Научная статья на тему 'ФАРҒОНА ШОИРЛАРИ ШЕЪРЛАРИДА МИЛЛИЙ-МАДАНИЙ ХУСУСИЯТЛАРНИ ИФОДАЛОВЧИ ТУРҒУН БИРИКМАЛАРНИНГ ҚЎЛЛАНИЛИШИ'

ФАРҒОНА ШОИРЛАРИ ШЕЪРЛАРИДА МИЛЛИЙ-МАДАНИЙ ХУСУСИЯТЛАРНИ ИФОДАЛОВЧИ ТУРҒУН БИРИКМАЛАРНИНГ ҚЎЛЛАНИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
80
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лингвомаданиятшунослик / линвокультурология / паремеологик бирлик / зарбулмасал / тил / шеърият. / linguistics / linguistic culture / parmeological unit / dialect / language / poetry.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Исомова, Гулноза

Ушбу мақолада мақолларда ўзбек халқининг маданияти, урф-одати, менталитети акс этиши лингвокультурологик жиҳатдан ўрганилган. Оҳунжон Ҳаким, Баҳодир Исо, Иқбол Мирзо шеърларидаги мақоллар таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE USE OF STABLE COMBINATIONS REPRESENTING NATIONAL-CULTURAL CHARACTERISTICS IN THE POEMS OF FERGANA POETS

In this article, the culture, customs and mentality of the Uzbek people are reflected in proverbs from a linguistic and cultural point of view. The proverbs in the verses of Okhunjon Hakim, Bahadur Isa, Iqbal Mirza are analyzed.

Текст научной работы на тему «ФАРҒОНА ШОИРЛАРИ ШЕЪРЛАРИДА МИЛЛИЙ-МАДАНИЙ ХУСУСИЯТЛАРНИ ИФОДАЛОВЧИ ТУРҒУН БИРИКМАЛАРНИНГ ҚЎЛЛАНИЛИШИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ФАРГОНА ШОИРЛАРИ ШЕЪРЛАРИДА МИЛЛИЙ-МАДАНИЙ ХУСУСИЯТЛАРНИ ИФОДАЛОВЧИ ТУРГУН БИРИКМАЛАРНИНГ

КУЛЛАНИЛИШИ

Гулноза Исомова,

Кукон давлат педагогика институти тадкикотчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада мацолларда узбек халцининг маданияти, урф-одати, менталитети акс этиши лингвокультурологик жщатдан урганилган. Оуунжон Хаким, Бауодир Исо, Ицбол Мирзо шеърларидаги мацоллар таулил цилинган.

Калит сузлар: лингвомаданиятшунослик, линвокультурология, паремеологик бирлик, зарбулмасал, тил, шеърият.

ABSTRACT

In this article, the culture, customs and mentality of the Uzbek people are reflected in proverbs from a linguistic and cultural point of view. The proverbs in the verses of Okhunjon Hakim, Bahadur Isa, Iqbal Mirza are analyzed.

Key words: linguistics, linguistic culture, parmeological unit, dialect, language, poetry.

АННОТАЦИЯ

В данной статье культура, обычаи и менталитет узбекского народа отражены в пословицах с лингвокультурологической точки зрения. Проанализированы пословицы в стихах Охунджона Хакима, Бахадура Исы, Икбал Мирзы.

Ключевые слова: языкознание, лингвокультура, паремеологическая единица, диалект, язык, поэзия.

КИРИШ

Халкнинг доно, пурхикмат ифодалари, йирик маданият арбоблари, олимлар, давлат арбобларининг иборатомуз гаплари, халкнинг хдётий тажрибалари асосида юзага келган доно фикрларини ихчам шаклда ифодаловчи асарлар маколлардир. "Макол" сузи арабча булиб, "суз" деган маънони билдириб, "оталар сузи" хам дейилади. Чунки макол ота-боболаримизнинг узок йиллар давомида курган -кечирганлари , тажрибалари асосида юзага келган, кадим-кадимлардан шу пайтгача эскирмаган, унутилмаган хдкматли сузлардир. Масалан, "Она юртинг омон булса, ранги-руйинг сомон булмас" маколида она

Ватан тинчлиги билан боглик хулоса, хдкмат мавжуд."Узгалар юртида султон

20

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

булгунча, уз элингда чупон бул" маколида эса мусофирчилик билан боглик аламлар тажрибаси бор.

Маколда халкнинг тарихи, урф-удуми, турмуш тарзи, феъл-атвори, рухияти, бутун борлиги акс этади. Шунга кура, маколлар хилма-хил: дустлик, ватан, мехнат, илм-хунар эгаллаш, ботирлик, саховат, адолат каби унлаб мавзуларда булиши мумкин.

Маколларда фикр аник, хулоса тугал, ифода лунда ва, албатта, хукм тарзидаги ибратли фикр булади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Ёзма адабиётда хал; маколларидан кенг фойдаланилади. Шеъриятда хал; маколларидан фойдаланиш ирсоли масал санъатини юзага келтиради. Масалан Лутфийнинг "Аёкиннга тушар хар лахза гэсу" деб бошланадиган беш байтли газали тулик макол асосига курилган. Алишер Навоийнинг "Махбуб ул-кулуб" асарида бир катор халк маколлари ишлатилган. Шоирнинг узи хам куплаб маколлар ижод килган. Гулханийнинг "Зарбулмасал" асарида 400дан зиёд халк маколлари кушлар тилидан берилади. Абдулла Каххор хикоя ва киссаларида халк маколларини кахрамон характерини очишда бадиий восита сифатида ишлатган.

М.Баннобованинг" Узбек халк маколларида кариндошлик терминларининг кулланиши хакида" маколасида маколлар хакида куйидагича фикрларга дуч келдик: "Макол деб халкнинг ижтимоий-тарихий ,хаётий-маиший тажрибаси, умумлашган бадиий образли мулохазалардан иборат хикматли сузларга айтилади. Маколларда суз киммати алохида ёркин ифодаланади. Чунки маколлардаги сузларни бошкаси билан алмаштириш бирон суз кушиш мумкин эмас. Улар миллий кизгин изланишлар олиб борилаётган бир пайтда, маколларнинг хар тарафлама жихатларини урганиш паремиология сохасининг асосий вазифаларидан биридир.

Макол халк хаётий тажрибалари хулосасини бадиий жихатдан мукаммал ифодаловчи хикматли сузлардан иборатдир. мМаколларда ифодаланиши лозим булган фикр ва мазмун кенг камровли булади.мБизнинг фикримизча,мхар бир маколнинг вужудга келишида бирорта ибратли вокеа руй берган ва бу вокеа ута зукко, синчков доно аждодларимиз вакили томонидан кузатилишига сабаб булган. "Девону луготут турк "дан олинган куйидаги мисолларга мурожаат килайлик: "Беш кул баробар эмас",м"Х,укизнинг оёги булгунча, бузокнинг

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

боши булган яхширок", "От курагидаги ягир болаларига мерос булиб колади", "Кудукда сув бор, аммо ит бурни тегмайди"

Демак , маколлар ёрдамида биз кискаликка, ихчамликка ва гапираётган гапимизнинг мазмундорлигини ошириш учун хам ишлатишимиз максадга мувофик булар эди1.

Д.Тошпулатованинг"Узбек ва инглиз фолклоршунослигида макол ва афоризм муносабати" маколасида макол хакида кизик фактларга дуч келдик. "Маколга таъриф бериш минг йилликлар мобайнида куплаб олимларнинг диккат-эътиборида урганиш объекти сифатида уз такомилига етиб келди. Неча ун асрлардан бери узбек фольклоршунослигида мухим урин эгаллаган, гоявий-фалсафий, тарбиявий хусусиятларни узида жамлаган макол жанри жуда катта тарихий тараккиёт даврини босиб утди. Ушбу вакт мобайнида у масал, оталар сузи, уикмат, нацл каби атамалар билан номланишга улгурган булса-да, бу унинг спецификасига хеч кандай таъсир утказмади. Жумладан, турли лугатларда маколга куйидагича таърифлар келтирилган:

Макол - макола, кичик асар; суз, нутк. Хдётий тажриба асосида халк томонидан яратилган, одатда панд-насихат мазмунига эга булган ихчам, образли, тугал маъноли ва хикматли ибора, гап.

А.Навоийнинг умри сунгида битилган, хаётий тажрибаларининг хулосаларини барча асарларида илгари сурилган фикрларининг каймоги сифатида юзага келган "Махбуб ул-кулуб" асари афоризмларга бой. Шоирнинг "Тилга ихтиёрсиз - Элга эътиборсиз","Билмаганин сураб урганган олим ,Орланиб сурамаган узига золим ", "Оз-оз урганиб доно булур, Катра-катра йигилиб дарё булур", "Вафосизда хаё йук, Хдёсизда вафо йук", "Сихат тиласанг куп ема, Иззат тиласанг куп дема", "Огзига келганни демок нодоннинг иши, олдига келганни емок хайвоннинг иши", "Сувнинг мазаси сув билан, Ошнинг мазаси туз билан сингари куплаб хикматли сузлари хозирги кунда узбек халк маколлари сирасига киритилган. Зотан, паремиологик хазинасининг бойишида бу каби афоризмларнинг урни бекиёс2.

:.Filologiya ta'limi masalalari:muammo va uning innovatsion yechimlari mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman materiallari to'plami.2-qism 2022-yil 11-may.Farg'ona 2022.M.Bannobova FarDu magistaranti."O'zbek xalq maqollarida qarindoshlik terminlarining qo'llanishi haqida 160-163 betlar.

2 Filologiya ta'limi masalalari:muammo va uning innovatsion yechimlari mavzusidagi xalqaro ilmiy-amaliy anjuman materiallari to'plami.2-qism Toshpo'latova Dildora O'zb.Jahon tillari doktaranti "O'zbek va ingliz folklorshunosligida maqol va aforizm munosabati 311-313 betlar

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Маколларда узбек халкига хос булган узбек халкининг маданияти, урф-одати киска, лунда фикрлар билан акс этади.Шу уринда севимли шоиримиз О.Х,аким шеър ва газалларидаги маколларга тухталиб утсак. Унинг шеър ва газаллари содда ва тиниклиги,халкчил ва таъсирчанлиги ва миллийлиги билан ажралиб туради. Шоирнинг "Аввал уйлаб суйлагил" газалида маколлардан унумли фойдаланилган. Газал 7 байтдан иборат булиб, деярли хар бир байтида узбек халк маколларидан фойдаланилган.Ушбу газал тулик макол асосига курилган. Газал мавзуси "тил" хакида. Газалда шоир маколлардан уринли фойдаланиб, узбек халкимизга хос булган маданият, яъни инсон хар доим уйлаб, мулохаза килиб гапириши хакида фикр юритади. Бир огиз ёмон айтилган суз инсоннинг калбини огритиши, уни саросимага тушириши, соглигига путур етказиши мумкинлиги, шунинг учун хар бир инсон хар доим ширинсухан булиши, уйлаб гапириши, инсонларнинг дилини огритмаслиги хакида газалда фикр билдиради. Демак ушбу газалдан куйидагича маколларни ва хикматли сузларни келтириб чикаришимиз мумкин:

1 .Аввал уйла, кейин суйла.

2.Тил -суяксиз.

3.Тиг яроси битгуси, тилнинг яроси битмагай.

4.Ким дилозор- тангри хам ул касдан безор.

5.Аччик суз хам ширин суз хам бир огиздан чикгай.

Яна бир фаргоналик забардаст шоиримиз Баходир Исо шеърларида хам жуда куп уринларда маколларга дуч келдик. Шоирнинг "Худо хар банданинг узига берсин" шеърида "Беш кул баробар эмас" маколини учратдик. Шеърда узбек халкимизга хос хислатлар очиб берилган. Шеърда ушбу макол уринли келтирилган.

Унинг яна бир "Ватан химоячиларига" шеърида "Узингга махкам бул" деган наклга дуч келдик. Шоирнинг ушбу шеърига макол узукка куз куйгандек мос келган. Умуман олганда, шоир ижодида бундай мисолларни талайгина учратишимиз мумкин.

ХУЛОСА

Севимли шоиримиз Икбол Мирзо шеъриятида хам маколларга дуч келдик. Масалан, унинг "Булмагай" шеъридан "Хдсадгуйнинг кургонига куш хам кунмас, Худойимнинг берганига номард кунмас" маколини учратдик. Шеър узбек халкига хос булган ижобий хислатларга эга булиш хакида фикр юритади. Шеърда яхшилик килиш гояси илгари сурилади. Яна шоирнинг ижодидаги

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

"Бачкана кун" шеърида "^иркига чидаган бирига чидайди", "Йигит" шеърида " Осмонга ой, Йигитга от ярашар", "Мухаммад Юсуф" шеърида "Ёмонга улим йук, Яхшига кун йук", "Тирикка мехр йук, мархумга кахр" каби куплаб маколларга дуч келдик.

Умуман олганда, юкоридаги ижодкорлар уз шеърларида маколлардан, узбек халкига хос булган хикматли сузлардан унумли фойдалана олган. Улар уз шеърларида маколларни келтириш оркали шеъриятимиз тараккиётига, миллийлигимизни ривожлантиришга катта хисса кушганлар.

REFERENCES

1. Сиддиков М., Юнусова З. Тил ва адабиёт маърифати. Адабиёт. 2- китоб. Тошкент: "Турон-Икбол", 2009. - 14-15-бет.

2. Юсупова Д. Адабиёт. Тошкент: Академнашр, 2014. - 10-1-бет.

3. Баннобова М. Узбек халк маколларида кариндошлик терминларининг кулланиши хакида // Филология таълими масалалари: муаммо ва унинг инновацион ечимлари мавзусидаги халкаро илмий-амалий анжуман материаллари туплами. 2-кисм 2022. Фаргона, 2022. 160-163-бетлар.

4. Тошпулатова Д. Узбек ва инглиз фолклоршунослигида макол ва афоризм муносабати // Филология таълими масалалари: муаммо ва унинг инновацион ечимлари мавзусидаги халкаро илмий-амалий анжуман материаллари туплами. 2-кисм 2022-йил 11-май.Фаргона, 2022. - 311-313-б.

5. Охунжон Хдким "Малаклар сурати" Тошкент "Шарк"2004 39-40 бетлар.

6. Баходир Исо "^ишлокдаги шоир " "Фаргона" 2016 13,34-бетлар.

7. Икбол Мирзо "Агар Жаннат кукда булса" Тошкент."Шарк"2011 19-20 бетлар.

8. Икбол Мирзо "Сизни куйлайман" Тошкент "Шарк"2007 63,67,89-бетлар.

Манбалар:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.