Научная статья на тему 'Juridical Terms in «The book of thousand Forensic Judgements»'

Juridical Terms in «The book of thousand Forensic Judgements» Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
323
68
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КНИГА / СУДЕБНЫЕ РЕШЕНИЕ / ЮРИДИЧЕСКИЙ ТЕРМИН / ПРАВОСУДИЕ (ДОТ) / СУДЕБНЫЙ ПРОЦЕСС / ВСТУПЛЕНИЕ В БРАК / “THE BOOK OF FORENSIC JUDGEMENTS ” / COURT SYSTEM (DOT) / JURIDICAL TERM / TRIAL / TO GET MARRIED

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Нуров Махбуб Мелсович

Статья посвящена анализу лексико-семантических особенностей одного из юридических источников сасанидского периода. Автор ставил перед собой цель ознакомить широкий круг читателей, и прежде всего специалистов по истории юриспруденции, с древним юридическим трактом «Mādayān Ī hazāќ dādestān» («Книга тысячи судебных решений»), где использовано большое количество юридических терминов таджикского языка доисламского периода. Кроме того, в статье путём сравнительного исследования автор изучает юридические термины доисламского периода в других источниках и сравнивает их использование с терминами в книге «Mādayān Ī hazāќ dādestān» («Книга тысячи судебных решений»).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article dwells on the analysis of lexico-semantic peculiarities of one of the juridical sources belonging to the Sasanid period. The author pursued the objective to familiarize a wide circle of readers-with the ancient juridical treatise “Madayan ai hazar dadestan” (“The Book of thousand Forensic Judgements”) where a great amount of juridical terms of the Tajik language referring to the pre-Islamic period are used. Besides, resorting to the comparative analysis of exploration the author researches the juridical terms of the pre-Islamic period occurring in other sources with those ones used in “The Book of thousand Forensic Judgements ”.

Текст научной работы на тему «Juridical Terms in «The book of thousand Forensic Judgements»»

Nurov M.M. Juridical Terms in «The Book of thousand Forensic Judgements»

УДК 4 Т М.М. НУРОВ

ББК 81Т-4

ИСТИЛО^ОТИ ^УЦУКШИНОСИ ДАР АСАРИ «МОДИГОНИ ^АЗОР ДОДИСТОН»

Илми хукукшиносй дар хар давру замон сохт ва шакли худро тагйир намедихад. Истилохоти хукукшиносии даврони Сосониён бештар аз асари «Модигони хдзор додистон» сарчашма гирифта, то имруз хусусиятхои маъноиву лугавии худро дар асархои баъдина гум накардааст.

«Модигони хдзор додистон» асарест, ки бо номи Фаррухмарди Бахромой марбут аст. Фаррухмарди Бахромон вопасин гирдоварандаи ин додистон аст. У яке аз додваронест, ки хамзамон бо Хусрави Парвизи Сосонй мезистааст. Фаррухмарди Бахромон равандхои бойгонии додгустарии шахри Гури Эрон (Фирузободи кунунй)-ро гирд оварда, «Модигони хазор додистон» номидааст. Унвони аслй ва ибтидоии асар, бино ба тасдики профессор А.Г. Периханян, «Matagdani hazar datestan» (Мотагдони хазор додистон) аст. Дар маъхазхои гарбй низ «Matagdani hazar datastan» интишор ёфтааст. Профессор А.Г.Периханян китобро ба русй «Книга тысячи судебных решений» (4) ва бо англисй «The book of a thous andjudgments» (11) тардума ва нашр кардааст.

Номгузории асар долиб аст. Нахуствожаи таркиби унвони маъхаз мотагдон (matagdan) китоб, дафтар, гирдовардаи худдату санад баргардон шудааст (4, с. 498). Мотаг (matag) зимни тафсир аз тарафи А.Г. Периханян ба ду гуна дудо шуда, аввалй чун «арзиш, кимат, пул, маблаги асосй, карзи асосй» (4, с. 497) ва дуюмй чун «шахси асосй, шаходатномаи котеъ, санад, маводи сабтшудаи хукукй» (4,с. 498) эзох шудааст.

Дон (dan) пасванди маъмули калимасоз мебошад, ки дар порсии миёна бо истифодаи он исми макон масалан мотакдон (matakdan) сохтаанд.

Баромади истилохи модда (madda) моя, фишурда буда, хулоса шуморида мешавад. Истилохи модигон (madigan) аз мотикон (matikan) буда, дар «Фарханги форсй»-и Мухаммад Муин ба маънии модда, мавод, моя, асли хар чиз омадааст. Дар бештари вакт модигон ба маънои моддахо ва ё мояхо корбурд мешавад (2, д.3, с. 3684).

Х,азор (hazar) шумораест, ки микдорро муайян менамояд. Дар унвони асар истилохи мазкур ба маънии шумора кор фармуда шудааст.Дар «Фарханги тафсирии забони тодикй» ба маънии дах бор сад омадааст (7,д 2, с. 479).

Калимаи дотестон (datestan) баромади пахлавй дошта, ба маънои дои доварй, фатво, казо роид аст. Додистон (dadestan) ба маънии «рой» аст, ки дар

- 243 -

Нуров М.М. Истилохрти хукуцшиноси дар асари «Модигони хрзор додистон»

калимаи «хамрой», хануз хам дар забони форсии кунунй ба кор меравад. Пас маънии аслии унвони асар, ки мухтавои онро ба хонанда мерасонад, ин хулосахои хазор рой аст.

Дар вокеъ, ин китоб мачмуае аз омол ё ба истилохи имруза равияхои казоёи додгустарии чахорсадсолаи Сосониён аст, ки сохтаи чандин насл аз додварон, яъне козиёни додгустари он замон аз садаи III то VII милодист.

Дотестон (datestan) калимаи сермаъно буда, дар китоби «Сасанидский судебник» ба чор гуна тафсир дорад: datestan-1) конун, хукук, адлия; 2) суд, мурофиаи судй; 3) парвандаи судй, карордоди суд, хукм; 4) хукми судй (4,c. 462463).

Истилохи форсии миёнаи додистон (dadistan) аз вожаи решагии дод ва пасванди калимасози истон (dad - estan) таркиб ёфта, ба маънихои одил, адолатнок, боинсоф, хакконй, дуруст, адлия, конун, одилона, парвандаи чиноятй, мурофиа, прокурор маънигузорй шудааст.

Профессор А.Г.Периханян се маънои вомвожаи дот (dat)^ зикр кардааст:

1) дот (dat) конун, карори одилонаи суд; 2) дот (dat) додан (додани либос, чизи дигар), дот пойтак картан (dat paytak kartan) эълон кардани ахбор, ахбордихй ё маълумот дар бораи додани чизе; 3) дот (dat) син, сол, синну сол (4, 461) маънидод намудааст.

Вожаи дод (dad) серистеъмолтарин истилохи хукукшиносй хисобида шудааст. Шакли кадимтарини вожаи дод (dad) дота (data), дото (data) буда, аслан зарфи маънй будаасту дорои маънои гуногуни лугавй гашта, тобишхои мухталиф пайдо намудааст. Маъмулан ифодагари мукаррарот, дастур, нишондод, оиннома будааст (6, с. 432). Дар забонхои форсии кадим, авастой ва форсии миёнаба маънихои конун, адл, адолат, хакикат, нидои мададчуй, доду фигон, афгон, фарёд низ корбаст шудааст (9, с. 20). Дод (dad) хамчун муродифи адолат роич гаштааст.

Калимаи решагии до (da-da-di), бино ба ташрехи В.С. Расторгуева ва Д.И. Эдельман, офаридан, баркарор кардан, мукаррар сохтан, гузоштан, ниходан, бунёд кардан, сохтан, кардан, кореро ба сомон расонидан, додан, задан буда (9, с. 20-21), он решахои асосии адо (ada), адодо, додо, дод, дад, додан, додвар (довар), додвох, додво, дох (дах), дадта- даста ва гайра гаштааст.

Нисбати истилохи мазкур профессор Т.С. Шокиров дар асараш чунин ни-гоштааст: «Вожаи дод (dad) (dat, datak) дар «Авесто», бино бар шархи Ч,алили Дустхох, конун, додгарй, инсоф, намоянда ва нигахбони додгарй ва конун аст» (9, с. 20-21).

Вожаи савганд (savgand), (savginta-савгинта) дар асари «Модигони хазор додистон» ба маънии оби гугирд истифода шудааст. Онро гумонбар менушидааст, ки аз асари он дар авзои у хукм ба бегунохй ё гунахкорй намудор гардида, муттахам икрор мегардидааст. Бояд иброз дошт, ки дар озарй савганд (savgand) -ро хануз менушидаанд (1, с. 92). Имруз низ дар забони озарй ибораи «ондо ичмох» (anda icmax) роич будааст. Гумонбар осеб набинад, ин

- 244 -

Nurov M.M. Juridical Terms in «The Book of thousand Forensic Judgements»

шаходати бегунохии у дониста мешавад. Ибораи «савганд хурдан» хам дар забони муосири мо аз ин чост. Г унаи дигар санчиши гузаштан аз оташ будааст.

Дар додгох (dadgah) ва ё назди козй ба тарзи вар (var) барои исботи даъвои худ савгандро истифода мекардаанд.

Истилохоти касам (qasam) ва хурдану гуфтани касам (qasam) ва савганд (savgand) аз замонхои кадим миёни мардуми мо дар рузгор мавриди истифода карор дошта, то имруз идома дорад.

Ба акидаи профессор Т.С. Шокиров вожаи савганд (savgand) дар «Авасто» ба шакли сауканта \\ савганта (savkanta) \\ (savkanta) чанд маротиба истеъмол гашта, ифодагари сухтан, оташ гирифтан, забона задани оташ будаасту баъдан тобишхои равшании чарог, равшан, рушной, хатто биноии чашмро гирифтааст. Вале ин вожа сабабгори пайдоиши оташ, гугирд ё маводи оташгирифта буда, дар «Авасто», пеш аз хама, ба хамин маъно омадааст. Бо мурури замон ин вожа мафхуми расму одате гаштааст (9, с. 62-63).

Фирдавсй дар шохкории худ вожаи мазкурро чунин истифода намудааст:

Чунин аст савганди чархи баланд,

Ки бар бегуноуон набояд газанд(8,с. 45).

Истилохи хукукии дигар чакар\\ чакарих (cakar, cakarih) мебошад, ки дар китоби «Книга тысячи судебных решений» ба маънои никох ва акди никох (4, с. 453) кор фармуда шудааст. Ин истилох имруз ба гунаи никох дар чомеа фаровон истифода шуда, хамзамон синоними он заношуй, издивоч роич аст. Акди никох бошад, маросими бастани ахду паймони издивочро мефахмонад.

Дар асари «^онуни мадании зартуштиён дар замони Сосониён» (баргардон ба форсии «Модигони хазор додистон») фасли нуздахум истилохи заношуй ба дар фасле ба унвони «Дар заношуй» кор фармуда шудааст. Мутарчимони асари мазкур дар мавриди ин истилох хеле чолиб рунависй кардаанд.

Банди 1. Дар додистоннома омадааст, агар духтар бидуни ризоият, вале бо хости худ бо марде издивоч кунад, хакке ба хонаи падар надошта ва бояд дар хонаи шавхар умр ба сар барад. Мубад муваззаф аст, ки акди чунин духтаронро ба номи акди худсарзанй гирифта ва падар метавонад уро аз мерос махрум кунад. Дигаре гуфтааст, ки чунин амале нисбат ба духтар беинсофй буда, бояд бо дод бо у рафтор кард.

Банди 2. Нафакаи тифли номашруъ ва зани зония то хангоми булуги тифл бар ухдаи зонй хохад буд. Яъне нигахбонй ва таъминоти майишии тифле, ки бе никохи шариатй ба дунё омадааст ва шариат ин амалро раво ва чоиз намедонад ва зани зинокор то вакти ба дунё овардани тифлаш ба ухдаи марди зинокор хохад буд.

Банди 3. Падар хак надорад, духтари худро мачбуран ба издивочи марде дарорад.

Банди 4. Падар хак надорад, духтари худро ичборан ба акди сутурзане шавхар дихад (12, с. 91-92).

Нахуст овонависии матни пахлавии сосонии китоб ба хати кунунии форсй ва баробарнависии он вожа ба вожа дар ду сутуни чудогона ру ба руи хам оварда шудааст. Усули мазкур ба мутолиакунандагон имкони санчидани забони чандхазорсол пешинаи падарони мо, бо забони кунунии точикй ва чигунагии

- 245 -

Нуров М.М. Истилохоти хукуцшиноси дар асари «Модигони хазор додистон»

дигаргунии он аз нигохи тагйиру табдили талаффузи вожахо аз як тараф ва аз тарафи дигар гарамматикаи забонро дода метавонад. Х,амчунин ин иттилоот метавонад мабнои баррасихои тахкикй ва пажухиши адабй, хукукй, чомеа-шиносй ва таърихй, бавижа аз дидгохи таъриху хукуки чахон бошад.

Баробари варакгардон кардани ин маъхаз метавон аз мухтаво ва иттилооти беназири он дар бораи доду додгустарй ва чомеаи сосонй, аз шеваи зиндагии гузаштагон, ба дахахои огози ин садаи хафтуми милодй, ки дар он дида меша-вад, бахраманд гардид. Ин китоб заминахои кори хукук ва бахшхои тахассусии ин риштаро равшану возех мекунад, ки дар манобеи дигари сосонй ошно нест: хешй (моликият), паймон (равобити карордод), шакли чомеа ва ниходхои он, хукуки кайфарй, низоми расидагии казоё, хамчунин чузъиёти оини додрасй ва расидагии казоё, чигунагии танзими асноди расмй аз он чумла аст.

Шиносой бо ин китоби хукукй ба пажухандагон тавонмандие медихад, ки дигар матнхои пахлавй, ба вижа додистони динй, андарзхо, равобити пахлавй ва хамчунин хати порсии миёна ва портиро бехтару осонтар бифахманд.

Он барои мутолиа ва пажухиш дар мукаррароти хукукии чомеаи сосонй ва мутолиаи толибилмони риштаи хукукшиносиву забоншиносии точик, ки низоми хукукии каламрави давлати сосониёнро мавриди тадкикот ва баррасй карор медиханд, мусоидат менамояд. Баррасии истилохоти асар барои боз кардан, шиносонидан ва истифода кардан аз ин санади кухани доду додмандии даврони Сосониён, дар рохи рушан кардани гушахои торики таъриху чомеа ва зиндагии мардуми он кумак хохад расонд.

Калидвожа^о: Модигон, додистон, истилохоти хуцуцшиносй, Фаррухмарди Бахромон, дод, додгох, никох кардан

Пайнавишт:

1. Коко Афшори Алй. Модигони хазор додистон ё Китоби хазор рой (1-20) //«Конуни вукало» //Гащвожагони адабй ва хуцуцй/ Чисто, Мехрмохи 1386. -№ 196-197, 221. -С. 90-112.

2. Муин, Мухаммад. Фарханги форсй. /М. Муин. -Техрон: Амири Кабир, 1371.

3. Парвизи Соней. Муцаддимаи Модигони хазор додистон // Хуцуци мардум. -Соли хафтум.-1350. -№26.- С.

4. Периханиян, А.Г. Сасанидский судебник. Книга тысячи судебных решений. -Ереван, 1973. -572 с.

5. Периханян, А.Г. Общество и право Ирана в парфянский и сасанидский периоды. -М.: Наука,-1983. -383 с.

6. Расторгуева, В.С., Эдельман Д.И. Этимологический словарь иранских языков. -Т.

2. -М., 2007.

7. Фарханги тафсирии забони тоцикй дар ду муцаллад [манбаи электронй] -Душанбе, 2008. / тахияи сомонаи «Фирдавсй». -950 с.

8. Фирдавсй, Абулцосим. Шохнома.-Душанбе: Адиб, 1988, ц.3.

9. Шокиров Т.С. Истилохоти хуцуцшиносии то исломй дар забони тоцикй. -Хуцанд: Хуросон, 2008.-120 с.

10. Шокиров Т.С. Термины мусульманского права в таджикском языке (юрислингвистическое исследование).-Душанбе: Дониш, 2010.-116с.

- 246 -

Nurov M.M. Juridical Terms in «The Book of thousand Forensic Judgements»

11. Perikhanian A.G. and Nina G. Garsoban. The book of a thousand judgments: a Sasanian law-book. Costa Mesa, Calif:Mazda.1997.

12. Ша^зоди Рустам. Конуни мадании зардуштиён дар замони Сосониён. - Те^рон, 1386 хуршеди. - 130 с.

Reference Literature:

1. Coko Afshori Ali. ” The Book of thousand Forensic Judgements” (1-20); journal Konuni vukaloss // Ganjvozhagoni adabi va khukuk. “Chisto ” Mehr, 1386 hijra. ## 196-197. -PP.90-112.

2. Mum, Mukhammad. The Persian Dictionary - Tehran: Amiri Kabir, 1371 hijra.

3. Parvizi Sonei. Table of Contents of “The Book of thousand Forensic Judgements” // People's Law. - The seventh Year. - # 26. - 1350 hijra.

4. Perikhanyan A.Y. Society and Law of Iran in Parfyan and Sasanid Periods. - M.: Science, 1983. - 383pp.

5. Perihanyan A.G. Sasanid Collection of Laws. “The Book of thousand Forensic Judgements” . - Yerevan, 1973. -572pp.

6. Rastorghuyeva V.S., Edelman D.I. Etymological Dictionary of Iranian languages. V.2. -M., 2007.

7. Interpretation Dictionary of the Tajik Language [electronic resource] -pp. 1-2. -Dushanbe, 2008. - compiled for “Firdawsi” site. - 950 pp.

8. Firdawsi Abulkosim “Shoknoma”. - Dushanbe: Adib, 1988, p.3.

9. Shokirov T.S. Terms of Jurisprudence in the Tajik Language in the pre-Islamic Period. Khujand: Khuroson, 2008. - 120pp.

10. Shokirov T.S. Terms of Moslemic Law in the Tajik language (juridico-linguistic exploration) - Dushanbe: Knowledge, 2010. - 116pp.

11. Perikhanyan A.G., Nina G. Garsoyan. “The book of thousand Judgments" Sasanids' Law-Book. Costa Mesa, Calif: Mazda, 1997.

12. Shahzodi Rustam. The Cultural Law of zoroastrians in Sasanides dinasty. -Tehran, 1386 Khurshedi. -130 p.

Юридические термины в «Книге тысячи судебных решений»

Ключевые слова: Книга, судебные решение, юридический термин, правосудие (дот), судебный процесс, вступление в брак

Статья посвящена анализу лексико-семантических особенностей одного из юридических источников сасанидского периода. Автор ставил перед собой цель ознакомить широкий круг читателей, и прежде всего специалистов по истории юриспруденции, с древним юридическим трактом «Madayam hazar dadestan» («Книга тысячи судебных решений»), где использовано большое количество юридических терминов таджикского языка доисламского периода.

Кроме того, в статье путём сравнительного исследования автор изучает юридические термины доисламского периода в других источниках и сравнивает их использование с терминами в книге «Madayan I hazak dadestan» («Книга тысячи судебных решений»).

- 247 -

Нуров М.М. Истилохрти хукуцшиноси дар асари «Модигони хрзор додистон»

Juridical Terms in «The Book of thousand Forensic Judgements»

Key words: “The book of Forensic Judgements ”, juridical term, court system (dot), trial, to get married

The article dwells on the analysis of lexico-semantic peculiarities of one of the juridical sources belonging to the Sasanid period. The author pursued the objective to familiarize a wide circle of readers-with the ancient juridical treatise “Madayan ai hazar dadestan” (“The Book of thousand Forensic Judgements”) where a great amount of juridical terms of the Tajik language referring to the pre-Islamic period are used.

Besides, resorting to the comparative analysis of exploration the author researches the juridical terms of the pre-Islamic period occurring in other sources with those ones used in “The Book of thousand Forensic Judgements ”.

Роцеъ ба муаллиф:

Нуров Мах^буб Мелсович, аспиранти Донишго^и давлатии Хуцанд ба номи акад. Б.Гафуров (Чумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail: mahb ub. nurov@mail. ru

Сведения об авторе:

Нуров Махбуб Мелсович, аспирант Худжандского государственного университета им. акад. Б. Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: mahbub.nurov@mail.ru

Information about the author:

Nurov Mahbub Melsovich, post-graduate student of the faculty of Oriental studies under the Tajik State University named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khujand), e-mail: mahbub.nurov@mail.ru

- 248 -

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.