Научная статья на тему 'ХИТОЙДА ФАОЛИЯТ ЮРИТГАН МАРКАЗИЙ ОСИЁЛИК БУДДА РОҲИБЛАРИ ҲАҚИДА АЙРИМ МАЪЛУМОТЛАР'

ХИТОЙДА ФАОЛИЯТ ЮРИТГАН МАРКАЗИЙ ОСИЁЛИК БУДДА РОҲИБЛАРИ ҲАҚИДА АЙРИМ МАЪЛУМОТЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
64
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Buddizm / Xitoy / Markaziy Osiyo / An Shigao / rohib. / Buddhism / China / Central asian / An Shigao / monk.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Азимов, Хуршид

Qadim zamonlarda xitoyliklar buddizm haqidagi ma'lumotlar haqida miloddan avvalgi II asrning oxirgi choragida eramizning birinchi asrlarining boshlarida bilishgan. Bu din jamiyatning yuqori qatlamlarida emas, balki quyi qatlamlarda, oddiy odamlar orasida tarqalgan. E'tiqod birinchi asrning o'rtalarida boshlangan. Bundan tashqari, Markaziy Osiyo rohiblari, jumladan, kushonlar va kangkilar Parfiya va Hindiston rohiblari bilan birga qadimgi Xitoy jamiyatida buddizmning tarqalishida faol ishtirok etganlar. Hatto markaziy osiyolik rohiblar ham din haqidagi ma'lumotlarni pratian rohiblaridan oldin Xitoyga yetkazganlar.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME INFORMATION ABOUT CENTRAL ASIAN BUDDHIST MONKEY IN CHINA

In ancient times, the Chinese knew about the information of Buddhism in the last quarter of the second BC the beginning of the first centuries AD. This religion is not spread in the upper strata of society, but in the lower strata, among ordinary people. Belief began in the middle of the first century. In addition, central asian monks, including the Kushans and Kangkis, along with monks from Parthia and India, were actively involved in the spread of Buddhism in ancient chinese society. Even central asian monks passed on information about religion to China before the prathian monks.

Текст научной работы на тему «ХИТОЙДА ФАОЛИЯТ ЮРИТГАН МАРКАЗИЙ ОСИЁЛИК БУДДА РОҲИБЛАРИ ҲАҚИДА АЙРИМ МАЪЛУМОТЛАР»

"Uzbekistan-China: development of R VOLUME 1 | SPECIAL ISSUE 1

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181-1784

economic relations" SJIF 2021: 5.423

ХИТОЙДА ФАОЛИЯТ ЮРИТГАН МАРКАЗИЙ ОСИЁЛИК БУДДА РО^ИБЛАРИ ХДКВДА АЙРИМ МАЪЛУМОТЛАР

d 10.24412/2181 -1784-2021 -1 -488-493

Азимов Хуршид

УзР ФА Беруний номидаги Шаркшунослик Институти докторанти

Аннотация:В древности китайцы знали о буддизме в последней четверти II до.н.э - начала I н.э вв. К середине первого века буддизм начинает распространяется не в верхних, а в нижних слоях общества, то есть среди простых людей. Кроме того, централъноазиатские монахи, в том числе кушаны и кангки, вместе с монахами из Парфии и Индии, принимали активное участие в распространении буддизма в древнекитайском обществе. Даже централъноазиатские монахи передали сведении о религии Китаю чем раньше монахи из Прафии.

Ключевые слова: Буддизм, Китай, Централъноазиати, Анъ Шигао, монах.

Annotation: In ancient times, the Chinese knew about the information of Buddhism in the last quarter of the second BC - the beginning of the first centuries AD. This religion is not spread in the upper strata of society, but in the lower strata, among ordinary people. Belief began in the middle of the first century. In addition, central asian monks, including the Kushans and Kangkis, along with monks from Parthia and India, were actively involved in the spread of Buddhism in ancient chinese society. Even central asian monks passed on information about religion to China before the prathian monks.

Key words: Buddhism, China, Central asian, An Shigao, monk.

Кадимда Марказий Осиё ва Хитой уртасидаги маданий алокалар сиёсий ва иктисодий жараёнлар билан бевосита боглик булган. Хитойликлар ва марказий осиёликлар уртасидаги маданий муносабатларнинг жадал ривожланиши эса мавжуд савдо йуллирига, уларнинг хавсизлигига хамда бу масалани хал кила оладиган давлатнинг тарихий сахнага кириб келишига бевосита богликдир. Мана шундай давлат милодий 26-36 йилларда ташкил топган Кушон

хонлигидир1. Кушон (ЫУ) давлати тарих сахнасига чиккандан сунг, куплаб махаллий будда рохиблари, савдогарлар ва элчилар сифатида Хитойга борган ва будда сутраларини хитой тилига таржима килишган. Унга кадар будда дини Марказий Осиёда кенг ёйилган эди.

Хитойлик олимларининг тадкикотларида Кушон давлатидан булган Локаксема (Чжи Чен) будда сутраларни 39 кисмини хитой тилига угириб махаяна2 буддизимини Хитойга ёйган. Парфилик Ан Шичанг (^Щн) хинаяна3 буддизми Хитойга таркатишган деган икки шахснинг фаолиятига юксак бахо беришади4. Агар давр жихатдан Хитойда буддизм билан боглик жараёнларга эътибор берсак, милоддан аввалги I асрлардан милодий II асрга кадар хитойликлар дин хакида маълумотларга эга булган. II асрдан бошлаб то 1У-У асрга кадар хорижлик будда рохиблари кадимги Хитой жамиятида буддизмнинг таркалиши учун кенг микиёсида ишлар олиб борган. ЬП асрларда Кушон империяси (милодий ЫУ) сиёсий хариталарига назар солсак, айникса Канишка даврида (78-102 йй.) Шаркий Туркистоннинг шаркий шахарлари Турфон, Дунхун худудларига кадар диний маданий таъсирига эга булган5. Хдтто 295-299 йилларда таваллуд топган, умрининг охирига кадар Хутан шахрида яшаган хитойлик рохиб Чжу Сишинг маълумот беришича, уша даврда Такламакон чулининг атрофидаги шахарларда буддизм маданияти юксак ривожланган булган6. Албатта бу ходисалар Кушон империясининг Буюк Ипак йулидаги сиёсий маданий жараёнлардаги устунлиги билан боглик булган. Айрим хитойлик олимлар Кушон давлати энг гуллаб яшнаган ва кудратли хукмдори Канишка даврида мамлакатнинг шаркий чегараси Помир тогига кадар борган, деган нотугри хулоса беради7.

1 ХоджаевА. Из истории древних тюрков (сведения древнекитайских источников). - Алматы, 2011. - С. 201.

2 Махаяна - (санскритча — катта арава (катта доира), нажот топишнинг кенг йули) буддизмнинг 2 асосий оким (хинаяна билан бирга)дан бири. Милоднинг бошларида кенг таркалган. Махаяна рухий камолот ахсига риоя этувчи, худога илтижо килувчи, рохибларга инъомлар бериб ёрдам килувчи хар кандай диндор нажот топиши мумкин, деб хисоблайди.

3 Хинаяна - (санскритча кичик арава (кичик доира) ёки нажот топишнинг тор йули) — буддизмнинг (махаяна билан бирга) икки асосий окимидан бири, унинг монахлик шакли. Хинаянада сансара исканжасидан халос булишга интилувчининг узи киладиган харакати асосий ахамиятга эга. Хинаянанинг асосий коидалари мил. авв. I асрлардан илгарирок ёзилган матнларда, шу жумладан, трипитакада баён килинган.

4 Фанг Х,ао. Чжунгши жяотунгши шангшя (ЙШ.ФЙЙЖ^^Хитой ва Гарб алокалари тарихи 1 жилд). -Шангхай, 2008. - Б.91.

5 https://uz.wikipedia.org/wiki/Kushon podsholigi

6 Хужаев А. Буюк ипак йули: муносабатлар ва такдирлар. - Тошкент, 2007. - Б. 159.

7 Су Бай. Каогу фашян юй чжунгши венхуажяолю (ШЙ. -Археологик топилмалар ва Хитой Fарб маданий алокалари). - Пекин, 2012. - Б. 39.

489

Кадимда хитойликлар будда дини хакидаги маълумотлардан хабар топгандан сунг, узидан гарбдаги давлатлар билан маданий алокалар жараёни янада кучаяди. Гарчи бу даврда Хитойда шаркий Хан (25-220) давлатининг бекарорлашув даври бошланган булсада, гарб билан муносабатларига таъсир килмаган. Ани шу даврларда Кушон империяси, Кангкия 8 (академик К.Шониёзов асарида Канг, хитойча Кангжюй, А.Ходжаев асарида Кангкия) давлати, Хдндистон ва Парфия давлатидан булган куплаб рохиблар жамоаси Хитойга будда конунларини таргиб килиш учун келади. Айникса, марказий осиёлик махаллий рохиблар сони Хитой шахарларида купая бошлайди. Милодий II-IV асрларга келиб кушонлик ва кангкиялик будда рохиблар, элчилар Хитойда буддизмни ёйишга жуда катта жонбозлик курсатишган.

Бу даврга кадар будда динининг Марказий Осиёдаги асосий марказлари Термиз, Балх, Куча, Хутан ва Дунхуанг шахарлари хисобланган. Хитойликлар Хитойга борган чет эллик рохиблар билан мулокат жараёнида уларнинг махаллий исми талаффузда бироз кийинчилик тугдиргани боис, уларнинг исмига купрок уз давлатининг хитойча номланишидаги бош иероглифини кушиб фамилия исм сифатида куллашган. Шу боисдан хитой манбаларида учраган аксарият марказий осиёлик рохиб ва савдогарларнинг хитойча исмларини асл махаллий исми дейиш хато хисобланади. Бундай анъана уша даврда хитойча ёзма манбаларда сакланиб колган булиб, рохибларнинг Марказий Осиёнинг кайси давлатидан келганлигини билиб олиш мумкин. Жумладан, хитой тилидаги манбаларда кадимги хитойликлар Кангкия (Канг) давлатидан борган рохиблар исмининг бош иероглифини канг (^) билан ёзишган. Кушон давлатидан борганларга чжи ( ^ кад.укЦие), Парфия давлатидан борганларига эса ан иероглифларини кушишган. Х,индистондан борганларга чжу (^) иероглифи билан ёзишган. Бирок чжу фамилиясини олганларнинг келиб чикиши хар доим хам Х,индистондан булавермаган.

Кушон давлатидан булган Локаксема9 (хит.ук. Чжи Луожячен / ^ЙШЩ ), Чжи Яо, Чжи Лянг ва Чжи Чян Хитой будда тарихида парфиялик рохиб Ан

8 K,aHf давлати мил.авв. III асрнинг бошларида Марказий Осиёда вужудга келиб, милоднинг V аср урталаригача мавжуд булган.

9Голландиялик хитойшунос олим Эрик Зурчер тадкикотларида мазкур рохибнинг хитойча исми Чжи Луожячен эмас, балки Чжи Луожячян / Zhi Loujiaqian деб келтирилган. Унинг исмидаги охирги иероглиф Щ/lS дея чян / qian сифатида кайд этилган (Каранг: Zürcher, E. (Erik). The Buddhist conquest of China : the spread and adaptation of Buddhism in early medieval China / by E. Zürcher ; with a foreword by Stephen F. Teiser-3d ed. - Leiden, 2007. - PP. 15.). Бирок хитойча илмий луFатларда мазкур иероглиф чен сифатида укилиши келтирилади (Каранг: Цих,ай «Sf/fi-Сузлар денгизи». - Шангхай, 1979. - Б.402)

Шигао билан бир вактда будда дининг хитойчага таржима килган дастлабки рохиблар хисобланади, уларнинг таржималари хакида замонавий хитой тадкикотчилари бир канча ишларни хам олиб борган. Шу билан бир каторда Кангкия (Канг) давлатидан Канг Жюй ва Канг Мэншянг(^^й^) савдогарлар билан Лоянгга бориб будда текстларини (махаяна ва хинаяна)ни хитой тилига таржима килишган10.

Айникса III асрнинг иккинчи ярмидан сунг Хитойда сиёсий жараёнлар кучайиб, шаркий Хан давлати парчаланиб кетади. Унинг урнида уч подшолик Вей (220-265), Шу (221-263) ва Ву (229-280) давлатлари пайдо булади. Шу даврда Лоянг шимолий пойтахт сифатида асосий ягона шахарга айланди. Айни шу жараёнларда будда дини (хинаяна) ёйилиш таъсири кучайди. Бунда Кангкия давлатидан булган Канг Сенгхуэйнинг хизмати бекиёсдир. Ву давлатининг биринчи императори Да-ди (Буюк император, асл исми Сун Чюан ШШ - 222252) даврида мамлакатда икки йирик будда вакили кушонлик Чжи Чян ва кангкиялик Канг Сенгхуэй жамиятнинг ижтимоий хаётига катта таъсир килади. Дастлаб 221-229 йиллар Да-ди даврида пойтахт Вучангда (кейин пойтахт Жянйега кучиради) 3 та будда таржимони булган. Шулардан Чжи Чян ва Канг Сенгхуэй икки шахснинг мехнати натижасида дин давлат даражасига чикади ва Ву давлатининг расмий дини деб эълон килинади. Айникса, Канг Сенгхуэй жамиятдаги махаллий Конфуций таълимотини хам чукур урганади. Хдтто у хукуматда конфуцийлик таълимотидаги хукумат тамойилларини тушунтириб бера оладиган шахс булган. Сенгхуэй ёшлигида отаси билан хоз. жанубий Хитойга савдо ишлари билан келиб колади. Бу даврда хоз. Ветнамнинг шимолий кисмидаги савдо шахарлари чет эллик савдогарлар билан гавжум булган. Бу ерда нафакат марказий осиё лик савдогарлар балки узок Рим империясидан келган савдогарлар хам савдо ишлари билан келган.

Хулоса урнида таъкидлаш жоизки, ЬУЕ асрларда ёзилган кадимги хитой манбаларида будда динининг Хитойга кириб боришида парфиялик ва хиндистонлик рохиблардан ташкари, марказий осиёлик жумладан Кушон ва Кангкия давлатидан булган бир канча рохиблар тилга олинади. Уша даврда ёзилган манбага мувофик хатто улар хиндистонлик рохиблардан олдин Хитойга бориб уз фаолиятларини олиб борганлар. Колаверса, замонавий хитойлик тарихчилар томонидан уларнинг Хитойдаги ишлари хакида юксак бахо беришади.

10 Васильев Л. С. Кушаны и проникновение буддизма в Китай // Центральная Азия в Кушанскую эпоху, том II. -Москва, 1975. - С. 213.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Ходжаев А. Из истории древних тюрков (сведения древнекитайских источников). - Алматы, 2011.

2. Фанг Х,ао. Чжунгши жяотунгши шангшя (ФШ^Ж^.^ Хитой ва Еарб алокалари тарихи 1 жилд). - Шангхай, 2008.

3. Хужаев А. Буюк ипак йули: муносабатлар ва такдирлар. - Тошкент, 2007.

4. Су Бай. Каогу фашян юй чжунгши венхуажяолю (ШЙ. Щ^ЖМ^ФШ^

-Археологик топилмалар ва Хитой гарб маданий алокалари). - Пекин,

2012

5. https://uz.wikipedia.org/wiki/Kushon podsholigi

6. Цихай «^Ш-Сузлар денгизи». - Шангхай, 1979.

7. Zürcher, E. (Erik). The Buddhist conquest of China : the spread and adaptation of Buddhism in early medieval China / by E. Zürcher ; with a foreword by Stephen F. Teiser-3d ed. - Leiden, 2007.

8. Васильев Л. С. Кушаны и проникновение буддизма в Китай // Центральная Азия в Кушанскую эпоху, том II. - Москва, 1975.

9. Mirzaxmedova, H. (2020). TERMS MADE FROM THE ORIGINAL IRANIAN VOCABULARY IN PERSIAN. Philology Matters, 2020(1), 137-145.

10. Омонов, К. Ш. (2019). Stereotype phrases and their place in providing formality to the text. Молодой ученый, (28), 259-261

11. Nasirova, S. A. (2020). CONCEPTS OF ФШ &Ш" CHINESE DREAM" AND Щ ^ Ш " COMMUNITY OF THE ONE FATE OF HUMANITY"-A LINGUISTIC AREA. Journal of Central Asian Social Studies, 7(01), 05-14.

12. Хашимова, С. (2019). On some features of teaching foreign language for students of non-philological areas at the initial stage. Евразийское Научное Объединение, (1-6), 334-338.

13. Халмурзаева, Н. Т. (2020). ТИПОЛОГИЯ ЯПОНСКОГО КОММУНИКАТИВНО-ДЕЛОВОГО ЭТИКЕТА. Вестник науки и образования, (14-2 (92)).

14. Рихсиева, Г. Ш. (2014). ОЛИЙ ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИ РЕЙТИНГИ-СИФАТ ВА ТАРА^КИЁТ ОМИЛИ. ОПу ta'lim taraqqiyoti istiqbollari= Perspectives of higher education development= Перспективы развития высшего

образования: To 'plam № 2/ma'sul muharrir MA Rahmatullayev.-Издателъство: Vita Color Т.: 2014.-161 b., 29.

15. Mirzakhmedova, H. V., Omonov, K. S., & Khalmurzaeva, N. T. (2021). METHODS OF IMPROVING LANGUAGE SKILLS USING MEDIA SOFTWARE. Journal of Central Asian Social Studies, 2(03), 47-55.

16. Hashimova, S. A., & Nasirova, S. A. (2021). FEATURES OF FORMING OF ANIMATED NOUNS WITH THE AFFIXES IN MODERN CHINESE LANGUAGE. Journal of Central Asian Social Studies, 2(04), 1-10

17. Mirzakhmedova, K. V. (2021). Comparative Analysis of General Words-Terms In Persian and Uzbek Languages. Psychology and Education Journal, 58(1), 10501056.

18. Omonov, Q. S. (2019). THE WAYS OF OFFICIALISATION OF THE DOCUMENTS AND THE PROBLEM OF LEGITIMIZATION OF THE TEXT. Научные вести, (7), 43-51.

19. Abdullaevna, N. S. (2020). Lexical-semantic and cognitive specifics of political discourse (based on si jinping's speeches). ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 1086-1092.

20. Abdullayevna, H. S. (2020). Peculiarities of the formation of animated nonsignificant using suffixing in the modern chinese language. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(5), 1504-1511.

21. Khalmurzaeva, N. T. (2020). Peculiarities of intercultural understanding in Uzbek and japanese verbal communication. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(11), 1473-1481.

22. Abbasi, S., & Mirzakhmedova, K. (2021). THE CULTURAL COMMONALITIES OF IRAN AND UZBEKISTAN (From the perspective of the Persian language and literature history). Journal of Central Asian Social Studies, 2(01), 1-8.

23. Nasirova, S. A., Hashimova, S. A., & Rikhsieva, G. S. (2021). THE INFLUENCE OF THE POLITICAL SYSTEM OF CHINA ON THE FORMATION OF SOCIAL AND POLITICAL TERMINOLOGY. Journal of Central Asian Social Studies, 2(04), 10-17.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.