Научная статья на тему 'G.BARBADENSE L. НАВЛАРИНИНГ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИ ОШИРИШГА ХИЗМАТ ҚИЛУВЧИ ЯНГИ ДОНОРЛАР ЯРАТИШ'

G.BARBADENSE L. НАВЛАРИНИНГ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИ ОШИРИШГА ХИЗМАТ ҚИЛУВЧИ ЯНГИ ДОНОРЛАР ЯРАТИШ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

25
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
туричи / бошланғич манбалар / маданий тропик / оила / битта кўсакдаги пахта вазни / тола чиқими / вариация коэффициенти / донор / intraspecific / primary sources / cultural tropic / family / weight of cotton per boll / fiber yield / coefficient of variation / donor.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Хумойиддин Сафар Ўғли Амиров, Бахтияр Хушбакович Аманов

Ғўзанинг G.barbadense L. туричи биохилма-хилликларини ўзаро дурагайлаш натижасида олинган F4 ўсимликларида қимматли хўжалик белгилари, жумладан, битта кўсакдаги пахта вазни, тола узунлиги ва чиқими каби белгилар параллел равишда ортиши кузатилди. Бундан келиб чиқадики, F4 ўсимликлари орасидан ўзида бир қатор қимматли хўжалик белгиларини мужассамлаштирган ноѐб манбаларни ажратиб олиш мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Хумойиддин Сафар Ўғли Амиров, Бахтияр Хушбакович Аманов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A parallel increase in valuable economic traits, including cotton weight per boll, fiber length and yield, was observed in F4 plants obtained by crossing G.barbadense L. with cotton biodiversity. It follows that among the F4 plants one can single out unique resources embodying a number of valuable economic traits.

Текст научной работы на тему «G.BARBADENSE L. НАВЛАРИНИНГ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИ ОШИРИШГА ХИЗМАТ ҚИЛУВЧИ ЯНГИ ДОНОРЛАР ЯРАТИШ»

G.BARBADENSE L. НАВЛАРИНИНГ ЦИММАТЛИ ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИ ОШИРИШГА ХИЗМАТ ЦИЛУВЧИ ЯНГИ ДОНОРЛАР

ЯРАТИШ

Бахтияр Хушбакович Аманов

Чирчи; давлат педагогика университети Генетика ва эволюцион биология

кафедраси мудири, б.ф.д.

Хумойиддин Сафар ртли Амиров Термиз агротехнологиялар ва инновацион ривожланиш институти ассистент

укитувчи

Гузанинг G.barbadense L. туричи биохилма-хилликларини узаро дурагайлаш натижасида олинган F4 усимликларида кимматли хужалик белгилари, жумладан, битта кусакдаги пахта вазни, тола узунлиги ва чикими каби белгилар параллел равишда ортиши кузатилди. Бундан келиб чикадики, F4 усимликлари орасидан узида бир катор кимматли хужалик белгиларини мужассамлаштирган ноёб манбаларни ажратиб олиш мумкин.

Калит сузлар: туричи, бошлангич манбалар, маданий тропик, оила, битта кусакдаги пахта вазни, тола чикими, вариация коэффициенти, донор.

A parallel increase in valuable economic traits, including cotton weight per boll, fiber length and yield, was observed in F4 plants obtained by crossing G.barbadense L. with cotton biodiversity. It follows that among the F4 plants one can single out unique resources embodying a number of valuable economic traits.

Keywords: intraspecific, primary sources, cultural tropic, family, weight of cotton per boll, fiber yield, coefficient of variation, donor.

Маълумки, жахрн енгил саноати юкори сифатга эга булган пахта толаларига мухтождир. Ишлаб чикарилаётган замонавий G.barbadense L. турига мансуб гуза навларида битта кусакдаги пахта вазни (2,5-3,5 г.) паст курсаткичга эгадир. Шунинг учун ингичка толали гуза навларига фермер хужаликларида экишга унча хохиш йукдир.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

September, 2022

Бизнинг олдимизга куйилган асосий максад факат унинг биологик ва хужалик курсаткичлари эмас, балки тукимачилик саноати ва фермер хужаликларининг замонавий талабларига жавоб берадиган навларни яратишдан иборатдир.

Гузанинг энг мухим хужалик белгиларидан битта кусакдаги пахта вазни, тола узунлиги, тола чикими каби кимматли белгиларини ургандик. Бир катор муаллифлар юкорида келтирилган кимматли хужалик белгилар устида уз изланишларини олиб борганлар [1; 4; 10; 11; 13; 14]. Н.Г.Симонгулян [9] гузанинг G.barbadense L. навида тола узунлиги белгиси хам доминант, хам рецессив генлар ёки бу генларнинг турлича нисбати билан бошкарилишини таъкидлаган.

В.А.Автономов [5], В.А. Автономов, П.Ш.Ибрагимов [6] лар уз изланишларида, дурагайлаш натижасида олинган F1, Р2-усимликларида тола чикими ота-она шаклларига нисбатан оралик уринни эгаллаши хамда ушбу белги буйича курсаткичлари юкори булган ота-она шакллари томонига огишини кузатганлар.

О.Х.Кимсанбаев [7; 8] олиб борган тадкикотларида, гузанинг G.barbadense L. турига мансуб F1-усимликларида кусак йириклигининг ирсийланиши тулик устунлик холатда кечиши, F2-усимликларнинг вариацион каторида эса, олинган дурагайлар йирик кусакли ота-она шакллари томонга огганлиги ва йирик кусаккка эга булган усимликлар хосил булишини полимер генлар таъсирида эканлигини айтиб утган.

G.barbadense L. туричи хилма-хилликларининг F1-усимликларда битта кусакдаги пахта вазни белгиси ижобий ва салбий доминантлик хамда ута доминантлик, subsp.vitifolium ва ^арши-8 нинг реципрок F1 комбинацияларида эса оралик (hp=0,04 ва hp=-0,04) холатларида ирсийланди. Бу белгининг туричи ва турлараро F2 усимликларидаги ижобий трансгрессияси асосида битта кусакдаги пахта вазни 5,0-7,9 г. булган ноёб рекомбинант шакллар ажратиб олинган. F2 усимликларда белгининг наслдан наслга берилиш коэффициенти

л

(h) нинг 46,0-69,8 га тенглиги унинг намоён булишида 46,0-69,8 % генотипнинг ва 30,2-54,0 % ташки мухитнинг таъсири мавжудлиги аникланган [2; 3; 12].

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Тадкикотларимизда бошлангич манба сифатида иштирок этган гузанинг G.barbadense L. туричи хилма-хилликларидан маданий тропик ssp.vitifolium кенжа тури ва

294

маданий ^арши-8 навида битта кусакдаги пахта вазни белгиси буйича 2,3-6,5 г. ни ташкил этди (1-жадвал).

булиб 4,2-5,4 г. ни ташкил этди. Битта кусакдаги пахта вазни белгиси буйича нисбатан паст курсаткич ажратиб олинган О-7 оиласида (4,2 г.) кузатилди ва узгарувчанлик амплитудаси 3,9-4,6 г., вариация коэффициенти 7,6 % ни ташкил этди. О-2 оиласида битта кусакдаги пахта вазни юкори (5,4 г.), узгарувчанлик амплитудаси 4,1-7,2 г., вариация коэффициенти эса 22,5 % ташкил этди (1-жадвал).

G.barbadense L. турининг туричи хилма-хилликларида тола узунлигини урганиш натижасида энг юкори курсаткич, кутилганидек маданий ^арши-8 навида (37,0 мм) кузатилди. Толанинг узунлигининг паст курсаткичи ssp.vitifolium кенжа турида (28,7 мм) аникланди.

Туричи маданий тропик ва маданий навни узаро чатиштириш натижасида олинган оилаларда тола узунлиги белгиси 35,2-39,7 мм, узгарувчанлик амплитудаси 32-42 мм, вариация коэффициенти 1,64-6,54 %. Ажратилган оилалар ичида юкорида курсатилган тола узунлиги белгиси буйича нисбатан паст курсаткич О-1 оиласида (35,2 мм) кузатилди ва узгарувчанлик амплитудаси 32,0-37,0 мм, вариация коэффициенти 4,19 % ни ташкил этди. Тола узунлиги белгиси буйича юкори курсаткич О-3 оиласида (39,7 мм) кузатилди ва узгарувчанлик амплитудаси 38,0-41,0 мм, вариация коэффициенти эса 3,17 % эканлиги кузатилди (1-жадвал).

Тадкикот учун олинган бошлангич манбаларда тола чикими маданий Карши-8 навида курсаткич юкори, яъни белги буйича юкори (34 %) га тенг булди.

Тола чикими белгиси буйича нисбатан паст курсаткич 24,8 % ли натижа маданий тропик subs.vitifolium кенжа турида аникланди.

Тажрибада урганилган F4-усимликларида тола чикими 33,1-39,5 % гача булган ораликда жойлашди. Масалан, О-6 оиласида тола чикими буйича энг юкори натижа олиниб, тегишли равишда белги курсаткичи (39,5 %), узгарувчанлик амплитудаси 39,0-40,0 %, вариация коэффициенти 1,28 % намоён килди, шу билан бирга F4-усимликларида эса энг паст тола чикимига О-2 оиласида (33,1 %), узгарувчанлик амплитудаси 31,3-34,6 %, вариация коэффициенти 3,39 % ни ташкил этди.

Урганилган оилаларда битта кусакдаги пахта вазни курсаткичлари юкори

September, 2022

1-жадвал

G.barbatlense L. аирим гуричи ппн.п.фшш дурагайлаш асосида олинган F4-yc и млн к. i а р nía к;имматли хужалик белгиларнинг гах.ш.ин

Бошлангич манбалар ва дурагай усимликлар Битта кусакдаги пахта вазни, г. Тола узунлиги, мм. Тола чикими, %

.г ± S.? limit V % х ± Sí limit V % х ± S.f limit V%

Бошлангич манбалар

Кдрши-8 нави 2,3 ±0,13 2,0-3,0 17,9 37,0 ±0,60 30,0-39,0 5,6 34,0 + 0,63 30,0-36,0 5,8

ssp.vitifolium 6,5 ± 0,37 4,0-7,3 12,2 28,7± 0,63 26,0-32,0 6,9 28,4 ±0,64 26,0-32,0 7,0

Р4-усимликлар

Оила -1 4,9 ± 0,35 4,0-7,0 22,35 35,2 + 0,47 32,0-37,0 4,19 36,7 + 0,30 35,0-38,0 2,57

Оила -2 5,4 ±0,38 4,1-7,2 22,51 38,8 ±0,71 36,0-42,0 5,74 33,1 ±0,35 31,3-34,6 3,39

Оила -3 5,0 ±0,16 4,4-5,6 9,87 39,7 ± 0,40 38,0-41,0 3,17 33,9 ±0,48 32,0-35,3 4,52

Оила -4 4,9 ± 0,26 4,2-5,9 16,70 38,0 ±0,63 36,0-40,0 5,26 36,7 ±0,26 36,2-37,7 2,23

Оила -5 5,2 ±0,33 4,0-6,0 20,35 38,3 ± 0,48 37,0-40,0 3,99 39,5 ±0,16 39,0-40,0 1,28

Оила -6 4,7 ±0,13 4,3-5,1 8,67 35,6 + 0,18 35,0-36,0 1,64 38,3 + 0,36 37,0-39,2 3,01

Оила -7 4,2 ±0,10 3,9-4,6 7,60 36,0 ±0,53 34,0-38,0 4,65 37,6 ±0,60 35,0-40,1 5,03

Оила -8 4,7 ±0,18 4,1-5,4 11,85 38,5 ± 0,80 36,0-42,0 6,54 37,2 ±0,26 36,1-38,0 2,20

ХУЛОСА

Олинган тадкикот натижаларининг тахлили шуни курсатдики, гузанинг G.barbadense L. туричи хилма-хилликларини узаро дурагайлаш натижасида олинган F4-усимликларида кимматли хужалик белгилари, жумладан, битта кусакдаги пахта вазни, тола узунлиги ва чикими каби белгилар параллел равишда ортиши кузатилди. Бундан келиб чикадики, F4-усимликлари орасидан узида бир катор кимматли хужалик белгиларини мужассамлаштирган ноёб манбаларни ажратиб олиш мумкин.

REFERENCES

1. Абзалов М.Ф. Генетика и феногенетика важнейших признаков хлопчатника G.hirsutum L.: Автореф. Дисс. ... док.биол.наук.- М.: Институт общей генетики РАН, 1991. - 48 с.

2. Аманов, Б. Х. (2021). G. BARBADENSE L. ТУР ИЧИ ХИЛМА-ХИЛЛИКЛАРИНИ ДУРАГАЙЛАШ АСОСИДА ОЛИНГАН ЙИРИК КУСАКЛИ ОИЛА ПОПУЛЯЦИЯЛАРИНИНГ АЙРИМ МОРФО-ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ УЗВИЙ БОFЛЩЛИГИ. Academic research in educational sciences, 2(4), 856-863.

3. Аманов, Б. Х., & Закиров, Д. У. G. BARBADENSE L. ТУР ИЧИ ХИЛМА-ХИЛЛИКЛАРИНИ ДУРАГАЙЛАШ АСОСИДА ОЛИНГАН ЙИРИК КУСАКЛИ ОИЛА ПОПУЛЯЦИЯЛАРИНИНГ АЙРИМ МОРФО-

ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ УЗВИЙ БОFЛЩЛИГИ.

4. Холдоров, У. А., Хушбакович, А. Б., & Закиров, Д. У. ПЕРУ F^^ ТУРЛАРИНИ ТУРИЧИ ДУРАГАЙЛАШ ВА F0

296

дурагай кусак ва кусакларда тулщ ypyF ТУГИЛИШИ.

5.Абдиев Ф.Р. G.barbadense L. турига мансуб юкори авлод дургайлардан амалий селекцияга бошлангич материал яратиш: Автореф. Дисс. ... канд.биол.наук.- Т.: уу^СУИТИ, 2011. - 23 б.

5. Автономов В.А. Наследование выхода и длины волокна у линейно сортовых гибридо F1 G.barbadense L. на фоне инфицированы гоммозом // Вестник Аграрной Науки Узбекистана - Ташкент, 2005. - №(9). - С. 40-45.

6. Аманов, Б. Х., & Закиров, Д. У. G. BARBADENSE L. ТУР ИЧИ ХИЛМА-ХИЛЛИКЛАРИНИ ДУРАГАЙЛАШ АСОСИДА ОЛИНГАН ЙИРИК КУСАКЛИ ОИЛА ПОПУЛЯЦИЯЛАРИНИНГ АЙРИМ МОРФО-ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРИНИНГ УЗВИЙ БОFЛЩЛИГИ.

7. Автономов В.А. Ибрагимов П.Ш. Fузанинг айрим дурагайларида хужалик жихатдан кимматли ирсий хусусиятларни тадкик килиш // Пахтачилик журнали. -Тошкент, 1994. - №1 (2). - Б. 8-9.

7. Кимсанбаев О.Х. Наследуемость признаков, определяющих выход волокна гибридов F2 хлопчатника G.barbadense L. // Вестник Аграрной Науки Узбекистана - Ташкент, 2004. - №4 (8). - С. 50-55.

8. Кимсанбаев О.Х. Выход волокна у гибридов хлопчатника // Узбекистан кишлок хужалиги журнали. - Тошкент, 2005. - №1. - 14 б.

9. Холдоров, У. А., Хушбакович, А. Б., & Закиров, Д. У. ПЕРУ Fy3A ТУРЛАРИНИ ТУРИЧИ ДУРАГАЙЛАШ ВА F0 ДУРАГАЙ КУСАК ВА кусакларда тулщ ypyF ТУГИЛИШИ.

10. Симонгулян Н.Г. Генетика количественных признаков хлопчатника. -Ташкент: Фан, 1991. - С. 3-124.

10. Саманов, Ш. А., & Аманов, Б. Х. (2020). Корреляция морфо-хозяйственных признаков у трехгеномных линий хлопчатника. Научно-практические исследования, (12-1), 76-78.

11. Соатова, Ф. Б., & Аманов, Б. Х. (2022). FУЗAНИНГ ИНГИЧКА ТОЛАЛИ F3 ДУРАГАЙЛАРИДА КИММАТЛИ ХУЖАЛИК БЕЛГИЛАРНИНГ УЗГАРУВЧАНЛИГИ. Academic research in educational sciences, 3(2), 593-598.

12. AMANOV, B., MUMINOV, K., SAMANOV, S., ABDIEV, F., ARSLANOV, D., & TURSUNOVA, N. (2022). COTTON INTROGRESSIVE LINES ASSESSMENT THROUGH SEED COTTON YIELD AND FIBER QUALITY CHARACTERISTICS. SABRAO Journal of Breeding and Genetics, 54(2), 321-330.

13. Muminov, K., Ernazarova, Z., & Amanov, B. (2020). Cluster analysis of valuable economic traits in amphidiploid cotton hybrid plants. EurAsian Journal of BioSciences, 14(2).

14. Abdullaev, A. A., Rizaeva, S. M., Amanov, B. K., & Muminov, K. A. (2020). STUDYING AND ESTIMATION OF ECONOMIC VALUABLE TRAITS OF HIGHQUALITY VARIETY OF SPECIES G. HIRSUTUM L. FROM DIFFERENT ECOGEOGRAPHICAL ORIGIN GROUPS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(10), 124-130.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.