Научная статья на тему 'ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА БАРҚАРОРЛИГИНИ БЕЛГИЛОВЧИ МУҲИМ ТАМОЙИЛЛАР'

ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА БАРҚАРОРЛИГИНИ БЕЛГИЛОВЧИ МУҲИМ ТАМОЙИЛЛАР Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
44
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тенглик / умумийлик / мулк / оила / одат / тарбия / қонун. / equality / community / property / family / custom / education / law.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, Неъматов, Абдужаббор Ғулом Ўғли, Шарофиддинов, Шоҳруҳбек Саҳобиддин Ўғли

Мақолада одамларнинг биргаликда яшаб, барча моддий ва маънавий мулкларга муаммоларсиз умумий эгалик қилишлари ҳамда тенгликда ҳаёт кечиришлари афзалиги, аммо, реал ҳаётда шундай яшаш мумкин ёки эмаслиги масаласи қўйилади. Шунингдек, Ижтимоий муносабатларни тутиб турувчи муҳим халқа сифатида эътироф этилувчи қонунлар муайян талабларга жавоб бериши, халқнинг хоҳиш-иродаси ва талаб-истакларини ўзида ифода этиши зарурлиги таъкидланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPORTANT PRINCIPLES DETERMINING THE FORMATION AND STABILITY OF SOCIAL RELATIONS

The article raises the question of whether it is possible for people to live together, to have common ownership of all material and spiritual properties without problems, and to live in equality. Also, it was emphasized that the laws recognized as an important nation that hold social relations should meet certain requirements and express the will and demands of the people.

Текст научной работы на тему «ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА БАРҚАРОРЛИГИНИ БЕЛГИЛОВЧИ МУҲИМ ТАМОЙИЛЛАР»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА БАРКАРОРЛИГИНИ БЕЛГИЛОВЧИ МУ^ИМ ТАМОЙИЛЛАР

Салимов Бахриддин Лутфуллаевич.

Тошкент давлат транспорт университети профессори в.б.

Неъматов Абдужаббор Гулом ртли.

Тошкент давлат транспорт университети талабаси.

Шарофиддинов Шо^ру^бек Са^обиддин ртли.

Тошкент давлат транспорт университети талабаси

АННОТАЦИЯ

Мацолада одамларнинг биргаликда яшаб, барча моддий ва маънавий мулкларга муаммоларсиз умумий эгалик цилишлари уамда тенгликда уаёт кечиришлари афзалиги, аммо, реал уаётда шундай яшаш мумкин ёки эмаслиги масаласи цуйилади. Шунингдек, Ижтимоий муносабатларни тутиб турувчи мууим халца сифатида эътироф этилувчи цонунлар муайян талабларга жавоб бериши, халцнинг хоуиш-иродаси ва талаб-истакларини узида ифода этиши зарурлиги таъкидланган.

Калит сузлар: тенглик, умумийлик, мулк, оила, одат, тарбия, цонун.

В статье ставится вопрос о том, возможно ли людям жить вместе, без проблем иметь общее владение всем материальным и духовным имуществом, жить в равенстве. Также было подчеркнуто, что законы, признанные важными нацией, которые регулируют общественные отношения, должны отвечать определенным требованиям и выражать волю и требования народа.

Ключевые слова: равенство, общность, собственность, семья, обычай, воспитание, право.

The article raises the question of whether it is possible for people to live together, to have common ownership of all material and spiritual properties without problems, and to live in equality. Also, it was emphasized that the laws recognized as an important nation that hold social relations should meet certain requirements and express the will and demands of the people.

Key words: equality, community, property, family, custom, education, law.

nnaTOHHHHr ^anca^ufi Kapamnapuga KOHyH ycTyBopnuru TaMOHunu TeHrauK, yMyMHHHHK TaMOHunnapu öunaH yfiryHnamHÖ KeTagu 1 . nnaroH h^thmohh

1 Lutfullaevich, S. B. (2021). The views of philosophiacal analysis of ancient greek scholaks on social relations. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(07), 94-101.

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

муносабатларда адолат тамойилини бузилиши негизида хусусий мулкнинг ортиб кетиши, соддарок килиб тушунтирганда бойликда дея тушунади ва бой одамга куйидагича таъриф беради: «Бой деб жуда катта маблаг билан бахоланадиган мулкни узлаштирган айрим одамларни айтадилар, гарчи у яхши одам булмасада»2. Бирок, бу фикр буткул тугри эмас. Негаки хамма бой одамларни яхши одамлар эмас деб бахолаш адолатдан булмайди. Худди шунингдек, барча камбагал одамларни яхши одамлар дея бахолаб булмаганидек. Чунки инсониятнинг бирон-бир тоифа, табака ёки касб-хунар вакилларини хаммасини яхши, ёйинки барчасини ёмон деб хисоблаш мантиксизликдир.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Платон хамма нарса умумий деган фикрни уртага куйган. Бунга хам шубха билан караш керакка ухшайди. Бунда асосий масала - одамларнинг биргаликда яшаб, барча моддий ва маънавий мулкларга муаммоларсиз умумий эгалик килишлари хамда тенгликда хаёт кечиришларидир. Аммо, реал хаётда шундай яшаш мумкинми? Бизнинг назаримизда бу саволга йук деб жавоб бериш тугри булади. Таъкидлаш жоизки антик даврининг яна бир буюк алломаси Аристотель уз даврида Платон карашларига мутлоко карама-карши булган уз фикрларини баён этган.

«Умуман олганда биргаликда яшаш осон эмас. Айникса, инсоний узаро муносабатларда барча нарсаларга умумий иштирок этиш масалаларида ушбу жихат алохида ахамият касб этади»3. Жуда тугри топиб айтилган гап. Бирок, жамоанинг биргаликда яшаш билан, оилавий биргаликда яшашнинг фаркига боришимиз лозим. Ушбу иборани икки хил маънода талкин этиш мумкин. Биринчиси оилавий - маиший турмуш сифатида булса, иккинчиси, умумжамият шароитида моддий - маънавий бойликларга биргаликда эгалик килиш ва фойдаланишдир. Биргаликда яшашнинг афзалликлари, кулайликлари оилавий - маиший турмуш жараёнларидаги ахамияти катта. Ижтимоий муносабатларнинг шаклланиши ва баркарор фаолият курсатиши оила институтига хам богликдир. Аристотель фикрига кура хам «Х,ар кандай оила давлатнинг муайян кисмларини ташкил этади»4. Ушбу хулоса эса хозирги кунда бизларга ёд булиб колган «Оила - жамиятнинг бир кисмидир» деган иборага жуда-жуда мос келади. Бу биринчи талкин булса, энди иккинчи талкин

2 Lutfullaevich, Salimov B. "The Manifestation of Dialectical Principles in the Life of the Human and Society." JournalNX, vol. 6, no. 05, 2020, pp. 112-117.

3 Salimov Baxriddin Lutfullaevich. The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 1, lssue 6, 2021. -P.406-410.

4 Lutfullaevich, S. B. (2021). The views of philosophiacal analysis of ancient greek scholaks on social relations. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(07), 94-101.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

булган, умумжамият шароитида моддий - маънавий бойликларга биргаликда эгалик килиш ва фойдаланиш хакида тухталадиган булсак, айтиш мумкинки, бу масалада биринчи талкиндаги каби ижобий хулосаларга келиб булмаса керак. Аристотель ибораси билан айтганда «Мулкка умумий тарзда эгалик килиб, ундан биргаликда фойдаланадиганлар орасида узаро келишмовчиликлар анча юкори даражада булади5». Келишмовчиликлар кишилар хаётидаги «кашшоклик эса нафрат ва жиноятларнинг манбаси» 6 булиб жамият хаётида карама-каршиликларнинг кучайиб боришига асос булган. Кундан-кунга камбагаллашиб борган куйи табака вакиллари мол-мулклари тобора купайиб бораётган табака вакилларига доимо адоватда булиб келганлар ва вужудга келган улар назаридаги ушбу нахакликларга бархам беришни пайида булганлар. Уз максадларига эришиш йулида баъзан очикча кураш олиб борган булсаларлар, баъзан эса пинхона пинхона кураш олиб бориб, кулай фурсат келишини узок йиллар кутишган. Улар орасидан уз максадларига етиб, куйи табакадан хукмрон табакага айланганлар хам булган. Лекин, улар хукмрон табакага айлангач, аввалги холатларини унутишган, жамиятда адолатни таъминлай олмасдан уз утмишдошларининг ишларни, хатоларини давом эттиришган. Натижада тарих гилдираги бошкатдан айланишини бошлаган. Хуш, кишилик жамоаси тенгликда, ахиликда яшаши учун нима килиш керак?

Аристотель фикрича кишилар орасидаги ёмон иллатларга карши курашишда куйидагилар самарали дори-дармон вазифасини утайди:

« - биринчидан, унча катта булмаган хусусий мулк ва мехнат;

- иккинчидан, сабр-каноат;

- учинчидан, фалсафа, чунки у узида хаёт шодликларини булишини истаганлар учун талаб этиладиган мувафаккиятни таъминлашда мухим воситадир»7. Шуни таъкидлашимиз мумкинки, ушбу мулохаза эътиборга молик. Биринчидан, одамларда унча катта булмаган хусусий мулкнинг булиши уларни нормал хаёт кечиришлари учун етарлидир. Энди уша мулкни саклаб колиш ва купайтирш учун эса албатта мехнат килиш зарур. Иккинчидан, кимларгадир хусусий мулк булмаса у сабр-каноат килса, у келгусида унга эга булиши мумкинлиги назарда тутилади. Учинчидан, жамиятдаги бошка ижобий жихатларни таъминлаш учун одамлар орасида узаро хамкорлик ва хамжихатлик

5 Lutfullaevich, Salimov B. "The Manifestation of Dialectical Principles in the Life of the Human and Society." JournalNX, vol. 6, no. 05, 2020, pp. 112-117.

6 Lutfullaevich, S. B. (2021). The views of philosophiacal analysis of ancient greek scholaks on social relations. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(07), 94-101.

7 Lutfullaevich, Salimov B. "The Manifestation of Dialectical Principles in the Life of the Human and Society." JournalNX, vol. 6, no. 05, 2020, pp. 112-117.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

зарур. Бунга эса, файласуфона мушохада юритиш билан, яъни файласуфлик билан эришиш мумкин.

Умуман, олганда Аристотель кишилик жамиятига ва ундаги ижтимоий муносабатларга юкори бахо беради. Улар инсоннинг барча жонзотлар ичидан ажратиб турувчи, унинг хам аклан, хам жисмонан ривожланган, бунёдкорлик ва эзгуликни узида мужассам этган юксак биоижтимоий мавжудот деб билади. «Бундай юксак такомилга факат жамиятда, ижтимоий муносабатлар доирасида эришилади. Аксинча, жамият, ижтимоий муносабатлар хамда унинг таркибидаги хукук ва конунларлардан ташкарида яшовчи инсон жонзотлар орасидаги энг ярамас мавжудотга айланади»8.

Конфуций бу борада шундай ёзади: «Крнун буйича бошкариш, жазолаш йулга куйилса, халк сергакланадию ор-номус нималигини уйламайди. Бошкариш эзгулик асосида булиб, урф-одатларга амал килинса, халк уялибгина колмай, итоаткорлик хам килади»9. Ушбу ибора бугунги кунда мамлакатимизда миллий конунчиликни ривожлантиришда мухим тарихий манбаа сифатида хизмат килишига шубха йук. Тарихий тажриба хам шуни исботлаганки, конунчиликнинг барча давлатлар ёки халклар учун бирдек макбул келадиган универсал варианти йук. Х,ар бир худуднинг географик жойлашуви, демографик холати, халкининг менталитети, тарихи, маданияти ва бошка жихатлари узига хос тарзда булади. Ана шу узига хосликлар унинг ижтимоий муносабатларини, жумладан конунларининг мазмун-мохиятини белгилаб беради. Ижтимоий муносабатларни тутиб турувчи мухим халка сифатида эътироф этилувчи конунлар бир карашда жуда осонлик билан яратилиб, бир текисда, зиддиятларсиз мавжуд булгандай куринсада, аслида ундай эмас. Зотан, конунлар йук жойдан бирданига пайдо булиб, халк хам дарров уни кабул килиб кетавермайди. Бундай булиши учун эса конунлар биз юкорида айтиб утган талабларга жавоб бериши, халкнинг хохиш-иродаси ва талаб-истакларини узида ифода этиши даркордир. Аввалрок таъкидлаганимиздек, конунлар негизида урф-одатлар ва кадриятлар турсагина у кутилган самарани беради. Шунда давлат рахбарлари билан халк орасида тушунмовчиликлар келиб чикмайди. Акс холда, «Урф-одатларсиз, - дейди Конфуций, - эхтиром -безовталикка, эхтиёткорлик - куркокликка, дадиллик - галаёнга, тугрилик -дагаллликка олиб келади».

8 Lutfullaevich, S. B. (2021). The views of philosophiacal analysis of ancient greek scholaks on social relations. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(07), 94-101.

9 Ca^HMOB E. .., Ma3ÖyTOB ß., ^ypaeB A. (2022). KKTHMOHH MyHOCAEATHAP^A TEHEHHK BA TEHrCH3.HHK KPHmHAP BA yP® -OßATnAPHHHr Y3APO EOF.HHK.HrH. Journal of Integrated Education and Research, 1(6), 11-17.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

Xym yp^-ogaraapHu y3u HuMa? YHuHr Tatcup Kynu ^H^ynufi эtтнpo$ afiTraHugeK myHnanuK MKopuMu? KyfiunraH 6y caBonnapra ®&boS SepapKaHMu3, aBBano myHu TatKugnaS yram KepaKKu, uhcohhu - uhcoh, Munnarau - MunnaT, xanKHu - xanK, gaBnarau - gaBnaT cu^arnga maKnnaHumuga yp^-ogaraapHuHr Tatcupu SeK^cgup. By h^thmohh MyHocaSaraapHuHr HaTH^acugup. Ych3 xen Sup MaMnaKaT y3HHUHr SyroK Kena^aruHu Kypa onumuHuHr hmkohh fiyK. 3epo, öywKHHKHHHr 3aMupuga MHHr fiunnuK Tapuxra эгa Ba y3ura xoc SynraH KagpuaTnap HHFHHgucH SynraH yp$-ogaraap Typagu. Ynapga MunnaT Ba xanKHuHr Kyn fiunnuK Tapuxu, KH3HKHrnu, MaKcag - Myggaonapu u^oganaHraHgup. Yp^-ogaraapHu acpaS

- aBBafinam, Sunum, ypraHum Ba ynapgaH oKunoHa ^ofiganaHum 3aMOH TanaSugup. fflyHgafi экaн umuMoufi MyHocaSaraapHu xaMga yHuHr MyxuM эneмeнтн SynraH KoHyHnapHu xaM yp$-ogaraapgaH afipo xonga TacaBByp этн6 SynMafigu. KanoHKu, KoHyHnap yp$-ogaraapra TaaHunraH xonga aparnnap экaн, yHuHr Tatcup Kynu xaM WKopu Synagu. HeraKu, SyHgafi KoHyHnap xanKKa SeroHa SynMafigu, aKcuHna, aKuH Synagu. ByHra acocufi caSaS, ynapga xanK MaH^araapura ycTyBop axaMuaT SepunraHugup. HaTu^aga gaBnaT paxSapnapuHuHr gaBnarau SomKapumnapu ocoHnamagu. ^H^ynufi uSopacu SunaH afiTraHga: «Xokoh yp$-ogaraapra aMan KunraH xonga ^yKaponapHu SomKapagu; ^yKaponap xaM xoKoHra pyfipocT xu3MaT Kunagunap»10.

ffly ypuHga Sup HapcaHu yHymacnuK KepaKKu, WKopugaru ^uKpnapgaH 3uHxop ^aMuaTHu SupruHa yp$-ogaraapra acocnaHraH xonga SomKapum no3uM экaн geraH xynoca KenuS nuKMacnuru KepaK. TyFpu yp^-ogaraapHu u^oSufi axaMuaTnapu Kyn, Su3 WKopugaru MynoxasanapuMroga Sy xaKga TyxTanuS yTguK. HeKuH, guaneKTuKa KouganapuHu Sup эcnafinнк, yHra Kypa onaMgaru xaMMa Hapca

- xogucanap y3rapumga Ba puBo^naHumgagup. geMaKKuM, yp^-ogaraapHu 3aMoH pyxuaTura MocnamTupMacaK ëKu SyryHru KyH TapTuSnapuHu uHoSaTra onMacgaH Ky3naHraH MaKcagra eTumum gapryMoH. By Sopaga ^H^ynufi myHgafi gefigu: «Arap Tenagarunap ^aMuaTHu SomKapumga yp$-ogaraap Ba Hapcanap TapraSura aMan Kuncanap xanK ynapra xypMaTcronuK Kypcarnmra ^yptaT KunMafigu»11.

XY^OCA

Bu3HuHr Ha3apuMu3ga, TapTuS geraHga Кoн$yцнfi xaM y3 gaBpuHuHr TanaSnapu Ba тapтнS-кoнgaпapннн Ha3apga TyTraH Synum эxтнмoпн KaTTa. ^yHKu

10 CanuMoB B. H., Ma36yToB g., ^ypaeB A. (2022). KKTHMOHH MYHOCABATHAPgA ТЕHГПHК BA TE^Cron^ KOHYHHAP BA YP® -OgATHAPHHHr Y3APO BOF^H^HKrH. Journal of Integrated Education and Research, 1(6), 11-17.

11 CanuMoB B.H. H^TUMOUH MyHocaSaraapHnHr KoMMyHnKanna Ba TpaHcnopT тнзнмн SunaH дeтepмнннcтнк SoFnuKnuruHuHr rHoceonoruK Taxnunu. ®anca$a $aHnapu goKTopu днccepтaцнacн. Уз6eкнcтoн Munnufi yннвepcнтeтн. TomKeHT. 2022, 224 S.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

тартиб бу нарса - ходисаларнинг маълум бир давр оралигида тегишли конун-коидалар асносида вокеликда намоён булишидир. Шундай экан тартиб узида узгаришларни, тараккиётни ва ривожланишни хам камраб олади. Бу уз-узидан бевосита ижтимоий муносабатларга тегишли жараёндир. Зеро, ижтимоий муносабатларнинг бардавомлигини тартибсиз тасаввур этиб булмайди. Тартиб - ижтимоий муносабатларнинг узлуксиз такомиллашувини таъминлаб беради. Тартибга эга булмаган ижтимоий муносабатларнинг келажаги хам булмайди. Хох якка олинган инсон хаётини олинг, хох оила, жамоалар борингки жамият микёсида хам тартиб булиши такозо этилади. Ижобий тушунча сифатида эътироф этиладиган тартиб булган жойда утмишда хам, хозир хам ва келгусида хам ижобий тенденциялар биргаликда намоён булишини кузатишимиз мумкин. Конфуций уз даврида айтиб утганидек, «Юкори табака дао ва ли тартибларини севса, куйи табака шод булса, жамиятда осойишталик ва камолот карор топади». Бу уринда дао ва ли уша замон учун энг илгор тартиблар, яъни энг макбул тараккиёт йули саналган.

REFERENCES

1. Lutfullaevich, S. B. (2021). The views of philosophiacal analysis of ancient greek scholaks on social relations. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 2(07), 94-101.

2. Бахриддин Лутфуллаевич Салимов (2022). ЖАМИЯТНИНГ ШАКЛЛАНИШИ ВА ТАКОМИЛЛАШУВИДА БОШ^АРУВ ВА ТАРБИЯ САНЪАТИНИНГ УРНИ. Academic research in educational sciences, 3 (11), 359365.

3. Lutfullaevich, Salimov B. "The Manifestation of Dialectical Principles in the Life of the Human and Society." JournalNX, vol. 6, no. 05, 2020, pp. 112-117.

4. Salimov Baxriddin Lutfullaevich. The philosophical role of dialectical categories in human life. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 1, lssue 6, 2021. -Р.406-410.

5. Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик богликлигининг гносеологик тахлили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Узбекистон Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б.

6. Салимов Б. Л., Мазбутов Д., Жураев А. (2022). ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРДА ТЕНГЛИК ВА ТЕНГСИЗЛИК ^ОНУНЛАР ВА УРФ -ОДАТЛАРНИНГ УЗАРО БОГЛЩЛИГИ. Journal of Integrated Education and Research, 1(6), 11-17.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.