Научная статья на тему 'ГЕНДЕР МУНОСАБАТЛАРИ УМУМИНСОНИЙ МАДАНИЯТЛАР ТИЗИМИДА'

ГЕНДЕР МУНОСАБАТЛАРИ УМУМИНСОНИЙ МАДАНИЯТЛАР ТИЗИМИДА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
55
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАДАНИЯТ / УРФ-ОДАТ / ЦИВИЛИЗАЦИЯ / ТАРАққИЁТ / ИЖТИМОИЙ / АҲЛОқ / ЖАМИЯТ / ОИЛА

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ахмедова М.М., Юлдошева Н.Ж.

Мазкур мақолада аёллар масаласи жамият, ижтимоий муносабатлар, миллатлар, давлатлар, маданият ва цивилизациялар билан узвий алоқада. Бу масаланинг юзага келиши, ривожланиши ижтимоий-тарихий жараёнларнинг бир босқичдан иккинчи босқичга ўтиши билан ҳам боғлиқдир. Олимлар аёллар масаласини жамият тараққиёти билан боғлиқ равишда таҳлил қилиш натижасида кишиларнинг ижтимоий бирлиги, жамият бўлиб яшаши учун зарур бўлган оила, урф-одат, маданият, халқаро ва цивилизациялараро муносабатлар, дин, меҳнат ва жамоат ташкилотларига уюшиш катта аҳамият касб этишини илмий ифодалаганлар. Гендер ғоясигача ўтиш эволюцияси мобайнида қуйидаги ижтимоий-тарихий босқичлар босиб ўтилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GENDER RELATIONS IN THE SYSTEM OF UNIVERSAL CULTURES

In this article, the issue of women is inextricably linked with society, social relations, nations, states, cultures and civilizations. The emergence and development of this issue is also related to the transition of socio-historical processes from one stage to another. As a result of the analysis of the women's issue in connection with the development of the society, the scientists scientifically expressed that the family, tradition, culture, international and inter-civilizational relations, religion, labor and joining public organizations, which are necessary for the social unity of people, to live as a society, are of great importance. During the evolution of the transition to the idea of gender, the following socio-historical stages were passed.

Текст научной работы на тему «ГЕНДЕР МУНОСАБАТЛАРИ УМУМИНСОНИЙ МАДАНИЯТЛАР ТИЗИМИДА»

UDK 332.01

Ахмедова М.М.

уцитувчи Юлдошева Н.Ж.

талаба

Фаргона давлат университети Узбекистон, Фаргона ш.

GENDER RELATIONS IN THE SYSTEM OF UNIVERSAL CULTURES

Abstract: In this article, the issue of women is inextricably linked with society, social relations, nations, states, cultures and civilizations. The emergence and development of this issue is also related to the transition of socio-historical processes from one stage to another. As a result of the analysis of the women's issue in connection with the development of the society, the scientists scientifically expressed that the family, tradition, culture, international and inter-civilizational relations, religion, labor and joining public organizations, which are necessary for the social unity of people, to live as a society, are of great importance. During the evolution of the transition to the idea of gender, the following socio-historical stages were passed.

Keywords: culture, tradition, civilization, development, social, morality, society, family.

Akhmedova M.M.

lecturer Yuldosheva N.J. student

Fergana state university

ГЕНДЕР МУНОСАБАТЛАРИ УМУМИНСОНИЙ МАДАНИЯТЛАР

ТИЗИМИДА

Аннотация: Мазкур мацолада аёллар масаласи жамият, ижтимоий муносабатлар, миллатлар, давлатлар, маданият ва цивилизациялар билан узвий алоцада. Бу масаланинг юзага келиши, ривожланиши ижтимоий -тарихий жараёнларнинг бир босцичдан иккинчи босцичга утиши билан уам бозлицдир. Олимлар аёллар масаласини жамият тарацциёти билан бозлиц равишда таулил цилиш натижасида кишиларнинг ижтимоий бирлиги, жамият булиб яшаши учун зарур булган оила, урф-одат, маданият, халцаро ва цивилизациялараро муносабатлар, дин, меунат ва жамоат ташкилотларига уюшиш катта ауамият касб этишини илмий ифодалаганлар. Гендер зоясигача утиш эволюцияси мобайнида цуйидаги ижтимоий-тарихий босцичлар босиб утилди.

Калит сузлар: маданият, урф-одат, цивилизация, таращиёт, ижтимоий, аулоц, жамият, оила.

Агар инсоният тарихига назар ташласак, аёллар эркакларга нисбатан камситилган, жамиятни бошкариш ишларидан четлатилган даврларни ифодаловчи илмий манбаларга дуч келамиз. Минг йиллар давомида аёллар фарзанд куриб, уларни парваришлаб-тарбиялаш, оила хужалигини юритиш билан чекланганлиги маълум.

Мазкур боскичлар турт таснифий хусусиятларга эга булиб, улар куйидагилардир: 1. Диний конфессионал такик тизими амал килган. Тарихий манбалар айнан аёлни инсоният маданиятининг асосчиси деб аташади. Хдкикатан хам мехнатнинг ибтидоий жамоа тузумида таксимланишига караб эркаклар ов килувчилар, аёллар эса хосил йиFувчилар вазифасини бажарганлар. Факат аёлгина ердан туйимли усимлик илдизларини, инлардан майда жониворларни, хашоратлар личинкасини казиб олиш билан машFул булган. Ривоятларда оловни кашф этганлар эркаклар тимсолида учрайди. Аёллар оловнинг хусусиятларини урганиш, уни турмушда куллаш, уйни иситиш, овкат тайёрлаш каби заруратларни бажарганлари хакида хикоя килинади. Кийим-кечак ва оёк кийимларини хам аёллар кашф этишган. Она уруFи даврида аёлларнинг мавкеи юкори булган. Аёл асосий ишлаб 9 чикарувчи куч, рузFорни мухофаза килувчи, бола тарбиялаб, авлоднинг купайишини таъминловчи зот хисобланган. Бу эса унга уруF, кабила хаётида етакчилик килиш имконини берган. УруF-аймокчилик даври маъбудалари аёллар тимсолида тасвирланган, кабилани бошкариш, айбдорларни жазолаш, хатто бошка кабилалар устига кушин тортиш хам аёллар ихтиёрида булган. Ижтимоий хукукий нуктаи назардан бу даврни илмий адабиётларда "аёл хукуки" хукмрон булган давр деб аташади. Л. Морган, Ф. Энгельс, Г. Плоссь, Э. Тейлор асарларида она уруFи даври (матриархат)да ижтимоийхукукий ва сиёсий масалалар аёллар кулида булганига куплаб мисоллар келтирилади. Бирок ота уруги (патриархат) даврига утилиши билан ижтимоий-хукукий мувозанат аёлдан эркак томонга OFади ва эркак асосий ишлаб чикарувчи кучга, давлатни бошкарувчига айланади. Ижтимоийтарихий тараккиётнинг кейинги боскичлари аёлни эркакка карам килиш, унинг психологик, хужалик юритиш ва бола куришга булган эхтиёжларини кондириш йулидан борди. Бу ижтимоий-хукукий мутелик аёл билан эркакнинг мулкка эгалик хукукининг турлича таксимланганида, аёлнинг турмуш куриш, ажралиш хукуклари тан олинмаганлигида, суд ишларида катнашиши чекланганлигида ва бошкаларда намоён булди. Аёллар ва эркаклар тенг хукуклилиги масаласи кадим замонлардан буён кизFин бахсларга сабаб булиб келган. Милоддан 400 йиллар аввал яшаган софист Антифонт уз асарларида барча одамларнинг табиат томонидан тенг килиб яратилганлиги хакидаги FOяни биринчилардан булиб илгари сурган. Унинг

фикрича, табиат барчани: аёлни хам, эркакни хам тенг килиб яратади, лекин инсонлар узларини тенгсиз холатга солувчи конунлар одамларнинг узаро келишуви натижасидир. Табиий хукуклар тенглиги ва барча одамларнинг эркинлиги хакидаги 10 FOяни софизм окимининг бошка намоёндаларида хам учратамиз. Жумладан, Ликофроннинг фикрича, факат конунларгина шахсий хукукларнинг кафолати булиши мумкин. Шундай килиб, аёл ва эркак тенг хукуклилиги муаммоси доимо хур фикрли инсонлар диккат марказида булган. Бирок айнан аёлнинг эркак билан тенг хукукли эканлигини эътироф этган мутафаккир кадимги юнон файласуф олими Пифагор эди. У одамларнинг турмуши ислох килиниши хамда фалсафанинг хукук ва эркинлик туFрисидаги хулосаларига мувофиклаштирилиши кераклиги хакидаги тасаввурларни ривожлантирган. Ушбу нуктаи назардан у узининг фалсафий карашларида аёл ва эркакнинг тенг килиб яратилиши хакидаги фикрни илгари суради. Пифагорнинг маслакдошлари эса бу FOяни давом эттирганлар. Улар инсон хаёти адолат ва маълум чегара, яъни уз урнини билиш ва хис килиш асосида курилиши лозимлигини таъкидлайди.

Тарихда аёлларга муносабат жарёнини тахлил килиб куйидаги хулосаларга келдик: 1. Аёллар масаласи кишилик жамияти, ижтимоий муносабатлар, миллатлар ва давлатлар, маданият ва цивилизиация билан чамбарчас боFлик. 2. Аёллар масаласини тахлил этганда оила, урф-одат, маданият, дин аёлларнинг мехнат килиши, таълим олиши, жамиятни бошкаришда, сиёсий жараёнларда катнашишини чеклаб келганлигини унутмаслик лозим. 3. Турли минтакаларда аёлларга нисбатан муносабатларнинг турли-туман булиши, аёл хукукларининг хам турли тараккиёт боскичларида турлича булишига олиб келди. Аёл хукуклари инсон хукуки сифатида тан олиниб, халкаро хамжамият томонидан алохида эътибор талаб килувчи соха даражасига етгунча куп асрлар давомида курашиб келдилар. 4. Аёлларнинг тенг хукуклилиги масаласи бугунги кунда инсон муаммоси даражасига кутарилди. Эндиликда халкаро майдонда жинслар уртасидаги муносабат маданиятини юксалтирмасдан, аёлларнинг тенглигига эришиш мумкин эмас, деган янги FOя илгари сурилди. Шундай FOялардан бири гендер FOясидир.

Адабиётлар руйхати:

1. Франк С.А. Сочинения. Серия: Классическая философская мысль. -Минск: Харвест, 2000.

2. Абдулла Шер, Баходир Хусанов. Ахлок фалсафаси. Нафосат фалсафаси. Тошкент. Университет. 2008. - Б 157.

3. М.М.Кдххорова. Жамиятда маънавий-ахлокий мухит: муаммо ва ечимлар. Фалсафа фанлари доктори илмий даражасини олиш учун такдим этилган диссертация Автореферати Тошкент. 2012.

4. Qaxxarova, M., & Tuychieva, H. (2019). Spiritual-moral environment and its basic indicators. The Light of Islam, 2019(4), 24.

5. Qaxxarova, M., & Absattorov, B. M. (2020). Evolution of views on ethics, ethical criteria and ethical standards. The Light of Islam, 2020(1), 110-115.

6. Qaxxarova, M., & Raximshikova, M. (2020). MORAL CONTINUITY IS A SOCIAL-PHILOSOPHICAL, HISTORICAL PHENOMENON. The Light of Islam, 2020(3), 103-112.

7. Nurmatova, I. (2019). A Student-Centered Approach is a Key Area of Teacher Training in the Context of Globalization and Integration of Education. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 15(1), 09-13.

8. Нурматова, И. А. (2021). Хрзирги даврда оила тарбиясини юксалтиришнинг устувор йуналишлари. Молодой ученый, (5), 384-386.

9. Nurmatova, I. A. (2022). Trends in Social Reality and Moral Outlook. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 3(8), 7-9.

10. Нурматова, И. А. (2022). Роль этической нормализации в стабильности духовной среды общества. In Социальные институты в правовом измерении: теория и практика (pp. 59-64).

11. Nurmatova, I., Amirqulova, O., & Qayumov, E. (2021). INNOVATION IN EDUCATION

12. Nurmatova, I., Nabieva, H., & Sirojiddionova, M. (2020). Challenges of child personality in a defective family. In Наука сегодня: теоретические и практические аспекты (pp. 39-40).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.