Научная статья на тему 'ХХРДА АХБОРОТ-МАФКУРАВИЙ ХАВФСИЗЛИКНИ ТАЪМИНЛАШ МАСАЛАЛАРИ'

ХХРДА АХБОРОТ-МАФКУРАВИЙ ХАВФСИЗЛИКНИ ТАЪМИНЛАШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
77
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
axborot va mafkuraviy urush / axborot xavfsizligi / axborot xavfsizligi tizimi. / information warfare / information security / to ensure information security system

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Умаров, Хайрулла

Ushbu maqolada XXRda axborot va mafkuraviy xavfsizlikni ta'minlash masalasi muhokama qilinadi. Bu boradagi faoliyatning asosiy yo‘nalishlari ko‘rib chiqilib, ochib berilgan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF PROVIDING INFORMATIONAL-IDEOLOGICAL SECURITY IN PRC

This article is dedicated to ensuring information security in PRC. The main directions of activity in this direction are considered and revealed.

Текст научной работы на тему «ХХРДА АХБОРОТ-МАФКУРАВИЙ ХАВФСИЗЛИКНИ ТАЪМИНЛАШ МАСАЛАЛАРИ»

'Uzbekistan-China: development of R VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 26

cultural, historical, scientific and Q ISSN 2181-1784

economic relations" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

XXP^A AXEOPOT-MA^KYPABHH XAB^CH3^HKHH TAtMHRtfAm

MACA^A^APH

d https://doi.org/10.5281/zenodo.7336726

Хайрулла Умаров

сиёсий фанлар номзоди, доцент

Аннотация. В данной статье рассматривается вопрос обеспечения информационно-идеологической безопасности в КНР. Рассмотрены и выявлены основные направления деятельности в данном направлении.

Ключевые слова: информационно-идеологическая война, информационная безопасность, система обеспечения информационной безопасности.

Annotation. This article is dedicated to ensuring information security in PRC. The main directions of activity in this direction are considered and revealed.

Key words: information warfare, information security, to ensure information security system

Глобаллашув жараёнинг кучайиб бориши ахборот-мафкуравий хавфсизликни таъминлаш масаласини тобора долзарблашиб боради. Ахборот-мафкуравий уруш глобаллашув жараёнининг махсули булиб, хозирги шароитда у мафкуравий таъсир утказишнинг нихоятда уткир куролига айланиб, турфа хил сиёсий кучлар ва марказларнинг манфаатларига хизмат килаётганини айтиш уринли.

Инсоният тарихида чукур из колдирган кудратли шахслар харбий аслахалардан минг чандон устун турган «ахборот куроли»дан самарали фойдаланиб келганлар.

Замонавий Ахборот-мафкуравий урушнинг асослари ХХ асрнинг 60-йилларидан бошлаб амалиётга жорий этилиб келинмокда. Ахборот хуружи ракиб саналган ёки геосиёсий манфаатлар доирасида жойлашган давлатлар миллий манфаатларига салбий таъсир курсатиш, ички сиёсатида ижтимоий баркарорликни издан чикаришда хам арзон, хам самарали амалиёт саналади.

Хусусан, ахборот-мафкуравий урушни олиб бориш А^Шда Миллий хавфсизлик агентлиги (NSA) [1] ва А^Ш Глобал медиа агентлиги [4] (USAGM, 1999 йилдан фаолиятини бошлаган, 1953 йилдан 1999 йилгача - Ахборот агентлиги, USIA) [2], ХХРда эса хукумат кошидаги Таргибот ва ташвикот маркази хамда Давлат хавфсизлик вазирлигининг махсус булинмасига юклатилган.

Бугунги кунда уз геосиёсий ва геоиктисодий манфаатларига эришиш, халкаро майдонда етакчилик учун ракобат олиб бораётган кучлар «ахборот хужуми»га алохида эътибор каратмокдалар. Бундай холатларни хорижий оммавий ахборот воситаларида, ижтимоий тармокларда, юртимиз радио ва теледастурларида, реклама роликларида кузатиш мумкин.

Миллий хавфсизлик ва ижтимоий баркарорликни таъминлашда, биринчи навбатда, хар бир халкнинг онгу тафаккурининг шаклланишига эътибор каратиш, уларнинг дунёкарашини кенгайтириш масалаларини талаб килади. Шу боис, маънавий-маърифий ва таргибот тизимини такомиллаштиришни, давлат органлари фаолиятини мувофиклаштириш долзарб масалалар сирасига киради.

ХХР Х,арбий фанлар академияси ходимлари, харбий хизматчилар Ван Баоцунь ва Ли Фэй: «Ахборот хавфсизлиги хам тор маънода, хам кенг маънода кулланилади. «Жанг майдонидаги ахборот уруши» деб аталувчи тор маънода «кумондонлик ва бошкарув

'Uzbekistan-China: development of cultural, historical, scientific and economic relations"

VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 26

ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

уруши»нинг мохиятини ташкил этади ... Кенг маънода «ахборот уруши» тизимини яратиш мухим ахамият касб этади. Бунда харбий/хавфсизлик даражаси билан бирга: 1) ракиб давлатнинг ахборот тизимига зарба бериш; 2) ракиб ахборот окимига зарба бериш; 3) жамиятни бошкариш хамда акс таъсирларга тегишли жавоб бера олиш тизими имкониятларини чеклашни назарда тутади [3].

Хитой Хал; Республикаси коммунистик мафкура асосида таркиб топган булсада, миллий мафкура асосан хитой маданияти асосига курилган. Мазкур концепция Ден Сяопин томонидан ХХ асрнинг 80-йилларида илгари сурилган «Мушук окми ё кора - фарки йук, асосийси сичкон тутса бас» гояси ётади. Яъни, коммунистик давлатлаги хитойликми, ёки хорижда истикомат килувчи хитойликми, фарки йук. Энг мухими барча хитойликлар бирлашишлари даркорлиги гояси ётади.

Мазкур гоянинг амалга оширилиши ва унинг устидан назорат этилиши Хитой коммунистик партияси Марказий кенгаши Ахборот ва таргибот булими томонидан амалга оширилади. Мазкур булим асосий курсатмаларни ишлаб чикади хамда барча худудий бошкармаларга тегишли курсатмалар беради [5].

Таргибот тизими самарадорлигини ошириш максадида Хитой хукумати томонидан олиб борилаётган фаолият тахлили узаро боглик булган куйидаги йуналишларда фаолият олиб борилганини курсатади:

1. Нашриёт ва ОАВ йуналиши.

2. Ижтимоий тармоклар йуналиши.

3. Оммавий таргибот ва ташвикот йуналиши.

4. Таълим - Халк таълими ва Олий укув юртлари йуналиши.

5. Илмий-тадкикот йуналиши.

6. Маданий-окартув ишлари йуналиши.

Мазкур йуналишлар давлат бошкарувининг барча марказий ва худудий боскичларини камраб олган булиб, ахборот сохасида ягона давлат сиёсатини таъминлаб беради.

Хитойда мафкуравий гояларнинг илгари сурилишида таргибот воситаларининг барча турларидан фаол фойдаланилади. Ташки рекламаларнинг барчаси хитой маданияти ва конфуцианлик гоялари билан сингдирилган булишига алохида эътибор каратилади. Хитой телевидениеси ва радиоси мафкуравий гояларни илгари суришда мухим восита сифатида каралади.

ХХР раиси Мао Цзэдун ижтимоий муаммоларни хал этиш борасида: «Биз 'Совет Иттифоки тажрибаси асосида урганиш' шиорини илгари сурганмиз; бирок биз хеч качон унинг колок тажрибаси асосида урганишни назарда тутмаганмиз. Унинг колок тажрибаси борми? Бор. Масалан, гайри тафаккур эгаларига карши куч ишлатилган. Бизда эса, бу иш билан ташкилот ва мактаблар шугулланишган. Биз барчани мазкур масалага жалб этиб, асосий ургуни ижтимоий хавфсизлик масаласига каратганмиз».

ХХРда мафкуравий таргибот фукароларнинг ёшлик чогидан, яъни мактабгача таълим муассасаларидан бошланади. Мактаб хамда ОУЮларида таргибот ишларига жиддий эътибор каратилади.

Ижтимоий тармоклар устидан назорат ХХР хавфсизлик хизмати ваколатига киритилган ва бу борада Хитой миллий дастурий таъминот ишлаб чикилган булиб, Google урнига Baidu браузери, Telegram урнига WeChat, QQ ижтимоий тармоги каби дастурлардан фойдаланиш йулга куйилган. Боз устига Интернет тармогига чикиш учун хар бир фукаронинг уз логини булиб, ким, нима хакида ёзаётгани назорат килиб борилади.

Ахборот-мафкуравий хавфсизликни таъминлаш борасида ХХР тажрибасини урганиш, ахборот хуружини бартараф этиш максадида ахборот хавфсизлигини таъминлаш борасида хукукий, тузилмавий ва гоявий асосларни узида мужассам этган ягона давлат сиёсатини

Uzbekistan-China: development of cultural, historical, scientific and economic relations"

VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 26

ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

ишлаб чикиш зарурлигини курсатиб бермокда. Бу борада, ахборот хавфсизлигини таъминлаш, ташки хуружлар манбаларини аниклаш, бахолаш ва башорат килиш, давлат хокимияти органлари ва ахборот-матбуот хизматлари фаолиятини мувофиклаштириш, мамлакат миллий манфаатларининг ахборот сохасидаги миллий манфаатларини кафолатли таъминлаш, ички ижтимоий-ахборот тизимларини яратиш мухим ахамият касб этади. REFERENCES

1. National Security Agency/Central Security Service // https://www.nsa.gov

2. US Agency for Global Media: USAGM // https://www.usagm.gov

3. Wang Baocun, Li Fei. Information Warfare // Liberation Army Daily, 13 June 1995. - Url-adress: https://irp.fas.org/world/china/docs/iw_wang.htm

4. Опубликован проект бюджета Агентства США по глобальным медиа // www.svoboda.org/a/29830353.html

5. ш # m ш m . & //

http://www.mohrss.gov.cn/xxgk2020/fdzdgknr/zzjg/zsdw/201802/t20180206_288041.html

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.