Научная статья на тему 'ХАН ЁН УН ШЕЪРИЯТИГА ТАГОР ШЕЪРИЯТИ ҒОЯЛАРИ ТАЪСИРИ'

ХАН ЁН УН ШЕЪРИЯТИГА ТАГОР ШЕЪРИЯТИ ҒОЯЛАРИ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
15
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хан Ён Ун / Тагор / шеърият / янги шакл / янги мазмун / бодхисатва / роҳиб / буддизм. / Han Yon Un / Tagore / poetry / new form / new content / bodhisattva / monk / Buddhism.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сайдазимова, Умида Турахановна

Замонавий корейс шеърияти, адабий оламида ўз дунёқараши, фикрлаши билан ажралиб турган Хан Ён Ун ХХ аср боши эврилишлар даврида, мураккаб ижтимоий муҳитда ижод қилган шоирлардан бири саналади. Маданиятлар қўшилиши, ташқи кучлар сабаб вужудга келган янги корейс назми – бир томондан қадимги ва мумтоз давр адабиётидан мутлақо фарқ қилувчи, иккинчи томондан миллий анъаналар, янги ғоялар ва эстетик концепциялардан таъсирланган умумлашма характерга эга ҳодисадир. Бу давр шеърияти япон, рус ва Европа адабиёти билан танишувдан таъсирланди, ғарб санъати ва маданияти тажрибасини ўзлаштирди. «Янги назм»да ўтиш даврига хос жанр услубларининг ранг-баранглиги, янги бадиий услубларни ўзлаштириш, шеъриятда мазмун ва шакл ўзгариши кузатилди. Корейс романтизми реализм ва символизм билан бир қаторда параллел шаклланди, тараққиёт йўлига кирди. Шоирлар янги оқимларга қўшилиб, умум эстетик қарашлар шаклланишида алоҳида рол ўйнадилар. Эстетик шакл бадиий шакл кўринишида намоён бўлди. «Янги шаклдаги шеър» эркин шеър – чаюси, насрий шеър – санмунши ривожи эвазига анъанавий жанр – сижо, касалар иккинчи планга ўтиши кузатилди. Хан Ён Ун шеъриятида ҳинд мутафаккири, шоири Тагор шеърияти ғоялари таъсири кўзга ташланади. Шоир шеърлари сентиментал ҳис-туйғулар ва фалсафий умумлашмаларга бой, шу билан бирга романтик поэзия доирасидан четга чиқмайди. Шоир шеърияти ўзининг лирик чекинмалари, буддизм оҳанглари, янги рамзлари билан давр ижод аҳли шеъриятидан ажралиб турди. Бунга шоирнинг бир томондан роҳиблик рутбаси кийганлиги, иккинчи томондан Тагор шеърияти билан танишувb таъсир кўрсатди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF IDEAS OF TAGORE'S POETRY TO HAN YEON UN'S POETRY

Han Yeon Un, who stands out in the world of modern Korean poetry and literature with his worldview and thinking, is considered one of the poets who created in the complex social environment in the early 20th century. The fusion of cultures and the emergence of new Korean poetry caused by external forces is a generalized phenomenon, on the one hand, completely different from the literature of the ancient and classical period, and on the other hand, influenced by national traditions, new ideas and aesthetic concepts. The poetry of this period was influenced by acquaintance with Japanese, Russian and European literature, absorbed the experience of Western art and culture. In “New poetry” there was a variety of genre styles typical of the transitional period, the adoption of new artistic styles, and a change in content and form in poetry. Along with realism and symbolism, Korean romanticism was formed in parallel and entered the path of development. Poets joined new trends and played a special role in the formation of general aesthetic views. The aesthetic form appeared in the form of an artistic form. In exchange for the development of "new form of poetry" free verse chayusi, prose poem sanmunshi, it was observed that the traditional genre sijo, kasalar went into the background. Khan Yon Un's poetry is influenced by the ideas of Tagore, an Indian thinker and poet. Poems of the poet are rich in sentimental feelings and philosophical generalizations, and at the same time do not deviate from the scope of romantic poetry. The poet's poetry was distinguished from the poetry of the creative people of the time with its lyrical digressions, Buddhist melodies, and new symbols. This was influenced on the one hand by the fact that the poet wore the rank of a monk, and on the other hand by his acquaintance with Tagore's poetry.

Текст научной работы на тему «ХАН ЁН УН ШЕЪРИЯТИГА ТАГОР ШЕЪРИЯТИ ҒОЯЛАРИ ТАЪСИРИ»

ХАН ЕН УН ШЕЪРИЯТИГА ТАГОР ШЕЪРИЯТИ ГОЯЛАРИ ТАЪСИРИ

а https://doi.org/10.5281/zenodo.7393923

Сайдазимова Умида Турахановна

Филология фанлари доктори, профессор, Тошкент давлат шаркшунослик университети, Тошкент, Узбекистан Тел: +998909492115 Ета1: umidsayd75@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Замонавий корейс шеърияти, адабий оламида уз дунёцараши, фикрлаши билан ажралиб турган Хан Ён Ун ХХ аср боши эврилишлар даврида, мураккаб ижтимоий мууитда ижод цилган шоирлардан бири саналади. Маданиятлар цушилиши, ташци кучлар сабаб вужудга келган янги корейс назми - бир томондан цадимги ва мумтоз давр адабиётидан мутлацо фарц цилувчи, иккинчи томондан миллий анъаналар, янги гоялар ва эстетик концепциялардан таъсирланган умумлашма характерга эга уодисадир. Бу давр шеърияти япон, рус ва Европа адабиёти билан танишувдан таъсирланди, гарб санъати ва маданияти тажрибасини узлаштирди. «Янги назм»да утиш даврига хос жанр услубларининг ранг-баранглиги, янги бадиий услубларни узлаштириш, шеъриятда мазмун ва шакл узгариши кузатилди.

Корейс романтизми реализм ва символизм билан бир цаторда параллел шаклланди, тарацциёт йулига кирди. Шоирлар янги оцимларга цушилиб, умум эстетик царашлар шаклланишида алоуида рол уйнадилар. Эстетик шакл бадиий шакл куринишида намоён булди. «Янги шаклдаги шеър» эркин шеър -чаюси, насрий шеър - санмунши ривожи эвазига анъанавий жанр - сижо, касалар иккинчи планга утиши кузатилди.

Хан Ён Ун шеъриятида уинд мутафаккири, шоири Тагор шеърияти гоялари таъсири кузга ташланади. Шоир шеърлари сентиментал уис-туйгулар ва фалсафий умумлашмаларга бой, шу билан бирга романтик поэзия доирасидан четга чицмайди. Шоир шеърияти узининг лирик чекинмалари, буддизм оуанглари, янги рамзлари билан давр ижод аули шеъриятидан

223

ажралиб турди. Бунга шоирнинг бир томондан роуиблик рутбаси кийганлиги, иккинчи томондан Тагор шеърияти билан танишувЬ таъсир курсатди.

Калит сузлар: Хан Ён Ун, Тагор, шеърият, янги шакл, янги мазмун, бодхисатва, роуиб, буддизм.

ANNOTATION

Han Yeon Un, who stands out in the world of modern Korean poetry and literature with his worldview and thinking, is considered one of the poets who created in the complex social environment in the early 20th century. The fusion of cultures and the emergence of new Korean poetry caused by external forces is a generalized phenomenon, on the one hand, completely different from the literature of the ancient and classical period, and on the other hand, influenced by national traditions, new ideas and aesthetic concepts. The poetry of this period was influenced by acquaintance with Japanese, Russian and European literature, absorbed the experience of Western art and culture. In "New poetry" there was a variety of genre styles typical of the transitional period, the adoption of new artistic styles, and a change in content and form in poetry. Along with realism and symbolism, Korean romanticism was formed in parallel and entered the path of development. Poets joined new trends and played a special role in the formation of general aesthetic views. The aesthetic form appeared in the form of an artistic form. In exchange for the development of "new form of poetry" free verse - chayusi, prose poem -sanmunshi, it was observed that the traditional genre - sijo, kasalar - went into the background.

Khan Yon Un's poetry is influenced by the ideas of Tagore, an Indian thinker and poet. Poems of the poet are rich in sentimental feelings and philosophical generalizations, and at the same time do not deviate from the scope of romantic poetry. The poet's poetry was distinguished from the poetry of the creative people of the time with its lyrical digressions, Buddhist melodies, and new symbols. This was influenced on the one hand by the fact that the poet wore the rank of a monk, and on the other hand by his acquaintance with Tagore'spoetry.

Key words: Han Yon Un, Tagore, poetry, new form, new content, bodhisattva, monk, Buddhism.

ХХ асрнинг биринчи ярми Корея яримороли учун кескин узгаришлар, эврилишлар даври булгани тарихдан маълум. Япон мустамлакачилик сиёсати натижасида кабул килинган янги ижтимоий-сиёсий конун-коидалар, халкнинг маданий-ижтимоий кундалик хдёти, миллий рухи, орзу-умидлари билан инсон

хак-хукуклари уртасида юзага келган «номутаносиблик» замонавий корейс шеъриятида нафакат романтизм тараккиётини белгилади, балки ижод ахлининг истибдодга карши узига хос исёни тарзида янгради.

ХХ асрнинг 20-йилларида Чо Мёнхи, Ли Сан, Хан Ён Ун ва шу каби катор шоирлар ижоди халк орасида кенг ёйилди . Бу шоирлар ижоди замондош шоирлар ижодидан узида романтизм рухини акс эттириши билан ажралиб турди.

«Санъат инкилоби»нинг шаклланиши ва тараккиётининг бошланиши «Гарб адабиёти ва санъати хабарномаси» сахифаларида чоп этилган асарлар, замонавий рухда ёзилган катор шоирлар шеърияти (Ли Иля, Хван Со Ку, Ку Сон Сон, Пак Ту Жин, Ли Сон Те), француз символизмига багишланган «Поэтик дунё» макола (Ким Ок, Хван Со Ку ва бошк.), аср боши даврий нашрлари «Давр боши», «Харобалар», «Ок тулкин» декадент адабиёти журналларида нашр этилган модернистик йуналишида ёзилган асарларнинг ижод ахли томонидан кенг оммалаштирилиши билан узвий боглик. (M. Солдатова, M. В. Глушенко, Л. В. Галькин, Г. A. Амонова ва бошк.).

Шу билан бирга мазкур давр адабий жараёнларида юз берган янгиликлар китобхонларни жахон адабиётининг энг сара асарлари, француз символизми асосчилари Пол Верлен, Ш. Бодлер, С. Малларме каби шоирлар ижоди билан якиндан таниниш имкониятини берди. Бу эса уз навбатида Со Жон Жу, Ю Жи Хван, Чо Жин Ен, Ким Гван Гюн каби корейс шоирлари шеъриятида модернизм куртаклари пайдо булишига етарлича таъсир курсатди. Шу уринда А Блокнинг «Символизм адабиётдаги бошка йуналишлардан кура купрок романтизм билан узвий богликдир» деган фикрлари уз тасдигини топди. Бу шоирлар яратган шеъриятда ёлгизлик, узлатга чекиниш, «бой берилган фурсатлар» хакида кайгуриш, «душман оёги остида колган далалар»га кайтиш орзуси уз ифодасини топди.

Хдётдан нолиш, фонийлик, бебаколикнинг фожеали хисси, чорасизлик, ёлгизлик, эътикоднинг маънавий кудратини рамзий ифода этиш мазкур давр шоирлари хусусиятини белгилади. Рамзларнинг умумлаштирувчи табита, купмаъноли «бадиий таассуротнинг кенгайиши» уз аксини топган замонавий корейс шеърияти символизмнинг юксак таракккиётидан далолат берди.

Рус олимлари Г. Аманова, А. Жовтис хамда Т.Ниларнинг замонавий корейс назми буйича илмий тадкикотлар ишлари корейс шеъриятининг миллий, мумтоз шеърият анъаналари, учта диний-фалсафий таълимот, юксак маънавият, ватанпарварлик ва бошка хусусиятлардан йирок булмаганлигига ишора килади.

ffletpnapu MunnHftnuKKa ftyFpHnraH Khm Coboh, naK nxapaH, .h CaH XBa, ^hm XBa, .ro BaHxu, .h ^oh ry, ro ^h XBaH, ^o ^y BoHHap u^oguga aHru MOTHBHap poMaHTH3MHHHr TapaKKHH этнmн, Fap6 Ba pyc MogepHHCTHK эстетнкaсннннг y3namTHpHHHmH, nponeTap moupnapHHHr bok£hhkhh xaKKOHuft aKC эттнpнmнgaгн aHru TaMOHunnapu SunaH KopumuS KeTgu.

MaHa myHgaft moupnapgaH Supu XaH Eh Yh xhtoh agaSueTH SunaH Sup KaTopga EBpona metpuaTHHH x,aM ny^yp y3HamTHpgH. ffloup metpuaT SunaH Supra Syggu3M ^anca^acuHH x,aM MyKaMMan ypraHgu. Hara^aga moup u^oguga EBpona metpuara Ba KopeHc mhhhhh metpuara aHtaHanapu y3ura xoc yfiryHnamgu, metpnapuga Syggu3M ^anca^acu oxaHraapu ^apaHraagu.

ffloup metpuaraga Sup TOMOHgaH Syggu3M ^anca^acu, hkkhhhh TOMOHgaH эсa CHMBOHH3Mra Mypo^aaT MaB^yg.

MeH - gapeHHHr KenyB ^ofiugaru KafiuKMaH, CeH эсa - MeHHHr ftynoBHHMcaH,

CeHH, eHKaMga h^hoc SomMOKHH hhcohhh, MeH gapegaH ohhS yTaMaH...

(«Daryoning kechuv joyidagi qayiq») ffletpga Myannu^HHHr acocuft эtтн6оpн Syggu3M foach THMConnapu BOCHTacura KaparnnraH. ffloup gapeHHHr KenyB ^ofiugaru KaHHK ypHuga y3HHH TacaBByp Kunagu Ba gyHeHH KyTKapaeTraH SogxucaTBa cu^araga TymyHagu. XaH Eh Yh MeTa^opaHHHr MyafiaH Typu - ^OHnaHTupum, atHH ^ohhh HapcaHHHr xoccanapuHH ®:ohch3 Hapcara Kynumu («KaHHK - 6ogxHcaTBa»)HH KyHHafigu. By epga Syggu3M aHtaHacu ypTa acpnapga KeHr TapKanraH TapKHgyHenunuK Kafi^HaTHHH aHrnaTagu. fflaKH ^H^aTgaH y3rapraH metpuaTga Ma3MyH yxmamnuru Ky3aTHHagu.

By $ohhh gyHeHH TapK эт, gefigu y. fflyHga MeH HHTHHumra эpнmгaн Synap эgнм. ffly caSaSnu SomnaHa Kypum-nyH TomnapHH HyHguM.

KygyK Ka3um ynyH TomnapHH KecguM.

ByHyTHapHH MexMOH cu^aT KaSyH KHHaMaH. Ynap эpкнн: Kenagu, KeTagu.

oh эсa, SaaHHH cokhh aHrHHF,

BaMSyK эmнк y3pa Segop aHTHpafigu.

Kymnap KymuFH - MeHHHr MycuKaM.

KapaFaftnap moxuHH CHHKHTaeTraH maMOH - MeHHHr metpuM,

Ba ynap KymuK khhh6 KyftnaHagu KaguM 3aMoHHapgaH 6epu (...).

(«3oxug KymuFu») .

XaH Eh Yh metpuaTu - 3aMoHaBuft Kopeftc metpuaTuga 6eTaKpop xoguca. 26-emuga TapKugyHeHunuK HynuHH TaHHaraH Ba 6ygga poxu6u pyT6acHHH KuftraH moup metpuaTuga Munnuft agaSuft aHtaHa, 6yggu3M oxaHru Ba EBpona agaSuera Tatcupu yHFyHHamu6 KeTraH. Ammo poxuSnuK MaK£Mu moupHH ^aMuaT xaeTugaH, KyHgaHHK MyaMMonapgaH y30KHarnu6 KeTumura acHO ftyn KyHMagu.

HcTu6gog gaBpuga ama6 u^og KunraH moup xaeTu gaBoMuga OFup gaMHap, ny^yp pyxuft roraposnap Ba uHKKpo3Hapra ynpagu. Ammo moup 6yHgaH pyxu nyKMagu, afipuM 3aMoHgom moupnapu Ka6u y3 ^oHura Kacg KuHMagu. ffly 6unaH 6upra metpnapuga aKC эттнpннгaн FaM-^afiFy Kena^aKKa yMug umoHHu 6unaH cyFopungu. ffletpnapugaru энг FaMruH caTpnapga xaM WKcaK Ba ry3an TyftFynap Ha^acu ce3uHagu. 33rynuKKa uHTunum, xaeT ry3aHHuru, uHcoHra 6ynraH Myxa66aT-umoHH, pyxnaHTupyBnu na^oc XaH Eh yh u^oguHuHr 6om Me3oHu xucoSnaHagu.

^l-ftunu moupHuHr 6yggu3M ^anca^acura 6aFumnaHraH acapnapu non эттнpннgн. By moupHuHr Ha3M 6unaH 6up KaTopga Hacpga KanaM Te6paTa 6omnaraHugaH ganonaT 6epagu. XaH Eh Yh u^ogufi ^aoHuaTura fflapK aguSnapu, aHHuKca, Pa6uHgpaHaT Tarop u^ogu Ky^nu Tatcup KypcaTgu.

«ByroK xuHg e3yBHucu Ba Myra^aKKupu Pa6uHgpaHaT Tarop u^ogu 6unaH XaH Eh YHHuHr TaHumyBu 1914-huhu Kopefic Tunuga non этннгaн «^axpHHuHr 6ywK moupu, uHcoHnapBapu Ba ^aftnacy^u Tarop xaeTu» KmoSugaH 6omnaHgu. CyHr, 1917-1925-fiuHHap opanuFuga Kopeaga TaropHuHr metpuft, Hacpufi acapnapu, gpaManapu Ba MaKpnanapu Tap^MManapu ^aMnaHraH 6up HenTa kuto6 non этннgн» .

Kopea Ba Y3ok fflap^HuHr 6om^a MaMnaKaraapuga Tarop u^ogura KrouKumHuHr KyHafiumu yHuHr ^noHua Ba XuTofira Tampu^ 6unaH 6ofhuk. Tarop ^noHuara yn MapoTa6a (1916, 1924 va 1929-HuHHapua) Tampu^ 6yropgu. AfipuM ca6a6napra Kypa, Tarop Kopeara Tampu$ 6yropMagu:

TaropHuHr ^aHca^ufi Foanapu, acapnapugaru uHcoHnapBapnuK pyxu Kopefic moupnapu, xycycaH, XaH Eh Yh эtтн6opннн y3ura TopTgu, aHHu xoh MaMHaKaTgaru н^тнмoнн Ba3uaT 6unaH naM6apnac 6ofhuk.

TaropHuHr KyBoHH, uHcoHra xaMgapnuK Ba Myx,a66aT pyxu 6unaH cyFopunraH, uhcoh xaeTu Kagpu xa^ugaru Foanapu y3 u^ogacuHu TonraH metpnapu yмнgcнзннк Ba TymKyHHuK gaBpuga y3ura xoc wnaHH вaзн^acннн

yTagu. By OFup gaMHapga moup metpuaTH xaeTra SynraH MyxaSSarnuHr cyHMacHurura, HHCOHHHHr ep W3uga MaB^ygnuru MOxuaTHHH aHrnaS eTumura KyMaKHamraH.

XaH Eh Yh HHCOHnapBap TaropHHHr MaHa myHgafi metpnapuHH KopeHc THHura Tap^HMa KUHgu, y3H x,aM yHHHr Foanapu Tatcupuga u^og KUHgu. Tarop metpuaTH Tatcupu KopeHc moupuHHHr ceBru HupuKacuga SypTuS HaMoeH Syngu.

CeBruHH y3 homh SunaH aTam - SomKa ceBMacHHK geMaK. A30S neKaeTraHga KynaeTraH naS - arnprynHH KHMTum MyMKHHMH?

Ky3 cyBHapuHHHr Ky3Hapuga FaM-xacpaT 3yHMaTHHH aKC эттнpнm Ba emHH Ky3Hap oma THKHHum MyMKHHMH?

MyxaSSaT - Sy Kon-Kopa SyHMaraH Synyraap opTugaru, CyKyHaT OFymugaru TOFHap ycTugaru, ^ag-xygygcu3, yTuS SyHMac TacaBByp geHru3H ycTugaru xoguca...

(«CeBru MOxuaTH») .

ffloup KanaMura MaHcyS metp yHHHr H^oguft nyKKHCH xucoSnaHagu, y ®;aBoScH3 MyxaSSaT KenuHManapu gyHecuHH aKC эттнpagн, Saguuft TacaBBypuHH ^anca^HH TaHKHH SunaH yHFyHHamTupagu. ffloup HupuKacu - MyxaSSaT Magxuacu, HHOXHHHamTupyBHH MaHSau. Hho^hh xpguca ceBruHH aHrnam Ba ynnam MyMKHH эмaс. Yhh SupoBHHHr KanSura coHum eKH TatKUKHamHHHr xaM hmkohh HyK.

Tarop Foanapu Ba u^ogu Tatcupu moupnap gyHeKapamu, gyHe xaKugaru TacaBBypnapu, metpuft ycHySHHHr yxmamnuruga HaMoeH Syngu. XuHg moupu ynyH hhcoh, TaSuaT, hhoxhhhhk - Sy axHHT Ba SyTyH Sup xpguca: «MeH gyHeHH ^aKaT TamKH Ky3HapuM SunaH y3OK Ky3aTguM Ba yHHHr KyBOHH SunaH HyFpuHraH Kue^acuHH KypMaguM, KanSuMHHHr TepaH KaraaMnapugaH эзгyннк Hypu KyKKHcgaH cupTra othhhS HHKKan, y MeHra SyTyH gyHeHH epuTgu Ba myHgaH Sepu Sy gyHe MeHra coH-caHOKCH3 Hapcanap Ba xpgucanap ywMH SynuS KypuHMafi KyHgu, SaHKH KapmuMga axHHT Ba Sup SyTyH xpguca cu^arnga raBganaHgu» .

KopeHc moupu эсa hhoxhh MOxuaT TaSuaT Ba hhcoh SunaH y3BHH geS xucoSnaftgu. ffly caSaSnu ynapHHHr a^paHMacHuru Foacu moup H^oguHHHr Som Me3OHH xucoSnaHagu Ba yHHHr ^anca^HH HupuKacu y3aruHH TamKHH этagн. Tarop Ba XaH Eh Yh H^oguHH gyHeHHHr MatHaBHH acocu xaKugaru aroHa TacaBByp SupnamTupagu. Ma3Kyp acoc OHrra эгa yHHBepcan ®oh xucoSnaHagu Ba SopHHKHHHr Heru3HHH TamKHH этagн.

KopeHc moupu metpuaTH Ma3MyH ^uxaTgaH KeHr, Ta^aKKyp Me3OHura Kypa nyKyp Ba y3 SaguuH ycHySura Kypa SeTaKpop. XaH Eh YHHHHr ^anca^HH HupuKacu

xaeT Ma3MyHu xaKuga TepaH MyHoxa3anap Ba Ta^aKKypHuHr ^aonnuru 6unaH TaBcu^naHagu.

MeH 6y TyH yxnaft oHMaHMaH. CyKyHaT oFymugaru TyH, Ohob TuHHapu Ky3HapHu cuna6, MygpoK oHrau anHanaangu.

Ammo TyH y3yH, KaMuHga ohob ynagu, Oa^aT KyH KoHagu... MeHuHr Myxa66araM - xaTTo TyHga xaM yHMafiguraH ohob.

(«CyKyHaT oFymugaru TyH») .

ffletp 6yTyH TupuKHuKKa Huc6araH paxM-maBKar, Mexpu6oHHuK Ba xaMgapgHuK, uhochuhhuk pyxu 6uHaH cyFopuHraH. By moup metpuaTuHuHr MoxuaTuHu, TepaH acocuHu TamKuH этagн. ffloup TaHKuHuga ceBruHuHr MaB^yg SyHMacHuru UHCOH xaeTuHuHr MatHaBuH ^anHuruHu uHKop этagнгaн Kan6 KammoKHurura aHHaHagu. A3o6-yKy6aT Ba oFpuK KemupaguraH gyHeBufi Myxa66aT, XaH Eh Yh ^uKpura Kypa, uhcoh ynyH 6axT-caogaTra, «xen KanoH yHMafiguraH oHoB»ra aHHaHagu.

MeHuHr Ky3HapuMra KapaeTraH 6yHcaHru3, Hera KyHacu3, Cu3HuHr xyMpafiraH ^uHrroHu KypumHu ucTapguM...

Cu3ra Kapa6 Typu6, xyMpafiraH w3uHru3 MeHra eKumuHu TymyHaMaH. Ammo Cu3ra 6y eKMaftgu Ba Cu3 6yHu axmu 6uHacu3

(«Cu3») .

XaH Eh YHHuHr «Cu3» metpu 6uHaH Tarop metpuaTugaru poMamuK anoKa ce3uHagu, 3epo, metp Mucpanapu Ma^o3ra 6oh, 6y KopeHc aHtaHaBuft metpuaTura xoc xycycuaT эмac. ffloup 6exyga moBKuHHu gyHega naHox roHaMaftgu, y Myxa66aTra TannuHagu. By KapaMa-Kapmu BaKuHra эмac, gyHeBufi Myxa66aTra umopa. ffloup TatKugHaraHugeK, «MeHuHr ceBruHuM, $aKar MeHuHr ceBruM эмac, 6aHKu MeH эpнmнmгa urnuHraH 6apna Hapcanapgup».

KopeHc moupu XaH Eh Yh y3u TacBupHaeTraH gyHe ^bohhuhu kuto6xoh 6uHaH ypToKHamagu. X,aeTHuHr TyHaKoHHuru Ba ry3aHHuru TyHFycuHu yHuHr Kan6ura ^ofiHamTupumra xapaKaT KuHagu. Bup Kapamga 6axTra TyHa metpHapHuHr Tepa3 Ma3MyHuga KaHgaftgup cupHu oFpuK MaB^yg. By xaeT ^annum, uhcoh 6axTuHuHr ohuh KuMMara xaKugaru TaaccypoTHapHu KyHafiTupagu. Hhcoh 6axra xaKuga op3y, 6axT KyHra TymMac Kym, 6axTra эpнmнm MymKyH, 6axT oMoHaT Hapca, Hara^aga u3Tupo6 6axTHu ohu6 KeTumu - 6yHapHuHr 6apnacu XaH Eh Yh metpuaTuHuHr acocufi MasMyH-MoxuaTuHu, xycycuaTuHu, TaSuaraHu SeHruHaHgu.

R О #

Замонавий корейс шеърияти мураккаб тарихий давр шароитларида ривожланди. Бу корейс жамияти чукур маънавий инкирозга юз тутган давр эди. Мустамлакачи маъмурларнинг мафкуравий хуружи энг аввало ижод ахлига каратилган эди. Корейс халки миллий рухи, унинг узлиги, шаъни ва кадр-киммати кадрсизланишига жавобан юксак даражадаги шеърият шаклланди. Замонавий корейс шеърияти япон, рус ва Европа адабиётидан таъсирланди. Анъанавийликни давом эттирган корейс шеърияти узида янги сифат узгаришларни мужассамлаштирди. Анъанавий шеърият жадал ривожланиш билан бирга модернизм, символизм, романтизм йуналишларида юксакликларга эришди.

Мазкур давр корейс шоирлари Гарб, Осиё фалсафаси билан танишиш, адабий йуналишларнинг назарий асосларини англаб етиш оркали Европа адабиёти поэтикаси ютукларини уз заминига кучирди, шу тарика корейс шеърияти поэтикаси анъаналарини бойитишга харакат килдилар.

Миллат адабиётни янги мазмун, янги бадиий воситалар билан бойитиш билан бир каторда, мамлакатининг ватанпарвари сифатида майдонга чиккан истеъдодли ижодкорлар орасида Хан Ён Ун алохида урин эгаллайди.

Хан Ён Ун хаёт тажрибаси, мактаби, будда таълим муассасаларида узлаштирган билимларига асосланган уз хаёт фалсафасига эга ижодкор. Таркидунёчилик йулини танлаган, рохиблик рутбасини кийган шоир рухий инкирозга тушмади.

Хан Ён Ун шеърияти икки омилга - буддизм фалсафаси ва символизмга асосланади. Шоир шеърияти муаллифнинг вокеликка булган муносабатини англаш имконини беради. Символизм, романтизм йуналишларида ижод килиш жараёнида шоир анъанавий корейс миллий шеъриятига жонлантириш ва аллегорияни киритди. Хан Ён Ун шеъриятида хинд мутафаккири Тагорга хос инсонпарварлик гоялари уфуриб туради.

REFERENCES

1. Аманова Г.А. Корейская поэзия 20-х - 40-х гг. ХХ в. М., 2007.

2. Блок А. Собр.соч. в 8-ми томах, Т.8, М., 1963.

3. Галкина Л.В. Корейская поэзия 20-х годов ХХ века. - Владивосток, 1988.

4. Рабиндранат Тагор. Жизнь и творчество. - М., 1986.

5. Zamonaviy koreys she'riyati antologiyasi. -T.: "Istiqlol nashriyoti", 2014.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.