Научная статья на тему 'Family Law in an Ancient written monument'

Family Law in an Ancient written monument Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1067
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЯЗЫК / ПРАВО / ЗАКОН / СЕМЬЯ / ПРОЦЕСС / ДОКУМЕНТ / НАРУШЕНИЕ / НАКАЗАНИЕ / РЕШЕНИЕ / LANGUAGE / LAW / FAMILY / PROCESS / DOCUMENT / VIOLATION / PUNISHMENT / RESOLUTION / ЗАБОН / ҳУЦУЦ / ЦОНУН / ОИЛА / МУРОФИА / ҳУҷҷАТ / ЦОНУНШИКАНИ / ҷАЗО / ЦАРОР

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шокиров Туграл Сироджович

По свидетельству письменных памятников, таджикская юриспруденция имеет древнюю историю. Одним из таких источников является «Mātakdān i hazar dātāstān», который в русской ориенталистике известен как «Сасанидский судебник. Книга тысячи судебных рещений». Данная книга посвящена семейному праву, состоит из 54 глав и переведена на русский, английский, немецкий и хинди. Она содержит основные правовые термины Сасанидской эпохи о семье, обществе, уголовно-процессуальных институтах того времени. Диахронное изучение лексического состава изучаемого памятника способствует разрешению многих казусов таджикско-персидской исторической юрислингвистики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СЕМЕЙНОЕ ПРАВО В ДРЕВНЕМ ПИСЬМЕННОМ ПАМЯТНИКЕ

As written monuments testify, Tajik jurisprudence enjoys ancient history. One of its originals is “Metakdan I Hazar Datastan” which is known in Russian Orientalistics under the tittle “Sasanidian Criminal Record. The Book of thousand Court Resolutions”. The book in question is devoted to family law, it consists of 54 chapters and is translated into Russian, English, German and Hindi. It contains major legal terms of the Sasanidian epoch related to family, society, criminal-procedural institutes of that time. Diachronic study of the basic stock of words constituting the monument promotes a solution of many exceptional cases of Tajik-Persian historical juridical linguistics.

Текст научной работы на тему «Family Law in an Ancient written monument»

УДК 80 ББК 81.2 Тоц

ЯК САРЧАШМАИХАТТИИ Шокиров Туграл Сироцович, ЦАДИМА ОИДБА Х,УЦУЦИ д. и. филол., профессори кафедраи забони

ОИЛА тоцикии ДДХ,БСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

СЕМЕЙНОЕ ПРАВО В Шокиров Туграл Сироджович, ДРЕВНЕМ ПИСЬМЕННОМ д.ф.н., профессор кафедры таджикского языка ПАМЯТНИКЕ ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

FAMILY LAW IN AN Shokirov, Tugral Sirodgevich, Dr. of Philology, ANCIENT WRITTEN Professor, chief of the Tajik language department under MONUMENT the TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: shokirov1953@mail.ru

Калидвожа^о: забон, ууцуц, цонун, оила, мурофиа, ууццат, цонуншикани, цазо, царор.

Сарчашмауои хаттии цадима собит менамоянд, ки ууцуцшиносии тоцик таърихи кууан дорад. Яке аз чунин маъхазуо «Matakdan i hazar datastan» ном асари ауди сосонист, ки бо забони паулави дар 54 боб тауия гардидааст. Он фарогири мафуумуои ууцуци оила буда, ба забонуои русй, англиси, немиси ва уинди тарцума шудааст. Ин асар асоситарин истилоувожауои соуаи ууцуци давраи сосониёнро оид ба оила, цомеа, ниуодуои ууцуцию мурофиави дар бар гирифтааст. Тадцици диахронии таркиби лугавии сарчашмаи мавриди назар барои уалли бисёр цазияуои юрислингвистикаи таърихии тоцикию форси кумак хоуад расонд.

Ключевые слова: язык, право, закон, семья, процесс, документ, нарушение, наказание, решение

По свидетельству письменных памятников, таджикская юриспруденция имеет древнюю историю. Одним из таких источников является «Matakdan i hazar datastan», который в русской ориенталистике известен как «Сасанидский судебник. Книга тысячи судебных рещений». Данная книга посвящена семейному праву, состоит из 54 глав и переведена на русский, английский, немецкий и хинди. Она содержит основные правовые термины Сасанидской эпохи о семье, обществе, уголовно-процессуальных институтах того времени. Диахронное изучение лексического состава изучаемого памятника способствует разрешению многих казусов таджикско-персидской исторической юрислингвистики.

Key-words: language, law, family, process, document, violation, punishment, resolution

As written monuments testify, Tajik jurisprudence enjoys ancient history. One of its originals is "Metakdan I Hazar Datastan" which is known in Russian Orientalistics under the tittle "Sasanidian Criminal Record. The Book of thousand Court Resolutions". The book in question is devoted to family law, it consists of 54 chapters and is translated into Russian, English, German and Hindi. It contains major legal terms of the Sasanidian epoch related to family, society, criminal-procedural institutes of that time. Diachronic study of the basic stock of words

130

constituting the monument promotes a solution of many exceptional cases of Tajik-Persian historical juridical linguistics.

Дукук ва дукукшиносй яке аз содадои фаъолияти инсонй ва илмест, ки аз кадим бо даёти у робитаи ногусастанй дошта, роду равиши одамонро мукаррар менамояд ва ба танзим мегирад. Бинобар он ин сода бисёр вижагидое дорад, ки мадз ба инсон вобаста мебошад. Дукук баробари бо дам омадани ду касу предмет ё мафдуме падид омада, муносибати ононро мукаррар месозад. Ба ин маънй дукук баробари пайдо шудани чомеа ба хизмати он омада, то имруз рушд меёбад. Дукук, ки бо инсон сарукор дорад, аз ибтидо бо максади ба раванди муайян даровардани тарзи зиндагй, кору пайкори адли чомеа барояш гапу кори мумкину номумкинро муайян менамояд, ки мачмуи онро коида медисобанд.

Дар як чабдаи зиндагй коидаву конуни худро дорад ва оила яке аз ондост. Оила мудимтарин чузъу унсури чомеаву давлат буда, аз бисёр чидат муайянкунандаи рушд ё таназзули ондо мебошад. Азбаски оила яке аз мудимтарин чузъу унсурдои чомеаву давлат аст, дануз аз замондои кадим он тартибот, речаву накша, коидаву конундои худро роич кардааст, ки дар асоси он метавон низоми давлатиро мукаррар кард. Барои роичии он сарчашмадои таърихй садму макоми мудиму хоса доранд.

Мусаллам аст, ки аз даврадои кудани давлатдориву оиладории ниёгонамон ба мо ёдгоридои зиёду муътамаде бокй мондаанд ва омузиши даматарафаи ондо зарур асту натичаи матлуб ходад дод. Яке аз чунин сарчашмадои хеле мудими адди Сосониён асарест, ки тарзу тарики зист, муносибати ичтимоию иктисодии оила ва чанбадои дукукии онро фарогир буда, бо номи «Мотакдони дазор додистон»(МЖакёап i hazar datastan) маълум аст ва кайдост, ки диккати коршиносонро ба худ чалб кардааст [2-28].

«Мотакдони дазор додистон» бо забони падлавй таълиф гардида, нусхаи ягонаи он дар бознависии мирзоёни Эрони садаи 17 бо осеби зиёд то замони мо расидааст.

Дар замимаи матни асар муаллиф худро Farraxvmart 1 Vahraman муаррифй карда, китобро «Matakdan i hazar datastan» номгузорй намудааст ва баъдтар бо гунаи «Модигони дазор додистон» низ маъмул шудааст.

Фаррахвмарт(Фаррухмард) гуфтаву андешадои бузургони собикро фаровон ва чун аPуatкar (ёддошт, ёднома, памятка ) корбаст менамояд. Масалан, вакте ки сухан аз чиноят, роду равиши ошкор кардан ва чазо додани гунадкор меравад, асосан ба андешадои мубади машдур Вод-Шопур такя менамояд, зеро дар он давра «аPуatкar»-и Вод-Шопур маъмул будааст.

Дар бораи мавчудияти ин сарчашма бори нахуст соли 1887 шаркшиноси машдур Ч. Дармстетер [16] ва соли 1896 Е. Вест [15] маълумот додаанд.

Аз навишти олимон бармеояд, ки дастнавис пароканда мадфуз мондааст. Бист вараки дастнависро ориёшинос Т. Д. Анклесария соли 1872 аз Эрон харида, ба Бом-бай бурда, онро чопи факсималй карда буд. Баъд маълум гардид, ки 55 вараки дига-ри асарро М. Л. Хатари харидорй намуда, дар китобхонааш мадфуз доштааст. Миёни ин дастнависдо чузъи аввали мусавада бо унвони матну исми муаллиф низ мавчуд будаасту онро низ ба Бомбай бурдаанд. Соли 1891 дар шадри Пуна нусхаи факсима-лии асар бо пешгуфтори олими форс Ч. Модй аз чоп мебарояд. Дар он бист вараки харидаи Т. Д. Анклесария низ бо пешгуфтори Ч. Моди соли 1912 нашр шудааст.

Мудаккикон таърихи офаридани асарро аз маълумоте мукаррар намудаанд, ки дар он гуфта шудааст: «Ин китобро духтари Исфандиёри Нушервон ба Рустами

HymepBOHH Bax,MaHëp 6ap HBa3H khto6h ^et^oh Bucnapag Ba raoBau hk x,a3op gHHop gogaacr, to napgoxT nyppa 6omag» [2, c. VIII]. flap Tatpuxu ca6T co.m 1006-yMH ^3gurypg hheoh goga mygaacT. Co.™ 1006-yMH ^3gurypg 6a corn 1637-h MraogK 6apo6ap Meoag.

ffloag a3 ucTH^ogau 3uëg ë 6eэx,тнëтн 6omag, kh 6ucëp cax,H$ax,ou khto6 $apTyT, HaBHmTax,oam xupaBy gymBopxoH mygaaHg, cax,H$ax,ou a.rox,Hga nacynem gyxTa mygaaHg, gap paKaMry3opux,o HOMypaTTa6uro 6eHH3OMH 6a Ha3ap Mepacag, 6emTap a3 50 BapaK a3 6am pa^Taacr.

Bo TaKH 6a oh kh Mya.rah$ gap ry^Topy HaTH^arupuxou xyg acocaH 6a ^boh-^m (nagapu MaHynexp) ucTHHog Meopagy x,aM3aMOHH xyg MexoHag, H,. flapMcTeTep[16] Tatpuxu TaMH^H acappo 6a acpu IX MaHcy6 MegoHag. Ammo M. Bohc[11-13] Ba A. r. nepuxaHHH gap acocu OMy3umu ga^e^y acHogu 3uëgu ucTH^ogaKapgau MycaHHH^ xy^oca MerupaHg, kh acap TaKpu6aH corn 620 Tax,HH rapgugaacT(2, c. XIII).

A. r. nepuxaHHH TatKHg Megopag, kh MeTaBOH ga^e^u 3uëge 6uoBapg, kh x,aHy3 to cyKyTH gaB^aTH CocoHHëH o^apuga mygaHH KHTo6po co6ht HaMoag. BoKeaH x,aM yHBOHH x,aMa MaHca6y gapa^ax,ou gap acap ucTH^ogamyga xocu gaBpoHH CocoHuaHg(Maca^aH, gap 6o6h «AHgap ca^o^HHTH MaHca6gopoH). 3uëga a3 hh ga^e^x,ou 3epuH hh3 6a 3aMOHH CocoHHëH ga^o^aT MeKyHaHg:

1. MycaHHH^H khto6 6a x,aKcH Metëpu ^opK Kapopy HumoHgogxou ax,gu CocoHHëH-po gap 3aMOHH x,O3Hpau Meopag;

2. nac a3 TaHa33y.m cy^o^aBy gaB^a™ CocoHHëH 6ucëp Ba3H$aBy MaHca6 Ba MaKO-moth ohx,o hh3 a3 6am pa^Ta 6ygaHg Ba acap gep Tat.m$ Merapgug, y HaMeTaBOHucT 6ap ohx,o TaKH HaMoag;

3. A3 $apMOHx,OH XycpaBH AHymepBOH ^apoBOH ucra^oga Kapga, 6a xy^arauro-puro caHagHuropuH oh 3aMOH ucTHHog Meopag;

4. A3 amxocu BOKeuu gaBp 6a mhc^h moxoHy Ba3upoH, 3HMOMgopoHH cocohh ëgoBap myga, xy^aTx,OH to corn 26-yMH carnaHa™ XycpaBH X,ypMy3gpo (corn 615) 6a Kop ru-pu^Taacr. Hh x,aMa 6ypx,OHH KOTeu MaHcy6uaTH acap 6a ax,gu CocoHHëH acT.

A. r. nepuxaHHH oug 6a ax,aMHHTH capnamMa H3x,opu Ha3ap Kapga Mea$3oag, kh «MoTaKgoHH x,a3op gogucTOH» aroHa acapu xyKyKHH to 3aMOHH mo pacugau ax,gu CocoHHëH 6yga, Ma^Myau acHogu xyKyKucT.

flap aHHH 3aMOH, -MeHaBucag y,- a36acKH gap 3aMOHH CocoHHëH xyKyKH Mymaxxacu KopKapgamygae, kh Ha6yg, khto6h Ma3Kyp aroH xe^ KogeKc ë puco^au xyKyKHH Maxcyce Ha6yga, TaHx,o Ma^Myu KOugaBy KOHyHH MyaHHHecT oug 6a xyKyKH OH^a.

HyHHH Ma^Mya^o 6a x,aKcH pox,HaMOH ag^uau aMa^H MypaTTa6 MerapgugaaHg Ba gap acocu capnamMaro MaBogu ^yKyKï Mac^H^aTy HumoHgog^ou Ta^pu6aBupo 6a Kop-MaHgoHy KopmHHocoH MaH3yp MegomTaHg. «MoTaKgoH^» ^aM HKe a3 nyHHH acapecT, kh xycycuHTH gacTypK gomTa, 6apou KopMaHgoHH aMa^uau ag^uau ^aMOH gaBp Ta^ua rap-gugaacT, 3epo gap oh Bo6acTa 6a x,ap hk ^o^aTH cygK Mac^H^aTy TaBcua^ou ag^HHBH goga mygaacT, Ba^e, MyTaaccu^OHa, gap khto6 oh x,aMa napoKaHga Ba nemy Ka^o OMagaaHg.

My^aKKHKOH MogK Ba K. r. 3a^eMaH TapTH6u u6THgoHH cax,H$ax,opo 60 gugu xem 6a aHg03ae MypaTTa6 coxTaaHg, aMMO ^aHy3 x,aM H0MyHa33aMH 6okh MOHgaacT.

flap aHHH 3aMOH ^apgy Hycxa gap HHcTHTyTH xoBapmuHocuu BoM6an Ma^$y3 acT.

A. r. nepuxaHHH x,aHroMH Tap^yMaBy 6a non TaHëp HaMygaHH khto6 [2] 6a khcmh MyKaggHMaBHH acap Bopug HaMygaHH Ta^cupu K. r. 3a^eMaHpo MyBO^HKH MaKcag goHucTaacT.

Дар китоб ду мафхуми калидй чоштак ( са^^ сарчашмаи истехсоли судй, тафсир ва анвои он, ба истилохи имруза кодекси хукуки чиноятй, таълимот, номи тафсири «Авесто») ва картак (каЛак- мурофиа, меъёр, мукаррароти амалия, ба истилохи кунунй такрибан кодекси мурофиаи чиноятй) корбаст гардида, хар кадоме шомили шумораи зиёди калимаву истилохотанд, ба мисли ара8Шк(амр, супориш, нишондод, карордод), ашаг(эътибор, ба хисоб даровардан), ашагкаг(ба эътибор гирифтан), Ш(тухфа, хадя, эхдо), ahramаylh(издивоч), bаy(андозаи чазо), Ъа218п(карор, хукми суд), сак (хуччат, санад), ёа811к(фармондихй, дастур, карор, амр, фармон), ега^1Ь(гунахкорй, махкумкунй), £гашап (фармон, таъинот), gaгZlsn (шикоят), hamahi(хамкор, шарик, рафик, хамрафик), кагёаг(сохибмансаб, ашрофй), ша1ак(1. арзиш, кимат, пул, карзи асосй; 2. моддаи конун, навишта, навишташуда; шахси асосй, пешбари мурофиа), ша1акёап (китоб, навиштахои чузвбандшуда), ша1акуаг(1. шахси асосй; 2. нусхаи асли хуччат, баръакси haшpaCën-копия ) ва г.

Асар заминахои пайдоиши худро дорад. Пеш аз хама, бояд ишора кард, ки сарчашмаи адлияи Сосониёну кулли ориётаборон хамон низоми хукукии зардуштиён буда, дар рушди он макоми махсус дошт [4, с. 26; 5, с. 47-82 ]. Хукуки бостон чузъи чудонопазири одоби динй махсуб ёфта, масоили дунявй(хатто ичтимой) дар доира ва аз назари мазхабй баррасй мегардиданд. Вале меъёрхои дар панч наски сирф хукукй (NIkatum, ZLB, sinct, Husparam, Huskatum, VIdvdat), ки бахшхои «Авесто» буда, бо номи ёаИк маълум аст, хануз дар ахди портихо (парфиянихо) аллакай ба талаботи рушди чомеа мусоидат карда наметавонист ва ин табиист, зеро рушди пайвастаи чомеа такозо менамояд, ки хуччату аснод ва ниходхои замон низ баробари он пеш раваду мукаммал гардад. Бо максади такмили конунгузорй аз чониби таснифгарони асрхои IV ва VI милодй, ки мехостанд ба хар бахше 7 наски дигар зам намоянд, ба ин бахш ду наски cIhrdak (ачдодшиносй, чехрашиносй) ва Payan-yast (Ибодатнома, бан-дест оид ба ибодати зурдуштиён) ворид карда шуда буд, вале аз кулли наскхои хукукй танхо «Видевдат» бокй монд. Бояд гуфт, ки шакли дурусти «Видевдат» «Вида-еводата» буда, ба маънии «Доди девситез», «Доди девгурез» ё «Конуни зидди дев» чун номи бахше аз «Авесто»-и нав маъмул аст, ки гохо ба тахриф «Вандидод» хонда-анд [1, с. 639]. Бо вучуди иловаю такмилхо адлияи чорй пурмуаммотар шудан гирифт.

Сабаби дигар торафт аз истифода монда, душворфахм гардидани забони «Авесто» буд ва он такозо мекард, то харчи зудтару бештар тафсири муфассали наскхои он омода карда шаванд ва чунин хам шуд.

Аз чумла дар «Мотакдон...» низ бархе аз бандхои «Авесто» дастабарй (муфассири «Авесто»-ро дастабар, муфассириро дастабарй меномиданд), яъне шарху маънидод шудаанд.

Дар китоб, ки вижагии тафсирй дорад, мураттиб ному унвони бисёр асархои тафсириро кайд карда, бархе аз онхоро чун сарчашма ба кор гирифтааст. Аз он маълум мегардад, ки хануз то асри 4-и милодй анъанаи тафсири асноди хукукй маъмул будааст.

Маводи асосии истинодии ин асар наскхо, «Видаеводата», «Занд»-и «Авесто» мебошад. Дар асар инчунин парвандахои судии чоштакхо(са§1ак-як навъи тафсири хукукй), дотик^аИк- чабхаи хукукй, бахш, сексия), чэхрдок (сШМак- мазмуни таърихй), payan-yast(ибодатнома), дастабарон (dastaЪaгаn- тафсирхо), асархои sayast-п6 sayast , vIdëvdat I Mëtбkmah (Видовати Медомах-Метокмох- тафсири Видоват аз чониби Мэдомох ), ДaтIsтan-naмак(Конуннома; Китоби конунхо дар ахди Хусрави I),

APyâtkâ^gacTypHOMau Baxmonyp), Xvëskârïh- nâMiiK ï kârframânânz(KHTo6 oug 6a yxgagopuxou MaHca6gopoH), XvëskârïhnâMaK ï magupatân (Kuto6 goup 6a yxgagopuxou My6agoH), MustaParnâMa^flacTypu Tap™6u muKoaT), Nipistak(Ma^Myu gacTyp oug 6a caBraHg gap Mypo^ua), «Handarz», ôoiiiOHiiii iimxpii Fyp (Fop) Ba r. uc™$oga rapgugaaHg. YMyMaH, gap kuto6 3uëga a3 40 capnamMau MyxTa.m$ uc™$oga mygaacT.

OappyxMapg xu3Ma™ 6ucëp My^accupoHpo, 6a mhc^h OTypop3Ma3g, ryrymHacn, Ogyp$apH6apx, ComuaHc, 30M0cn, PaTopMy3g, BaxpoMmoT, OappaxB-3epBOH Ba gur. ëg HaMyga, Ta^cupamoHpo uc™$oga Me6apag. y My^accupoHpo 6a 2 ^ygo Kapga, aKepo 6o hûmh 6ap^acTaTapHH HaMoaHgau xaMuH MaKTa6 aparakikan- naKpaBOHu AnapaK Ba mêtôkmâhïkan- naKpaBOHu Mэgомоx 3uKp MeKyHag. ^tHe, gap oh 3aMoH gy paBuau Ta^cup MaB^yg 6ygaacT [2, c. XVIII ].

flap «MoTaKgoH...» nyH capnamMau MytTaMag gacTypu My6ag(MarynaT-magupat) Bax-fflonyp 6o homk «APyâtkâr» ëg MemaBag. flap uh gacTyp acocaH goup 6a ^atO-mara MarynaTxo gap coxau ucTexco-ro™ cygK MaomxaTy Ta^cupxo ^oh gopaHg Ba a3 Ha3apH MypaTTu6 gyp HaMOHgaaHg.

Khto6 a3 54 6o6 u6opaT acT. Ba^e, MyTaaccu^OHa yHBOHH 15 6o6u aBBa^ to 3aMOHu mo HapacugaacT. fflam 6o6h khto6 paKaMry3opK Hamyga MOHgaacT.

MaB3yu acap a3 oh ^uxaT xe^e ^o.m6 acT, ku oh Max3 gap 6opau oraa, oraagopK, xyKyKu oraa, xyKyKy yxgagopuxou at3ou oraa Ba MaKOMu oh gap ^OMeau KaguM Mat^yMOTu ap3umMaHg Meguxag.

K^apopy xyKMxou ^pHurra^My^Ma-^-u «MoguroH...» acocaH ^aporupu Macorau xyK,yK,u xycycucT. flap kucmu xyKyKu MatMypuu to uMpy3 gacTpacmygau oh MatMy^aH Macou^u MaHca6y MaHca6gopK Ba MyxoKuMaro Mypo^uau cygK, Macorau yMyMuu ^OMea raHpuMyHTa3aM Ba axëHaH 6appacK mygaaHg. HyHuH Tap3u Taxuau poxHaMou ropuguKH BOKeucT, 3epo oh 6a xaHcu gacTypu aMarnu ag.rnap3oh Taxua rapguga, aKcap ga^e^xou 6apou My^armmoHy MyxaKKuKOHu coxau MyHocu6aTxou MO-mKuaraBy yxgagopuaBH, maK^xou ^aMtuaTH Ba MyaccucaBH, xyKyKu Macty^uaT (ge^uKTK), umyHuH TamKunK ucTexco^u cyg, ^y3txou gax^gopu Mypo^uau cygK Ba Huropumu acHogu xyKyKmuHocupo nemopy Meopag. BuHo6ap oh A. r. nepuxaHaH KaHg MeHaMoag: «Hh xaMa umkoh Megu-xag, ku hu30mu ag^uau axgu KaguM MyKappap Kapga myga, 6apou 6apKapop HaMygaHu MaTHxou nax^aBH, a3 ^yM^a ^y3txou «fluHKapg», «flogucTOHu geHuK», aHgap3y puBoaT-xou nax^aBH, umyHuH ëgropuxou эпнгpa$нн ^opcuu MuëHa Ba nopTH ucTu^oga rapgag» [2, c. XXIV]. MaTHu acapu Ma3Kyp 6apou омyзнmн xaMaTap^au Ka3uaxou xyKyKuu Metëpxou ^OMeau CocoHuëHu Эpон, Ta^Mygu Bo6y^ucTOH KyMaK MepacoHag. Oh MeTaBOHag 6a gapKu 6ucëp ucra^oxoTy BOKeoTu ëgropuxou gaBpoHu opuëK paBmaHH aHgo3ag.

Bo ucTu^oga a3 capnamMaxou KaguMa xa^^y HaMygaHu 6ucëp Ka3uaxou

xyKyKuu axgu KaguM axaMuara «MoTaKgoH.»-po nyH Matxa3u Max$y3uaTu aHtaHaxou xyKyKï xe^e Mea$3oag, 3epo ohxo a3 gapa^au xe^e pymg ë^TaHu xyKyKu KaguMau HuëroH, ^ugguaTy aMuKuu hu30mu TacHu^OT, KopKapgu Mypo^uau cygK maxogaT MeguxaHg.

MaTHxou oh oroxuu Mopo po^et 6a ^yroTu xyKyKï Ba Tat6upoTu $pa3eo^orK BO3ex MerapgoHag. Boag TatKug Kapg, ku gap Marau «MoguroH.» 6at3e BO^axo Ba xeTepo-rpaMMaxou HaBe hu3 gynop OMagaaHg, ku gap «ABecTO» 6a Ha3ap HaMepacaHg.

Bu^aruu ^a$знн(^ннгвнcтнн) Maraxou kuto6 TaHxo gap ^yroT Ha6yga, gap xycycuaTxou xyKyKuu MaTHxocT, 6uHo6ap oh xaMa ryHa Ma^xyM a3 ^uxo3u MyHocu6oTu xyKyKï, ^uxaTxou Tap^yMaBuu capnamMaxo 6a MaBogu gurap MyKouca MemaBaHg. Oh

барои дарки бисёр истилодоти олами кудан ^мак мерасонад. Маводи асар аз дара-чаи ху6и рушди дукуки ориёй, устуворй, чиддият, амикй ва дакикии дукукй-мyрофиавии он давр шадодат медидад.

Ба чуз дебоча, дигар тамоми маводи китоб дар шакли макола- моддадои фарогири казияву карордои дукукй таълиф гардида, ба бобдо гyрyдбандй шудаанд, ки сарлавдадояшон тачассумгари мазмуну мундаричаи маводи бобу фаслдоянд. Масалан, «En dar î eis pat hambäyän ut hamxvästakän (i) ut hampäyandänän hilisn (талок, озод кардан) [2, с. S], - « Ин боб оид ба баррасии карзи рафикон, дамраъйон ва кафилони карздорон».

Дар ин сарлавда вожадо ба маънодои зерин омадаанд: dar (боб), eis (чиз, предмет), pat (дар бораи, оид, рочеъ, дар хусуси), hambäyän (дамрафикон, дамворисон, дамшарикон-сотоварищы, сонаследникы, партнеры), hamxvästakän (дамраъйони карз-дор- корреальные должники), hampävandänän (дамкафилон- сопоручителы), hi/iSn(талок, озод кардан, дал кардан, баррасй).

Дар давошии номи бобдо аз руи абчад ракамдои тартибии бобдо гузошта шудаанд. Дар чадор маврид ракамдои тартибй мавчуд нестанд. Тартиби умумй риоя нашудаанд, ададдо гуногунанд, дар дар кучо дар хел. Ин шадодати он аст, ки ракамдо на дар вакти забт, балки дертар гузошта шудаанд.

Нахустбоби китоб дар бораи оилаву оиладорй, макоми дар як аъзои оила(шавдар, зан, писар, духтар, муносибати заношyй ), макоми шахс дар чомеа, махсусан гуломон ва муносибат бо ондо, дакку дукуки гуломон бадс мекунад. Мутаассифона унвони аслии бобдои алодида аз байн рафтаанд ва мураттибону мудаккикон бисёр бобдоро аз руи мазмуни ондо унвонгузорй кардаанд.

Дар ин боб истилодоте чун bandakîh (гулом), dähkän(шод), martoxmän (мардумон), äyden (бедин, гайрдин) истифода шудаанд, ки шаклу маънй дигар кардаанд. Сарлавдагузории бобдо ба тарики чумлавй буда, мазмуну мyдтавои онро пурра ифода месозанд, масалан, «Боб андар дастурдое ки бояд дар мурофиаи судй риояву татбик шаванд ё дар «Дотистонномак» низ гуфта шудааст» [2, с. IX].

Ин дама ахбору маълумоти «Мотакдон...» оид ба масоили дукуки оилаву хочаги-дорй имкон медидад, ки низоми дукуки ориёй, матндои падлавй, аз чумла «Динкард», «Додистони деник», андарздо, ривоятдои падлавй, ёдгоридои асримиёнагй ва портиро фарогирона омyхта, долату вазъи дукукии он давра равшан карда шавад.

Дар асар даллу фасли масоили зиёд мавриди баррасии мушаххас карор дода шудааст. Аз чумла оид ба шарту шароити карзгириву кардидй; карздорон ва сармоягузорон; муносибат бо гуломон; карори табакот ва коноатмандй ва гайриканоатмандй аз он; никоду талок; мансабу мансабдорон, вазифаву yддадоридои ондо; масъулияти шадодатдидй; саркашй кардан, окибати беэътиборй ба суд (контумация); пардохт, тарзу намуд ва шарту шароити он; ворисият; васоят, димоят, дастгирии дамдигарй; ситонидани карз(пас аз марг); зани комилдукук; гаравгузорй; дамрафикй; моликияти меросй; мансубияти молу ашё ва дифозати он; интихоби чизе ва писандидани он; пардохти маош ва чарима, дар бораи харочот, хайрия ва ичрои шартнома; пардохти ичора; умури мурофиа; даъво; дукму карордоди судй; макоми дин ва эътидоли тафаккур; рафокати ду нафар ё минтакаи замини онон; дукму карордоди судии муфассирони «Авесто»; даромад, анвоъ ва вижагидои он; бегунодй, беайбй; моликияти хусусй; дар бораи дастурдои «Датастонномак»; ночурии дукм, карордоддои судй ва роддои далли ондо; салодияти масъулони мансабдор ва г.

6 боб ракамгузорй нагардидаасту 5 боб аз тарафи тадиягарон ворид шудааст.

Кимати дигари асар дар он аст, ки мусанниф забони давраи тадияи асарро риоя

намуда, истилодвожадои дамон давраро ба кор гирифтааст.

Умуман, асари мазкур дам аз лидози вижагидои таърихи давлат ва дукук, дам аз

нигоди дуччатнигорй ва омузиши матни тахассусй хеле чолиб буда, сазовори тадкики

умдатаре мебошад.

Пайнавишт:

1. Авесто /Гузориш ва пажууиши Чалили Дустхоу.Тауиягар Муаззами Диловар.-Душанбе: Конуният, 2001.-792 с.

2. Периханян А.Г. Сасанидский судебник. Книга тысячи судебных решений / Антология мировой правовой мысли: В 5- ти томах.- М.: Наука, 1999. Т.1: Античность, восточные цивилизации.- С.65-80.

3. Периханян A. Г. Агнатические группы в Древнем Иране //ВДИ. - 1968. -№ 3. - С. 2852.

4. Халиков А. Г. Правовая система зороастризма.- Душанбе: Маориф ва фар^анг, 2005.- 448 с.

5. Шокиров Т. С. Юридические термины и их лингвистические особенности.- Худжанд: Дабир, 2017.- 252 с. ^

6. Bartholomae Chr. Uber ein sasanidisches Rechtsbuch.-// Sb. Haidelb. AW, Philos.-hist. KL.- 1910, 11 Abhandl.- P. 3-25.

7. Bartholomae Chr., Beitrage zur Kenntnis des sasanidischen Rechts.-// WZKM, 27, 1913.-P.347-374.

8. Bartholomae Chr. Der Verbalkontrakt im sasanidischen Recht.-// Sb. Haidelb. AW, Jahrg. 1917,11 Abhandl.- P. 3-15

9. Bartholomae Chr. Zum sasanidischen Recht I-V/-// Sb. Haidel b. AW, Jahrg. 1918, 5 Abhandl.- P. 3- 50; ibid., 14 Abhandl.- P. 3- 50; Jahrg. 1920, 18 Abhandl.- P. 3- 66; Jahrg. 1922, 5 Abhandl.- P. 3- 57; Jahrg. 1923, 9 Abhandl.- P. 3- 56

10. Bartholomae Chr., Die Frau im sasanidischen Recht.-// «Kultur und Sprache», 5, Haidelberg, 1924, № 5.-P. 3-25.

11. Boyce M. Middle Persian Literature, Handbuch d.Orientalistik hysg. von B. Spuler.-//1 Abt. Bd. IV. 2 Abschnitt, Lief. 1, Lief. I, Leiden-Köln, 1968.-P. 62.

12. Boyce M., On sacred Fires of the Zoroastria ns.-//BSOAS, XXXI, 1, 1968. -P. 52-68.

13. Boyce M., The Pious Foundations of the Zoroastrians.-// BSOAS, XXXI, 2, 1968-.P. 270-289.

14. Bulsara S. J., The LaWs of the Ancient Perians, Bombey, 1937.- 87р.

15. E. West У. Grundriss der Iranischen Philologie.- Strassburg, 1896.-Р. стр. 116-117.

16. Darmesteter J. Revue Critique d'Histoire et de Literature / || Nouv. série, t. XXIV, 1887.-P. 425- 427.

17. Klingenschmitt G., Die Erbtochter in sasanidischen Recht.-//MSS, 21, 1967.- P. 59-70.

18. Klingenschmitt G. Neue Avesta-Fragmente.-//MSS, 29, 1971.-P. 111-174.

19. Menasce J.- P.de, Feux et fondations pieuses dans le droit sassanide. //«Indo-Iranica. Mélangespresentés à G. Morgenstierne », Wiesbaden, 1964, P., 1964.- Р.136-148.

20. Menasce J.- P.de, Les données géographiques dans le Matigan i Hazar Datistan. //«Indo-Iranica. Mélanges presentés à G. Morgenstierne », Wiesbaden, 1964.- P. 149-154.

21. Menasce J.- P.de, Formules Juridiques et syntaxe pahlavie, «Bulletin of the Iranian Culture Foundation», I, 1 1969.- P. 11-20.

22. Mädagän i hazar datastan, A. Photozincographed Facsimile of a Ms. Belononging to the M. L. Homhang Hataria Library in the Zurthoshti Anjuman Atashbehuran (with an intro-duotion by J.J. Modi), Poonu, 1901.

23. Pagliaro A., L'anticresi nel diritto sasanidico. // RSO, XV, 1935,P. 275-315.

24. Pagliaro A., Note di lecsicografiapahlavica. // RSO, XXIII, 1948, P. 52-68.

25. Pagliaro A., Aspetti del diritto sasanidico, hacasmand «interdicum».-// RSO, XXIV, 1949, P. 120-130.

26. The Sooial Code of the Parsies in Sassanian Times or the madagan i hazar datastan, part II. By T. D. Anklesaria with an Introuction by J.J. Modi, Bomday, 1912.a

27. Perikhanian A., njtes sur le lexique iranian et arménien, REArm., V, 1968, P. 9-23

28. Perikhanian A., Sur arm. panduxt, REArm., VI,1969, P. 1-14. Perikhanian A., On some Pahlavi Legal Terms, «W. B. Henning Mem. Vol.», L. , 1970.-P. 349-357.

Reference Literature:

1. Avesta / Provision and Study of Jalil Duskhok. Prepared by Muazami Dilovar. - Dushanbe: Legislation, 2001. - 792 pp.

2. Perikhanyan A.G. Sasanian Criminal Record. The Book of thousand Juridical Resolutions // Juridical Ideas: in 5 volumes. -M.: Science, 1999. - V.l.: Antiquity, Eastern Civilizations. -pp. 65 - 80.

3. Perikhanyan A.G. Agnatic Groups in Ancient Iran. // VDI, 1968. - # 3, - pp. 28 - 52.

4. Khalikov A.G. The Law System of Zoroastrism. - Dushanbe: Enlightenment and Culture, 2005. - 448 pp.

5. Shokirov T.S. Juridical Terms and their Linguistic Features. - Khujand: Dabir, 2017. - 252pp.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

6. Bartholomae Chr. About one Sasanidian Book on Law // Sb Heidelberg, AW, Philos. - hist. KL. - 1910, 11 Abhandl. - pp. 3-25 (in German)

7. Bartholomae Chr. Contributions into the Knowledge of Sasanidian Law // WZKM, 27, 1913 /-pp. 347-377 (in German)

8. Bartholomae Chr. Oral Agreement in Sasanidian Law // Sb. Heidelberg. AW, Jahrg. 1917, 11 Abhandl. - pp. 3-15 (in German)

9. Bartholomae Chr. On Sasanidian Law I - V - // S6. Heidelberg AW Jahrg. 1918, 5 Abhandl. -pp. 3-50; ibidem., 14 Abhandl. - pp. 3-50. Jahrg. 1920, 18 Abhandl. - pp. 3-66; Jahrg. 1922, 5 Abhandl. - pp. 3-57; Jahrg. 1923, 9 Abhandl. - pp. 3-56 (in German)

10.Bartholomae Chr. Woman in Sasanidian Law // "Kultur und Sprache" ("Culture and Language", 5, Heidelberg, 1924, N5. - pp. 3-25 (in German)

11.Boyce M. Middle Persian Literature, Handbuch d.Orientalistik hysg. Von B.Spuler.// I.Abt. Bd.IV.2.Abschnitt, Lief.1., Lief.I, Leiden-Koln, 1968. - P. 62.

12.Boyce M., On Sacred Fires of Zoroastians.// BSOAS, XXXI, 1., 1968. - pp. 52 - 68.

13.Boyce M., The Pious Foundations of Zoroastians.//BSOAS, XXXI, 2., 1968. - pp. 270 - 289.

14.Bulsara S.J. The Laws of Ancient Persians. - Bombay, 1937. - 87pp.

15. West U. Foundations of Iranian Philology. - Strassburg, 1896. - pp. 116-117 (in German)

16. Darmester J. Critical Review of History and Literature // Nuvelle Serie (The New Series). V. XXIV, 1887. - pp. 425 - 427 (in French)

17.Klingenschmitt G. Daughter's Right in Sasanidian Law // MSS, 21, 1963. - pp. 59-70 (in German)

18.Klingenschmitt G.Fragments from "New Avesta // MSS, 29, 1971. - pp. 111 - 174 (in German)

19.Menasce, Jean-Pierre. Fortifying Foundations of Sasanidian Law // "Indo-Iranica. Different Works Presented by G. Morgentierne", Wiesbaden, 1964. - pp. 149 - 154 (in French)

20.Menasce, Jean-Pierre "Geographic Donations in "Matigan I Hazar Datistan // "Indo-Iranica". Different Works Presented by G. Morgenstierne", Wiesbaden, 1964. - pp. 149-154 (in French)

21.Menasce, Jean-Pierre. Juridical Formulae in Pahlavi Interpretation. "Bulletin of the Iranian Culture Foundation" I, 1 1969. - pp. 11 - 20 (in French)

22. Madagan i hazar datastan, A. Photozincographed Facsimile of a Ms. Belononging to the M. L. Homhang Hataria Library in the Zurthoshti Anjuman Atashbehuran (with an in-troduotion by J.J. Modi), Poonu, 1901.

23.Pagliaro A. Found Ancient Reports on Sasanidian Law // RSO, XV, 1935. - pp. 275-375 (in Italian)

24.Pagliaro A. Notes on Pahlavi Lexicography // RSO, XXIII, 1948. - pp. 52 - 68 (in Italian)

25.Pagliaro A. Aspects of Sasanidian Law, hacasmand "interdicted" // RSO, XXIV, 1949. - pp. 120 -130

26. The Sooial Code of the Parsies in Sassanian Times or the madagan i hazar datastan, part II. By T. D. Anklesaria with an Introduction by J.J. Modi, Bomday, 1912.a

27. Perikhanyan A. Notes on Iranian and Armenian Lexics. REArm., V, 1968. - pp. 9-23 (in French)

28. Perikhanyan A. On Armenian "Panduxt", REArm., VI, 1969. - pp. 1-14. Perikhanian A., On some Pahlavi Legal Terms, «W. B. Henning Mem. Vol.», L., 1970.- P. 349-357.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.