Научная статья на тему 'ФОБИК БУЗИЛИШЛАР БИЛАН КУЗАТИЛГАН НЕВРОЗГА ЧАЛИНГАН БЕМОРЛАРДА ПСИХОТЕРАПИЯ'

ФОБИК БУЗИЛИШЛАР БИЛАН КУЗАТИЛГАН НЕВРОЗГА ЧАЛИНГАН БЕМОРЛАРДА ПСИХОТЕРАПИЯ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
436
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГИПНОЗ / ФОБИЯ / НЕВРОЗ / қЎРқУВ / БУЗИЛИШ / ПСИХОПАТОЛОГИЯ

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — Аграновский М.Л., Мўминов Р.Қ., Сарбаева Н.К., Салиев М.М.

Сўнгги йилларда дунё миқёсида фобик бузилишлар билан кузатилган психопатологик бузилишлар ортиб бормоқда. Нима учун фобик бузилишларга катта аҳамият берилмоқда? Фобик бузилишлар - бу бирдан - бир ситуацион ваҳима ҳисобланади. Боғланган қўрқув ёки учун фобия учун ҳолатий реакцилар хос саналади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PSYCHOTHERAPY IN THE TREATMENT OF PHOBICAL DISORDERS IN PATIENTS WITH NEUROSES

In recent years, the world has seen an increase in psychopathological disorders with phobic inclusions. And the phobic component becomes more and more significant. Phobic disorders are a form of situational anxiety. For obsessive fears or phobias, a reaction of avoidance is characteristic.

Текст научной работы на тему «ФОБИК БУЗИЛИШЛАР БИЛАН КУЗАТИЛГАН НЕВРОЗГА ЧАЛИНГАН БЕМОРЛАРДА ПСИХОТЕРАПИЯ»

УДК: 616. 85:159. 961:615. 851. 2

Аграновский М.Л.

Муминов Р. К,.

Сарбаева Н.К.

Салиев М.М.

Психиатрия ва наркология кафедраси Андижон давлат тиббиёт институти

ФОБИК БУЗИЛИШЛАР БИЛАН КУЗАТИЛГАН НЕВРОЗГА ЧАЛИНГАН БЕМОРЛАРДА ПСИХОТЕРАПИЯ

Резюме: Сунгги йилларда дунё мицёсида фобик бузилишлар билан кузатилган психопатологик бузилишлар ортиб бормоцда. Нима учун фобик бузилишларга катта ауамият берилмоцда? Фобик бузилишлар - бу бирдан - бир ситуацион валима уисобланади. Бозланган цурцув ёки учун фобия учун уолатий реакцилар хос саналади.

Калит сузлар: гипноз, фобия, невроз, цурцув, бузилиш, психопатология.

Agranovsky M.L.

Muminov R.K.

Sarbaeva N.K.

Saliev M.M.

Department of psychiatry and Narcology Andijan State Medical Institute

PSYCHOTHERAPY IN THE TREATMENT OF PHOBICAL

DISORDERS IN PATIENTS WITH NEUROSES

Summary: In recent years, the world has seen an increase in psychopathological disorders with phobic inclusions. And the phobic component becomes more and more significant. Phobic disorders are a form of situational anxiety. For obsessive fears or phobias, a reaction of avoidance is characteristic.

Key words: hypnosis, phobia, neurosis, fear, frustration, psychopathology.

Долзарблик Обсессив бузилишларнинг кучайиши ва уларнинг инсоннинг хдёт фаолиятига таъсири кенг таркалган. Турли клиник белгилари билан бирга турли фобик бузилишлар мавжуд: канцерофобия-саратонга чалинишдан куркиш, нозопфобия-касаллик куркув, неофобия-узгаришлар, янгиликлар ва х,ар кандай узгаришлар, кардиофобия -юрак-кон томир касалликларидан куркиш, фобофобия куркувдан куркиш -,

маниофобия - аклдан озишдан куркиш, клаустрофобия-ёпик, берк жойлардан куркиш. Лев Валенси таъкидлаганидек, ташвиш-фобик давлатларнинг барча хилма-хиллиги "юнон илдизларининг боFимдан бошка нарса эмас.

Асосий жойда даволаш ташвиш - куркув шарт-шароитлар хисобланади банд томонидан анъанавий усуллари: антидепрессантлар (амитриптилин, иксел, портал, золофт), сакинле§тириси (феназепам, нозепам, валиум), анксиолитик (атаракс), нейролептик (трифтазин, эглонил).

Сунгги йилларда фобик касалликларни даволашда психотерапиядан фойдаланишга кизикиш ортиб бормокда.

Тадкикот максади. Неврозлар билан оFриган беморларда фобик касалликларни факат доривор усуллар билан ва психотерапия билан биргаликда даволаш самарадорлигини киёсий урганишдан иборат.

Тадкикот материаллари ва усуллари. Бу вазифаларни хал килиш учун неврозлар билан касалланган 87 нафар беморни клиник ва психопатологик текширувдан утказдик, клиник куринишида фобик бузилишлар энг катта улушни эгаллади. Аник беморларнинг yoshi 21 дан 52 ёшгача булган (уртача yoshi 34. 2 г ± 1. 2). Касалликнинг давомийлиги 3 ойдан 3 йилгача (уртача 9. 5 ± 0. 5 ой) узгарган. Урганилган гурух орасида АВПНД амбулатор даволанишда булган турли фобик касалликларга чалинган 38 нафар эркак (43, 6%) ва 49 нафар аёл (56, 3%) мавжуд булди. Тадкикотнинг асосий усули клиник ва психопатологик усул булиб, даволашнинг етакчи усули гипнотерапия булди.

Ташхис КХТ 10 (синфига мослаштирилган версия) /Р40/ да белгиланган мезонлар асосида амалга оширилди. Ташвишли фобик бузилишлар /Р 40. 0/, унда ташвиш нафакат ёки асосан муайян вазиятлар (ташки жихатдан мавзуга нисбатан) туфайли юзага келади, бу хозирда хавфли эмас. Агорафобия /Р40. 1/ нафакат очик жойлардан, балки оломоннинг мавжудлиги ва дархол хавфсиз жойга (одатда уйга) га кайтмас вазиятлардан хам куркувни уз ичига олади. Петтофобиялар/Р40. 2/ эркакларда хам, аёлларда хам бирдек кенг таркалган. Асосий мезон-уз-узини хурмат килиш ва танкиддан куркиш.. Узига хос моно "изоляцияланган" фобиялар/Р 41. 0/, улар айрим хайвонлар якинида булиш, баландлик, момакалдирок, коронFилик, самолётларда учиш, ёпик жойлар каби муайян холатлар билан катъий чегараланади. Ишга тушириш холати яккаланиб колганига карамай, унга киришиш вахимага олиб келиши мумкин. Вахима бузилиши (епизодик пароксисмал безовталик) асосий белги булиб, маълум бир вазият ёки холатлар билан чегараланмаган ва шунинг учун олдиндан айтиб булмайдиган OFир ташвиш (вахима) нинг такрорий хуружлари хисобланади.

Барча тематик беморлар 2 гурухга булинди: гурух 1 анъанавий дори даволаш 42 (48, 2%) олган беморлар иборат. 2-гурух дори-дармон билан

бирга психотерапия, 45 (51%) олган беморлардан иборат булди. Бундан ташкари, психотерапия, яъни гипнотерапия асосий даволаш усулидан иборат булди.

К,абул пайтида беморлар умумий клиник, клиник-психологик ва психопатологик текширувлар ва патопсихологик текширувлардан утди, яъни хвотир шкаласи (Спилберг) ва депрессия шкаласи (Бек), клиник тадкикотлар натижасида уларнинг травматик вазиятга жавобининг узига хос хусусиятлари ва беморларнинг турли преморбид шахс хусусиятлари аникланди.

Клиник, психопатологик ва патопсихологик текшириш натижасида текширилаётган беморларда куйидаги шахсий хусусиятлар аникланди.

Биринчи вариант, психоастеник 29 (33. 5%) ташвиш-шубхали белги белгиларнинг устунлиги булган беморлар еди. Улар харакатга FOялар, рухий тасвирлар ёки импулслар шаклини олди, бу харакатлар мазмунан жуда фарк килади, лекин мавзу учун деярли хар доим ёкимсиз. Характерли хусусиятлар таклиф килинган харакатларнинг шубхаланиши ва катъиясизлиги булди.

Иккинчи вариант, истерик 26 (29. 8%) истероипохондрик белги белгилари булган беморлар эди. Бунинг учун катта узгарувчанлик ва мозаик холат мавжуд эди. Ушбу холатнинг узига хослиги беморнинг бу холат билан боFлик тажрибаси булиб, асосий аломатлар уйку бузилиши, бош OFриFи эди; бундай беморлар доимо соFлиги ва кундалик ишларни бажаришдан шикоят килдилар.

Учинчи вариант -19 (21. 8%) астеник характер хусусиятларининг устунлиги билан булиб, унда асосий мезонлар: чарчашнинг ортиши, тез толикиш, ишлашнинг пасайиши, пастга караб кайфиятнинг узгариши эди.

Туртинчи вариант, гиперстеник тури 8 (9. 1%) каттик белги хусусиятлари бир устунлик билан беморлар, хаяжонланиш ва бир вактнинг узида ошди толикиш, шунингдек бефарклиги, сабрсизлик, хаддан ташкари фаолияти утиш эди.

Бешинчи вариант эса аралаш тури 5 (5. 7%) белги турларини уз ичига олган: шизоид, депрессив ва эксплозив. Аралаш тури, яъни шизоид тури, улар жуда нозик, заиф, таъсирчан "дарахт каби тугаган" жуда нозик ва мослашувчан булган ягона, ёпик турмуш тарзига эга булган мавзулар билан ажралиб туради. Депрессив-эксплозив тип асабийлашиш, атрофдагиларга каратилган зиддиятларга мойиллик ортиши билан характерланади. Бу одамлар спиртли ичимликлар ва гиёхвандликка мойил.

Даволаш самарадорлигини шахснинг типологик хусусиятларига _караб киёсий ба^олаш._

Даволаш самарадорлиги

Шахс хусусиятлари типи Сезиларли самарадорлик Уртача самарадорлик Паст самарадорлик Р

абс % абс % абс %

19 37, 3 8 27, 6 1 14, 3 Р < 0. 05

психоастеник тип (ташвишли - вахимали характер билан) 13 25, 5 12 41, 4 1 14, 3 Р < 0. 05

истерик тип (истеро

ипохондрик характер билан) 11 21, 6 6 20, 6 2 28, 6 Р < 0. 01

астеник тип 5 9, 8 2 6, 9 2 28, 6 Р < 0. 01

гиперстенк тип (ригид характер билан)

3 5, 8 1 3, 5 1 14, 3 Р < 0. 05

Аралаш тип (шизоид, эксплозив, депрессив)

Жами: 51 100, 0 29 100, 0 7 100, 0 87

Даволаш самарадорлигини мавзуга доир беморларда киёсий бахолаш.

Даволаш самарадорлиги курсаткичи I Умумий даво олганлар II Гипноз олганлар Р

абс % абс %

8 19, 0 27 60, 0 Р<0, 001

1 Сезиларли самарадорлик 9 21, 5 15 33, 3 Р<0, 05

2 Уртача самарадорлик

3 Паст самарадорлик 25 59, 5 3 6, 7 Р<0, 05

Итого 42 100 45 100

Дастлабки даволаш даври психотерапиянинг кайси усули беморга мос келишини аниклаб, унга гипноз ёрдамида психикага таъсир этиш зарурлигининг сабабини тушунтиради. Кейин хар бир бемор учун аутосуггестионнинг алохида терапевтик формулалари тузилди. Шундан сунг бемор гипнотик сессия боскичи учун тайёрланган булиб, унда урнатиш кулай позага берилган, кейин манзил motor аппаратини енгиллаштириш, интероцептив енгиллик, атроф-мухитдан узилиш, тинчлантириш, шахсий тажрибалардан узилиш таклифларига каратилган. Шундан сунг урнатиш умумий енгиллик, дам олишни уйкучанликка утказиш учун берилади. Асосий нукта уйкучанликни гипнотик уйкуга утказиш, гипноз холатининг потенциали ва терапевтик таклифлар, кейин гипнознинг харакатларини кейинчалик гипнозга утиш билан узайтиришдир. Гипноз сеансининг бутун боскичи 45 дакикадан ташкил топди. Даволаш даврида хар куни 10-15 та сессия утказилди.

Даволаш самарадорлиги курсаткичлари куйидаги мезонлар асосида бахоланди:

1. клиник даво, шикоятларнинг тулик йуколиши ва касалликнинг объектив белгилари

2. психопатологик белгиларнинг сезиларли даражада камайиши ва кучсизланиши

3. яхшиланишнинг ижобий динамикасининг етишмаслиги клиник жихатдан minimal

Гипноз даволаш жараёнида психоастеник, истерик ва астеник белгилар билан оFриган беморлар хафта давомида уйкуни сезиларли даражада яхшилашди, кайфият 10 кун ичида яхшиланди, умумий ташвиш х,олати камайди ва бир ойдан сунг гипноз терапиясининг дастлабки боскичида кузатилган обсессив куркувлар йуколди (1-жадвал).

Беморлар узларининг кундалик ишларига аралаша бошладилар, улар утмишда уларни юклаган вазиятга хотиржам муносабатда булишди. Гиперстеник характерга эга булган беморлар, шунингдек, аралаш вариантлар (шизоид, депрессив ва портловчи) дам олиш кийин булди. Баъзи беморлар психотерапиянинг бу турига салбий муносабатда булганлар (2-жадвал).

Хулоса. Шундай килиб, утказилган кузатишлар турли типологик хусусиятларга эга булган шахслар неврозларининг фобик шаклларини даволашда гипнотерапиядан фойдаланишга табакалаштирилган ёндашувнинг самарадорлигини курсатади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Алимов У. Х., Харабара Г. И., Абдулкасымов Ф. Б. Клиническое руководство: Модели диагностики и лечения психических и поведенческих расстройств. Ташкент, 2003.

2. Каменецкий Д. А. Неврозология и психотерапия. Москва, 2001

3. Клиническая психиатрия. Под. ред. Дмитриевой Т. Б. Москва, 1998.

4. Рустанович А. В., Шамрей В. К. Клиническая психиатрия (в схемах, таблицах и рисунках). Санкт-Петербург, 2003.

5. Современная клиническая психиатрия. Попов Ю. В, Вид В. Д. С-

6. Петербург, 2002.

7. Г. И. Каплан, Б. Дж. Сэдок. «Клиническая психиатрия» Москва 1999 г.

8. М. Л. Аграновский «Общая медицинская психология и психопатология» Андижан 2003 - 203 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.