Научная статья на тему 'ХAТAРИ ХУШУНAТ ДAР OИЛA ВA РOҲҲOИ ПЕШГИРИИ OН'

ХAТAРИ ХУШУНAТ ДAР OИЛA ВA РOҲҲOИ ПЕШГИРИИ OН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
мунoсибaтҳoи oилaвӣ / хушунaти хoнaгӣ / вaзъи иљтимoиву иқтисoдӣ / хaтaри хушунaт дaр oилa / сaлoмaтӣ вa ҳaёти зaн / family relations / domestic violence / social and economic condition / risk of violence in the family / health and life of women / types of violence

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Юсупoвa Зaринa Шaрoфитдинoвнa

Хaтaри хушунaт дaр oилa вa миқёси тaъсири oн мaвриди тaҳлил қaрoр гирифтaaст. Зикр гардидааст, ки ба сабаби аз лиҳoзи таркиб серзина будани хушунати хoнагӣ oн ба гуруҳи мушкилoти дoрoи асoси иҷтимoӣ-фарҳангӣ дoхил мешавад. Фарқи байни хушунати хoнагӣ ва низoи oилавӣ муайян карда шудааст. Тавсифи мухтасари чoр намуди хушунати хoнагӣ пешниҳoд гардидааст. Таъкид шудааст, ки хушунати хoнавoдагӣ ба салoматӣ ва ҳаёти зан таҳдиди ҷиддӣ ба миён меoрад. Зикр шудааст, ки aмaлиёти хушунaт ҳaттo aгaр бa муқoбили як нaфaр рaвoнa шудa бoшaд ҳaм, ҳaмaи aъзoёни бoқимoндaи oилa чун шoҳиди хушунaт oқибaтҳoи психoлoгии oдaмoни ҷaбрдидaрo бaрoбaри ӯ aз сaр мегузaрoнaнд. Сабабҳoи асoсии хушунати хoнагӣ oшкoр ва тавсиф карда шудаанд. Рoҳҳoи пешгирӣ кардани хушунати хoнагӣ, аз ҷумла баланд бардoштани сатҳи тарбия, ҷoннoк кардани фаъoлияти нoзирoни минтақавӣ, тақвияти фаъoлияти намoяндагoни дин, ҷoрӣ намудани хизматрасoниҳoи равoнӣ, ҳуқуқӣ ва иҷтимoӣ ва ғайра пешниҳoд шудаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DANGER OF FAMILY VIOLENCE AND WAYS OF ITS PREVENTION

The subject of the article analysis is the risk of domestic violence and the scale of its impact. It is noted that, due to the multi-level composition of domestic violence, its risk is included in the group of problems that have a sociocultural basis. The difference between domestic violence and family conflict is determined. A brief description of four types of domestic violence is presented. It is emphasized that domestic violence poses a serious threat to the health and life of women. It is noted that even if an act of violence is directed against one person, other family members, as witnesses to the violence, suffer the psychological consequences transmitted by the victim. The main causes of domestic violence are identified and described. Ways to prevent domestic violence have been proposed, including increasing the level of education, stimulating the activities of regional inspectors, strengthening the activities of religious representatives, introducing psychological, legal and social services, etc.

Текст научной работы на тему «ХAТAРИ ХУШУНAТ ДAР OИЛA ВA РOҲҲOИ ПЕШГИРИИ OН»

УДК 347.6

DOI 10.24412/3005-849X-2024-2-32-39

ХАТАРИХУШУНАТ ДАР Юсупова Зарина Шарофитдиновна, муаллимаи

ОИЛА ВА РОХХОИ калони кафедраи ууцуци конститутсионии ДДХрСТ ПЕШГИРИИ ОН (Худжанд, Таджикистан)

ОПАСНОСТЬ СЕМЕЙНОГО Юсупова Зарина Шарофитдиновна, ст.

НАСИЛИЯ И ПУТИ ЕГО преподаватель кафедры конституционного права ПРЕДУПРЕЖДЕНИЯ ТГУПБП (Худжанд, Таджикистан)

DANGER OF FAMILY Usupova Zarina Sharofitdinovna, senior lecture of VIOLENCE AND constitutional law department under TSULBP WAYS OF ITS PREVENTION (Khujand, Tajikistan) e-mail: zyshl981@mail.ru

Хатари хушунат дар оила ва мицёси таъсири он мавриди тащил царор гирифтааст. Зикр гардидааст, ки ба сабаби аз лщози таркиб серзина будани хушунати хонаги он ба гурууи мушкилоти дорои асоси ицтимой-фаруангй дохил мешавад. Фарци байни хушунати хонаги ва низои оилави муайян карда шудааст. Тавсифи мухтасари чор намуди хушунати хонаги пешнщод гардидааст. Таъкид шудааст, ки хушунати хонаводаги ба саломати ва уаёти зан таудиди циддй ба миён меорад. Зикр шудааст, ки амалиёти хушунат уатто агар ба муцобили як нафар равона шуда бошад уам, уамаи аъзоёни боцимондаи оила чун шоуиди хушунат оцибатуои психологии одамони цабрдидаро баробари у аз сар мегузаронанд. Сабабуои асосии хушунати хонаги ошкор ва тавсиф карда шудаанд. Роууои пешгири кардани хушунати хонаги, аз цумла баланд бардоштани сатуи тарбия, цоннок кардани фаъолияти нозирони минтацави, тацвияти фаъолияти намояндагони дин, цорй намудани хизматрасониуои равони, ууцуци ва ицтимой ва гайра пешниуод шудаанд.

Калидвожах;о: муносибатуои оилави, хушунати хонаги, вазъи илтимоиву ицтисоди, хатари хушунат дар оила, саломати ва уаёти зан

Предметом анализа является риск насилия в семье и масштабы его воздействия. Отмечается, что, ввиду многоуровневого состава домашнего насилия, его риск включен в группу проблем, имеющих социокультурную основу. Определена разница между домашним насилием и семейным конфликтом. Представлена краткая характеристика четырех видов домашнего насилия. Подчеркнуто, что домашнее насилие представляет серьезную угрозу здоровью и жизни женщины. Отмечается, что, даже если акт насилия направлен против одного человека, остальные члены семьи как свидетели насилия страдают от психологических последствий, переданных жертвой. Выявлены и описаны основные причины домашнего насилия. Предложены пути предотвращения домашнего насилия, в том числе повышение уровня образования, стимулирование деятельности региональных инспекторов, усиление деятельности религиозных представителей, внедрение психологических, юридических и социальных услуг и т.д.

Ключевые слова: семейные отношения, насилие в семье, социально-экономическое положение, риск насилия в семье, здоровье и жизнь женщины, виды насилия

The subject of the article analysis is the risk of domestic violence and the scale of its impact. It is noted that, due to the multi-level composition of domestic violence, its risk is included in the group of problems that have a sociocultural basis. The difference between domestic violence and family conflict is determined. A brief description offour types of domestic violence is presented. It is emphasized that domestic violence poses a serious threat to the health and life of women. It is noted that even if an act of violence is directed against one person, other family members, as

witnesses to the violence, suffer the psychological consequences transmitted by the victim. The main causes of domestic violence are identified and described. Ways to prevent domestic violence have been proposed, including increasing the level of education, stimulating the activities of regional inspectors, strengthening the activities of religious representatives, introducing psychological, legal and social services, etc.

Key words: family relations, domestic violence, social and economic condition, risk of violence in

the family, health and life of women, types of violence

Хушунати оилавй мачмуи мушкилоти ичтимоиест, ки халли он аз бисёр чихат, хам ба хусусияти усулхои истифодашаванда ва технологияи расонидани ёрии саривадтй ба чабрдидагони хушунати хонагй ва хам ба дохил намудани ин масъала ба рузномаи сиёсати ичтимоии давлат вобаста аст. Аз сабаби он ки хушунати хонагй таркибан серзина мебошад, онро ба гурухи мушкилоте дохил мекунанд, ки асоси ичтимоию фархангй дорад. Ин маънои онро дорад, ки халли бомуваффадияти ин масъала аз бисёр чихат ба салохиятнокии фархангии ташкилотчиёни кори ичтимой марбут аст.

Барои мутахассиси салохиятнок шудан дар сохаи ташкили ёрй ба чабрдидагони хушунати хонагй ба кормандони ичтимой дар навбати аввал зарур аст, ки ба мавзуи кор анид сарфахм раванд: хусусиятхои хушунати хонагиро донанд, инчунин фардхои асосии ходисаи хушунатро аз низои оилавй фахманд.

Масоили хушунати оилавй аз чониби олимон - равоншиносон Давлатов М., Муминова С., худудшиносон Махмудов М.А., ^аюмов А.К., Тагаева С.Н., Урунова С.В. чомеашинос-файласуф Кувватова А. ва дигарон мавриди омузиш дарор гирифтааст.

Яке аз хусусиятхои асосии хушунати хонагй мавчудияти ходисахои (паттерн) аз лихози вадт такроршавандаи намудхои зиёди хушунат (чисмонй, шахвонй, рухй ва идтисодй) мебошад. Мавчуд будани паттерн нишондихандаи мухимми тафовути хушунати хонагй аз низои одии оилавй ба шумор меравад. Мухаддид, равоншинос ва мутахассиси намоёни амрикой оид ба масъалахои хушунати оилавй Ленор Уокер дар таддидоти худ бори аввал чунин таъкид намуд: "Барои он ки низои оилавй ба хушунати хонагй табдил ёбад, он бояд лоадал ду маротиба такрор ёбад". Бар хилофи низои оилавй, ки хусусияти махдудй ва алохидагй дорад, хушунат асоси низоманд дорад ва аз ходисахои паи хам руйдиханда иборат аст. Низоъ одатан дар атрофи ягон масъалаи мушаххас пайдо мешавад, ки онро хал кардан мумкин аст. Зимни хушунати «музмин» дар оила як кас ба рафтору хиссиёти каси дигар доимо назорат мекунад ё назорат ва идора карданй мешавад, ки дар натича одами гирифтори хушунат метавонад зарар, осеб ё садамаи рухй, идтисодй, шахвони ё чисмонй бинад [8, с. 47].

Тафовути дуюми асосии байни хушунати хонагй ва дигар ходисахои тачовузкорона дар муносибати мутадобилаи объект ва субъекти амалиёти зуроварй зохир мегардад. Бар хилофи чинояте, ки дар куча аз тарафи шахси ношиносе содир шудааст, хушунат дар байни одамони наздик, аз чумла зану шавхар ва дигар аъзоёни оила ба амал меояд.

Бо назардошти ин нудта, мо метавонем вижагихои асосии хушунатро тавсиф кунем.

Хушунати хонагй - силсилаи такроршаванда ва руз то руз афзояндаи тахдири чисмонй, шахвонй, равонй ва идтисодй нисбати наздикони худ бо мадсади хукмронй ва назорат кардан ба онхо мебошад [9, с. 17].

Чуноне таддидотхои дар мамлакатхои гуногун гузаронида шуда нишон медиханд, хусусияти сеюми хушунати хонагй ба мушкилоти гендерй шабохати комил дорад. Махз занхо бештар дучори ин навъи хушунат мешаванд. Масалан, пешниходи оморй аз ИМА ва Канада, ки дар асоси пурсиши занхо ва мардхо, маьлумотх,ои судй ва хисоботи полис гирд

oвapдa шyдaaнд гувохд медиxaнд, ки дap 90-96% xoдиcaxoи xyшyнaти хотагй зaнxo ;ypбoни тaчoвyз мегapдaнд. Ин мaълyмoтpo бaъзе caнaдxoи дигap низ тacди; мекyнaнд.

Тиб;и oмopи Вазopати кopxoи дохилии Точикистон 75% чабpдидагoн занон ва мyтанocибан 25 % чабpдидагoн маpдoн мебошанд. Далели чабpдида бyдани маpдoн низ аз он шахрдат меди^ад, ки новобаста аз чинс тачoвyзгаp бояд баpoи чинояти coдиpкаpдааш мучозот шавад ва ба хдмин монанд новобаста аз чинси чабpдида y cазoвopи кyмак ва х,имоя аз coxтоpxoи даxлдop аст [7,с.24].

Зypoваpй даp оила даp ^ама кишваpxo pyx меди^ад ва хдмзамон ^амчун яке аз намуди чиноят бо;й мемонад. Давлат^о тиб;и ^у^у^и байналмилалй вазифадopанд, ки аз чунин амалхри зypoваpй, хо^ даp со^аи чамъиятй ва хо^ хусусй, пешгиpй намоянд. Даp чyмxypй Точикистон зypoваpй нисбати занон ^амчунон "масъалаи дохилии оилавй" ма^суб мешавад ва то х,ол чинояти oшкopи чиной ё на;зи xy;y^ инсон ба х,исоб намеpавад [5].

Бa нaзap гиpифтaн лозим acт, ки дap xoдиcaxoи xyшyнaт нa фa;aт зaн чaбp мебинaд. Дap бopaи xaтapи xyшyнaт дap oилa вa мицёси тaъcиpи он cyxaн poндa, бa эътибop бояд гиpифт, ки aмaлиёти xyшyнaт, xarro, aгap бa му;обили як нaфap paвoнa шyдa бoшaд xaм, xaмaи aъзoи бо^имоцдаи oилa чун шоуиди xyшyнaт хо^-нохо^ o;ибaтxoи психологии oдaмoни дyчopи хушунат гаpдидаpo бapoбapи y aз cap мегyзapoнaнд. Инpo мyxa;;и;oн «виктимизaтcияи тaкpopйм менoмaнд. Хycycaн ку^^о aндyxy изтиpoб фapo мегиpaд, вa;те мебинaд, ки пaдapaш чи тaвp мoдapaшpo тax;иp мекушд.

Бояд ^йд нaмyд, ки чop нaмyди aмaлиёти зypoвapй, ки дap поён нoмбap кapдa шyдaaнд, мyнocибaтx,oи xyшyнaтнoкpo мyaйян мекyнaнд. Xpдиcaи мyшaxxacи xyшyнaти xoнaгй метaвoнaд, xaмaи чop нaмyд ё чaнде as онх,о ё яке as oнxopo зох,^ кyнaд ё as як шмуд бa нaмyди дигap гyзapaд.

№муди якум вa яке aa шмудхри мaъмyлy xaвфнoктapин, xyшyнaти pавoнй мебoшaд ва он aмaлaн дap тaмoми xoдиcaи xyшyнaти oилaвй мyшoxидa мешaвaд. Хyшyнaти тaкpopшaвaндa боиси aзиятxoи pyx^ cтpеccи бaъди лaтxypй, aфcypдaхoлй, хиссиёти paфънaшaвaндaи тapc, бaъзaн боиси чунин orçибaтxoи чиддй, бa мoнaнди кушиши худкушй мегapдaд. Ин нaмyди хушутат инчунин метaвoнaд боиси aвч гиpифтaни бемopиxoи музмин гapдaд. Aкcapияти пизишкони pyxшинocие, ки бо зaнoни aз xyшyнaт зapapдидa кop мебapaнд чунин мешyмopaнд, ки o;ибaтxoи психологии хушутати xoнaгй нaзap бa xaячoнy гот^об aз caбaби тaчoвyзи беpyнa чиддитapaнд.

Нaмyди дуюми xyшyнaт ин хушушти чисмонй мебошад, ки он аз чунин киpдopxo, бa мoнaнди i^a дoдaн, чaнг зaдaн, пapтoфтaн, бa кaфи дacт/ ё мушт / вa ё пpедметxoи дигap зaдaн, дoштa бугй кapдaн, бо лaFaд зaдaн, acлиxapo иcтифoдa бypдaн, суточ^н ибopaт ad Мувофщи мaълyмoти Русия бaдacтомaдa тa;pибaн сеяки зaнoни Русия xyшyнaти чисмонии шaвxapи худ чaбp мебинaнд. Умyмaн дap Русия pyзе тa;pибaн 36 xaзop нaфap зaн дap oилa лaтy ку6 мешaвaнд. Нaтичaxoи тaд;щoт нишон медиxaнд, ки aз 40 то 75% зaнxoе, ки

тapaфи шapикoни худ бa xyшyнaти чисмонй гиpифтоp мешaвaнд, зaxмxoи чисмонй мебapдopaнд. ^ap сол зиёдa 10 xaзop зaни Русия дacти шaвxap ё xaмзиcти худ xaлoк мешaвaнд [4,с.28]. Дap вилояти СyFди Точикистон бoшaд, бa гуфти муовини paиcи тaшкилoти чaмъиятии Мapкaзи зaнoн " rynpyxœp", Сaбoaт Бобочонов^ дap дaвoми соли 2023 бa Мapкaз 2417 мypoчиат бо маcъалаxoи гуногун ба ;айд гиpифта шудааст, ки аз он бештаpи мypoчиаткyнандагoн aз мушкили xyшyнa1y зypoвapй дap xoнaвoдa мypoчиaт кapдaaнд.

Намуди сеюм ин хушутати шaxвoнй мебoшaд, ки он aз чунин киpдopxo ибopaт ad: бa тaвaccyти ;yввa, тaxдид ё шaнтaж, мaчбyp кapдaн бa aлo;axoи чинсй (тaчoвyз бa номус), мaчбyp кapдaн бa aлo;axoи чинсии бapoи зaн нoмa;бyл, мaчбyp кapдaн бa aлo;axoи чинсй дap xyзypи oдaмoни дигap ё иштиpoки шaxcи сеюм, дapдy oзop pacoнидaн вa осеб

рaсoнидaн бa сaлoмaтии зaн бa тaвaссyти aмaлиёти шaхвoнй [2, с. 77]. Хушушти шaхвoнй aксaр Ba^r тaвъaм бо вгзъияти хyшyнaт дaр oилa бa тaври пинхонй руй медихад. Caбaби ин долобхои гендерй мебошад: дaр Русия чун дaр бисёр момлокотхои дигaри чохон никох aксaр вaдт мaънoи онро дoрaд, ки дaр мaвриди модои шaхвoнирo нaхoстaн зaн худуди бaхснoпaзир дорад. Мувофид тоддидотхое, ки Aссoтсиaтсияи тиббии Амрико дaр солхои i99G-yм гyзaрoнидaaст, a3 30 то 46% зaнхoе, ки a3 хyшyнaти oилaвй чaбр мебинaнд, a3 тaрaфи шaвхaр ё хaмзисти худ бa хyшyнaти шaхвoнй гирифтор гaрдидaaнд.

Дaр Точикистон aсoсaн зaнoнy кyдaкoни гуруххои ичтимой Ba синну соли мyхтaлиф мaвриди хушушт дaрoр мегирaнд. Дaр дaвoми нух мохи соли 2010 зиёдa a3 70% зaнoне, ки бa мaркaзхoи бухронй мyрoчиaт кaрдaaнд, тaкрoрaн мaвриди хyшyнaт дaрoр гирифтaaнд. Аз шyмoрaи умумии мyрoчиaткyнaндaгoн 50,2% бa зyрoвaрии рaвoнй, 25,5% бa якчaнд шмуди зyрoвaрй, 10,3% зyрoвaрии идтисодй, 7,5% бa зyрoвaрии шaхвoнй Ba 6,5% бa зyрoвaрии чисмонй гирифтор шyдaaнд [13].

Нaмyди чорум хyшyнaти идтисодй бyдa, aмaлхoи зеринро дaр бaр мегирaд: дaст кaшидaн aз хyрoндaнy пyшoнидaни кyдaкoн, пинхон дoштaни дaрoмaд, сaрф кaрдaни мaблaFи oилa, мyстaдилoнa дaбyл кaрдaни aксaрияти дaрoрхoи молиявй, нaзoрaти дaтьии хaрaчoт. Aксaр вaдт зaнхo бо сaбaбхoи гуногун &з лихози идтисодй вoбaстaи мaрдoн мебoшaнд: тaвaллyд шyдaни кyдaк, бa кор бaрoмaдaнрo мaнъ кaрдaни шaвхaр, бекорй, поймол кaрдa шyдaни худуди зaн дaр бозори мехдат. Аз тaрaфи дигaр, хaттo, зaнхoе, ки кор мекушнду aз шaвхaрoнaшoн зиёдтaр мaoш мегирaнд, дурбони хyшyнaт мегaрдaнд. Бисёр вaдт шaвхaр мaoши зaнрo пyррa кaшидa мегирaд.

Таддидоте, ки дaр Амрико дaр яке aз тнохгоххои дурбониёни хyшyнaти хoнaгй гyзaрoнидa шуд, нишон дод, ки 70% кyдaкoне, ки дaр шaрoити хyшyнaти oилaвй зиндaгй мекyнaнд, дурбони aмaлиётхoи тaчoвyзкoрoнaи пaдaр (пaдaрaндaр) гaрдидaaнд, илoвa бaр ин тaхминaн нисфи онхо бa хyшyнaтй чисмонй ё шaхвoнй гирифтор шудгянд. Дaр нaтичaи чунин aмaлхoи зyрoвaрй 5%-и ин кyдaкoн бa бемористон aфтoдaaнд [10,с. 34].

Дaр aксaри мaвридхo чaбрдидaгoни хyшyнaти хoнaвoдaгй тaбaдaхoи oсебпaзири aхoлй, aз чyмлa бекорон, сoхибхoнaзaнoн, aшхoсе хaстaнд, ки дaрoмaди зиёди моддй нaдoрaнд, вoбaстaи «чинояткор»-и худ мебoшaнд, яъне дaр хoлaти вoбaстaгй дaрoр дoрaнд. Тaхлили мaвoди солхои 2015-2021 нишон медихад, ки чиноятхои дaр шaрoити хот сoдиршaвaндa aсoсaн дaр oилaхoи носоз, дaр зaминaи хyсyмaти шaхсй, нoрaсoии моддй, рaшк Ba Faйрa бa вучуд меоянд. Дaр бaрoбaри ин, тибди мaълyмoти Рaёсaти хифзи тaртибoти чaмъиятии Baзoрaти корхои дохилии Чумхурии Точикистон, дaр Фехристи прoфилaктикии мaдoмoти корхои дохилй дaр соли 2016 1926 oилaи носолим, 2017-i5i8- 2Gi2, 2Gi9 - i472, 2G2G -1137, 2G2i - 1326 бa дaйд гирифтa шyдaaнд [11,c.178].

Хушутати хoнaгй, ки хусусияти нихонй дорад Ba хеле вaсеъ пaхн шудгяст, бa сaлoмaтй Ba хaёти зaн тaхдиди чиддие бa миён меорад. Aксaрaн дaр иртибот вoбaстa бa хyшyнaти oилaвй, зaн оиди лудо шyдaн гз шaвхaрaш бо дaрoри дaтъи меояд. Аммо, y бо сaбaбхoи вижaи зерин корро кaрдa нaметaвoнaд:

1. Тaрс. Зaне ки оз шaвхaрaш лудо шyдaни ост, aз нидорчуии собид шaвхaрaш метaрсaд (бa холи худ нaмегyзoрaд Ba ё оз хaёт мохрум месозад);

2. Нодонистони худуд Ba имкониятхои худ. Аксори зонхо худудхои донунии худро нaмедoнaнд Ba дор нотичо борои худ шороити орзондои форохом oвaрдa нaметaвoнaнд;

3. Нодоштони лои истидомот;

4. Муоммои идтисодй. Аксори зонхои кишвaри мо моълумоти зорурй надоронд. Faйриимкoн будони тоъмини худ Ba форзондон бо хурокою пушоко, оз чихоти мoлиявй пурро бо шaвхaр достнигар будони зонон, мушкилоти ёфтони чои кори муносиб.

Хушунати оилавй нисбати фарзандон низ лой дошта метавонад, вале он низ дар аксар холатхо дар оила пинхон мемонад.

Кабули Крнуни Чумхурии Точикистон (ЧТ) «Дар бораи пешгирии зуроварй дар оила» дар соли 2013, Барномаи давлатии пешгирии зуроварй дар оила барои солхои 2014-2023, дар соли 2014 дадами мухим дар самти пешгирии зуроварй нисбати занон дар Точикистон буд. Дар Стратегияи миллии рушди Чумхурии Точикистон барои давраи то соли 2030 аз чумлаи афзалиятхои байнисохавй кохиш додани нобаробарии гендерй дар асоси такмили сиёсати таъмини баробарии гендерй дар амал ва пешгирии хама гуна зуроварй нисбати занону духтарон таъкид шудааст.

Бояд таъкид намуд, ки Конун «Дар бораи пешгирии зуроварй дар оила», ки худуди дурбониёни хушунатро муайян мекунад, ба мадомоти мушаххаси давлатй, аз дабили Вазорати корхои дохилй, мадомоти махаллии хокимияти давлатй, мадомоти давлатй оид ба кор бо занон ва оила ваколат медихад, ки чихати пешгирии зуроварй дар оила чорахои гуногун андешанд. Дар донун хамчунин гуфта мешавад, ки чабрдида метавонад ба мадомоти давлатй бо мадсади махкум кардани рафтори шахсе, ки дар оила зуроварй содир кардааст, мурочиат кунад [6].

Дар кишварамон Кумитаи кор бо занон ва оилаи назди Хукумати Чумхурии Точикистон амал мекунад. Кумита алодаи байни дурбониёни зуроварй дар оила ва дигар субъектхоро барои пешгирии зуроварй дар оила хамоханг месозад.

Фаьолияти Кумита аз расонидани ёрии худудй, равонй, тиббй ва бозфиристи намудани дурбониёни зуроварй дар оила ба мадомоти корхои дохилй чихати химоя ва бардарор намудани худудхои онхо иборат аст. Дар Кумита дар фаъолияти худ на танхо бо мадомоти давлатй, балки бо созмонхои байналмилалй ва чамъиятй, фаъолони чомеаи шахрвандй хамкории зич дорад.

Дар Кумита хатти боварии 24-соата бо радами 1313 амал мекунад. Хатти боварй аз чониби лоихаи БР СММ маблаггузорй мешавад. Аксарияти кормандони Кумитаи занон ва оилаи назди Хукумати ЧТ-ро занон ташкил медиханд. Намояндагони Кумита хамасола дар манотиди наздимарзии Точикистон, аз дабили Рашту Шугнон ва Рушон барои занону духтарон мулодоту омузишхо ташкил мекунанд.

Хамчунин дар назди Кумита гурухи кории «Машварати сайёр» фаъолият мекунад, ки ба шахру навохии Точикистон машваратхои худудй ва равонй мерасонад. Кумита дар хамкорй бо марказхои бухронй, аз дабили «Корвони умед», ташкилоти чамъиятии «Хуршед» барои офиятбахшии дурбониёни хушунати хонаводагй, фиристодани онхо ба офиятбахшии шашмоха ва дур нигох доштани онхо аз суиистифодакунандагон мусоидат менамояд. Дар ин муддат чабрдидагони хушунати хонаводагй духтарону занон хунархои гуногунро меомузанд ва ёрии равониву тиббй мегиранд [12].

Дар партави стратегияхо ва барномахои номбаршуда, талошхо барои пешгирии зуроварй нисбати занон тавассути кушишхои хукумат, созмонхои гайрихукуматй ва байналмилалй пурзур гардид. Аммо сарфи назар аз корхои анчомдода, занону духтарон хам дар оила ва хам дар чойхои чамъиятй (дар куча, надлиёт, дахвахона ва гайра), дар чои кор, чабрдидаи зуроварии чисмонй, равонй, идтисодй ва чинсй мегарданд [1,с.6].

7 декабри соли 2022 дар нохияи Шахритуси вилояти Хатлон лоихаи «Пешгирй ва вокуниш ба зуроварии гендерй дар Точикистон» огоз гардид. Ин тархи дусоларо созмони "Занони СММ дар Точикистон" бо кумаки молии бахши мубориза бо маводди мухаддир ва хифзи донуни Вазорати хоричаи Амрико амалй хохад кард.

Лoиxа 40 нафаp намояндагони маpказxoи иттилоотию машваpатии нoxияxo, 12 созмони чомеаи шаxpвандй (СЧ,Ш) ва 10 000 нафаp сокинони навoxии Шаxpи1yз, Иcтаpавшан, Ваpзoб, xамчyнин шаxpи Дyшанбеpo фаpo гиpифт [3].

Пеш aз xaмa дap тaшкили кopи ичтимой бо мacъaлaxoи xyшyнaти xoнaгй бояд бa тaвpи комплексй мyнocибaт шмуд: чaлб кapдaни милиca, xaдaмoти психологй, xaмкopй бо кopмaндoни тиб бо нaзapдoшти мушкилот вa ниxoнй бypдaни кop бо чaбpдидaгoни xyшyнaти хотагй нaбoяд фa;aт кop aз pyи мypoчиaти бевocитaи oнxo оид бa ин мушкилот мaxдyд гapдaд. Инчунин xaнгoми тaшкили ин нaмyди кopи ичтимой бa хусусияти xyшyнaти хошгие, ки дap xaмин чо xoзиp pyй дoдaacт, дикдат дoдaн зapyp ad. Aгap xaнгoми pacoнидaни ёpй, мacaлaн, бa шaxcи aз xoдиcaи нохуш зapapдидa мо бо нaтичaxoи ин xoдиcaи нохуш, ки дигap тaкpop нaмешaвaд, capyкop дoштa бошем, гас дap шapoити xyшyнaти хотагй кopи ичтимой бояд бевocитa дap вa;ти xoдиcaи xyшyнaт, ки бa xaёти зaн тaxдид мекyнaд, гyзapoндa шaвaд. Бa тaвpи дигap ^ем, ;ypбoниёни xyшyнaти xoнaгй бapoи ёpй нa бaъди яктapaфa гapдидaни xoдиca, бaлки дap вa;ти он мypoчиaт мекyнaнд. Мaxз бapoи xaмин кopи ичтимой бо чaбpдидaгoни xyшyнaти хотагй мyнocибaти мaxcycеpo чaлб мекyнaд, ки бо нaзapияи xyшyнaти xoнaгй aœc ёфтaacт.

Сaбaбxoи acocии xyшyнaти хотагй бa a;идaи мо чyнинaнд:

1. Сaбaби xyшyнaт мaйзaдaгй мебoшaд. Мacъaлaи мaйзaдaгй дap xa;и;aт бо мacъaлaи xyшyнaт aлo;aмaнд мебoшaд. Истеъмоли шapoб ;обилияти нaзopaт кapдaн бa paфтoppo пacт мекyнaд, aммo бaйни зaвчaoзopoн мapдxoе xacтaнд, ки xaёти солим бa cap мебapaд вa тaмoкy намекашанду шapoб нaмекашaнд.

2. Даp баъзе xoлатxo зaнxo xyдaшoн xyшyнaтpo бapмеaнгезaнд. Ин a;идaи мaъмyл xaмчyнин он гyвoxй медиxaд, ки мacъaлaи лaтyкyбкapдaни зaнxo мacъaлaи ичтимоист: он дap ;oлaбxoи гендеpй, ки ку^кй бa oдaмoн тaл;ин кapдa мешaвaнд вa чaмъият aз oнxo иcтифoдa мебapaд, pешa дaвoндaacт. Бapaнгеxтaни xyшyнaт чунин мaънй дopaд, ки aгap зaн дигap хел paфтop мекapд, aгap capxaмтap мешуд, мoдapи хуб, зaни хуб мебуд вa XOкaзo, он гox ypo "чaзo дoдaн" лозим нaмеoмaд.

3. Хусусия'щои демoгpaфй вa мадоми ичтимоии oилaе, ки дap он хушушт pyй дoдacт. Лекин xyшyнaти xoнaгй бо тaбa;aю гypyxxoи мyaйяни axoлй мaxдyд нaмешaвaд. Хушунат дap xaмaи гypyxxoи ичтимой, capфи нaзap ca1xи мaълyмoт вa дapoмaдaшoн pyй дoдa метaвoнaд.

Бapoи пешгиpй шмудани xyшyнaти xoнaгй хуб мешуд чунин poxxo иcтифoдa бypдa шaвaнд:

> Баланд бардоштани сат^и тарбия

- Дap oилa, бoFчa, мaктaб, дoнишгox

- Дap мaктaбxo чopй шмудани дapcи «Одоби oилaдopй»;

> Ч,оннок кардани фаъолияти кумитаи ма^алла^о;

- бо нaмoяндaгoни кyмитaи мaxaллa бacтaни «Шapтнoмa оид бa ифшoнoпaзиpй»;

- чоннок кapдaни фaъoлияти кop бо зaнoн, чaвoнoн, paиcoни xaвлиxo;

- дap мaxaллaxo тaшкил кapдaни «Судоои paфи;oнa» aз xиcoби шaxcoни бapyмaнд.

> Чоннок кардани фаъолияти нозирони минтакавП

- зиёд кapдaни вoxиди кopии нoзиpoни мит^^вй;

- aз xиcoби чaвoнoн тaшкил кapдaни гypyxи иxтиёpиён;

- зиёд нaмyдaни вoxиди кopии нoзиp оид бa зypoвapи дap oилa

> Чоннок кардани фаъолияти намояндагони дин

- тaйёp тамудани мyтaxaccиcoни coxaи дин (гypyxи тapFибoтчиён)

- пypзyp кapдaни кopxoи тapFибoти оиди тapзи xaёти солим дap мacчидxo

У Чори намудани хизматрасонщои равонй, зукукй ва ичтимой;

- гузаронидани семинархои омузишй;

- мизхои мудаввар;

- ташкили вохурихо > Хдмкори бо ВАУ

- чопи мадолахо, очеркхо, хабархо ва f;

- намоиши Ток-Шоу;

- аудиоролик, видеоролик ба таври позитивй.

У Корбарии «мултидистиплинари» (зама якчоя)

- хамкории зич байни сохторхои: маориф, тандурустй, ШВКД, кумитаи кор бо занон, кор бо чавонон, ташкилотхои чамъиятиву байналхалдй.

ПАЙНАВИШТ:

1. Аналитический отчет. Оценка ситуации по проявлению гендерного насилия в отношении женщин и девочек в Республике Таджикистан / UNDP-TJK-Pub_2021_06-1_Final_SurveyRU_12102020. -176 с.

2. Бозрикова Т.Н. Судебная практика по насилию в отношении женщин: реалии и особенности. - Душанбе: Ирфон, 2004. - 358 с.

3. В Таджикистане запустили проект по предотвращению и реагированию на гендерное насилие//https://eca. unwomen. org/ru/stories /novosti/2023/01/v-tadzhikistane-zapustili-proekt-po-predotyraschemyu-i-reagirovaniyu-na-gendemoe-msihe (санаи муроциат: 10.05.2024).

4. Горшкова И., Шурыгина И. Насилие над женами в современных российских семьях. -Москва, 2003. - 415 с.

5. Женщины и девушки в Таджикистане в тисках насилия, дискриминации и нищеты // https://www.amnesty.org /en/wp-content/uploads/2021/06/eur 600022009 ru.pdf (Санаи муроциат: 10.05.2024).

6. Закон «О предупреждении насилия в семье». https://www.ilo.org/dyn/natlex/docs/ELECTRONIC /94868/ 111490 /F1123656258/TJK94868.pdf (Санаи муроциат: 10.05.2024).

7. Казаков В., Алимов К., Давлатов М. Противодействие насилию в семье. Информационное учебное пособие для сотрудников правоохранительных органов и учебных центров Республики Таджикистан. -Душанбе, 2016. -136 с.

8. Назарияи гендер дар илмуои гуманитары. / Мацмуаи мацолауо. - Душанбе: Полиграфгруп, 2005. - 39 c.

9. Ни закона, ни справедливости: насилие в отношении женщин в России / под редакцией М. Писклаковой-Паркер, А. Синельникова. - Москва, 2010. - 368 с.

10.Сьюдад Хуарес. Межамериканская комиссия по правам человека / Цитируется по докладу Amnesty Шетайопа1. Сделать права реальностью: обязанность государств бороться с насилием в отношении женщин. Дoступнo нa сaйте: http://amnesty.org.ru/system/files/svaw duties ofstates_Душанбе, 27.12.2019- Sputnik.

11.Тохирзода О.Т. Домашнее насилие как социально негативный феномен и предмет разбирательства по уголовным делам частного обвинения (по материалам Республики Таджикистан и Российской Федерации) //Труды Академии управления МВД России. -2022. - № 2 (62). -С.178. -С.175-182.

12.Шодиева Ш. Семейное насилие в Таджикистане: какие меры нужны, чтобы помочь жертвам?// https'J/саЬаг. asia/ru /semejnoe-nasilie-v-tadzhikistane-kakie-mery-nuzhny-chtoby-pomoch-zhertvam№_ftn4 (Санаи муроциат: 10.05.2024).

13. Эргашева З. Проблему насилия в семье в Таджикистане хотят решить путем принятия закона «O защите от насилия в семье»//https://www.bhr.tj/analytics/problemu-nasilia-v-seme-v-tadzikistane-hotat-resit-putem-prinatia-zakona-o-zasite-ot (Санаимуроциат: 10.05.2024).

REFERENCES:

1. Analytical report. Assessment of the Situation of Gender Discrimination Against Women and Girls in the Republic of Tajikistan. UNDP-TJK-Pub_2021_06-1_Final_SurveyRU_12102020. -176pp.

2. Bozrikova T.N. Judicial Practice in Relation to Women: reality and special features. Dushanbe: Irfan, 2004. - 358pp.

3. Tajikistan launched a project to prevent and respond to gender-based violence//https://eca. unwomen. org/ru/stories /novosti/2023/01/v-tadzhikistane-zapusti-proekt-po-predotvrascheniyu-i-reagirovaniyu-na-gendernoe-nasilie (date of appeal: 10.05.2024)

4. Gorshkova I, Shurygina I. Wife Abuse in Modern Russian Families - Moscow, 2003. - 415pp.

5. Women and Girls in Tajikistan in the Face of Racism, Discrimination and Poverty

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Law "On Prevention of Generation and Family". https://www.ilo.org/dyn/natlex/docs/ELECTRONIC /94868/111490/F1123656258fTJK94868.pdf (Date of access: 10.05.2024)

7. Kazakov V., Alimov K., Davlatov M. Opposition Violence in the Family. Information training manual for employees of law enforcement agencies and educational centers of the Republic of Tajikistan. -Monday, 2016. -136pp.

8. Theory of Gender in Humanitarian Sciences. / Collection of articles. Dushanbe: Polygraph group, 2005. - 39pp.

9. Psklakovoy M., Sinelnikova A. Neither Law nor Justice: generation and relation to women -Moscow, 2010, - 368 pp.

10.Ciudad Juarez. Interamerican СоттШее оп Huma's Right. It is q^ted in the героН of Amnesty International. Do the right thing: it is the state's duty to fight against the generation of women. Available on the website: http://amnesty.org.ru/system/files/svaw duties _of_states_ Monday, 27.12.2019 - Sputnik.

11.Tahirzoda O.T. Domestic Violence as a Social-Negative Phenomenon and the Subject of Investigation in Criminal Cases of Private Charges (based on the materials of the Republic of Tajikistan and the Russian Federation) // Work of the Academy of Management of the Ministry ofInternal Affairs of Russia. - PP. 178. - PP. 175-182.

12.Shodieva Sh. Family Violence in Tajikistan: what measures are needed to help the victim?// https://cabar. asia/ru /semejnoe-nasilie-v-tadzhikistane-kakie-mery-nuzhny-chtoby-pomoch-zhertvam№_ftn4 (Date of appeal: 10.05.2024)

13. Ergasheva Z. They Want to Solve the Problem of Domestic Violence in Tajikistan by Adopting the Law "On Protection of Domestic Violence"//https://www.bhr.tj/analytics/problemu-nasilia-v-seme-v-tadzikistane-hotat-resit-putem -prinatia-zakona-o-zasite-ot (Date of appeal: 10.05.2024)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.