Научная статья на тему 'ПЕРУ ҒЎЗА ТУРЛАРИНИ ТУРИЧИ ДУРАГАЙЛАШ ВА F0 ДУРАГАЙ КЎСАК ВА КЎСАКЛАРДА ТЎЛИҚ УРУҒ ТУГИЛИШИ'

ПЕРУ ҒЎЗА ТУРЛАРИНИ ТУРИЧИ ДУРАГАЙЛАШ ВА F0 ДУРАГАЙ КЎСАК ВА КЎСАКЛАРДА ТЎЛИҚ УРУҒ ТУГИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

71
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ғўза / полиморф / геном / кенжа тур / туркум / ёввойи тур / шакл / ярим ёввойи / маданий тропик / дурагайлаш / донор / уруғ тугилиши / кўсак / интрогрессив шакллар.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Улуғбек Аропаталиевич Xoлдоров, Хушбакович Аманов Бахтияр, Дониёр Уткирович Закиров

Ушбу мақолада G.barbadense L. туричи кенжа турлари ва шаклларини ўзаро чатиштириш бўйича юқори кўрсаткичларга эгалиги ўрганилаётган тур, кенжа турларни филогенетик жиҳатдан яқинлигини, олинган дурагайларнинг кейинги авлодларини ўрганиш ҳамда селекциянинг назарий ва амалий масалаларни ечиш ишларида қўллаш имкониятини беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Улуғбек Аропаталиевич Xoлдоров, Хушбакович Аманов Бахтияр, Дониёр Уткирович Закиров

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ПЕРУ ҒЎЗА ТУРЛАРИНИ ТУРИЧИ ДУРАГАЙЛАШ ВА F0 ДУРАГАЙ КЎСАК ВА КЎСАКЛАРДА ТЎЛИҚ УРУҒ ТУГИЛИШИ»

ПЕРУ ГУЗА ТУРЛАРИНИ ТУРИЧИ ДУРАГАЙЛАШ ВА Р0 ДУРАГАЙ КУСАК ВА КУСАКЛАРДА ТУЛЩ УРУГ ТУГИЛИШИ

УлуFбек Аропаталиевич Холдоров

Тошкент вилояти Чирчи; давлат педагогика институти магистранти

Хушбакович Аманов Бахтияр

Тошкент вилояти Чирчи; давлат педагогика институти

ашапоу.81 @Ьк.ги

Дониёр Уткирович Закиров

Тошкент вилояти Чирчи; давлат педагогика институти

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада G.barbadense Ь. туричи кенжа турлари ва шаклларини узаро чатиштириш буйича юкори курсаткичларга эгалиги урганилаётган тур, кенжа турларни филогенетик жихдтдан якинлигини, олинган дурагайларнинг кейинги авлодларини урганиш хдмда селекциянинг назарий ва амалий масалаларни ечиш ишларида куллаш имкониятини беради.

Калит сузлар: гуза, полиморф, геном, кенжа тур, туркум, ёввойи тур, шакл, ярим ёввойи, маданий тропик, дурагайлаш, донор, уруг тугилиши, кусак, интрогрессив шакллар.

КИРИШ

Gossypium Ь. туркумининг узаро генетик ;он-;ардошлиги ва филогенетик муносабатларининг даражасини аниклаш, гузанинг истикболли навлар яратиш борасида, фойдали белгили донорлар сифатида амалий селекцияда фойдаланиш имкониятини белгиловчи асосий омиллардан биридир. Гузанинг ёввойи турларининг селекция жараёнида фойдаланиш ва гузанинг дунёвий коллекциясидаги полиморф турларнинг хилма-хиллигини урганишда дурагайлаш услубининг ахдмияти катта булиб, амалий селекция учун фойдали белгили донорлар олиш имконини беради.

Селекция жараёнларини тезлаштириш, ёввойи хрлда усувчи тур хилма-хилликларининг фойдали белгиларини маданий турлар геномига интрогрессиялаш жараёнининг истикболини белгиловчи асосий омиллардан бири туричи ва турлараро

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

646

филогенетик муносабатлар муаммоларини ечишдир. Бу эса уз навбатида гуза турларининг ёввойи, ярим ёввойи. маданий тропик гуза турларнинг генотипида мавжуд ноёб белги ва хусусиятларини мадани навлар геномига утказиш учун туричи хилма-хилликларини дурагайлаш жараёнини урганиш талаб этади. Бу борада куплаб олимлар изланишлар олиб боришган, лекин тур ичида дурагайлаш оркали амалий селекция жараёнига комплекс хусусиятларни узида мужассамлаштирган ва филогенетик масалаларни хал этадиган маълумотлар етарли эмас.

А.А.Абдуллаевнинг (1974) уз илмий изланишларида, G.barbadense L. туричи биохилма-хилликлари ичида маданий тропик ssp.vitifolium бошка кенжа турларига мансуб f.bogota, f.brasilense шакллари нисбатан алохида урин тутиши, барча морфобиологик белгилари ёввойи шаклларга мос келмаган ёввойи ssp.darwiniit, ярим ёввойи ssp.ruderale кенжа турига мансуб f.paragvay native, f.algadon amarillo шакллари кардошлик жихатдан жуда якинлиги, ёввойи ssp.darwinii кенжа тури G.barbadense L. турининг ярим ёввойи (рудерал) шаклларидан бири эканлиги айтиб утган.

Д.К.Эрназарова (2008) гузанинг G.hirsutum L. туричи хилма-хилликлари узаро дурагайлаш оркали олинган натижалар асосида ёввойи, рудерал (ярим ёввойи) кенжа турлар ичида ssp.punctatum var.hopi, ssp.mexicanum var.nervosum (Jukatan), ssp.paniculatum ва ssp.mexicanum, var.microcarpum palmerii ларнинг бир-бирига жихатдан якинлигини аниклаган.

Ф.У.Рафиева, З.Б.Курязов, С.М.Ризаева, Н.Х.Имомалиева (2012) гузанинг тетраплоид турларидан G.hirsutum L., G.barbadense L., G.tricuspidatum L. туричи хилмаликларидан хамда G.darwinii Watt турининг G.mustelinum Miers ex Watt турига мансуб филогенетик муносабатларини урганиш учун бошлангич манба сифатида фойдаланганлар. Урганилаётган туричи хилма-хилликларини G.mustelinum Miers ex Watt тури билан чатиштиришнинг дастлабки бир йиллик маълумотларига асосланиб, G.barbadense L., G.tricuspidatum L. туричи хилмаликлари ва G.darwinii Watt турини G.mustelinum Miers ex Watt тури билан чатишувчанлик даражаларининг нисбатан юкорилиги, бу кенжа турларнинг G.mustelinum турига нисбатан якинлигини курсатган.

Дурагайлаш жараёнида кусак ва кусакдаги уругларнинг тугилиш натижаларининг юкори ва паст булиши чатиштиришда фойдаланилаётган тур ва шаклларнинг филогенетик жихатдан узок-якинлигига богликдир. Шу билан бирга дурагайлаш натижалари гуза

https://t.me/ares uz

Multidisciplinary Scientific Journal

February, 2022

турларининг биологик белгиларидан бири гуллаш биологияси билан чамбарчас богликдир.

ТАДЦЩОТ ОБЪЕКТИ ВА УСЛУБЛАРИ

Тадкикотлар Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти Табиий фанлар факультети Генетика ва эволюцион биология кафедрасида олиб борилди. Тадкикот объекти сифатида ssp. ruderale кенжа турига мансуб ярим ёввойи f.paragvay native (новвотранг толали), f.pisco шакллари, маданий тропик ssp.vitifolium, f.brasiliense, f.brasiliense (кизил пояли) кенжа тур ва шакллари ва ssp. eubarbadense кенжа турига мансуб маданий ^арши-8 навидан фойдаланилди.

Илмий изланишларни амалга ошириш учун куйидаги услублардан фойдаланилди: туричи дурагайлаш, математик тахлил.

ТАДКИКОТ НАТИЖАЛАРИ

Маълумки, Gossypium L. туркумига мансуб турларни туричи ва турлараро дурагайлаш, гузанинг истикболли тизма ва навларини яратиш борасида, фойдали белгили донорлар сифатида амалий селекцияда фойдаланиш имкониятини белгиловчи асосий омиллардан биридир. Гуза ёввойи турларининг селекция жараёнида фойдаланиш ва гузанинг дунёвий коллекциясидаги полиморф турларнинг хилма-хиллигини урганишда дурагайлаш услубининг ахдмияти катта булиб, амалий селекция учун фойдали белгили донорлар олиш имконини беради. Селекция жараёнларини тезлаштириш, ёввойи холда усувчи тур хилма-хилликларининг фойдали белгиларини маданий турлар геномига интрогрессиялаш жараёнининг истикболини белгиловчи асосий муаммоларини ечишдир.

Дурагайлаш жараёнида кусак ва кусакдаги уругларнинг тугилиш натижаларининг юкори ва паст булиши чатиштиришда фойдаланилаётган тур ва шаклларнинг филогенетик жихдтдан узок-якинлигига богликдир. Шу билан бирга дурагайлаш натижалари гуза турларининг биологик белгиларидан бири гуллаш биологияси билан чамбарчас богликдир.

Урганилган турлар, кенжа турлар ва шаклларни чатиштириш натижасида олинган дурагай комбинациялари 5 та гурухга булиб тахлил килинди.

Урганилган G.barbadense L. турининг туричи хилма-хилликларидан ярим ёввойи кенжа тур вакилларини узаро чатишиши, дурагай кусак ва кусакдаги тулик уруглар

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

648

тугилиш фоизи 41,0-90,0 %; 83,5-86,5 % га тенг булди ва шунга мос равишда дурагайларда тулик уруг тугилиш фоизи буйича узгарувчанлик аплитудаси 82,0-89,0%, вариация коэффициенти эса 1,0-1,7% эканлиги кайд этилди. Масалан, f.parnat х f.pisco комбинациясида дурагай кусак тугилиши 70,0% кузатилган булса, кусакдаги тулик уруглар тугилиши 86,5%, шунга мос равишда узгарувчанлик амплитудаси 84,0-89,0% хамда вариация коэффициенти 1,7% ни ташкил этди (1-жадвал).

G.barbadense L. турининг ярим ёввойи ва маданий тропик кенжа турларининг шакллари узаро чатиштирилганда дурагай кусаклар тугилиши 31,2-80,0 % ни, кусакдаги тулик; уруглар тугилиши 44,2-89,0 % кузатилди. Туричи f.pisco x f.brasiliense (кизил пояли) комбинациясида кусак тугилиш фоизи (80,0 %) нисбатан юкорирок эканлиги, f. parnat х f. brasiliense (кизил пояли) комбинациясида кусакда тулик уруглар тугилиши юкорилиги 89,0 %, шунга мос равишда узгарувчанлик амплитудаси 86,0-91,0% хамда вариация коэффициенти 1,9% ни кузатилди. Улар ичида ssp.vitifolium x f.pisco ssp.vitifolium x f.pisco комбинациясида кусак тугилишининг курсаткичи 44,2% узгарувчанлик амплитудаси 40,0-51,0% хамда вариация коэффициенти 8,1% кузатилди.

1-Ж.1ДБЛЛ

Ft дурагай кусакларнпнг ва кусаклардапг тулик уруглар тугилишининг фоизи

KvcaK Уруглар Тулик; уруглар тупглшпн

Typnui дурагай комбинация лари lu Mi тупг- сони, дона фоизи. %

Jfe I 3 5 Л1ПП

1 a- i-c ч <3 £ ч p s E £ ft £ фешзп, % Р k JC ± S х limit S V %

G. barbadense L. x G. barbadense L.

ярим ёВВОЙП x ярим ёввопп

1 fpnilhl! х f.pisco 10 7 70,0 90 14 86,5 = 0,47 84-89 1,5 1J

2 f.pisco х f.parnat 18 12 66,6 41 8 83,6 ± 0,27 82-85 0,8 1,0

ярим ёВББОЙП х мадлннп трогшк

3 f.pisco x ssp.vitifoliimi 14 7 50,0 50 9 62,5 = 0,19 56-72 6,4 10,3

4 ssp.vitifoliimi x f.pisco 10 6 60,0 40 8 44,2 = 0,11 40-51 4,9 8Д

5 ssp.viíifoiiimi x f.pamat 10 7 70,0 61 6 69,3 ± 0,08 65-74 3,5 5,1

6 f.parnat x ssp.vitifoliiim 12 6 50,0 43 з 57,1 = 0,07 53-60 3,3 5,8

1 ssp.yitifolñim x f.parnat 10 8 80,0 72 27 64,5 = 0,13 60-73 5,6 8,7

8 f.parnat x f.brasiliense 14 9 64,2 114 14 89,0 ± 0,54 86-91 1,7 1,9

9 f.brasiliense x f.parnat 20 14 70,0 189 40 82,5 ± 0,56 79-84 1,7 2,1

10 f.pisco x f. bras'üiense 10 8 80,0 23 18 56,0 ± 0,68 53-59 2,1 3,8

11 fbraslllense x f.pisco 16 5 31,2 66 15 81,4 = 0,62 78-84 1,0 2,4

12 f.brasiliense x f.parnat 10 6 60,0 41 15 62,3 =0,28 54-72 6,8 10.9

13 f.parnat xf.brasiliense 10 8 80,0 21 18 53,8 ± 0,64 50-56 2,0 3,7

14 f brasiliense xf pisco 10 5 50,0 54 26 61,1 = 0,23 57-69 5,0 8,2

15 f.pisco x f.brasiliense 15 6 40,0 49 35 58,3 = 0,70 55-62 2,2 3,8

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

649

ярим ёВБОПП X МЛДЙШШ HÍ1B

16 f.pisco х Каршн-8 9 6 66,6 8L 4 95,2 = 0,57 92-98 1,8 1,9

17 Каршн-8 х/.pisco 15 12 80,0 192 33 85,3 = 0,62 83-89 1,9 2,2

18 f.pamat х Каршн-8 12 12 100,0 105 16 86,7 = 0,49 84-89 1,5 1J

19 Каршн-8 х f.pamaí 14 9 64,2 151 15 90,9 = 0,6 L 88-94 1,9 2Д

маддшш тропик i задании тропик

20 f.brasiliense (к^знл поялн) х f.brasiliense 10 5 50,0 51 16 76,1 = 0,64 73-80 2,0 2,6

21 f. brasiliense х f.brasiliense {1^нзнл поялн) 10 6 60,0 41 13 71,3 = 0,16 64-82 6J 9,4

22 ssp.viiifoliimi х f.brasiliense (к^знл поялн) 10 7 70,0 38 17 63,8 = 0,16 57-62 5,6 8,8

23 f.brasiliense (к^знл поялн) х sqt.vitifolium 10 6 60,0 49 12 58,6 = 0,18 53-69 6,2 9,6

24 ssp .viiifoliimi х f.brasiliense 10 6 60,0 58 23 53,8 = 0,15 47-60 4,8 9,0

25 f.brasiliense x ssp.vilifoliimi 10 5 50,0 42 19 50,1 = 0,17 43-58 5,9 IM

МЯДаНПП тропик X М.1Д.1НШ1 на в

26 ssp.vitifoliimi i Каршн-8 10 7 70,0 36 14 75,1 = 0,26 70-83 5,5 7,4

27 Каршн-8 x ssp.vitifoliiim 15 И 73,3 42 12 77,8 = 0,23 69-86 7,6 9,7

28 f.brasiliense (к^знл поялн) x Каршн-8 15 9 60,0 138 8 94,5 = 0,45 92-96 1,4 1,5

29 Каршн-8 xf.brasiliense [1^нзнл поялн) 18 15 83,3 179 20 70,9 ±0,80 68-75 2,5 3,5

30 f.brasiliense х Каршн-8 15 8 53,3 76 18 81,1=0,15 74-90 6,8 8,5

Урганилган ярим ёввойи ва маданий навларини узаро чатиштириш натижалари шуни курсатдики, дурагай кусак тугилишининг энг юкори курсаткичлари £ рагпа х Карши-8 комбинациясида кузатилди (100,0 %), энг паст курсаткич Карши-8 х f.parnat реципрок комбинациясида-64,2 % булди. Дурагай усимликларда тулик уруг тугилиш фоизи 85,3-95,2%, узгарувчанлик аплитудаси 83,0-98,0%, вариация коэффициенти эса 1,9-2,2% эканлиги аникланди.

G.barbadense Ь. турининг маданий тропик кенжа тури ва шаклларини яъни, БиЬБр. vitifolium х £ Ьт8Шете (кизил пояли) комбинациясида дурагай кусак тугилишининг юкори курсаткичи 70,0 % булган булса, £ Ьт8Шете (кизил пояли) х £ Ьт8Шете ва £ Ьт8Шете х БиЬБр. vitifolium комбинацияларини узаро чатиштирилганда кусак тугилиши бироз паст-50,0 % ни, кусакдаги тулик уруглар тугилиши хам нисбатан паст-76,1 % кузатилди. Жумладан, ^Ьт8Шете (кизил пояли) х ^Ьт8Шете комбинциясида тулик уруг тугилиш фоизи 76,1% ни, шунга мос равишда узгарувчанлик амплитудаси 73,080,0% хамда вариация коэффииценти 2,6% ни ташкил этди.

Маданий тропик кенжа тури, шакллари ва маданий навларини узаро чатиштириш натижаларига кура, дурагай кусак ва кусакдаги тулик уруглар тугилиш фоизини (60,0-83,3 %; 70,9-94,5 %) курсатди. Маданий нав Карши-8 х £. Ьт8Шете (кизил пояли) комбинациясида кусак тугилиши юкори курсаткич 83,3 % ни, £. Ьт8Шете (кизил пояли) х Карши-8 комбинациясида кусакдаги тулик уруглар тугилиши буйича юкори курсаткич 94,5 % ни ташкил этди.

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

650

ХУЛОСА

Урганилган тадкикот натижалари тахлили шуни курсатдики, G.barbadense L. туричи кенжа турлари ва шаклларини узаро чатиштириш буйича юкори курсаткичларга эгалиги урганилаётган тур, кенжа турларни филогенетик жихатдан якинлигини, олинган дурагайларнинг кейинги авлодларини урганиш хамда селекциянинг назарий ва амалий масалаларни ечиш ишларида куллаш имкониятини беради.

REFERENCES

1. Абдуллаев А.А. Эволюция и систематика полиплоидных видов хлопчатника. - Ташкент: Фан, 1974. - С. 5-80.

2. Дариев А.С., Абдуллаев А.А. Хлопчатник (анатомия, морфология, происхождение).-Ташкент; «Фан».-1985.-304 с.

3. Мауер Ф.М. Хлопчатник. Происхождение и систематика хлопчатника.- Ташкент: Изд. АН Уз ССР, 1954. - 384 с.

4. Муминов Х.А., Эрназарова З.А. Внутривидовое разнообразие полиморфных видов рода Gossypium L.- источник создания новых перспективных сортов хлопчатника.// Наука и мир. Международный научный журнал, № 4 (32), Волгоград 2016, Том 2, С. 94-96.

5. Рафиева Ф.У., Курязов З.Б., Ризаева С.М., Имомалиева Н.Х. Karpas Raf. кенжа туркумига мансуб айрим маданий ва ёввойи тетраплоид гуза турларининг узаро чатишиши ва F0 дурагай кусак тугилиши.// "Турли экстремал шароитларга бардошли гуза ва беданинг янги навларини яратишда генетик-селекцион услублардан фойдаланиш" Республика илмий-амалий конференцияси материаллари туплами. №32. Тошкент. 2012. Б.25-26.

6. Сирожиддинов Б.А. Х,инди-Хитой ва Австралия гуза турларининг турлараро F0 авлод дурагайларида кусак ва уруг тугилиш даражаси.// Узбекистон биология журнали. Тошкент. 2014. №4. 45-48.

7. Эрназарова Д.К. Внутри- и межвидовое филогенетическое родство разновидностей G.hirsutum L. и G.tricuspidatum Ьаш.: Автореф. дис. ... канд. биол. наук. - Ташкент: АН Р Уз ИГиЭБР. 2008. - С. 7-10.

8. Endrizzi J.E., Turcotte E.L., Kohel R.J. Genetics, cytology, and evolution of Gossypium // Adv. Genet.- Melbourne,1985. - № 23. - P. 272-375.

9. Fryxell P.A. A. classification of Gossypium L. (Malvaceae) // Taxon.- Washington, 1969. Vol. 18. - № 25. - P. 585-591.

10. Fryxell P.A. A revised taxonomic interpretation of Gossypium L. (Malvaceae) // Rheeda - Washington, 1992. - № 2. - P. 108-165.

11. Valicek P. Wild and cultivated cottons. 1 // Cotton et fibres trop. Paris, 1978. - № 3. - P. 363-368.

https://t.me/ares uz

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Multidisciplinary Scientific Journal

February, 2022

12. Valichek P. Wild and cultivated cottons 2 // Cotton et fibres trap. Paris, 1978. - № 4. - p. 431-448.

13.Valichek P. Wild and cultivated cottons // Cotton et fibres trop. -1979. - Vol. 2. P. 239-264.

14. Watt G. The wild and cultivated cotton plants of the World. // Amer. J. Bot., 1907. - Vol. 23. - № 6. - P. 405.

15. Wendel J.F., Percy R.G. Allozyme diversity and introgression in the Galapagos-Islands endemic G.darwinii Watt and its relationship to continental G. barbadense L. // Bioch Syst Ecol., 1990. - P. 517-528.

16. Аманов, Б. Х. (2021). G. BARBADENSE L. ТУР ИЧИ ХИЛМА-ХИЛЛИКЛАРИНИ ДУРАГАЙЛАШ АСОСИДА ОЛИНГАН ЙИРИК КУСАК-ЛИ ОИЛА ПОПУЛЯЦИЯЛАРИНИНГ АЙРИМ МОРФО-ХУЖАЛИК БЕЛГИ-ЛАРИНИНГ УЗВИЙ БОГЛИКДИГИ. Academic research in educational sciences, 2(4), 856-863.

17. Саманов, Ш. А., & Аманов, Б. Х. (2020). Корреляция морфо-хозяйственных признаков у трехгеномных линий хлопчатника. Научно-практические исследования, (12-1), 76-78.

18. Abdullaev, Abdumavlon Abdullaevich,; Rizaeva, Sofiya Mamedovna,; Amanov, Bakhtiyar Khushbakovich,; and Muminov, Khasan Alikulovich, (2020) "STUDYING AND ESTIMATION OF ECONOMIC VALUABLE TRAITS OF HIGHQUALITY VARIETY OF SPECIES G.HIRSUTUM L. FROM DIFFERENT ECOGEOGRAPH-ICAL ORIGIN GROUPS," Scientific Bulletin of Namangan State University: Vol. 2 : Iss. 10 , Article 21.

19. Турсунова, Н. М., Аманов, Б. Х., & Закиров, Д. У. (2021). PHASEOLUS VULGARIS L. ТУРИГА МАНСУБ МАДАЛЛИЙ ВА ХОРИЖИЙ НАМУНА-ЛАРНИ ДУРАГАЙЛАШ ВА БОШЛАНГИЧ МАНБАЛАРИНИ ЛАБОРАТОРИЯ ШАРОИТИДА УНУВЧАНЛИГИ АНИКЛАШ. Academic research in educational sciences, 2(8), 506-511.

20. Amanov, B. A. K. H. T. I. Y. A. R., Abdiev, F. O. Z. I. L., Shavkiev, J. A. L. O. L. I. D. D. I. N., Mamedova, F. E. R. U. Z. A., & Muminov, K. H. A. S. A. N. (2020). Valuable economic indicators among hybrids of peruvian cotton genotypes. Plant Cell Biotechnology and Molecular Biology, 21(67-68), 35-46.

• О

February, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

©

О

©

652

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.