурлик касб этди. Бу даврда яратилган нафис ва бетакрор санъат намуналари нафакат миллий маданият ривожига, балки жахон цивилизациясининг муносиб дурдоналарига айланди.

ХУЛОСАЛАР

Хулоса килиб айтганда, мусика ва ракс санъати тарихи Хоразм тарихининг ажралмас кисми хисобланади. Шу билан бирга мазкур тарих нафакат Хоразм улкаси балки кардош улкалар тарихи ва маданияти, ижтимоий хаёти билан хам чамбарчас боглик. Шу туфайли Хоразм мусика ва ракс санъати тарихини урганиш ^адимги Урта Усиё халклари тарихий маданиятини хакконий ёритишда мухим ахамият касб этади.

Шу билан бирга мусика ва ракс санъати тарихини урганиш миллий маданиятимиз такомилида босиб утган тарихий жараён, унинг умуминсоният тарихида тутган урни хакида мушохада юритиш имконини беради.

Хоразм улкаси мусика ва ракс санъти тарихини урганиш маданий жараёнлар билан жамият тараккиётининг узаро чамбарчас богликлиги юзсидан келиб чиккан хулосани илмий асослаш имконини беради.

Бугунги кунда мусика ва ракс санъати тарихини миллий-маънавий мерос сифатида урганиш жамиятда миллий гурур, кадр-киммат ва ватанпарварлик туйгуларини шакллантиришда маънавий омиллар таъсирчанлигини оширишга хизмат килади.

REFERENCES

1. Президент Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон ижодкор зиёлилари вакиллари билан учрашувдаги маърузаси //https://uza.uz/uz/posts/adabyоt-va-sanat-madaniyatni-rivozhlantirish-khal-imiz-mana-03-08-2017

2. (Speech by President Shavkat Mirziyoyev at a meeting with representatives of the creative intelligentsia of Uzbekistan// //https://uza.uz/uz/posts/adabyоt-va-sanat-madaniyatni-rivozhlantirish-khal-imiz-mana-03-08-2017)

3. Бобожон Таррох Азизов. Хоразм навозандалари. - Тошкент, 1994. -Б. 45-46. (Bobojon Tarroh Azizov. Khorezm singers. - Tashkent, 1994. -

P 45-46.)

4. Жабборов И. Антик маданият ва маънавият хазинаси. -Тошкент.: Узбекистон, 1999. - 219 б.

April, 2022

714

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-709-715

(Djabbarov I. A treasure trove of ancient cultre and spirituality. - Tashkent.: Uzbekistan, 1999. P-219)

5. ^a^^acHH X,acaHKopn yrnn. Ta3KHpan myapo/Hampra TanepnoBHH n. BO6O^;OHOB. - YpraHH.: Xopa3M, 1992. - E. 25.

(Laffasiy Khasanqori o'gli. "Tazkirai shuaro"/ Publisher Bobojonov P. - Urganch.: Khorezm, 1992. P-25)

6. MareKy6oB E. Co3napBap XnBa // ^aMHOT Ba 6om^apyB. - TomKern; 1997. - №

(Matyakubov B. Khiva music martyr // Social and goverment. - Tashkent, 1997. -№2. - P-82).

7. Матёкубова Г. "Лазги" - Тошкент.: Адабиёт ва санъат, 1993. - Б- 30. (Matyakubova G. "Lazgi" - Tashkent.: Literature and art, 1993. - P-30).

8. Матниёзов М., Сотликов А. Жахон тарихи ва маданиятида Хоразм. - Урганч.: Хоразм, 1999. - Б. 83.

(Matniyazov M., Sotlikov A., Khorezm in world history and culture. -Urgench.: Khorezm, 1999. P-83).

9. Мулла Бекжон Рахмон угли, Мухаммад Юсуф Девонзода. Хоразм мусикий тарихчаси. - Тошкент.: Ёзувчи, 1998. - Б. 40,12.

(Mulla Bekdjan Rakhman ogli, Mukhammad Yusuf, Devanzada. History of Khorezm music. - Tashkent.: Yozuvchi, 1998. - P- 40,12)

10. Путешествие в Туркмению и Хиву в 1819 и 1820 гг. гвардейского Генерального штаба капитана Николая Муравьева, посланного в сию страну для переговоров. - М., 1822. Ч. II. - С. 131.

(Journey to Turkmenistan and Khiva in 1819 and 1820 Guards General Staff Captain Nikolai Muravyov, sent to this country for negotiations. - М., 1822. Ch. II. - P. 131. )

11. Рахманова Ю. Сафоев А. Комил Хоразмий ва авлодлари. - Тошкент: Истиклол, 2004. - Б. 23-24.

(Rakhmanova Y, Safoev A. Kamil Khorezmian generations. - Tashkent.: Istiklol, 2004. - P-23-24)

12. ^иличев Т. Хоразм халк театри. - Тошкент: Адабиёт ва санъат, 1988. - Б. 61-62, 83, 92.117, 122, 141.

(Kilichev T. Khorezm public Theatre. - Tashkent.:Adabiyot va san'at, 1998. - P-61-62,63,71,83,92,117,122, 141.)

13. С. Рузимбоев. Хоразм достонлари. Ошикнома. 1-китоб. Урганч.: Хоразм, 2006. - 350 б.

(Ruzimbayev S. Epics of Khorezm. "Love letters". Part I. Urganch.: Khorezm, 2006. - P-350.)

14. Мадримов Б.Х. Узбек мусика тарихи.Укув кулланма.Т.: 2018.,35-36-бб (Madrimov B.Kh. Uzbek musican history. Textbook. T.:) 2018., P-35-36.

2. - Б. 82.

April, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.