Научная статья на тему 'THE INFLUENCE OF THE MOTHER''S PEDAGOGICAL CULTURE ON THE FORMATION OF THE PERSONALITY OF CHILDREN'

THE INFLUENCE OF THE MOTHER''S PEDAGOGICAL CULTURE ON THE FORMATION OF THE PERSONALITY OF CHILDREN Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
36
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЕМЬЯ / ПРИЗВАНИЕ ЖЕНЩИНЫ-МАТЕРИ / ОБРАЗОВАНИЕ ЖЕНЩИНЫ-МАТЕРИ / ВОСПИТАНИЕ И РАЗВИТИЕ ДЕТЕЙ / ПЕДАГОГИЧЕСКАЯ КУЛЬТУРА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Обидова М.И.

Автор статьи, рассматривая традиционную роль женщины - матери в современном таджикском обществе уделяет особое внимание на влиянии и уровень образования, на целенаправленную воспитательную деятельность в семье. Особо подчеркивается активное участие женщин в деятельности дошкольных и начальных воспитательно-образовательных учреждений, где детям необходимо именно материнская нежность и любовь. Современная женщина-мать в процессе учёбы в высших учебных педагогических, профессиональных учреждениях и в работе с детьми совмещают свою деятельность в семейном и общественном воспитании, так как призвание женщин это всегда быть воспитателем своих детей и детей народа.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЛИЯНИЕ ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ МАТЕРИ НА ФОРМИРОВАНИЕ ЛИЧНОСТИ ДЕТЕЙ

The author of article considering a traditional role of the woman - mothers in a modern Tajik society pays special attention to influence and an educational level, on purposeful educational activity in a family. Active participation of women in activity of preschool and initial upbringing-educational institutions where it is necessary for children parent tenderness and love is especially underlined. The modern woman-mother in the course of study in higher educational pedagogical, professional establishments and in work with children combine the activity in family and public education as calling of women it always to be the tutor of children and children of the people.

Текст научной работы на тему «THE INFLUENCE OF THE MOTHER''S PEDAGOGICAL CULTURE ON THE FORMATION OF THE PERSONALITY OF CHILDREN»

7. Языкова Н.В. Процесс обучения иностранным языкам как предмет профессионально-методической подготовки будущего учителя / Н.В. Языкова // Иностр. языки в школе. - 1994. - № 2. - С. 49-54

ПРОФЕССИОНАЛЬНАЯ ПОДГОТОВКА УЧИТЕЛЯ ИНОСТРАННОГО ЯЗЫКА В ВУЗЕ В КОНТЕКСТЕ ЦЕЛОСТНОГО ПЕДАГОГИЧЕСКОГО ПРОЦЕССА

Профессиональная деятельность учителя иностранного языка в его обучающей функции состоит из трёх основных частей: владение иностранным языком, способность к решению методических задач, способность организовать учебный процесс.

Автор считает, что в процессе профессиональной подготовки учителя иностранного языка необходимо также обратить внимание на следующие функции, которые, в свою очередь, складываются из определенных моментов: эмоциональная поддержка; исследовательская функция; фасилитаторская функция; экспертная функция.

Ключевые слова: профессиональная подготовка, профессиональные качества, профессиональная деятельность, компетентность, педагогический процесс, вуз, учитель, иностранный язык.

PROFESSIONAL TRAINING OF THE FOREIGN LANGUAGE TEACHER AT HIGHER

EDUCATION INSTITUTION IN THE CONTEXT OF COMPLETE PEDAGOGICAL

PROCESS

Professional activity of the foreign language teacher consists of three main parts: foreign language skills, ability to the solution of methodical tasks, ability to organize educational process.

The author considers that in the course of professional training of the foreign language teacher it is also necessary to focus on the following functions which, in turn, consist of certain moments: emotional support; research function; facilitator function; expert function.

Keywords: professional training, professional qualities, professional activity, competence, pedagogical process, higher education institution, teacher, foreign language.

Сведения об авторе:

Абдуллаева Мехриниссо, кандидат педагогических наук, доцент кафедры методики преподавания иностранных языков, декан факультета иностранных языков Худжандского госуниверситета имени академика Б.Гафурова, E-mail: mehriniso25@mail. ru

About the author:

Abdullaeva Mekhrinisso, candidate of Pedagogical sciences, Associate Professor of the Department of methods of teaching foreign languages, Dean of the Faculty of the foreign languages under Khujand State University named after academician B.Gafurov, E-mai:l mehriniso25@mail. ru

ФАР^АНГИ ПЕДАГОГИИ МОДАР ВА МАЩЕИ ОН ДАР ТАШАККУЛИ ШАХСИЯТИ

ФАРЗАНДОН

Обидова МИ.

Донишгоуи давлатии омузгории Тацыкистон ба номи С. Айнй

Маълум аст, ки шоирону нависандагон ва мутафаккирони форсу точик дар асархову навиштахои худ дар радифи он, ки мавкеи падарро болотар гузоштаанд, чойи зан-модарро низ аз падар камтар надонистаанд, агарчй дар байтхои Саъдии бузургвор:

Чу хохй, ки номат бимонда ба чой,

Писарро хирадмандй омузу рой.

Ки гар аклу раъяш набошад басе,

Бимириву аз ту намонад касе.

Ba ё Абyлxacaни Фappyxи:

З-oн ки уогсди ту aндap хама ю^е пaдap аог,

Чун пaдap гаштй, ту aндap xaмa кopИ устод.

мaнзaлaти пaдap аз мoдap бaлaндгap гузоштн шyдa бошад хам, макоми зaн-мoдappo Фиpдaвcии бyзypг дap яке аз бaйтxoи xyд чунин apчгyзоpИ намудааог:

Зи геггИ xaмe панди мoдap нуш,

Ба бад тез мaштoбy 63p бад мзкуш!

Шабу py чун чон гиpoмиш дop,

Ки чун чон бипapвapдaт a4Aap кaнop.

Шeъpи мaшxypи уотсд ЛйнИ дap бобати тapбиятгap ва poxнaмoи acocии зиндагИ будани мoдap низ тacдщгapи гуфтахоог:

Киcг он као, ки шиpи coфy лазиз

Ба шумо аз чигap pacoндy чашонд.

Бaxpи оооиши шумо аз xo6

Хоог, гaxвоpaи шумо чунбонд.

Шycгyшy кapдa дaогy пои шумо,

Лз мухаббат бачои пок нишонд?

,3ap навбати xyд илми педагогика ообиг менамояд, ки дap пeшpaвии оила ва тapбияи фapзaндон мавкеи зани бомaъpифaт бeштap аог.

,3ap чомеаи кунунИ наккши модapи бомaъpифaтy тaxоилдидa шомили чунин вaзифaxcог:

- бунёди конceптyaлии нигохи нав ба накши модap дap тapбия ва pyinnn ^дак тибки aмaлигapдонии Крнуни Чyмxypии Точикиcгcн <<U,ap боpaи мacъyлияти пaдapy модap дap таълиму тapбияи фapзaнд»;

- бехдошти pyig^n paвонию чиемонии фapзaнд;

- баланд бapдоштaни caтxи мaъpифaтни модap чун тapбиятгapи аввалини инccн;

- дapёфгн poxy уеулхои навини тapбияи xонaводaгИ.

К3>ул шудан ва амалИ гapдндaни ^онуни Чyмxypии Точикнcгcн <<U,ap боpaи мacъyлиятн пaдapy модap дap таълиму тapбияи фapзaнд» зан- модapи точикpо водоp менамояд, ки ба мaоъaлaи тapбияи фapзaнд, pyщдy камологи маънавию фapxaнгни xyд диккати чиддИ дихад. ЛмалИ гapдидaни ин Крнун чуогучу ва дapёфгн poxy уоул, вccигaю амалхои caмapaбaxши тaъcнppaccнии тapбиявнpо талаб менамояд, ки яке аз бехдошти caтxи фapxaнги тapбиятни шaxcню xонaводaгИ, кacбню ичтимоии зан-модappо дap навбати аввал талаб мекунад.

Дap педагогикаи калки тсчик pиccлaтн афзалиятноки зaн-модap тapбиятгap будани фapзaнд aог, ки баъди xонaдоpшaвИ, тавлид, тapбия ва камологи ичтимоию маънавии фapзaндонpо давом медихад. Лз ин чсог, ки вазифаи модap натанхо хаёт ба^шидан, инчунин тapбия намудани фapзaндони ослим, доpои axлокн шоиога, ccxнбмaълyмaгy осхибкаоб ибоpат мебошад.

Одамон фapзaндpо меваи хаёт мехиообанд ва y аз pyзи ба дунё омадан ифо гapдидaни pиcaлaтн ачдодии xyдpо ба зимма мег^ад, яъне давомдихандаи наолхо, бapкapоpкyнaндaи зан^и ногуоаогаи авлоду xaлкxо, кавму миллагхо, днpyз, и^уз ва фapдои иносният мeгapдaд.

Дap тapбия, омyxтaни забон, тaъpнxy фapxaнг, донищxои мусои ва умуман камолсги маънавию axлокии фapзaнд дap накши модap xeлe бyзypг аог. Лз ин чсог, ки модap бaxpи ифо намудани p^anaim xyд хамеша кушиш менамояд, тс фapзaнди ослим, аклану axm^^ pyщдёфгa, мувсфик ба талаботи дaвpy зaмонpо ба воя paоaнaд.

,3ap илми cогcиологня pиcолaтн оила чунин pоxaндaзИ гapдндaaог, ки дap он накши зан ва дapaчaи тахоилстИ нaзappac аог:

- тавлиди фapзaндон ва таъмин намудани чомеа ба наоли ослим;

- таъмин ^дани талабсгхои моддИ, маънавИ, манзилИ, дао^ши неъматхои моддИ ва ахли

xoнaвoдa;

- зз нacл бa нacл дoдaни тaчpибaи фapхaнгй, конеъ гapдoндaни тaлaбaIхo бa фapхaнг, фapoFaт вa дoниcгaни мухит, мyнoеибa^хoи ичтимoию фapхaнгй;

- мepoc гyзoшгaни мявкеи ичтимой 6o дoдaнинoмy нacaб вя мoлy мулки maxcй;

- ташкили ^rapoxaiy фapoFaт бapoи бapкapop кapдaни куввяи raop^ Faмxopй бapoи бapкapop кapдaни c^orn™, тяъмини некуяхволии ях^и xoнaвoдa;

- бapгyзopии мyomиpaти мяънявй, pyinnH maxcияти aъзoи oилa вя нигох дoшгaни coxiop вя мявкеи ичтимoии оил,

- конеъ гapдoнидaни тaлaбoтx,oи 8хли oилa 6a хypмaтy эх^ом, эътиpoф кapдaни xa^rarnap, дacггиpии paвoнию ичтимoй [1].

Вaзифaи acocии зш дap оил, мoдap бyдaн acx. Вoлидoн нaxycгин мухити ичтимoии «^a^po тяшкил медщщд. Шaxcияти онхо дap xaëra минбaъдaи кудяк някши мухим мeбoзaд. Фapзaнд дap xaüa ляхвяхои xaëx 6a мoдapи xyд мypoчиaт мeнaмoяд вя яз y кумяку дacтгиpиpo интизop мemaвaд, y 6a мeхpy взвозиши мoдap яз pyзхoи яввзли xaCT ниëз пaйдo мекуняд. XycycaH дap дaвpaи тифлй xarno^ шинoxтa г^ифта™ cимoи мoдap кудяк мeхpy мухдббят вя мyнocибaти эмoтcиoнaлиpo тагаб менямояд. Moдap бо нявозиш, нигохубини мeхpyбoнoнa ин тaлaбaги кyдaкpo конеъ мeгapдoнaд.

Мяълум acx, ки мявкеи зян дap оилш мyocиpи точикон яз биcëp чихят 6a mapomn иктиеодии maвхap, фapзaндoни бapкaмoл, фapхaнги xoнaвoдaгй, мяълумагу maxcияти муяйян кapдa мешявяд. Зян мoдap 6a ичpoи вaзифaхoи cyHHai™ xoнaвoдaгй: тявеллуди фapзaндoн вя нигохубину пapaетоpии онхо, нигохубини xo4arä вя тяъмин нямудш paвoнa ^дя шyдaacт.

Бояд кяйд ^д, ки ме^у мyхaббaти мoдapй омили мухими тapбияи фapзaнд acx. фякзт мoдap кyдpaтy тавоноии бyзypги тaъcиppaеaнй 6a maxc^ra фapзaнд дopaд.

Рaвoншинacaн дap он як^я^^ ки нopacaии мeхpy мyхaббaти мoдap инкишофи ши^кй, чжмонй, зехнй вя хяячонии R^a^o бoзмeдopaд.

Myнocибaти кудяк ние6aт 6a xyд, 6a aтpaфиëн вя мухити ихoтaкapдa дap дaвpaи бapвaкти 6a4arä т^ях^л мeëбaд. Бoвap кapдaн 6a одямон, зoхиp нямудзни фзъолият вя rncbyreot ниебaт 6a олями aтpaф, хигси бoвapй ниебaт 6a xyд, яз тaчpибaи мyнaеибaтхoи волидяйн вoбacтa acx. Maктaби мoдapй aввaлин мaктaбe мeбomaд, ки фapзaнд 6a кямол pacидa, еaбaки одямият мeoмyзaд.

Педягсгха дap он aкидaaнд, ки вaзифaи тapбиятии волидяйн яз инхо ибopaт acx:

Якyм-тaшaккyли maxcияти кудяк, инкишофи шявку хaвaе, кобилиятнокй, oмyзoндaни тaчpибaи ичтимоии чзмъият, кopкapдa бapoмaдaни мyнaеибaти axno^ ниебaт 6a мехнят, тaлaбaг вя мaхopaти maхpвaнди aеил будян. Дуюм- тaъcиpи доимии тapбиявии оиля 6a хямяи aъзoëни оиля дap тули зиндяги. Сeюм-тaъcиpи доимии фapзaндoн 6a волидяйн, ки OHxopo бapoи фaъoлoнa иштиpoк нямудш дap paвaнди iap6™ вoдop мeеaзaнд. Дap ичpoиmи ин вaзифaхo мявкеи мoдap ниебaт 6a дигap aъзoëни оиля бeштap эхcoc кapдa мemaвaд.

Зян- мoдap ки як киами aеoеии чомея 6a xhco6 мepaвaд xeлe xy6 дapк менямояд, ки бoфapхaнгй вя мaъpифaтнoкй дapaчaи мaълyмaгнoкии ypo муяйян менямояд. Тули хaзopеaлaхo зянон бapoи г^фтат мЕълумот, тaхcил дap мaктaбy мaдpacaхo кушиш мeкapдaнд. Зямоне буд, ки зянон чунин имкoниятpo нaдoштaндy, яммо фapзaнд 6a дyнë мeoвapдaнд вя ypo тapбия додя 6a воя мepacoнидaнд. Бя ин мoдapoн axcaH гуфта еapвapи дявлят кяйд кapдaacт: «Moдapи точик дap тули яфхои дapoз 6a инеoният xasopoH aллoмaвy нoбиFaхopo дoдaет, cиëcaтмaдopoнy дaвлaтдopoни бyзypг, пaхлaвoнoнy ^pamBo™ миллaтpo дap домяни покзш mpвapидaacт...». Зян- мoдap он шктаби мoдapиepo onyx^d, ки яз явлод 6a явлод мepoе мoндaacт. Ин мaктaб мaктaби зиндягй acx, ки яз xaei муомиля, мyoшиpaт, тaхaммyлпaзиpй, пypтoкaтй, xyддopй, пoкдoмaнй, иззяти нaфc, oзoдaгй, pyзгopдopй, мeхмoннaвoзиpo oi^y^ra вя ин гуня cифaтхopo дap фapзaндoни xyд тapбия менямояд.

Myвaффaкияти ичpoи вaзифaи тapбиятй яз мaъpифaтнoкии волидяйн, 6a xycyc яз мoдap, вoбaеIaгии зиëд дopaд, ки яз мячмуи mapoит вя вoеитaхoи муяйяне, ки имкониятхои тapбиявии оиля, шapoиIхoи моддию мaънaвй, мaъpифaтнoкй, мyнocибaтхoи бяйни aъзoëни oилapo дap 6ap мег^яд, ибopaт мeбomaд.

Сятхи дониши мoдap оид 6a конуниятхо вя омилхои инкишофи paвoнию чиcмoнии кудяк имконият медихяд ниебaти еoлимии paвoнию ч^мо™, яклонию яклокии кудяк, яз xyд кapдaни донишу мaхopaтy мaлaкaхoи xaëxaH зapypй poхнaмoй кapдa, мyнocибaтaшoнpo rncfera дoниmoмyзй, aзxyдкyнии кacбy xyHap 6a тaвpи мycбaт тamaккyл додя шзвзд.

Дар масъалаи маърифатнокии зан сарвари давлат Эмомалй Рахмон чунин кайд намудааст: «Дар оилае, ки модар дорои маърифати баланд аст фарзандони нек ба воя мерасанд. Бинобар ин, худи модарон бояд сохибмаърифату бофарханг ва дорои чахонбинии васеъ бошанд, то ки дар тарбияву парасторй, камолоти маънавию чисмонй ва ба хаёти мустакилона омода кардани фарзандонашон накшу макоми онхо ба хуби эхсос гардад. Дар ин холат афроди чомеаи таълимдидаву тарбиягирифта, сохибмаърифату донишманд ва худогоху худшинос, пеш аз хама, иззату эхтироми падару модари худро ба чо оварад, дуст доштани сарзамини ачдодй ва арч гузоштан ба арзишхои мукаддаси Ватанро рисолати инсонй ва карзи фарзандии худ медонанд».[6]

Фарханги педагогии модар, кисми чудонашавандаи фарханги инсоният мебошад ва дар он тачрибаи тарбиявии инсоният инъикос ёфтааст. Хает нишон додаст, ки зан-модар хамкадами замона мебошад ва аз имконоту шароитхое, ки дар чомеа мавчуд аст васеъ истифода мебарад. У хеле хуб дарк менамоянд, ки талабот нисбати инсон бо тагйир ёфтани сохтори чамъият зиёд мешавад ва бояд дар ташаккул ва рушди насли ояндааш сахми босазое гузорад. Аз ин ру доимо барои баланд бардоштани фарханги педагога ва психологй кушиш менамояд.

Таъсис гардидани кудакистонхо (кудакистон-мактаб, кудакистонхои хусусй, оилавй, Марказхои рушди кудакон), мактабхои типпи нав (гимназия, литсейхои давлатй барои бачагони лаёкатманд) ва муассисахои тахсилотии ракобатпазир дар шароити муносибатхои бозоргонй, хизматрасонихои иловагии пулакй (маркетинги сохаи маориф) гувохи дар раванди кори таълиму тарбиявй иштироки фаъолона доштани зан-модар мебошад. Зан-модар бо ин амали худ тавонист исбот намояд, ки кудрату тавоной дорад то рисолати модарии худро бо тарбияи фарзандони халку хонадони хеш пайваст намуда, дар пешрафти илму фарханги кишвар хиссагузор бошад.

Тахлили маводи оморй нишон медихад, ки бештари занхо барои худ касби омузгориро интихоб менамоянд. Тибки нишондодхои оморй теъдоди занхо дар сохаи маориф 49, 3%-ро ташкил менамояд. Ин аз рисолати тарбиятии зан - модар бармеояд. Зан табиатан тарбиятгар аст ва касби омузгорй дар чомеаи мо симои занонаро дорад. Аз руи нишондодхои оморй асосан 5781 кормандон дар муассисахои томактабй ва 22557 омузгорон дар мактабхои ибтидой аз хисоби занхо ба фаъолияти педагогй чалб карда шудаанд.

Пешрафти чомеа, тахаввулот дар андешаи мардум метавонад ба донишомузй ва касбинтихобкунии чавонон таъсири худро расонад. Мо хангоми тадкикотгузаронй муайян намудем, ки дар шуъбаи гоибонаи факултети педагогика, аз руи ихтисоси тахсилоти томактабй, духтарону модароне тахсил менамоянд, ки маълумоти заминавии олй, миёнаи касбии педагогй ва тиббй доранд. Бо максади такмил додани донишу фарханги педагогии худ дар таълиму тарбияи хурдсолон, ки хишти аввали шахсияти инсон гузошта мешавад, такмил додани донишу махорати худ дар таълиму тарбияи фарзандони худ ва кудакони ба муассисахои тахсилоти томактабй фаро гирифташуда тахсилу тадриси худро дар шуъбаи гоибона идома медиханд.

Бо максади муайян намудани мавриди истифодабарй карор гирифтани донишу маълумотхои дар дарсхо азхудкардашуда мо ба 112 нафар донишчуён савол пешниход намудем: «Оё донишу маълумоти дар донишгох гирифтаатонро дар парваришу тарбияи кудакон истифода мебаред:

- дар тарбияи фарзандон;

- дар фаъолияти касбй;

- дар ташвику таргиби фархаги педагогй байни волидон^>

Донишчуён чавобхои худро чунин арзёбй намуданд:

Савол Теъдод Истифода мебаранд дар:

Оё маълумот ва дониши гирифтаатонро дар амал 112 Тарбияи оилавй Муассисахи томактабй Ташвику таргиби фарханги

истифода мебаред? педагогй

Нафар Фоиз Нафар Фоиз Нафар Фоиз

102 91, 7% 112 100% 112 100%

Эзо^:10 нафар мусохибон (информатор-респондентхо) духтарони оиладорнашуда буданд ва чавоби амик надоданд.

Аксарияти иштирокчиёни пурсишнома 90 нафар, яъне 80% афзалияти фаъолияти касбии худро дар

инх,о мебинанд: а) кудак дар кудакистон хамрохи модар аст; б) у ба таълиму тарбия фаро гирифта шудааст.

Тибки квотаи президентй ба тахсилу тадрис ва маълумотгирй чалб намудани духтарон аз нохияхои кишвар яке аз омилхои баланд бардоштани сатхи тахсилоти духтарон-модарони оянда мебошад. Дар ДДОТ ба номи Садриддин Айнй тибки квотам президентй 352 нафар ба тахсилоти рузона, 35 нафар донишчудухтарон ба тахсилоти гоибона фаро гирифта шудаанд. Дар давоми тахсил дар Донишгох онхо ба ичрои вазифаи на танхо сохиби салохияти касбии омузгорй, инчунин ба ичро намудани вазифаи модар, тарбиятгари фарзанди хеш ва ояндаи миллату давлат омода карда мешаванд.

Боиси таассуф аст, ки солхои охир сатхи дониш ва тахсилоти духтарону занон, махсусан, дар шароити дехот бехбудиро металабад. Далели ин фикрхо чунин аст:

-на хамаи волидон барои тахсилу тадрис ва маълумтгирии духтарон имконияту шароит фарохам меоваранд;

-теъдоди муайяни духтарони лаёкатманд вобаста ба вазъи иктисодии хонавода имконияти дар мактабхои олии касбй ва коллечхо идома додани тахсилро надоранд;

-мушкилоти хонаводагй, анъанаи мардсолорй, мавчудияти зуроварии равонию эмотсионалй, сахтгирии бечо ва гайрахо сади рохи тахсилоту рушди зан мегардад. Мавчудияти чунин раванд дар тадкикотхои муосир [1] нишондода шудааст.

Фанхое, ки дар ин шуъба тибки талаботи стандарти тахсилоти олии касбй, накша ва барномахои таълимй омухта мешавад ба модарони оянда ва мураббияхо нигаронида шудааст ва чунин донишхоро дар бар мегирад: хусусиятхои инкишофи равонии кудак дар хамаи даврахои синнусолй; хусусиятхои инкишофи чисмонй, обутоб додани бадан, малакахои тозагию озодагй, хифзи саломатй, нигох доштани солимии бадан; ташаккул ва инкишофи шахсияти кудак; истифодаи роху усулхои ташаккул ва тарбия намудани сифатхои ахлокй-иродавй: одобу рафтор, муносибат бо атрофиён; истифодаи дурусти усулхои тарбия намудани мехнатдустй ва ташаккули худхизматрасонй; омода намудани кудак ба хаёти минбаъда, чидди муносибат кардан ба омода намудани кудак ба мактаб ва гайра.

Умуман, дар хамаи барномахои таълимии фании тахассусй (педагогикаи томактабй, психологияи бачагона, методикаи инкишоф додани нутки кудакон, ташаккулдихии тасаввуротхои аввалини математикй, технологияи омузонидани фаъолияти мусаввирй-расмкашй, гулмонй, суробсозй, тартибдихй, шинос намудан бо табиат ва тарбияи экологии кудакон, тарбияи мусикй-бадей назария ва методикаи тарбия чисмонй) ва фанхои интихобии тахассусй вобаста ба кисмат ва мавзуъхо ба кор дар хонавода, робита ва мутаасилии тахсилоти томактабй дар оила ва кудакистон диккати махсус дода шудааст.

Тахсилоти модар на танхо ба тарбия ва рушди кудак, инчунин ба бучаи оила ва сарфу харчи он, маданияти оиладорй ва устуворию пойдории оила, комёбию осудахолй ва саломатии равонию чисмонии ахли хонавода таъсир мерасонад. Имруз бояд мухаккикони риштаи педагогй, психологй ва ичтимой-фархангй ба тахкику дарёфти тадбирхо барои баланд бардоштани рисолати хонавода диккат диханд.

АДАБИЁТ

1. Маджидова Б. Традиции и обычаи таджикского народа в формировании нравственных качеств

личности. - Душанбе, 2004. - 212 с.

2. Мацковский М.С. Социология семьи. Проблемы методологии и методики. Москва, 1989. -132 с.

3. Обидова М.И. Рисолати зан-модар аз нигохи Президента чумхур - Эмомалй Рахмон. Вахдат ва

раванди гуфтугуи тамаддунхо. - Душанбе: «Адиб», 2015. с. 289-303.

4. Панду хикмат. Нашри савуми такмилу тасхехшуда. Мураттиб: Муллочон Фозилов. - Душанбе:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

«Адиб», 2016.

5. Рахимов Б., Нуров А. Педагогикаи этникй ва халкии мардуми точик. - Душанбе: «Шарки озод»,

2008.

6. Современный ребенок. Энциклопедия взаимоотношения. Под.ред. А.Я.Варги. - Москва, 2006 -

640с.

7. Эмомалй Рахмон: Зиндагй аз модар сарчашма мегирад. - Душанбе, 2013.

ВЛИЯНИЕ ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ МАТЕРИ НА ФОРМИРОВАНИЕ

ЛИЧНОСТИ ДЕТЕЙ

Автор статьи, рассматривая традиционную роль женщины - матери в современном таджикском обществе уделяет особое внимание на влиянии и уровень образования, на целенаправленную

воспитательную деятельность в семье. Особо подчеркивается активное участие женщин в деятельности дошкольных и начальных воспитательно-образовательных учреждений, где детям необходимо именно материнская нежность и любовь. Современная женщина-мать в процессе учёбы в высших учебных педагогических, профессиональных учреждениях и в работе с детьми совмещают свою деятельность в семейном и общественном воспитании, так как призвание женщин это всегда быть воспитателем своих детей и детей народа.

Ключевые слова: семья, призвание женщины-матери, воспитание и развитие детей, образование женщины-матери, педагогическая культура.

THE INFLUENCE OF THE MOTHER'S PEDAGOGICAL CULTURE ON THE FORMATION

OF THE PERSONALITY OF CHILDREN

The author of article considering a traditional role of the woman - mothers in a modern Tajik society pays special attention to influence and an educational level, on purposeful educational activity in a family. Active participation of women in activity of preschool and initial upbringing-educational institutions where it is necessary for children parent tenderness and love is especially underlined. The modern woman-mother in the course of study in higher educational pedagogical, professional establishments and in work with children combine the activity in family andpublic education as calling ofwomen it always to be the tutor of children and children of the people.

Keywords: family, calling of the woman-mother, education and development of children, formation of the woman-mother, pedagogical culture.

Сведение об авторе:

Обидова М.И. Докторант кафедры дошкольного образования Таджикского государственного педагогического Университета им.САйни, E-mail: munira6464@mail.ru

About the author:

Obidova M. I. Doctoral candidatein the Department of the preschool education of the Tajik State Pedagogical University named after S.Aini, E-mail: munira6464@mail.ru

МАЦОМИ АНДРАГОГИКА ДАР НИЗОМИ ИНСОНШИНОСЙ

Сафаров М. В.

Донишго^и давлатии Кулоб ба номи А. Рудаки

Мафхуми «андрагогика» соли 1833 тавассути муаррихи педагогикаи олмонй - А.Капп ба муомила ворид шуда буд. Он хаммонанди мафхуми «педагогика» сохта шуда, баромади юнонй дорад (андрос - мард, инсон; агогейн - пешбурд; пеш бурдан). Агар ба тарики тахтуллафзй тарчума кунем, андрагогика - ин «пешбурди шахси калонсол» (инсон-пешбарй) аст. Аз сабабе ки истилох бо назардошти вокеияти педагогй зухур кардааст, сухан оид ба пешбурд тавассути тахсилу таълим меравад.

Мухаккик В.М.Розин чунин менигорад: «Ч,анбаи гузарандаи давру замон педагогикаро дар вазъу холати ногувор мемонад, зеро номаълуму номафхум мемонад, кй бояд мактабро ташаккулу тахаввул дихад, идеалхои инсони маълумотнок кадомхоянд?» [6, с.64].

Андрагогикаро метавон аз мавкеъхои гуногун мавриди баррасию арзёбй карор дод: сохаи донишхои илмй; сохаи амалияи ичтимой; фанни таълимй. Барои он ки тасаввуроти махсуси илмй оид ба вижагии илмии андрагогика ба даст ояд, бояд муайян карда шавад: предмете, ки он меомузад; низоми мафхумхое, ки ин предмет тасвиру тавсиф мекунад; усулхо ва методхои асосие, ки ба раванди дарку фахми илмии он ва тахаввулот мусоидат мекунанд. Мувофики ин нуктаю холатхо чойгоху маком ва вазифахои донишхои андрагогй дар низоми илмхои муосир мукаррар карда мешавад.

Азхудкунии андрагогика хамчун сохаи амалияи ичтимой сохибу моликшавй ба мукаррароти касбй, донишхо, малакахо, кобилиятхо, муносибатхои арзишнокро фаро мегирад, ки ба маънию мазмун ва мохияти фаъолият оид ба таълими калонсолон мутобикат доранд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.