Научная статья на тему 'ГИССАР В ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ'

ГИССАР В ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
62
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ / ГИССАР / КИТАЙ / ИНДИЯ / ВОСТОК / ВИЗАНТИЯ / ГИССАРСКАЯ ДОЛИНА

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Сангинов Хусниддин Хайталиевич

Великий шелковый путь является основанием для включений Гиссарского историко-культурного заповедника в список всемирной исторической наследии. Об этом свидетельствует стратификация научного исследования материальных и духовных ценностей древнего города. Оно также являлось торговой-экономической дорогой в регионе и других дальних странах. Мы глубоко убеждены в том, что древний город Гиссар с древних времён активно участвовал в области торгово-экономической сотрудничество с Китаем и Индии на Востоке, с Египтом и Византии на Западе и находилось на одной ветвей трассы Великой шелковой пути. Многочисленные древние Китайские и Греческие письменности свидетельствует о том, что древний город Гиссар и вся Гиссарская долина с древних времён входила в торгово-экономической зоны Великой шелковой пути.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISOR THE GREAT SILK ROAD

The great Silk Road main is coming into the list of all world heritages containing historical reserve of Hisor. For explaining the strategy of city and the material cultural object. They are also commercial economic inside the area and the further country. We are sure that the city with China and the west of India, with Egypt and Isanti have close communications and one of the highway great Silk Road. There is an information about commercial, economic in Hisor and in Hisor Valley in the ancient time of convincing China and the ancient Greece.

Текст научной работы на тему «ГИССАР В ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ»

ИЗ ИСТОРИИ СТАНОВЛЕНИЯ ДУШАНБЕ КАК ЦЕНТРА ТОРГОВЛИ ВОСТОЧНОЙ

БУХАРЫ В НАЧАЛЕ ХХ ВВ.

В данной статье, автор прослеживает становление г. Душанбе как, центр торговли Восточной Бухары, и роль города как, одного из важнейших центром торговли Восточной Бухары в начале прошлого столетия.

Ключевые слова: Душанбе, Восточная Бухара, Россия, эмират, город, торговля, базар, русские дореволюционные авторы, товар, население, бекства, хозяйство, Гиссарский край.

THE HISTORY OF THE ESTABLISHMENT OF DUSHANBE AS THE CENTER OF TRADE IN EASTERN BUKHARA IN THE EARLY ^THE CENTURY

In given article author tracks the formation Dushanbe as, the centre of the trade East Buhary, and role of the city as, one of the most important centre of the trade East Buhary at the beginning initially past of the century.

Key words: Dushanbe, Eastern Bukhara, Russia, emirate, city, trade, market, Russian pre prerevolutionary authors, product, population, economy, Hissar region.

Сведение об автор:

Исломов Фахриддин - докторант (PhD) ТГПУ им. С. Айни E-mail.ru fakhr. islomov@yandex. ru

About the autor:

Islomov Fakhriddin — doctor (PhD) TSPU named after S.Aini E-mail.ru fakhr. islomov@yandex. ru

ДИСОР ДАР МАСИРИ РОДИ БУЗУРГИ АБРЕШИМ

Сангинов

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Мухаккикон дар муайян кардани Рохи бузурги абрешим ду рохро чудо месозанд: рохи шимолй ва рохи чанубй. Дар кадоме аз онхо ба воситаи худуди муйяни Осиёи Миёна гузашта, нуктахои интихоии худро доштаанд, ки онх,о давлатхои дар сохилхои шаркии бахри Миёназамин вокъгашта буданд.

Яке аз сарчашмахои ягона ва нисбатан боварибахш, ки масъалаи гузариши роххои тичоратиро ба воситаи водии Дисор тачассум сохтааст, маълумоти Птолоией дар кори у «Дастурхои чугрофй» мебошад, ки соли 177 (эраи мо) навишта шудааст. Дангоми тавсифи кисмати осиёимиёнагии рох у аз маълумотхои Май Титсиани македонй истифода намудааст. Ин маълумотро дар замони худ Марин, баъд аз Птоломей дар чугрофияи худ мавриди истифода карор дода буд. Рохе, ки Май тасвир сохтааст, аз шахри сархадии Тераполи Рим аз назди гузаргох ба воситаи Фрот ибтидо гирифта, ба шарк, ба воситаи Бохтар ва Манораи Сангин то ба худи Сера пойтахти Серхо мебурд. [3, с. 37-39]. Ин маълумоти Птоломей аз чониби бисёр мухаккикони муосир мавриди тахкик карор гирифта ва онхо ба хулосае омадаанд, ки яке аз шохахои чанубии Рохи бузурги абрешим- шохаи каротегинй мебошад. Ин пешгуиро Х. Юл дар корхои гуногунаш баъд аз олими немис, чугроф, муаллифи китоби «Китай К Хитгофен» пешниход намуда, нуктаи назари уро инкишоф дод. Мувофики ин таткикот рох ба Балх ба шимол суръат гирифта, аз назди Тирмиз ва Амударё гузашта, аз водии Сурхандарё ба воситаи Вахш ва Кдротегин, водии Олой ва минбаъд Кршгар ворид мегашт. Ин нуктаи назарро В. Томашерк ва И. Маркверт низ чонибдори менамоянд.

Мувофики матни Птоломей ин ягона рохи тичорате буд, ки аз гарб ба шарк мерафт. Дар сарчашмахои хитойй «Рохи чанубй» хамчун ягона рохи хушкии империяи Хониро ба Бохтар ва минбаъд ба мамлакати Дастин (музофоти шаркии империяи Рим) пайвасткунанда нишон дода шудааст. Ин рох ба воситаи Хитой, Яркент, нохяи Вахшон ва Балх мегузашт. Рохи ба воситаи Каротегин ва воситаи Олой мегузашта дар ягон сарчашмаи кадима ва сарчашмаи хаттии асримиёнагии хитойй таъкид намудааст.

Ба акидаи мо, фикри аз хама дурустро И.В. Пянков пешниход намуда, кайд кардааст, ки Птоломей ва Марин дар ин минтакаи осиёимиёнагй на як рох, балки ду шохаи онро нишон додаанд. Аз руи акидахои онхо, рох ба Балх то ба Тирмиз рафта он чо ба ду кисмат таксим мешуд. Яке шимолй то ба Самарканд, Фаргона ба мамлакати Куметхо, то ба кароргохи точирон ба нохияи хозираи Иртешкама ва минбаъд ба Кошгар, рохи дуюм бошад, чанубй аз Тирмиз ба баландии кухй (водии Дисор ибтидои баландй «Дараи Кумедхо» - обигарм) ба агбаи Теректавон рафта ва аз водии дарёи Кокус мебаромад ва минбаъд ба Иркештам идома меёфт.

[2, с. 9-13]. Манораи Сангин дар назди баромадгох аз дара чой гирифта буд. Чуноне ки аён мегардад, дар чунин холат водии Дисор як кисмати Рохи бузурги абрешимро ташкил медихад. Шахраки Дисорро шахри асосй ва маркази ин рох хисобидан мумкин аст.

Ин рохи тичоратй дар корхои баъдинаи чугрофии асрхои Х1-Х11 тасвир ёфтааст ва маълумотро оид ба асрхои У11-У111, ки дар онхо оиди ба самти чанубии рохи аз шахр ва вилоятхо аз Тирмизкаъа то Ар-Раста (Еарм) нуктаи дурустарини Хуросон дар бар мегирад. Ин рох ба воситаи шахрхо ва вилоятхои ибтидои асримиёнагй -Сармандчон, Дарзанчй, Баранчй, Сагониён - Чагониён, Бунзй, Домоварон, Абонкасван, Шумон- Дисор, Вахшгирд- Файзобод, Дарбанд- Кдлъаи Имлок мегузашт.[1, с. 146-149]

Шахраки Дисор маркази бузурги сиёсй, иктисодй, фархангй ва тичоратии водй дар хама замонахои таърихй (аз давраи кадимто асри миёнаи баъдина) ба шумор мерафт.

Дар худуди шахраки Дисор ва масалахои атрофи он кофтуковхои системанок бо баъзе таваккуфхо аз соли 1946 то ба рузхои мо идома дорад.

Доир ба робитахои тичоратй-иктисодй ва фархангии шахраки Дисор тобутхои сафолин ва доирашакли бостонй шаходат медихад. Ин тарзи дафнкунй барои бохтарихо одат набуд. Тобутхои сафолин аз водии Дисор дар 6 кабр дарёфт шудаанд. Аз худуди шахраки Дисор ва атрофи он 5 адад, аз Бустон, дехаи Иттифок ва Окули поён яктогй тобути сафолин дарёфт шудааст. Дар атрофи мавзеъхои Дилварзинтеппа, Хайрободтеппа ва Чумалактеппа низ ин гуна тобутхо ёфт шудаанд. Чунин тарзи дарёфткунй бо расму одати парфия рост меояд.

Оид ба алокахои тичоратй бо Хитой дарёфт шудани ашёе, ки дар онхо тасвири маймунхои бо асбобхои торй ва зарбй бозикунанда мавчуданд, шаходат медихад. Ин намуди тасвирот ба санъати Хитои хос мебошад. Оид ба робитахои тичоратй ба Диндустон бошад, дарёфт шудани ашёи аз устухони фил сохташуда дар шахраки Дисор ва Душанбе шаходат медихад.

Ин хама аз он гувоханд, ки шахраки Дисор дар яке аз шохахои Рохи бузурги абрешим карор доштааст.

АДАБИЁТ

1. Костенико Л.Ф туркестанский край. // Материалы для геограии и статистиеи. Т. ХХ , с ПБ., 1908, C. 146-149

2. Лилиенталь. Кап. Ген. Штаб.Кухистан с северной частью Гисариского бекства. 1887, с, 9-13.

3.Сборник географических, топографических и статистических матеиалов по Азии. Вып. ХХХУ1 (36), с ПБ, 1888, C .37-39.

ГИССАР В ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ

Великий шелковый путь является основанием для включений Хисорского историко-культурного заповедника в список всемирной исторической наследии. Об этом свидетельствует стратификация научного исследования материальных и духовных ценностей древного города. Оно также являлось торговой-экономической дорогой в регионе и других дальных странах. Мы глубоко убеждены в том, что древний город Хисор с древних времён активно участвовал в области торгово-экономической сотрудничество с Китаем и Индии на Востоке, с Египтом и Византии на Западе и находилось на одной ветвей трассы Великой шелковой пути. Многочисленные древние Китайские и Греческие письменности свидетельствует о том, что древний город Хисор и вся Хисорская долина с древних времён входила в торгово-экономической зоны Великой шелковой пути.

HISOR THE GREAT SILK ROAD

The great Silk Road main is coming into the list of all world heritages containing historical reserve of Hisor. For explaining the strategy of city and the material cultural object. They are also commercial economic inside the area and the further country. We are sure that the city with China and the west of India, with Egypt and Isanti have close communications and one of the highway great Silk Road. There is an information about commercial, economic in Hisor and in Hisor Valley in the ancient time of convincing China and the ancient Greece.

Сведения об авторе:

Сангинов Хусниддин Хайталиевич - докторант 1-го курса факултета истории, Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, тел: +(992)988946000

About the author:

Sahgihov Hyshiddih Haytalievich - post-graduate student of the first year of the faculty of history, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, tel: +(992)988946000

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.