Научная статья на тему 'ГЛОБАЛЛАШУВ ШАРОИТИДА ЁШЛАР МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШДА ҲУҚУҚИЙ ФАНЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ'

ГЛОБАЛЛАШУВ ШАРОИТИДА ЁШЛАР МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШДА ҲУҚУҚИЙ ФАНЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
21
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Мировая наука
Область наук
Ключевые слова
ёшлар / глобаллашув / маънавият / ҳуқуқ / youth / globalization / spirituality / law

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Аминова Д.

Истиқлолнинг дастлабки йилларидан бошлаб мамлакат мустақиллигини мустахкамлаш, унинг иқтисодий, ижтимоий ва ҳуқуқий асосларни яратиш билан бирга маънавий-маърифий ва таълим-тарбия соҳаларни ислоҳ этиш, ёшларимизни ҳам маънан, ҳам жисмонан етук, бозор иқтисодиёти шароитида бeмалол рақобатлаша оладиган, замонавий билимларни пухта эгаллаган юксак ақл-заковат соҳиблари этиб вояга етказиш давлатимиз раҳбарининг доимий эътиборида бўлиб кeлмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE IMPORTANCE OF LEGAL SCIENCES IN RAISING THE MORALE OF YOUNG PEOPLE IN THE GLOBAL ENVIRONMENT

Starting from the first years of independence, the country is constantly in the attention of the head of our state to strengthen its independence, along with the creation of economic, social and legal foundations, to reform spiritual, educational and educational spheres, to bring our youth both spiritually and spiritually mature, to become owners of high intelligence capable of freely competing in the conditions.

Текст научной работы на тему «ГЛОБАЛЛАШУВ ШАРОИТИДА ЁШЛАР МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШДА ҲУҚУҚИЙ ФАНЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ»

УДК 108

Аминова Д. студент магистратуры факультет социальных наук Национальный университет Узбекистана

ГЛОБАЛЛАШУВ ШАРОИТИДА ЁШЛАР МАЪНАВИЯТИНИ

ЮКСАЛТИРИШДА ХУКУКИЙ ФАНЛАРНИНГ АХАМИЯТИ

Аннотация: Истицлолнинг дастлабки йилларидан бошлаб мамлакат мустациллигини мустахкамлаш, унинг щтисодий, ижтимоий ва ууцуций асосларни яратиш билан бирга маънавий-маърифий ва таълим-тарбия соуаларни ислоу этиш, ёшларимизни уам маънан, уам жисмонан етук, бозор ицтисодиёти шароитида бемалол рацобатлаша оладиган, замонавий билимларни пухта эгаллаган юксак ацл-заковат соуиблари этиб вояга етказиш давлатимиз раубарининг доимий эътиборида булиб келмоцда.

Калит сузлар: ёшлар, глобаллашув, маънавият, ууцуц.

Aminova D. master student National University of Uzbekistan

THE IMPORTANCE OF LEGAL SCIENCES IN RAISING THE MORALE OF YOUNG PEOPLE IN THE GLOBAL ENVIRONMENT

Annotation: starting from the first years of independence, the country is constantly in the attention of the head of our state to strengthen its independence, along with the creation of economic, social and legal foundations, to reform spiritual, educational and educational spheres, to bring our youth both spiritually and spiritually mature, to become owners of high intelligence capable of freely competing in the conditions

Keywords: youth, globalization, spirituality, law.

2008 йилнинг "Ёшлар йили", 2010 йил "Баркамол авлод йили" ва 2016 йил "СоFлом она ва бола йили", 2017 йил "Халк билан мулокот ва инсон манфаатлари йили" деб эълон килиниши эса сузимизнинг исботидир. Юртимизда фарзандлармизнинг акл салохияти, кобилияти ва хукукий иктидорини руёбга чикариш уларнинг том маънода баркамол инсонлар булиб вояга етиши, ёшларимизнинг талаб эхтиёжлари хамда манфаатларини кондиришга каратилган. «Бугунги кунда Узбекистонда олиб борилаётган ёшларга доир давлат сиёсати ва унинг амалий натижалари жахон хамжамиятида катта кизикиш уЙFOтмокда. Мамлакатимиз томонидан бу борада илгари сурилаётган ташаббуслар, жумладан, БМТнинг Ёшлар

хукуклари т^рисидаги халкаро конвенциясини ишлаб чикиш, Шанхай хамкорлик ташкилотига аъзо давлатлар рахбарларининг Ёшларга мурожаати ва уни амалга ошириш буйича Хдракатлар дастурини кабул килиш ва амалга ошириш борасидаги таклифларимиз халкаро микиёсда куллаб-кувватланмокда. Умумтаълим мактабларида 8 синфдан бошлаб давлат ва хукук асослари фани фан сифатида укитила бошлайди. Айнан мана шу фан доирасида ёшларни кизикишларини узига жалб кила олиш мухимдир. Глобаллашув жараёнининг чукурлашиб бориши натижасида инсон учун хавфли булган турли хил ноанъанавий тахдидлар юзага келмокда. Булардан энг хавфлилари инсонларнинг рухиятига таъсир утказиш оркали миллатларнинг кадриятлари ва турмуш тарзини издан чикаришга каратилган ахлок-одоб, оила ва жамият хаётида жиддий таъсир курсатадиган маънавий тахдидлар хисобланади. Айнан шундай маънавий тахдидларга ёшларнинг дуч келиши натижасида турли хил хукукбузарликлар ва жиноятлар келиб чикмокда. Мамлакатимизда ёшларнинг хукукий онги ва маданиятини ривожлантиришга берилаётган эътибор натижасида бир канча жиноятчиликнинг олди олинмокда. Хусусан ёшларнинг буш вактларини мазмунли ташкил этилмаганлиги сабабли ёшлар уртасида жиноячиликнинг ва хукукбузарликлар амалга оширилаётгани аянчи холатдир. 2018 йилнинг январь-ноябрь ойларида содир этилган жами жиноятларда ёшлар улуши 28,9 фоизни (42784 тадан 12388 та) ташкил этди. Жорий йилнинг худди шу даврида, гарчи жиноятчилик даражаси камайган булишига кармасдан, бу курсаткич 34,6 фоизга усган (33 мингдан зиёдрок ичида 11,5 минг).

2019 йилнинг биринчи ярим йиллигида ёшлар уртасида 3956 та жиноят содир этилган булиб, утган йилнинг мос даврида бу курсаткич 6409тани ташкил килган эди. Бу хакда Олий Мажлис Сенатининг Мудофаа ва хавфсизлик масалалари кумитаси аъзоси Бойматжон Расулов маълумот берди. «Ёшлар уртасида содир этилаётган жиноятлар сони утган йилнинг дастлабки олти ойига нисбатан 38 фоизга камайган булса-да, уларнинг умумий жиноятлардаги кисми 27 фоизни, шу жумладан ишламасдан юриб, жиноят содир этганлари 1559 нафарни ташкил килмокда».

Албатта ёшлар уртасида жиноятчиликни олдини олиш учун уларда хукукий саводхонликни янада ошириш зарур. Ёшларга хукукий фанлардан дарс бериш жараёнида уларга Инсон хукуклари умумжахон декларатсиясининг коидалари Узбекистан Республикаси Конституциясида, инсоннинг сиёсий, иктисодий, ижтимоий ва маданий хукук ва эркинликларининг ишончли химоя килинишини таъминлайдиган миллий конунчилигимизнинг барча меъёрларида уз ифодасини топганлиини тула етазиб беролиш хам педагогнинг махоратига боFлик. Албатта, бугунги кунда мамлакатимизда амалга оширилаётган сиёсий, ижтимоий-иктисодий ва хукукий сохалардаги ислохатларда инсон ва унинг хукуклари олий кадрият эканлиги эътироф этилган. Бу сохаларда утказилаётган ислохатларнинг асосий сабабларидан бири фукароларнинг хукук ва эркинликларининг янада

таъминланиши хамда халкаро хукук нормаларига мос равишда фаолият олиб боришдир. Халкаро меъёрларни мамлакат микёсида жорий этишдан олдин, албатта мамлакатнинг миллий хусусиятларини хам эътиборга олиш максадга муофикдир. Чунки, миллий ва умум эътироф этган халкаро хукук нормалари мамлакат фукаролари шу жумладан, мамлакат ёшларининг хукук ва манфаатларига зид булиши керак эмас.

Миллий ва халкаро хукук нормалари ёшлар камолотида, уларнинг маънавий савиясида, жамиятнинг ижтимоий-иктисодий ва хукукий муносабатларига кириша олишида, таъбир жоиз булса халкаро алокаларда фаол иштирок этишидаги урни, бенихоя каттадир.

Мамлакатимизда миллий хукук нормаларига Конституция асос килиб олинган. Халкимиз Конституциядаги демократик кадриятлар ва илFор FOялар оркали маърифий дунёни англаётган булса, дунё Конституциямиз оркали халкимизнинг табиати ва олижоноб фазилатларини англамокда. Асосий конунда узбекона одамийлик, инсонпарварлик, баFрикенглик, адолат ва саховатпешалик хислатлари хукукий ифодасини топган.

Бундан ташкари куйидаги коидалар улкан маънавий-ахлокий маъно касб этиши билан бетакрор кадриятлар сифатида номаён булади: "хотин-кизлар ва эркаклар тенг хукуклидирлар" (46-модда), "хар бир шахсга уз хукук ва эркинликларини суд оркали химоя килиш имконияти кафолатланади" (44-модда), "Вояга етмаганлар, мехнатга лаёкатсизлар ва ёлFиз кексаларнинг хукуклари давлат химоясидадир" (45-модда), "вояга етган мехнатга лаёкатли фарзандлар уз ота-оналари хакида FамхУрлик килишга мажбурдирлар" (66 -модда). Ушбу конституциявий коида халкимиз табиатига хос булган ота-оналар ва фарзандлар уртасида узаро мехр-окибатли муносабатларни ифодалайди.

1924-йилги Бола хукуклари Женева декларатсиясида ва 1959-йил 20-ноябрда БМТнинг Бош Ассамблеяси томонидан кабул килинган Бола хукуклари декларатсиясида кузда тутилганлигини ва Инсон хукуклари умумжахон декларатсияси, Фукаролик ва сиёсий хукуклар туFрисида халкаро пактда (жумладан, 23 ва 24-моддаларида), Иктисодий, ижтимоий ва маданий хукуклар туFрисида халкаро пактда (жумладан, 10-модда), шунингдек, ихтисослашган муассасалар хамда болаларнинг фаровонлиги масалалари билан шуFулланувчи халкаро ташкилотларнинг Низомлари ва тегишли хужжатларида эътироф этилганлигини эътиборга олиб, Бола хукуклари декларатсиясида курсатиб утилганидек, "бола, агар у жисмоний ва аклий жихатдан камолотга етишмаган булса, махсус равишда мухофаза ва Fамхурликка, бинобарин, туFилгунча ва туFилгандан кейин хам муносиб даражадаги хукукий химояга мухтож" эканлигини эътиборга олиб, ижтимоий ва хукукий тамойиллар туFрисидаги декларатсиянинг болалар химояси ва фаровонлиги, айникса, болаларни миллий ва халкаро даражаларда тарбиялашга бериш хамда асраб олиш пайтидаги химояси ва фаровонлигига доир коидаларига, Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг БалоFатга етмаган

болаларга нисбатан одил судлов юритишга доир минимал стандарт коидалари ("Пекин коидалари") ва Фавкулодда холатларда ва куролли можаролар даврида аёллар ва болаларни химоя килиш тyFрисида декларация коидаларига таяниб, жахондаги барча мамлакатларда нихоятда OFир шароитларда яшаётган болалар борлиги хамда улар алохида эътиборга мухтож эканликларини эътироф этиб, боланинг химоя килиниши ва уЙFун равишда ривожланиши учун хар бир халкнинг анъаналари ва маданий кадриятлари мухим ахамият касб этишини муносиб тарзда хисобга олиб, хар бир мамлакатда, жумладан, ривожланаётган мамлакатларда болаларнинг турмуш шароитларини яхшилаш учун халкаро хамкорлик килишнинг мухимлигини эътироф этдилар.

Бундан ташкари Узбекистон Республикаси Конституциясининг 41-моддасига мувофик, хар ким билим олиш хукукига эга. Фукароларнинг билим олиш хукуки уларнинг миллати, ирки, жинси, утмиши, диний эътикодидан катъи назар тенг асосда она тилида таъминланади. Бепул умумий таълим олиш давлат томонидан кафолатланади. Мактаб ишлари давлат назоратидадир. Ушбу конституциявий конун Инсон хукуклари умумжахон декларатсияси тамойиллари билан хамохангдир. Хусусан, Декларатсиянинг 26-моддаси иккинчи бандида куйидаги сатрлар битилган: "Таълим инсон шахсини тула баркамол килишга ... барча халклар, иркий ва диний гурухлар уртасида бир-бирини тушуниш, баFрикенглик ва дустликка хизмат килиши керак" лиги белгиланган. Билим олишга оид конституциявий норма ва юкоридаги Декларатсиянинг коидаси Узбекистонда "Таълим тyFрисидаги" конун ва Кадрлар тайёрлаш миллий дастури билан кафолатли тарзда амалга ошириб келинмокда.

Х,озирги кунда хаммаси булиб, инсон хукуклари буйича 1000 га якин халкаро хужжатлар мавжуд. Бу халкаро хужжатларда инсон хукукларига оид жахон андозалари белгилаб куйилган ва уларнинг миллий конунлардан устуворлиги тамойили аксарият давлатлар томонидан тан олинган.

Дунёдаги хар бир давлатда хам инсон хукукларига оид муайян конунчилик тизими шаклланган. Бу конунчиликнинг негизини, авваламбор, Конституциялар ташкил этади. Барча давлатлар Конституцияларида инсон ва фукаро хукуклари ва эркинликларига махсус булим, боблар ажратилган. Фукароларнинг конституциявий хукук ва эркинликлари жорий конунларда уз аксини топган. Истиклол йилларида мамлакатимиз инсон хукуклари буйича юзга якин халкаро хужжатларга кушилди ва уларнинг талабларини самарали ижро этиб келмокда. Халкаро хукук нормалари инсон манфаатлари, хохиш-иродасидан келиб чикиб, кабул килинган стандартлардир, - дейди Фридрих эберт жамFармасининг Марказий Осиё буйича минтакавий вакили Пер Тешендорф. - Уларни миллий конунчилигига самарали имплементатсия килган давлат нафакат уз фукаролари манфаатларини юкори даражада химоялайди, балки жахон хамжамиятида мустахкам урин ва нуфузга эга

бyлaди. Узбекистон кискэ дaвр ичидa ушбу ё'нaлишдa жyдa кyплaб ютукгарга эришгани эътиборгa молик.

Хyлосa килиб шуни тaъкидлaш жоизки, жaмиятдa фукэролэрнинг хукудари Ba эркинликлaрини химоя килиш тaъминлaнгaндa чинaккaм хукукий фyкaролик жaмияти бyлaди. X,ap бир киши уз хукукгарини aник Ba рaвшaн билиши, yлaрдaн фойдaлaнa олиши, уз хyкyклaри Ba эркинликгарини химоя килa олиши лозим. Бунинг учун aBBaro, мaмлaкaтимиз aхолисининг хукукий мaдaниятини ошириш зaрyр.

Жaмият Ba дaвлaт ижтимоий фaол Ba конунга итоaткор фyкaролaрни тaрбиялaшдaн мaнфaaтдордир. Дaвлaт жaмият мaдaний хaётининг тaркибий кисми 6Улмиш хукукий мaдaният тyFрисидa aлохидa Faмxyрлик килaди.

Хукукий тaълимнинг мaксaди хaр бир кишигa aмaлий фaолиятдa зaрyр бyлaдигaн дaвлaт стaндaртлaридaн кaм бyлмaгaн хaжмдa олиш имкониятини беришдaн иборaтдир. Тaрбиявий Ba y^B ишлaри шaxснинг xyкyкий онг дaрaжaсини инсон, жaмият, дaвлaт мaнфaaтлaригa жaвоб берaдигaн энг умумий юридик принсипгар Ba нормaлaрни aнглaб етишгa кaдaр оширишгa йунвлтирилиши лозим.

Хукукий тaълим узлуксиз 6ули6, ёшликдaн бошлaб бериб борилиши лозим. Бол^гар мaктaбгaчa тaрбия мyaссaсaлaридaёк xyлк-aтвор KOидaлaридaн xaбaрдор 6Улиши, мaънaвий Ba бaъзи хукукий нормaлaр тyFрисидa бошлaнFич тyшyнчaлaр олиши, келгyсидa Укyв дaвомидa бу билимлaр кенгайтирилиши Ba чyкyрлaштирилиши, aник ифодaлaнгaн хукукий xyсyсият кaсб этиши зaрyр.

Хукукий axборотдaн бaрчaнинг эркин фойдaлaнa олишини тaъминлaш, хaр кимгa Узининг хукукий билимлaрини ошириш учун реэл шaроит ярaтиш фyкaролaргa уз хyкyклaри Ba эркинликгарини тегишли тaрздa aмaлгa ошириш, бyрчлaрини бaжaриш, жaмиятнинг сиёсий хaётидa онгли Ba фaол иштирок этиш имконини берaди. Хукукий тaрбиянинг yтмишдaн колгaн фaкaт бир томонлaмa axборот бериш - мaърифaтчиликкa ё'нaлтирилгaнлигини бaртaрaф этиб, уни конунийликни мyстaхкaмлaш, фyкaролaрнинг хyкyклaри Ba эркинликлaрини мyхофaзa килиш вaзифaлaри билaн yзвийрок боFлaш зaрyр.

Шуни мyтaссил нaзaрдa тутиш керaкки, хукукий тaрбия инсонлaрни хукук, конунийлик рyхидa тaрбиялaш, хукукий мaърифaт, конунга хaмдa хyкyккa нисбaтaн ижобий мyносaбaтни шaкллaнтириш билaн чеклaниб KOлмaй, бэлки шaснинг ижтимоий-хукукий фaоллигидa, унинг хукукий мaдaниятидa узининг тугвл ифодэсини тотади.

Адабиётлар:

1. www.stat.uz Дaвлaт стэтистикэ кУмитэсининг рэсмий сэйти

2. Узбекистон Республигаси Kонститyтцияи. Тошкент 2019 йил 6 бет.

3. Узбекистон Республигаси Kонститyтцияи. Тошкент 2019 йил 8 бет.

4. Inson huquqlari bo'yicha xalqaro shartnomalar.(To'plam), -T.: 2004, -B.35.

5. O'zA, N.Abduraimova, Milliy va xalqaro qonunchilik uyg'unligi. 21.05.2012

6. Farxodjonova N. F. Problemi primeneniya innovatsionnix texnologiy v obrazovatel'nom protsesse na mejdunarodnom urovne. Mejdunarodnaya konferentsiya. Innovatsionnie tendentsii, sotsial'no-ekonomicheskie i pravovie problemi vzaimodeystviya v mejdunarodnom prostranstve. - 2016.

7. Sodirjonov, M. M. (2020). Some Thoughts On The Evolution Of Approaches To The Concept Of Human Capital. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(08), 144-150.

8. Sodirjonov, M. M. (2020). EDUCATION AS THE MOST IMPORTANT FACTOR OF HUMAN CAPITAL DEVELOPMENT. Theoretical & Applied Science, (4), 901-905.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.