Научная статья на тему 'Духовные и правовые основы борьбы с торговлей людьми в контексте нового Узбекистана'

Духовные и правовые основы борьбы с торговлей людьми в контексте нового Узбекистана Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
51
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
гуманизм / торговля людьми / международное и национальное законодательство / негосударственные и некоммерческие организации. / humanism / human trafficking / international and national law / non-governmental and nonprofit organizations.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Абира Хусейнова

В данной статье анализируется гуманизм и его особенности, правовые и национально-нравственные основы борьбы с торговлей людьми. Уделяется особое внимание на международное и национальное законодательство, на реформы по предотвращению и борьбе с торговлей людьми в нашей стране. Приводится примеры о правах человека из исламских источников. Раскрывается суть новой редакции Закона «О противодействии торговле людьми». Анализируется полномочия негосударственных некоммерческих организаций по борьбе с торговлей людьми.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Spiritual and legal framework for combating human trafficking in the context of the new Uzbekistan

This article analyzes humanism and its features, legal and national moral foundations of the fight against human trafficking. Special attention is paid to international and national legislation, reforms to prevent and combat trafficking in human beings in our country. Provides examples of human rights from Islamic sources. The essence of the new edition of the Law “On combating human trafficking” is revealed. The author analyzes the powers of non-governmental non-profit organizations to combat human trafficking.

Текст научной работы на тему «Духовные и правовые основы борьбы с торговлей людьми в контексте нового Узбекистана»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Spiritual and legal framework for combating human trafficking in the context of the new Uzbekistan

Abira KHUSEYNOVA1

Bukhara State University

ARTICLE INFO

Article history:

Received May 2021 Received in revised form 20 May 2021 Accepted 15 June 2021 Available online 15 July 2021

Keywords: humanism, human trafficking, international and national law,

non-governmental and nonprofit organizations.

Янги Узбекистон шароитида одам савдосига карши курашнинг маънавий ва хукукий асослари

АННОТАЦИЯ_

Мацолада инсонпарварлик ва унинг хусусиятлари, одам савдосига карши курашнинг хукукий ва миллий маънавий асослари тахлил килинган. Одам савдосининг олдини олиш ва унга карши курашиш борасида юртимизда амалга оширилаётган ислохотлар, халкаро ва миллий конун-чиликда одам савдосининг олдини олишга доир масала-ларга алохида эътибор каратилган. Ислом манбаларида инсон хукукларига оид фикрлардан мисоллар келтирилган. Янги тахрирдаги "Одам савдосига карши кураш тугри-сида"ги Конуннинг мазмун мохияти очиб берилган. Нодавлат нотижорат ташкилотларнинг мазкур масалага доир ваколатлари хусусида тухталиб утилган.

ABSTRACT_

This article analyzes humanism and its features, legal and national moral foundations of the fight against human trafficking. Special attention is paid to international and national legislation, reforms to prevent and combat trafficking in human beings in our country. Provides examples of human rights from Islamic sources. The essence of the new edition of the Law "On combating human trafficking" is revealed. The author analyzes the powers of non-governmental non-profit organizations to combat human trafficking.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Калит сузлар:

инсонпарварлик, одам савдоси, халкаро ва миллий конунчилик, нодавлат нотижорат ташкилотлар.

1 Professor, Bukhara State University, Member of the Senate of the Oliy Majlis of the Republic of Uzbekistan, Bukhara, Uzbekistan.

Духовные и правовые основы борьбы с торговлей людьми в контексте нового Узбекистана

_ АННОТАЦИЯ_

Маълумки, х,ар цандай мамлакатнинг демократии ва инсонпарварлик хусусиятларидан бири бу - инсонга булган муносабат, инсон хуцуцлари ва эркинликлари цандай химоя цилинаётганлиги билан белгиланади. Шунинг учун хам купгина мамлакатлар тарихий ривожланиш жараёнида инсон хуцуцларига оид уз цонунлар тизимини яратган.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Фуцаролик жамияти цуришга оид фалсафий, ижтимоий-сиёсий ва ицтисодий масалалар А.Г. Бабич, Ю. Безелянский, Т. Бендас, Е. Варзиман, А. Веселовский, В. Геодакян, Е.П. Ильин, Е.И. Калинина, И. Клецина, Ц.П. Короленко, Л. Мамут, В. Межуев, Л. Попова, Н. Усачева, Н. Хамитов, Н. Ходирева, Л.Т. Шинелова каби МДХ олимлари томонидан тадциц этилганУзбекистонда фуцаролик жамиятини шакллантиришнинг фалсафий, ижтимоий-сиёсий, ицтисодий ва хуцуций масала-лари Б. Алиев, Х. Бобоев, Д. Бобожонова, Л. Бойко, К. Джавакова, Ш. Жалилов, Р. Жумаев, С. Жураев, З. Исломов, Г. Кучцорова, Ш. Мамадалиев, М. Мирхамидов, Ф. Мусаев, Х. Одилцориев, А. Саидов, Б. Туйчиев, А. Тулаганов, С. Туйчиева, А. Шайманова, М. Шарифхужаев, Э. Халилов, И. Эргашев, М. Циргизбоев, А. Цодиров, З. Цодирова, О. Хусанов, А. Хусейнова [7-34] каби тадцицотчилар томонидан урганилган.

Тадцицот методларига анализ ва синтез, ретроспектив тахлил, хужжатлар тахлили (контент анализ) киради.

НАТИЖАЛАР

Таъкидлаш жоизки, мустациллик йилларида янги узбек миллий хуцуций тизими тубдан шаклланди. Ижтимоий жихатдан йуналтирилган эркин бозор ицтисодиёти тамойилларига асосланган демократик давлатнинг конституциявий ва хуцуций асослари яратилди, инсон хуцуцларига оид цонунлар тизими барпо этилди. Узбекистон Конституциясининг II-боб, 13-моддасида таъкидланганидек, "Узбекистон Республикасида демократия умуминсоний принципларга асосланади, уларга кура инсон, унинг хаёти, эркинлиги, шаъни, цадр-циммати ва бошца дахлсиз

Ключевые слова:

гуманизм, торговля людьми, международное и национальное законодательство, негосударственные и некоммерческие организации.

В данной статье анализируется гуманизм и его особенности, правовые и национально-нравственные основы борьбы с торговлей людьми. Уделяется особое внимание на международное и национальное законодательство, на реформы по предотвращению и борьбе с торговлей людьми в нашей стране. Приводится примеры о правах человека из исламских источников. Раскрывается суть новой редакции Закона «О противодействии торговле людьми». Анализируется полномочия негосударственных некоммерческих организаций по борьбе с торговлей людьми.

КИРИШ

niiSfipnrp

Ull lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 6 (2021) / ISSN 2181-1415

хукуклари олий кддрият хисобланади" [2]. Асосий Конунда жами дунёвий неъматлар орасида энг улуги "инсон" эканлиги ёркин мужассамлаштирилди. Инсонни улуглаш уни мухофаза килиш ва хар томонлама камол топтириш Конституциянинг асосий гоясига айлантирилди. Ушбу нормалар БМТ томонидан 1948 йилнинг 10 декабрида кабул килинган "Инсон хукуклари умумжахон Декларацияси" мазмун-мохиятига тулик мосдир. Жумладан, 1-моддада, "Барча одамлар эркин, кадр-киммат ва хукукларда тенг булиб тугилганлар"; 3-моддада таъкидланганидек, "Хар бир инсон яшаш, эркинлик ва шахсий дахлсизлик хукукига эгадир"; 4-модда "Х,еч ким куллик ёки карамликда сакланиши мумкин эмас, кулчилик ва кул савдосининг барча турлари такикланади" [1] ва хоказо.

Хозирги вактда Узбекистон Республикаси инсон хукуклари буйича 80 дан ортик халкаро хужжатларга, жумладан Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг 6 та асосий шартномаси ва 4 та факультатив протоколининг бевосита иштирокчисидир. Миллий конунчилик ва хукукни куллаш амалиётига халкаро стандартларни тизимли ва боскичма-боскич имплементация килишнинг уз модели, инсоннинг конституциявий хукуклари ва эркинликларига риоя этилиши мониторинги миллий тизими шакллантирилди.

Юртимизда инсон хукуклари ва эркинликларини таъминлаш, адолатни карор топтириш буйича амалга оширилаётган ислохотлар бугун БМТ ва бошка халкаро ташкилотлар томонидан эътироф этилиб, куллаб-кувватланмокда. Президентимиз Шавкат Мирзиёевнинг 2017 йил 19 сентябрда БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги маърузасини [5] тинглаган давлатлар рахбарлари, дунё жамоат-чилиги Узбекистондаги инсон хукукларини химоя килиш борасидаги узгаришларга уз бахосини берди. Бу эса, мамлакатда давлат, жамият ва фукароларнинг Инсон хукуклари умумжахон декларациясининг тамойиллари ва кадриятларига эътиборини кучайтириш, инсон хукуклари ва эркинликларини ишончли химоя килишни таъминлашга каратилган самарали тадбирлар амалга оширилаётганидан далолатдир. Давлатимиз рахбари БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессияси доира-сида тузилма рахбарлари билан учрашувлари чогида 2018 йилда Инсон хукуклари умумжахон декларацияси кабул килинганининг 70 йиллиги муносабати билан Самарканд шахрида инсон хукуклари буйича Осиё форумини утказиш ташаббусини билдирганлиги хам бежиз эмас, албатта. Эътиборли томони шундаки, БМТ ташкил этилганидан кейинги 70 йил давомида Осиё минтакасида биринчи марта ташкил этилган Инсон хукуклари буйича Осиё форуми якунлари буйича инсон хукуклари химояси юзасидан Самарканд декларациясининг кабул килинди. Бу эса, юртимизда инсон хукуклари химояси йулида амалга оширилаётган ислохотлар натижасидир.

Мамлакатимиз хар бир фукароси хорижда ишлаши, укиши, дам олиши Узбекистон Республикаси Конституциясида кафолатлаб куйилган. Аммо бу хукук-ларни баъзи бировлар суистеъмол килаётгани нафакат ачинарли, балки ташвишли хамдир. Чунки, хали-хануз конунлар мохиятини англолмаётган, конуний йул колиб, алдамчилар тузогига улжа булаётган хамюртларимиз куплаб топилади. Узбекистон чегарасидан ташкарига чиккан хар бир фукаро шу юртнинг дунё хамжамияти олдидаги мавкеи, обру-эътибори олдида масъул эканлигини унутмас-лиги лозим. Афсуски, айрим хамюртларимизнинг хориж мамлакатларидаги фаолиятлари, хатти-харакатлари миллатимиз шаънига дог булиб тушмокда. Хар йили бир неча юзлаб хамюртларимиз турли давлатлардан Республикамизга депортация килинмокдалар. Демак, улар борган мамлакатларнинг конунларини купол равишда

бузиб, шу юртлардан расмий равишда чикарилиб юбормокдалар. Бундай фукароларнинг купчилигини аёллар ташкил этаётганлиги кечирилмас бир холдир.

Бугунги кунда дунёнинг турли мамлакатларида "замонавий куллик" холатига тушган кишиларни учратиш мумкин. "Замонавий куллик" тушунчаси уч асосий белгидан иборатдир. Биринчидан, одамни зуравонлик ёки уни куллаш тахдиди ёрдамида назорат килинади. Иккинчидан, туткун, уз иродасига карши холатда уша жойда мажбур килинган мехнат тури билан шугулланади ва вазиятни уз хохишига биноан узгартира олмайди. Учинчидан, у уз ишига арзимас хак олади ёки иш хакини умуман олмайди.

Замонавий кулчилик котиллик, одам угирлаш, чегарадан ноконуний тарзда утиш, хужжатларни калбакилаштириш ва бошкалар билан богликдир.

Тарихий тараккиёт давомида яратилган панд насихатлар, асарлар асосида шуни айтиш мумкинки, аждодларимиз учун инсонпарварлик энг олий кадрият хисобланган. Бировнинг мехнатидан фойдаланиш, кул килиб олиш, мехнатига яраша хак туламаслик ва бошка салбий иллатлар каттик кораланган хамда жамият тараккиёти учун жуда хавфли деб хисобланган. Жумладан, улкамиз халклари хаётига оид илк манба хисобланган "Авесто"да аёл ва фарзандлари сарсон ва саргардон юрадиган юрт энг ёмон юрт, [35] деб таъкидланган. Ризоуддин ибн Фахриддин "Оила" номли асарида аёллар хакида шундай ёзади: "Агарда оила кемага ухшатилса, хотун кеманинг куйруги хукмида булур. Дарёда катта кувватга эга булган кема куйрук харакатига эргашиб юргани каби, мамлакат мисолида булган оилаларда оила ичида булган хотун харакатига эргашурлар. Хотунлари тарбияли булган халк - тарбияли-ю, хотунлари тарбиясиз булган халк - тарбиясиз, хотунлари тиришкок, тадбиркор иродали булган халк - бою, хотунлари ялков ёки исрофгар халк факир булиши аникдир" [36].

Куръони Карим ва Хадиси Шарифларда инсонни улуглаш, унга багрикенглик килиш, мехр тафтини дариг тутмаслик, кулликда булган инсонни озод килиш, умуман олганда, ёмонлик килишдан тийиш тугрисида жуда куп фикрлар, насихатлар келтирилган. Куръони Каримнинг "Мулк" сураси хам борки, у айрим манбаларда "Таборак" сураси деб хам айтилади. Ушбу суранинг 13-16 оятларидан шундай фикр келтирилади: "Жаннатга етишмок йули, яъни машаккатли йул - кул буйнини куллик исканжасидан бушатмоклик ёки очлик кунида кариндош етимга ёхуд хору зор мискинга таом бермокликдур". Инсон бахт учун тугилар экан, уни хеч качон кулликда саклаш, унинг хукукларини поймол килиш, мазлум сифатида куриш гунох хисобланади. Кул сифатидаги инсонни кулликдан озод килган шахс жаннатга етишар экан. Бу тугрида Абу Хурайра разияллоху анху ривоят киладилар: "Расулуллох саллалоху алайхи вассалам: "Хар кандай киши бир мусулмон кишини кулликдан озод килса, Оллох таоло ушал кулнинг (озод булган) хар бир аъзоси бадалига унинг бир аъзосини жаханнам утидан халос килур, яъни кули бадалига кулини, оёги бадалига оёгини" [37].

Хозирги тараккиёт шароитида одам савдоси глобал муаммо хисобланиб, бутун дунё хамжамияти мазкур жиноятга карши кураш олиб бормокда. Бу борада БМТ томонидан "Инсон хукуклари" умумжахон Декларацияси, "Инсон хукуклари-нинг Европа Конвенцияси", "Куллик хусусида"ги Конвенция, "Кулликни йукотиш амалиёти тугрисида"ги кушимча Конвенция, "Бола хукуклари тугрисида"ги Конвенция, "Аёлларга карши дискриминациянинг хар кандай куринишларига

карши кураш тугрисида"ги Конвенциялар [6] кабул килиниб, дунёнинг куплаб мамлакатларида кулланилган.

2013 йилда Бирлашган Миллатлар Ташкилоти томонидан 30 июль -Бутунжахон одам савдосига карши курашиш куни деб эълон килинган. Халкаро ташкилот мутахассисларининг тахлилий хулосаларига кура, одам савдосидан жабр курганлар сони бир неча миллионларини ташкил килмокда. Одам савдоси жиноятидан жабрланганларнинг асосий кисмини аёллар ва болалар ташкил килаётганлиги ташвишланарли холдир.

Таъкидлаш жоизки, бугунги кунда долзарб масалалардан бири булган одам савдосининг олдини олиш ва унга карши курашиш борасида юртимизда хам катор хукукий ислохотлар амалга оширилмокда. Одам савдоси трансмиллий, яъни худуд ва чегара танламайдиган жиноятдир. Узбекистон 2003 йил 12 декабрда БМТ Бош Ассамблеяси томонидан 1950 йилда кабул килинган "Одам савдоси ва фохиша-ликнинг учинчи шахслар томонидан ишлатилишига карши кураш тугрисида"ги Конвенцияга кушилди. 2008 йилнинг 17 апрелида одам савдосига карши курашиш сохасидаги муносабатларни тартибга солишга каратилган "Одам савдосига карши курашиш тугрисида"ги Конун кабул килинган эди. Конунда одам савдоси билан боглик тушунчаларга изох берилди; одам савдосига карши курашишнинг асосий принциплари, бу сохада давлат сиёсатининг асосий йуналишлари, одам савдосига карши курашишни амалга оширувчи хамда унда иштирок этувчи органлар ва ташкилотлар; одам савдоси профилактикаси; одам савдосидан жабрланганларни идентификация килиш ва уларни химоя килиш юзасидан давлат органларининг хамкорлиги; одам савдосидан жабрланганларни химоя килиш ва уларга ёрдам курсатиш; вояга етмаганлар савдосига карши курашишнинг узига хос хусусия-тлари; одам савдосига карши курашиш сохасидаги халкаро хамкорлик масалалари уз аксини топди. Мазкур Конуннинг уз вактида кабул килинганлиги мамла-катимизда инсон хукукларини химоя килиш борасида жуда катта тарихий ахамиятга эга булди.

Конунга итоаткорлик бу - юксак хукукий онглилик, жамият ва давлат манфаатларини чукур тушуниб етиш, ижтимоий бурч, яъни уз килмишлари учун давлат олдида, жамият олдида жавобгарлик туйгуси билан узвийдир.

Конунга итоаткор хар бир фукаро конунларнинг талаблари жамиятнинг юксак манфаатларини ифода этишини, конунларга риоя килиш факат халк манфаатларига эмас, балки унинг уз манфаатларига хам хизмат килишини яхши тушунади. Конун одамларни бирлаштиради, конунбузарликларни, конунни менсимаганларни эса, конун доирасидан ташкарига чикариб куяди. Конунга итоаткорлик, акл идрок, виждон, ички эътикод масъули булиб, инсонда олижаноб фазилатларни тарбиялайди.

Таъкидлаш жоизки, одам савдосидан жабрланганларни химоя килиш ва уларга ёрдам бериш масалаларига доир аник коидаларнинг тартибга солинмаганлиги, шунингдек вояга етмаганлар савдосига карши курашишнинг узига хос хусусиятлари, шу жумладан, индентификация килиш, ёрдам бериш ва химоя килишнинг хукукий макоми белгиланмаганлиги конунни янги тахрирда кабул килиш заруратини келтириб чикарди.

2020 йилнинг 17 августида янги тахрирдаги "Одам савдосига карши кураш тугрисида"ги Конун [3] кабул килинди. Конунда куйидаги масалаларда янги нормалар киритилди:

• oдaм caвдocидaн жaбpлaнгaнлapни ижтимoий peaбилитaция ;илиш вa мocлamyвини тaъминлam тapтиби вa жaбpлaнгaнлap xaK^ara мaълyмoтлapнинг мaxфийлигини тaъминлaш тapтиби, yлapгa тa;дим этилaдигaн xaвфcизлик чopaлapи xaмдa бom;a кaфoлaтлap ëpитилди;

• oдaм caвдocидaн жaбpлaнгaнлapни идентифигация ;илиш вa yлapни ;aйтa йyнaлтиpиш тymyнчaлapи aлoxидa бoбдa бeлгилaб бepилди;

• oдaм caвдocигa ;apmи кypaшдa HHTлap вaкoлaт вa вaзифaлapи бeлгилaб бepилди;

• coxaгa oид acocий тymyнчaлap вa тaмoйиллap, уни дaвлaт тoмoнидaн тapтибгa coлиmгa oид нopмaлap, вaкoлaтли дaвлaт opгaнлapи, Mиллий томи^ия, xyдyдий кoмиccиялap вa Mиллий мaъpyзaчигa oид мeъëpлap aни; бeлгилaб бepилди.

Koнyндa мaзкyp йyнaлиmгa дoиp фaoлиятни aмaлгa omиpaëтгaн дaвлaт opгaнлapигa кyмaклamyвчи тamкилoтлap ;aтopидa нoдaвлaт нoтижopaт тaшкилoтлapи xaм бeлгилaниб, yлapнинг вaкoлaт вa вaзифaлapи aни; oчиб бepилди. Эндиликдa мaзкyp янги тaxpиpдaги ^нунга acocan нoдaвлaт тamкилoтлapи oдaм caвдocигa к^ши кypamиmдa дaвлaт opгaнлapигa нaфa;aт кyмaклamиm, бaлки 3apyp ëpдaм кypcaтиm xyrçyK^ra эгa экaнлиги, шунингдек дaвлaт тoмoнидaн aмaлгa omиpилaëтгaн иmлapгa фaoл ;aтнamиm мa;caдидa, нoдaвлaт тamкилoтлapи oдaм caвдocигa ;apmи кypamиm coxacидaги дaвлaт дacтypлapини вa бom;a дacтypлapни иmлaб чи;иш xaмдa aмaлгa omиpиmдa иmтиpoк этиши мумкинлиги мycтaxкaмлaб ;уйилди. Hoдaвлaт тaшкилoтлapи oдaм caвдocидaн жaбpлaнгaнлapнинг ижтимoий peaбилитaцияcи вa мocлamyви тaдбиpлapини aмaлгa oшиpишдa, my жyмлaдaн бyндaй жaбpлaнгaнлapгa ëpдaм кypcaтиm вa yлapни xимoя ;илиш бyйичa иxтиcocлamтиpилгaн мyaccacaлapни тamкил этишдa кyмaклamиm вaкoлaти xaм бepилгaнлиги жaмиятдa фy;apoлик инcтитyтлapининг poлини omиpиmдa y3 ypнигa эгaдиp.

Шу билaн биpгa, coxaдaги нoдaвлaт нoтижopaт тamкилoтлapнинг acocий вaзифaлapидaн биpи cифaтидa oдaм caвдocигa к^ши кypamиm тyFpиcидaги к^нун xyжжaтлapининг ижpocи ycтидaн жaмoaтчилик нaзopaтини aмaлгa omиpиm aни; бeлгилaб бepилди.

Бугунги кyндa Узбeкиcтoндa дaвpнинг энг дoлзapб мacaлaлapи билaн myFyллaнaëтгaн вa y3 фaoлиятлapи билaн aëллapнинг бaъзи ижтимoий мyaммo-лapини eчиmдa дaвлaт opгaнлapи билaн я;ин xaмкopлик ;илaëтгaн нoдaвлaт нoтижopaт тamкилoтлapи жaмиятдa y3 ypни xaмдa мaв;eлapигa эгa.

Рecпyбликaмиздa 9 мингдaн opra; нoдaвлaт нoтижopaт тaшкилoтлapи фaoлият oлиб бopмo;дa. Улapнинг 100 га я;ини oдaм caвдocигa ;apmи кypamиm бopacидa бeвocитa y3 фaoлиятини aмaлгa omиpмo;дa. Жyмлaдaн, Рecпyбликa "ISTIQBOLLI AVLOD" ижтимoий-axбopoт мapкaзи, унинг вилoятлapдaги бyлимлapи xaмдa xaмкop тamкилoтлapи y3apo xaмкopлик тyFpиcидaги мeмopaндyм acocидa oдaм caвдocининг oлдини oлиm вa yндaн жaбpлaнгaн aëллapни peaбилитaция ;илиш ишлapини aмaлгa omиpмo;дaлap. Ушбу тamкилoтлap 2004 йилдaн бyëн дoлзapб aлo;a тapмoFи тamкил этиб, нo;oнyний мигpaция вa унинг caлбий o;ибaтлapидaн биpи б^ган oдaм caвдocининг oлдини oлиm мa;caдидa axoли opacидa axбopoт-пpoфилaктик иmлapни aмaлгa omиpиб кeлмo;дaлap. Oдaм caвдo-cигa к^ши ;apaтилгaн фaoлият oлдини oлиm (пpфилaктикa), opтгa ;aйтapиm (peпaтpиaция), жaбpдийдaлapни ижтимoий Xимoя ;илиш (peaбилитaция), yлapни яш ижтимoий xaëтгa ;aйтapиm (peинтeгpaция)

каби цисмлардан иборат. Нодавлат нотижорат ташкилотларининг ушбу йуналишдаги фаолияти янги Узбекистан шароитида янгича мазмун ва янгича шаклларда давом эттирилмоцда.

"ISTIQBOLLI AVLOD" ташкилотларининг ушбу сохадаги фаолиятлари Узбекистон Республикаси хукумати ва давлат ташкилотлари томонидан доимий равишда куллаб-кувватлаб келинмоцда. "30 июль - Одам савдосига царши курашиш бутунжахон куни" муносабати билан Республика "ISTIQBOLLI AVLOD" ижтимоий-ахборот маркази Бухоро вилояти булими "30 кунлик одам савдосига царши курашиш ойлиги"гини утказиш буйича чора-тадбирлар режасини ишлаб чицган булиб, вилоят туманлари, корхона, муассаса, ташкилотларида уйдаги зуравонлик, миграция холатлари, муаммо ва ечимлар борасида давра сухбатлари ташкил цилмоцда.

Фуцаролик жамиятини ривожлантиришнинг ташкилий-хукукий асосларини янада такомиллаштириш, нодавлат нотижорат ташкилотларининг роли ва ахамиятини, ижтимоий фаоллиги ва фаолиятининг самарадорлигини ошириш, шунингдек, 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Х,аракатлар стратегиясининг «Ёшларни цуллаб-цувватлаш ва ахоли саломатлигини мустахкамлаш йили»да амалга оширишга оид давлат дастурлари ижросини таъминлаш мацсадида Узбекистон Республикаси Президентининг ПФ-6181-сонли "2021-2025 йилларда фуцаролик жамиятини ривожлантириш концепциясини тасдицлаш тугрисида"ги Фармони [4] цабул цилинди. Унда фуцаролик жамиятини ривожлантиришнинг хуцуций асосларини изчил такомиллаштириш; фуцаролик жамияти институтларига кумак бериш хамда уларни давлат томонидан цуллаб-цувватлаш механизмини янада такомил-лаштириш; давлат ва жамият бошцарувида фуцаролик жамияти институт-ларининг фаол иштирок этиши учун зарур шарт-шароитлар яратиш; давлат ижтимоий лойихаларини амалга оширишда фуцаролик жамияти институт-ларининг иштирокини янада кенгайтириш; фуцаролик жамияти институтлари фаолиятининг очицлигини таъминлаш масалаларига катта эътибор царатилди. Шунингдек, 2021 йилнинг 1 апрелидан нодавлат нотижорат ташкилотлари фаолиятининг очицлик индекси жорий цилиниши ва унга кура, хар йил якунлари буйича нодавлат нотижорат ташкилотлари томонидан амалга оширилган ишлар, ижтимоий шериклик даражаси, ажратилган субсидия, грант ва ижтимоий буюрт-малар натижадорлиги ва бошца мухим фаолият курсаткичларига асосан уларнинг рейтинги тузилиши белгилаб берилди. Буларнинг барчаси инсон хуцуцлари ва эркинликларини таъминлашда фуцаролик институтлари ролини оширишга царатилган чора тадбирлар натижасидир.

Таъкидлаш жоизки, жамият ривожида турли даврлар инсонлар хаёти учун буюк ацл-заковатга эгалиги билан ажралиб турган. Бироц, барча даврларда хам инсоният тарихи учун жуда зарур булган, юксак ахлоций фазилатларни узида мужассам этган "инсонпарварлик" тушунчаси жуда катта ахамият касб этган.

Инсонпарварлик деганда, инсонни эъзозлаш, хурмат цилиш, ундаги ижтимоий-ахлоций хислатларни камолга етказиш, унинг моддий ва маънавий фаровонлиги тугрисида гамхурлик цилиш ва цуллаб-цувватлашни тасаввур циламиз. Инсонпарварлик, энг аввало, инсоннинг бахт-саодати, эзгулик, мехр-мурувват, хайр-эхсон, яхшилик, рахмдиллик, мух,тож ва гарибларга ёрдам, сабр-цаноат, камтарлик, тугрисузлик, ширинсуханлик, сахийлик, нафсни тийиш ва бошца хулц-одоб цоидалари

билaн чaмбapчac бoFли;диp. Oдaм caвдocигa к^ши кypaшиш фa;aтгинa дaвлaт вa нoдaвлaт тaшкилoтлapининг вaзифacи эмac [38-40]. X,ap биp киши узининг инcoнийлигини, жaмият aъзoлapи oлдидaги мacъyлиятини xиc ;илган xoлдa, бom;aлapнинг xy;y;rap^ maънини oлий ;aдpият деб xypмaт ;илиши лoзим.

XУЛOCA

Maмлaкaтимиздa aмaлгa omиpилaëтгaн кенг кyлaмли иcлoxoтлap инcoнлap xaëтини, дyнë;apamини xaмдa тypмym тapзини yзгapтиpмo;дa. Жaмиятдa "Янги Узбек^тонни биpгaликдa бapпo этaмиз" деган yлyFвop мa;caд maкллaнди вa "Жaмият - иcлoxoтлap тamaббycкopи" дeгaн янги Foя кyндaлик фaoлиятимизгa фaoл киpиб бopмo;дa. Ушбу буюк мa;caдлapгa эpишишдa инcoн xy;y;лapи xимoяcи aлoxидa axaмият кacб этaди.

ФOЙДAЛAНИЛГAН AДAБИЁTЛAP PУЙXATИ:

1. "Инcoн xy;y;лapи yмyмжaxoн Дeклapaцияcи". T.: 1999.

2. Узбек^^н Pecпyбликacи Koнcтитyцияcи. T.: 2018.

3. Узбек^^н Pecпyбликacининг янги тaxpиpдaги "Oдaм caвдocигa к^ши кypamиm тyFpиcидa"ги ^нуни (2020 йил 17 aвгycт).

4. Узбекжтон Pecпyбликacи Пpeзидeнтининг ПФ-6181-coнли "2021-2025 йил-лapдa фy;apoлик жaмиятини pивoжлaнтиpиm ^нцепцияотни тacди;лam тyFpиcидa"ги Фapмoни.

5. Узбек^^н Pecпyбликacи Пpeзидeнти Шaвкaт Mиpзиëeвнинг 2017 йил 19 ceнтябpдa БMT Бoш Accaмблeяcининг 72-ceccияcидaги мaъpyзacи.

6. Ингон xy;y;лapи умумий нaзapияcи. Узбек^^н Pecпyбликacи Ички иmлap вaзиpлиги aкaдeмияcи. ^шкент, 2012. - Б. 304.

7. Бoбoeв X,., X,acaнoв С. Узбек^тон дeмoкpaтик жaмият ;ypиm capи. -^шкент: Aдoлaт, 2001.

8. Бoбoжoнoвa Д. Узбeкиcтoндa ижтимoий-и;тиcoдий мyнocaбaтлap. -^шкент: Шap;, 1999.

9. Жaлилoв Ш. Дaвлaт xoкимияти мaxaллий opгaнлapи иcлoxoти: тaжpибa вa мyaммoлapи. - ^шкент: Узбек^^н, 1996.

10. Жyмaeв Р. Дaвлaт вa жaмият: дeмoкpaтлaштиpиш йyлидa. - Tomкeнт: Шap;, 1998.

11. Жypaeв С. Фy;apoлик жaмияти: нaзapия вa aмaлиëт. - Tom^rn: Aкaдeмия, 2003.

12. Иcлoмoв 3.M. Фy;apoлик жaмияти: кeчa, бугун, эpтaгa. - Tomкeнт: TДЮИ, 2002.

13. Koчкopoвa Г.Д. Poль нeгocyдapcтвeнныx кoммepчecкиx opгaнизaций в фopмиpoвaнии нpaвcтвeнныx ycтoeв гpaждaнcкoгo oбщecтвa: Aвтopeф. диcc. ганд. филoc. нayк. - Tamкeнт: 2008.

14. Maмaдaлиeв Ш.O. Xaл; xoкимияти: нaзapия вa aмaлиëт. - ^шкент: Узбек^^н Pecпyбликacи ИИВ Aкaдeмияcи, 2003.

15. Mycaeв Ф. Дeмoкpaтик дaвлaт ;ypиmнинг фaлcaфий-xy;y;ий мacaлaлapи. - ^шкент: Узбек^^н, 2007.

16. Oдил;opиeв X.T. Koнcтитyция вa фy;apoлик жaмияти. - Tom^m1: Шap;, 2001.

17. Caидoв A., Жyзжoний A. Шap; цивилизaцияcи: инcoн вa xy;y; (утмиш вa xoзиpги зaмoн). - Tomкeнт: Aдoлaт, 2005.

18. Tyйчиeв Б. Пpoблeмы фopмиpoвaния пoлитичecкoй кyльтypы и дeмoкpaтизaция coвpeмeннoгo oбщecтвa. - Tomкeнт: Фaн, 1991.

19. Тулаганов А. Давлат хокимиятининг вакиллик ва узини узи бошцариш органлари фаолиятини ташкил этиш. - Тошкент: ТДЮИ, 2002.

20. Туйчиева С.С. Узбекистон Республикасида бозор муносабатларига утиш шароитида шахс ижтимоий фаоллигини оширишда маънавий маданиятнинг роли. Фалсафа фан. д-ри ... дисс. автореф. - Тошкент, 2004.

21. Шайманова А.Э. Узбекистонда фуцаролик жамияти цурилишида урта мулкдорлар синфининг урни ва роли: Фалсафа фан. номзоди ... дисс. автореф. -Тошкент: 2005.

22. Шарифхужаев М. Узбекистонда очиц фуцаролик жамиятининг шакл-ланиши. - Тошкент: Шарц, 2003.

23. Эргашев И. Тарацциёт фалсафаси. - Тошкент: Академия, 2000.

24. Кодиров А. Сиёсат фалсафаси. - Тошкент: ТДЮИ, 2008.

25. Кадырова З. Проблемы повышения социальной активности молодежи Узбекистана в условиях всестороннего реформирования общества. - Ташкент: Узбекистон миллий энциклопедияси, 1999.

26. Хусанов О. Мустациллик ва махаллий хокимият. - Тошкент: Шарц, 1998.

27. Киргизбоев М. Фуцаролик жамияти: назария ва хорижий тажриба. -Тошкент: Янги аср авлоди, 2006. - Б. 204.

28. Хусейнова а. Фуцаролик жамияти ва аёллар: Монография. - Бухоро: Бухоро нашриёти, 2009. - Б. 142.

29. Хусейнова А.А. (2010). Торговля людьми: попытка противодействия. Социологические исследования, (11). - С. 150-151.

30. Холова Э.Х., Хусейнова А.А. (2012). Закон Республики Узбекистан «О противодействии торговле людьми». Современные научные исследования, (12), 1-1.

31. Холова Э.Х., Хусейнова А.А. (2010). Закон Республики Узбекистан «О противодействии торговле людьми». Journal of Siberian Medical Sciences, (4).

32. Хусейнова А.А. (2017). Философское миропонимания Абдурахмана Джами. Ученый XXI века. - С. 88.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

33. Хусейнова А.А. (2017). О сущности философского миропонимания Абдурахмана Джами. In Инновации в технологиях и образовании (PP. 74-78).

34. Хусейнова А.А. (2016). Среднеазиатский ренессанс и Абдурахман Джами. ББК 65.34. 13 (2Рос-4Кем). - С. 355.

35. Шоамирова Ю. Узбек оиласи маънавияти тарихига бир назар. // Жамият ва бошцарув. 2002. 4-сон. - Б. 37.

36. Ризоуддин ибн Фахриддин. Оила. Т.: Мехнат-1991. - Б. 9.

37. Ахлоц-одобга оид Хадис намуналари. - Тошкент: Фан, 1990. - Б. 171.

38. Кенжаева Х.П., Тожиев Ф.И., Жураев Б.Н. (2014). Роль женщин в создании и развитии демократического общества в Узбекистане. In Инновации в технологиях и образовании (С. 119-123).

39. Кенжаева Х.П. (2021). Аёллар ижтимоий фаоллигини оширишда фуцаролик институтларининг урни. Scientific progress, 1(6). - Б. 957-961.

40. Кенжаева Х. (2021). Миллий маънавий меросимизда таълим-тарбия масалалари. Общество и инновации, 2(6/S). - Б. 18-24.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.