Научная статья на тему 'ГЕОЭКОЛОГИЧЕСКАЯ БАЗА ДАННЫХ НА БАЗЕ ПРОГРАММ ГИС'

ГЕОЭКОЛОГИЧЕСКАЯ БАЗА ДАННЫХ НА БАЗЕ ПРОГРАММ ГИС Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
7
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
геоинформационные системы / ГИС / ArcGIS / ПАНОРАМА / управление базами данных.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Носиров Б.И., Рахмонов Д.Н., Анваров Ш.М., Абдурашидов А.А.

В статье изучены основные особенности геоэкологического картографирования на основе ГИС-программ, База геоданных позволяет автоматизировать большую часть геодезических и картографических работ, геоэкологическая база данных создана в ArcGIS 10.8.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Носиров Б.И., Рахмонов Д.Н., Анваров Ш.М., Абдурашидов А.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ГЕОЭКОЛОГИЧЕСКАЯ БАЗА ДАННЫХ НА БАЗЕ ПРОГРАММ ГИС»

Носиров Б.И. Узбекистон Миллий университети Геоинформатика кафедраси таянч докторанти

Рахмонов Д.Н. Узбекистон Миллий университети география ва табиий ресурслар факультети Геодезия ва геоинформатика кафедраси мудири

Анваров Ш.М. Узбекистон Миллий университети Геоинформатика кафедраси таянч докторанти

Абдурашидов А.А. Узбекистон Миллий университети география ва табиий ресурслар факультети Геодезия картография ва кадастр йуналиши 4- курс талабаси

ГЕОЭКОЛОГИЧЕСКАЯ БАЗА ДАННЫХ НА БАЗЕ ПРОГРАММ

ГИС

Аннотация. В статье изучены основные особенности геоэкологического картографирования на основе ГИС-программ, База геоданных позволяет автоматизировать большую часть геодезических и картографических работ, геоэкологическая база данных создана в ArcGIS 10.8.

Ключевые слова: геоинформационные системы, ГИС, ArcGIS, ПАНОРАМА, управление базами данных.

Nasirov B.I. doctoral student Department of Geoinformatics National University of Uzbekistan Rakhmanov D.N.

Head of the Department of Geodesy and Geoinformatics faculty of geography and natural resources National University of Uzbekistan Anvarov Sh.M. doctoral student Department of Geoinformatics National University of Uzbekistan Abdurashidov A.A. 4th year student of geodesy, cartography and cadastre faculty of geography and natural resources National University of Uzbekistan

CREATION OF GEOECOLOGICAL DATABASE BASED ON GAT

PROGRAMS

Annotation. The main features of geoecological mapping based on GIS programs were studied in the article, the Geodatabase allows to automate most of the geodetic and cartographic work, the geoecological database was created in ArcGIS 10.8.

Key words: geoinformation systems, GIS, ArcGIS, PANORAMA, Database management.

Тадкикот ишини амалга оширишда катор вазифаларни бажариш кузланган булиб, унга кура, ушбу диссертация ишида ГИС технологиялари асосида Оролбуйи худудининг геоэкологик холати буйича маълумотларни туплаш, саклаш, тахлил килиш ва нашр килиш боскичларини амалга ошириш кузда тутилган. Х,ар кандай ГИС технологияларига асосланган тадкикотларни геомаълумотлар базасини яратмасдан туриб амалга ошириб булмайди. Тадкикот давомида, геоэкологик маълумотлар базаси ArcGIS 10.8 дастурида яратилди. Хрзирги кунда ArcGIS дастурини дунёдаги етакчи илмий ташкилотларда, тадкикот ишларида, Узбекистонда атроф мухитни мухофазасига оид катор ташкилотларда узининг профессионал имкониятлари билан самарали фойдаланилиб келинмокда.

ArcGIS дастурининг маълумотлар базасида фазовий маълумотлар билан ишлашнинг аник модели мавжуд, булиб, ушбу модель геомаълумотлар базаси деб юритилади. Геомаълумотлар базаси ArcGIS иловалари билан ишлаш жараёнида кулланадиган барча турдаги маълумотларни саклашда асос булиб хизмат килади. Геомаълумотлар базаси турли хил маълумотларни саклаш учун омбор вазифасини бажаради. Геомаълумотлар базаси ёрдамида нафакат локал куринишда ёки серверда сакланадиган маълумотларни самарали бошкариш мумкин, балки турли сохалар ва лойихалар билан ишлаш жараёнида мураккаб боскичли моделларни хам яратиш имконияти мавжуд. Табиий ресурслардан окилона фойдаланишдаги мавжуд кийинчиликлар, хакикатдан хам етарли даражада маълумотлар етишмаслиги, уларнинг графикли, картографик куринишда камлиги хисобланади.

Географик ахборот тизимларидаги (ГИС) дастурий таъминотлар геоэкологик маълумотларни шакл (шапе) ва жадвал куринишида ифодалаб беради, бу эса картографик моделлар хосил килиш ва ундан фойдаланиш хамда тахлил килиш оркали табиий ресурслардан фойдаланиш буйича оптимал карорларни кабул килиш имконини беради. Геомаълумотлар базасини яратишдан асосий максад, республика табиий ресурсларидан фойдаланиш холатини ва мамлакатнинг картографик моделини яратиш ва юритиш, ракамли геоэкологик карталарини тузиш, табиий ресурсларидан

сaмaрaли фойдaлaниш сиёсaтини aмaлгa оширишдa aхборотлaр билaн тaъминлaш Ba aвтомaтлaштиришдaн tóopaT хисоблaнaди.

Тaклиф этилaётгaн геомaълyмотлaр бaзaсини ярaтиш оркaли фaзовий кaтлaмлaр aсосидa оптимaл тaбиий ресyрслaрдaн фойдaлaниш режaлaрини ишлaб чикиш кенг кУллaнилaди, яъни кyйидaги ишлaрни aмaлгa оширишдa фойдaлaнилaди:

- тaбиий зонaлaр Ba рaйонлaр бyйичa чегaрaлaрини белгилaшдa;

- геоэкологик yргaниш, yлaрнинг чегaрaлaрини белгилaш Ba Marna тaнлaшдa;

- экологик xpnara бyзилгaн ерлaрни рекyльтвaция килиш, тyпроклaрни эрозиядaн химоя килиш, ерлaрдaн сaмaрaли фойдaлaниш Ba yлaрни мyхофaзa килишдa;

- геоэкологик сифaт жихaтдaн бaхолaш кaртaлaрини тaйёрлaшдa;

- тупрок, геобaтaникa Ba бош^ мaвзyли кaртaлaрини ярaтишдa, шyнингдек ер ресyрслaрининг холaти Ba yлaрдaн фойдaлaниш бyйичa илмий-мaълyмотномaли aтлaслaрни тaйёрлaшдa;

- мaъмyрий худудий бирликтарнинг экологик холaти бyйичa хисобот мaтериaллaрини тaйёрлaшдa;

- тaбиий ресyрслaрдaн фойдaлaнишни мyхофaзa килиш Ba нaзорaт килиш ишлaридa зaрyрий aхборотлaр билaн тaъминлaшдa;

- мyрaккaб экологик шaроитдaги ерлaрни рyйхaтгa олиш Ba бошкa ^тор ишлaрни aмaлгa оширишдa.

Геомaълyмотлaр бaзaсини ярaтиш технологиялaри зaмонaвий билим Ba дaстyрий тaъминотлaрнинг ривожлaниши билaн доимий рaвишдa тaкомиллaштирилмокдa. Тaдкикот дaвомидa геоэкологик мaълyмотлaр бaзaсини ярaтишнинг умумий технологик схемaси ишлaб чикилгaн 6ули6, y куйидаги 1-расмда келтирилган.

1-расм. Геоэкологик маълумотлар базасини яратишнинг умумий технологик схемаси (муаллиф томонидан тузилган)

Геоэкологик маълумотлар базасини яратишда маълумотларни туплаш жуда куп вакт ва харажат талаб килади, лекин шу билан бирга жуда мухим булган кисмларидан биридир. ГИС да маълумот манбаларининг жуда куп тури бор, бу маълумотларни тизимга киритишнинг хам катор турлари мавжуд. Маълумотларни туплашнинг энг мухим иккита усуллари мавжуд, улар маълумотларни олиш ва уни узатиш хисобланади. Бундан ташкари ГИС да маълумотларни туплашда асосий ёки бирламчи, тугридан-тугри улчов ёки съёмка ёрдамида ва ёрдамчи яъни, иккиламчи, бошка манбалардан маълумотлар олиш буйича гурухларга ажратиб чикилган булиб, бунда растр ва вектор формат маълумотлар турларини уз ичига камроб олади. ГИС турли хил манбалардан ташкил топган маълумотларни уз ичига олади. Геоэкологик маълумотлар базасини яратишда растр ва вектор форматдаги маълумотлар манбаларини икки турга - асосий ва ёрдамчи турларига булиш мумкин.

Асосий маълумотлар манбаси - бу ГИС лойихалари учун тупланган ракамли форматдаги маълумотлар хисобланади. Ушбу боскичда растр форматдаги Landsat-8 ва Sentinel-2 сунъий йулдошларининг, шунингдек учувчисиз учиш аппаратларидан олинган ракамли суратлар ва вектор форматдаги инженерлик геодезик улчовларни, яъни электрон тахеометр ва GPS кабул килгичлар оркали маълумотлар тупланади. Ёрдамчи маълумотлар - бу оддий ва ракамли маълумотлар тизими булиб, уларни кейинги боскичда мос ракамли форматга утказиш зарур булади. Бу боскичда растр форматдаги сканерларга рангли аэрофотосуратларни, когоз куринишдаги сканерлаш ва векторлаш ишларини талаб киладиган карталар тупланади.

Демак, асосий геоэкологик маълумотлар манбаси ГИС да ишлатиш учун бевосита улчашлар оркали олинади. Ёрдамчи манбалар олдинги изланишлар оркали кайта ишланган ёки бошка тизимлардан олинади. Х,ар икки маълумотлар хам ракамли, хам когоз форматда булади. Когозли маълумот геоэкологик маълумотлар базасига киритилишидан олдин хар доим ракамли куринишга келтирилиши лозим. Бундай жараённи когоз карта ёки фотосуратни сканерлаш ва суратдаги белгиланган жойнинг векторизацияси оркали амалга оширилади. ГИС га маълумотларни киритилишидан олдин ракамли маълумотнинг формат катталиги ва характеристикаларига караб кушимча кайта форматлаш ва кайта тизимга келтириш каби ишлар керак булиши мумкин.

Геоэкологик маълумотлар базасини яратишда геодезия, картография, ГИС, фотограмметрия ва масофадан зондлаш усуллари билан интеграллашуви асосида куйидаги боскичларда амалга оширилади.

- биринчи боскичда, СК42 координата тизимида тузилган географик асос карталари мавжуд топопланлардан фойдаланган холда растр каталоги шаклида таёрланади. Махаллий геомаълумотлар базаси геодезия,

картография ва кадастр мутахассислари учун автоматлаштирилган иш станцияси яратилади;

- иккинчи боскичда, аэро ёки космик суратга олиш натижаларига кура махаллий геомаълумотлар базасининг объекти хисобланган худуди учун ортофотопланлар жойлаштирилган растрли катологдан фойдаланган холда, растрли ортофотокарталар таёрланади. Шундай килиб растрли картографик базанинг холатини янгилаш масаласи хал килинади. Геоэкологик картага олишда юзага келган муаммоларни хал килишда дала ишлари кискартирилади, лекин аввалгидек ер турларининг векторли катламлари йуклиги сабабли экологик холатни хисобга олиш буйича бир катор вазифаларни автоматлаштиришга имкон берди;

- учинчи боскичда, геоэкологик маълумотларнинг векторли катлами тайёрланади. Геомаълумотлар базаси геодезик, картографик ишларнинг куп кисмини автоматлаштиришга имкон берадиган тулдирилган шакилда булади.

Хулоса

Замонавий ГАТ технологиялар ва методларнинг геоэкологик тадкикотлар ва уларнинг карталарини тузишдаги ахамияти назарий жихатдан урганилди, шунингдек Геоэкологик маълумотлар базасини яратишнинг умумий технологик схемаси ишлаб чикилди. Бу оркали ГАТ технологиялар асосида геоэкологик карталарни яратишдаги афзалликлари узига хослигини илмий асосланди.

Асосий маълумотлар манбаси - бу ГИС лойихалари учун тупланган ракамли форматдаги маълумотлар хисобланади.

Геоэкологик маълумотлар базасини яратишда геодезия, картография, ГИС, фотограмметрия ва масофадан зондлаш усуллари билан интеграллашуви асосида амалга оширилади.

Демак, асосий геоэкологик маълумотлар манбаси ГИС да ишлатиш учун бевосита улчашлар оркали олинади. Ёрдамчи манбалар олдинги изланишлар оркали кайта ишланган ёки бошка тизимлардан олинади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Авезбаев О.С Геомаълумотлар базаси ва унинг архитектураси. Тошкент., ТАВД 2014, 8-12 б.

2. Гулямова Л. Х., Сафаров Э.Ю., Абдуллаев И.У., - Географик ахборот тизимлари. - Тошкент: «Университет», 2013.

3. Тесленок К. С., Геоинформационные технологии в изучении земельных ресурсов Республики Мордовия [Электронный ресурс] / Тесленок Кирилл Сергеевич // Научное обозрение: электрон. журн. - 2016. - № 2. С. 11.

4. Статов В.А., Реймов П.Р., Мамутов Н.К., Фазовий тахлиллар. - Тошкент., КДУ, 2014. 118 - б.

5. Интернет маълумот. www.stat.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.