Научная статья на тему 'ФАЛЕС ВА ДЕМОКРИТ ҚАРАШЛАРИДА ТАСОДИФ КАТЕГОРИЯСИГА МУНОСАБАТ'

ФАЛЕС ВА ДЕМОКРИТ ҚАРАШЛАРИДА ТАСОДИФ КАТЕГОРИЯСИГА МУНОСАБАТ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
56
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тасодиф / зарурият / сабаб / эҳтимоллик / ҳаракат / ҳодиса. / chance / necessity / cause / probability / action / event.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, Тошқувватов, Эргаш Уролович, Турғуналиев, Самандар Фарҳоджон Ўғли

Муаллиф мақолада қадимги Грек файласуфлари орасидан Фалес ва Демокрит каби алломаларнинг тасодиф ҳодисасига доир билдирган таҳсинга лойиқ бир қатор фикрлари борасида мулоҳаза юритиб, ушбу файласуфлар тасодифни зарурият, сабабият ва эҳтимоллик ҳодисалари билан биргаликда ўрганишганини, чунки бу ҳодисалар доимий равишда бир – бирлари алоқадорликда эканлиги таъкидланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по философии, этике, религиоведению , автор научной работы — Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, Тошқувватов, Эргаш Уролович, Турғуналиев, Самандар Фарҳоджон Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ATTITUDE TO THE CATEGORY OF CHANCE IN THE VIEWS OF PHALES AND DEMOCRITUS

In the article, the author commented on a number of praiseworthy opinions of ancient Greek philosophers such as Thales and Democritus on the phenomenon of chance, and noted that these philosophers studied chance together with the phenomena of necessity, causality, and probability, because these phenomena are constantly related to each other.

Текст научной работы на тему «ФАЛЕС ВА ДЕМОКРИТ ҚАРАШЛАРИДА ТАСОДИФ КАТЕГОРИЯСИГА МУНОСАБАТ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(3), March, 2023

ФАЛЕС ВА ДЕМОКРИТ ЦАРАШЛАРИДА ТАСОДИФ КАТЕГОРИЯСИГА МУНОСАБАТ

Салимов Бахриддин Лутфуллаевич.

Тошкент давлат транспорт университети профессори в.б.

Тош^увватов Эргаш Уролович.

Тошкент давлат транспорт университети талабаси.

Тургуналиев Самандар Фар^оджон угли.

Тошкент давлат транспорт университети талабаси.

АННОТАЦИЯ

Муаллиф мацолада цадимги Грек файласуфлари орасидан Фалес ва Демокрит каби алломаларнинг тасодиф уодисасига доир билдирган таусинга лойиц бир цатор фикрлари борасида мулоуаза юритиб, ушбу файласуфлар тасодифни зарурият, сабабият ва эутимоллик уодисалари билан биргаликда урганишганини, чунки бу уодисалар доимий равишда бир - бирлари алоцадорликда эканлиги таъкидланган.

Калит сузлар: тасодиф, зарурият, сабаб, эутимоллик, уаракат, уодиса.

АННОТАЦИЯ

В статье автор прокомментировал ряд похвальных мнений древнегреческих философов, таких как Фалес и Демокрит, о феномене случайности и отметил, что эти философы изучали случайность вместе с явлениями необходимости, причинности и вероятности, поскольку эти явления постоянно связаны друг с другом.

Ключевые слова: случайность, необходимость, причина, вероятность, действие, событие.

ABSTRACT

In the article, the author commented on a number of praiseworthy opinions of ancient Greek philosophers such as Thales and Democritus on the phenomenon of chance, and noted that these philosophers studied chance together with the phenomena of necessity, causality, and probability, because these phenomena are constantly related to each other.

Key words: chance, necessity, cause, probability, action, event.

КИРИШ

Фалсафа илмини эгаллашга ва ундаги муаммоларни, бах,сли масалаларни хал этишга киришган хдр кайси тадкщотчи ишни аввало, кадимги Грек алломалари(антик дунёнинг файласуфлари, фалсафа фанининг ривожига тамал

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

тошини куйганлар)нинг карашларини урганишдан бошлайдилар. Жумладан, Фалес ва Демокрит, каби алломаларнинг тасодиф ходисасига доир тахсинга лойик бир канча фикрлари борки, биз куйида ана шулар хакида тухталиб утамиз. Масалан, Цицерон «Фалсафа Фалесдан бошланади, у биринчи эди». деб гувохлик беради. Демокрит эса тасодифни деярли инкор килади. Аммо, узи эътироф этган маънода эмас, балки у сабабсиз тасодифни инкор этади. Бизга маълумки, оламдаги хеч бир вокеа-ходиса сабабсиз содир булмайди. Шу катори хар кандай тасодифнинг асосида хам бирон сабаб булиши аник.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Дархакикат, милетлик Фалес табиат ва ундаги жараёнлар хакида фикр юритган биринчи донишмандлардан булганлиги бизга маълум. Бинобарин, замондошлари Фалесга мурожаат килиб: « - Энг кучли нарса нима?-деб сурашганларида: - Зарурият. Чунки у хамма нарсанинг устидан хукмронлик килади, - деб жавоб кайтарган. Ундан: - Энг кийин нарса нима? - деб сурашсалар - Узни англаш»1. деган экан. Мазкур фикрлардан шу нарса аён буладики, Фалес заруриятга жуда юкори бахо бериб, тасодиф хакида эса умуман гапирмайди 2 . Лекин, Фалеснинг юкоридаги сузларидан, биз маколамизда мухим булган хулосаларнинг бирини чикаришда асос сифатида фойдаланишимиз мумкин. Бизнинг назаримизда «энг кийин нарса нима?» деган саволга - тасодиф, деган жавоб хам мос келади. Негаки, тасодифни билиш кийин булганлиги учун хам, у тасодифдир. Демак, кадимги даврнинг илк донишманди булган Фалеснинг мулохазалари бизга тасодифнинг зарурият билан узаро нисбатини аниклаштириб олишга катта ёрдам беради, яъни энг кучли нарса бу заруриятдир, энг кийин нарса бу тасодифдир.

Атомистик назариянинг асосчиси булган Демокрит карашларида хам тасодиф биринчи даражали, устувор ходиса сифатида бахоланмайди. Аммо, баъзи бир олимларнинг «Демокритнинг атомлар олами хаттоки тасодифни мумкин булишига йул куймайди»3 деган хулосаларига кушилиб хам булмайди. Чунки Демокрит фалсафасида тасодифга маълум даражада урин берилган. Бу хакда бир неча манбалар мавжуд. Чунончи, Демокритнинг «атомлар тасодифий равишда бир-бирига дуч келади ва бир бутунни ташкил этади. Шунингдек, шу пайтгача бир-бири билан боFланмаган хар хил атомлар бир-бирига туFри

1Салимов Б.Л. Илмий билиш жараёнида тасодифнинг урни. Фалсафа фанлари номзоди диссертацияси. Алишер Навоий номли Узбекистан Миллий кутубхонаси(№417. Ю-34272/0). Тошкент. 2008, 144 б.

2 Салимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). Жизненный путь природы и общества состоит из цепи случайностей и необходимостей. Colloquium-journal, (24 (76)), 55-57. doi: 10.24411/2520-6990-2020-12159.

3 Салимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). ФИЛОСОФСКАЯ РОЛЬ ДИАЛЕКТИЧЕСКИХ КАТЕГОРИЙ В ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Историческая психология и социология истории, 13 (1), 111-119.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

келади» деган мулохазасининг узиёк фикримизни яккол исбот килади. Агарда Демокритнинг бутун дунёдаги харакатлар асосига атомлар харакатини куйганини эътиборга оладиган булсак, Грек олимининг юкорида баён этилган мулохазасидан бутун дунёдаги жараёнлар, барча вокеа-ходисалар тасодифий равишда бир-бирига туFри келади, яъни руй беради деган хулосани хам чикариш мумкин булади.

«Х,еч кандай вокеа-ходиса - деб таъкидлаган эди - Демокрит, - сабабсиз вужудга келмайди, балки кандайдир асос ва зарурият кучи остида вужудга келади» 4 . Ушбу фикрдан куриниб турганидек Демокрит фалсафадаги детерминизм таълимотининг шаклланишига катта хисса кушган. Чунки «Детерминизм таълимотининг мазмуни жуда кенг булиб, унинг негизи сабабият мавжудлиги, яъни бир ходиса (сабаб) бошка ходиса(окибат ёки натижа)ни зарурий эканлиги хакидаги FOядир»5.

Биз юкорида «Демокрит тасодифни инкор килади» деган фикрни билдирган эдик. Хуш, Демокрит кандай тасодифни инкор этган? Алломанинг фалсафий меросининг тахлили шуни курсатадики, Демокрит мифологик, яъни хаёлий, афсонавий такдирни инкор этади. «Демокрит инсон хаётидан мифологик «тюхе»-такдирни хайдаб чикаради» 6 . Бизнинг назаримизда Демокрит «тюхе» деганда кур-курона такдирга ишонишни назарда тутган булиши хам мумкин. Агар тахминимиз туFри чикадиган булса, Демокрит фикрига кушилсак булади. Зотан, такдирим шу экан, пешонамга шундай ёзилган экан, уларни узгартириш мумкин эмас дея ноумид булиб, харакатсиз утириш мантикка зид. Бу билан такдир умуман йук деган хулосага келиш керак эмас. Такдир бор, лекин, хар бир инсон такдирини узи яратади. Бошкача килиб айтганда хар бир инсоннинг такдири уз кулида. Юкорида кайд этганимиздек Демокрит бу фикри билан уз даврига нисбатан анча олдинга кетади. «Х,амма одамлар такдирга ишониб, уни олдида титраб турган вактларда Демокрит такдирнинг устидан кулади. Унинг олам устидан хеч кандай хукмронлиги йук ва у уз йулини танлаб олган донишмандга хеч кандай зарар етказа олмайди деб таъкидлайди»7 . Демокритнинг бу эътирофи хар бир инсоннинг бахтли ёки бахтсиз хаёт кечириши уз кулида эканини, яна хам туFрироFи хар бир инсоннинг бахти ва келажаги факат унинг узига

4 Salimov Baxriddin Lutfullaevich. The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 1, lssue 6, 2021. -Р.406-410.

5 Салимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). Жизненный путь природы и общества состоит из цепи случайностей и необходимостей. Colloquium-journal, (24 (76)), 55-57. doi: 10.24411/2520-6990-2020-12159.

6 Салимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). ФИЛОСОФСКАЯ РОЛЬ ДИАЛЕКТИЧЕСКИХ КАТЕГОРИЙ В ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Историческая психология и социология истории, 13 (1), 111-119.

7 Салимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). Жизненный путь природы и общества состоит из цепи случайностей и необходимостей. Colloquium-journal, (24 (76)), 55-57. doi: 10.24411/2520-6990-2020-12159.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

боFликлигини билдиради. Шунингдек, уз хаёт йулини аник танлаб олган ва уз максадига эришиш учун доимо олFа интиладиган, иродали, сабр-бардошли ва албатта, доно инсонни такдирнинг хеч кандай тусиклари йулидан адаштира олмаслиги таъкидланади.

Демокритнинг «Инсон тасодифдан уз максади йулида фойдаланган» деган фикри хам диккатга сазовор. Бунинг исботи сифатида Демокрит куйидаги хаётий мисолни келтиради. «Бизга маълумки, - дейди у - хачирдан хачир туFилмайди. Чунки у табиий пайдо булган эмас, балки у сунъий махсулот, яъни таъбир жоиз булса, у узига бино куйган инсоннинг уйлаб топган купол ихтиросидир. Бу ихтиро шундай бошланган: кунлардан бир кун от тасодифан эшак билан кушилади. Натижада хачир туFилади. Одамлар эса бундан тегишли хулоса чикаришади ва насл олиш максадида доимий равишда бу икки хайвонни бир-бирига кушиб куйишади»8.

Шу ва шунга ухшаш мисоллар бизга тасодифлар хам инсон манфаати учун хизмат килганини намоён этади. Юкорида баён этилган «инсоният ихтироси» бироз даFал туюлиши хам мумкин. Бирок инсон уз тарихи давомида бундай тасодифлардан жуда куп маротаба фойдаланган ва бу тасодифлар инсониятнинг хаёти хамда фаолиятида ижобий роль уйнаган деб айтишимизга сабабдир. Буни бизга тарихий китоблардан маълум булган, одамнинг гуштни оловда пишириб истеъмол килишни урганиш холати яккол намоён этади. Ушбу жараён куйидагича кечади: одам уз кулидаги гуштни тасодифан оловга тушириб юборади. У гуштни иссик оловдан олгунча орадан бир оз вакт утади ва ана шу кискагина фурсатда гуштнинг мазаси узгаради. Натижада оловга тушган гуштни истеъмол килган одам уни хомлигига караганда маззалирок булиб колганини сезади. Чунки гулханда пиширилган гушт хом гуштга караганда мазалирок ва туйимлирок булган9. Шу билан кадимги аждодларимиз гуштни оловда пишириб истеъмол килишни урганишади. Бундай мисолларни келтиришда давом этадиган булсак, инсоният тарихи факат тасодифлардан иборатдек туюлиши хам мумкин ва баъзиларнинг «Тараккиёт тасодиф эмас, балки заруриятдир»10 деган хулосаларига мутлако урин колдирмайди.

Демокрит фалсафасини урганган бир канча файласуфлар Демокрит фалсафасида тасодифга катта урин берилганлигини таъкидлайдилар: «Филопоннинг ёзиб колдиришича, Демокрит бизнинг дунё факат тасодифнинг

8 Салимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). ФИЛОСОФСКАЯ РОЛЬ ДИАЛЕКТИЧЕСКИХ КАТЕГОРИЙ В ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Историческая психология и социология истории, 13 (1), 111-119.

9 Salimov Baxriddin Lutfullaevich. The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 1, lssue 6, 2021. -Р.406-410.

10 Salimov Baxriddin Lutfullaevich. The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 1, lssue 6, 2021. -Р.406-410.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

шарофати туфайли пайдо булган... Энг мухими Демокрит тирикликнинг тузилишини конуний сабаби тасодиф деб хисоблайди.

«Данте Демокрит хакида шундай ёзади: «Дунё тасодифдан иборат, деган эди дунёга машхур файласуф Демокрит»11.

Биз бу мулохазаларни келтириш билан Демокрит фалсафасида тасодиф жуда катта урин эгаллайди деган хукм чикармокчи эмасмиз. Бизнинг биргина максадимиз бу Демокритнинг тасодиф ходисасига булган муносабатини холисона ёритишдир.

Энди Демокритнинг тасодиф борасидаги карашларидан хулоса чикарадиган булсак, назаримизда Демокрит тасодифий ходисалар мавжудлигини эътироф этган. Аммо, унингча тасодифлар бесабаб уз-узидан пайдо булмайди, балки уларнинг вужудга келишига кандайдир сабаб булиши шарт. Демокрит томонидан келтирилган куйидаги хаётий мисоллардан бирига эътиборни каратамиз: «БоFда олча кучатини экиш максадида ер казиётган бир одам хазина топиб олади. Аммо, бу топилмани тасодифий эмас деб хам айтиш мумкин. Шу маънодаки, у бесабаб эмас. Негаки, ушбу хазинанинг топилишига бир нечта сабаблар мавжуд булган. Бу сабаблар каторига уша одамнинг кучат экишга ахд килгани ёки келиб-келиб айнан уша хазина кумилган жойга кучат экмокчи булгани кабиларни киритишимиз мумкин» 12 . Демак, Демокрит сабабиятга боFлик тасодифни тан олади ёки бошкача килиб айтганда сабаб булмаса тасодиф хам булмайди.

К,искаси, Демокрит фалсафасининг узига хослиги шундаки, у уз карашларини хаётий тасодифга алокадор мисоллар оркали тушунтиришга харакат килган. Хусусан, Демокрит тасодиф ходисаси хакидаги уз мулохазаларини худди ана шундай услубда баён этади. Бу эса Демокрит фалсафий меросини тез ва соз англаб олишга катта ёрдам беради.

REFERENCES

1. Salimov Baxriddin Lutfullaevich. The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 1, lssue 6, 2021. -Р.406-410.

11Ca^HMOB E.H. H^MHH ön^nm ^apaëHnga Tacogn^HUHr ypHn. ®aœa$a $araapn H0M30gn днссертацннсн. A^nmep HaBOHH hom^H Y36eKncTOH MHMHH KyTy6xoHacn(N°417. ro-34272/0). TomKeHT. 2008, 144 6.

12 Salimov Baxriddin Lutfullaevich. The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 1, lssue 6, 2021. -P.406-410.

ХУЛОСА

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

2. Салимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). ФИЛОСОФСКАЯ РОЛЬ ДИАЛЕКТИЧЕСКИХ КАТЕГОРИЙ В ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Историческая психология и социология истории, 13 (1), 111-119.

3. Салимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). Жизненный путь природы и общества состоит из цепи случайностей и необходимостей. Colloquium-journal, (24 (76)), 55-57. doi: 10.24411/2520-6990-2020-12159.

4. Салимов Б.Л. Илмий билиш жараёнида тасодифнинг урни. Фалсафа фанлари номзоди диссертацияси. Алишер Навоий номли Узбекистон Миллий кутубхонаси(№417. Ю-34272/0). Тошкент. 2008, 144 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.