Научная статья на тему 'БИРДАМЛИК ВА ҲАМЖИҲАТЛИК – ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ КЕЛАЖАГИДИР'

БИРДАМЛИК ВА ҲАМЖИҲАТЛИК – ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ КЕЛАЖАГИДИР Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
54
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
диалектика / шаҳар / жамоа / халқ / бирдамлик / ҳамжиҳатлик. / dialectic / city / community / people / solidarity / solidarity.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, Аъзамжонов, Алимардон Бахромжон Ўғли, Қодиров, Шоҳруҳ Қойир Ўғли.

Мақолада ижтимоий муносабатларнинг таҳлилида ўрта асрлар шарқ мамлакатлари мутафаккирларининг ҳам ўзига хос қарашлари мавжудлиги, шулар орасида Абу Наср Форобийнинг фаолияти маълум ва машҳурлиги, унинг ижтимоий муносабатларни таҳлил этишда диалектик нуқтаи назардан ёндашганлиги таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по философии, этике, религиоведению , автор научной работы — Салимов, Бахриддин Лутфуллаевич, Аъзамжонов, Алимардон Бахромжон Ўғли, Қодиров, Шоҳруҳ Қойир Ўғли.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOLIDARITY AND COOPERATION ARE THE FUTURE OF SOCIAL RELATIONS

In the article, it is analyzed that the thinkers of medieval eastern countries have their own views in the analysis of social relations, among them the work of Abu Nasr Farabi is known and popular, and his approach to the analysis of social relations from a dialectical point of view is analyzed.

Текст научной работы на тему «БИРДАМЛИК ВА ҲАМЖИҲАТЛИК – ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ КЕЛАЖАГИДИР»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

БИРДАМЛИК ВА ХДМЖИХДТЛИК - ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРНИНГ КЕЛАЖАГИДИР

Салимов Бахриддин Лутфуллаевич

Тошкент давлат транспорт университети профессори в.б.

Аъзамжонов Алимардон Бахромжон ртли Тошкент давлат транспорт университети талабаси.

^одиров Шо^ру^ ^ойир ртли.

Тошкент давлат транспорт университети талабаси

АННОТАЦИЯ

Мацолада ижтимоий муносабатларнинг таулилида урта асрлар шарц мамлакатлари мутафаккирларининг уам узига хос царашлари мавжудлиги, шулар орасида Абу Наср Форобийнинг фаолияти маълум ва машуурлиги, унинг ижтимоий муносабатларни таулил этишда диалектик нуцтаи назардан ёндашганлиги таулил этилган.

Калит сузлар: диалектика, шауар, жамоа, халц, бирдамлик, уамжиуатлик.

В статье анализируется, что мыслители средневековых восточных стран имеют свои взгляды на анализ общественных отношений, среди них известно и популярно творчество Абу Насра Фараби, а его подход к анализу общественных отношений с диалектической анализируется точка зрения.

Ключевые слова: диалектика, город, община, народ, солидарность, солидарность.

In the article, it is analyzed that the thinkers of medieval eastern countries have their own views in the analysis of social relations, among them the work of Abu Nasr Farabi is known and popular, and his approach to the analysis of social relations from a dialectical point of view is analyzed.

Key words: dialectic, city, community, people, solidarity, solidarity.

Ижтимоий муносабатларнинг тахлилида урта асрлар Шарк мамлакатлари мутафаккирларининг хам узига хос карашлари мавжуд. Шу давр, шу минтака олимлари орасида Абу Наср Форобийнинг фаолияти мавзу доирасида иш олиб борган алломалар ичида анча маълум ва машхурдир. Аллома, ижтимоий муносабатларни тахлил этишда диалектик нуктаи назардан ёндашади. Абу Наср

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

Форобий «Фозиллар шахрининг зидди булган шахар - жохиллар шахри»1 хам мавжудлигини таъкидлайди. Ушбу жохиллар шахрида фозиллар шахридаги барча эзгу амалларнинг мутлоко тескариси амалга оширилган. Ижтимоий муносабатлар хам зиддиятларга тула булган. Барча салбий иллатларга эга одамлар ана шу жохиллар шахрига йиFилган булади 2 . Бирок, бизнинг назаримизда Абу Наср Форобий бу уринда купчилик ахолиси кандай хислатга эгалигига караб шахарларга бахо берган булса керак. Масалан, яхшилар куп булган шахар фозиллар шахри, ёмонлар нисбатан куп булган шахарларни жохиллар шахри деб номланган. Негаки, фозиллар шахри 100 фоиз яхшилардан, жохиллар шахри эса 100 фоиз ёмонлардан ташкил топган булиши мумкин эмас.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Азалий конунларга кура каерда яхшилик булса, уша ерда ёмонлик хам булади, ёки ёмонлик бор жойда яхшилик хам мавжуд. Зеро, яхшиликларсиз биргина ёмонликлардан иборат хаётдан маъни йук. Уз навбатида, ёмонлик булгани учун биз яхшиликни кадрига етамиз. Яъни, яхшилик ва ёмонлик ёки Абу Наср Форобий ибораси билан айтганда фозиллик ва жохиллик бир-бири билан диалектик тарзда боFланган булиб, бири булмаса бошкаси уз мазмунини йукотади. Шунингдек, дунё яралибдики ана шу иккита инсоний хислат уртасида доимий равишда кураш булган, булмокда ва бундан кейин булади. Абу Наср Форобий хам узининг карашларида жамиятда яшовчи инсонларнинг турли хил хислатларга, билимларга ва дунёкарашларга эгалигини таъкидлаб утади: «Айрим халкларнинг муайян хилкат хакидаги энг машхур тасаввурларида хам озми-купми тафовут, фарклар бор. Чунки хар бир халк уша нарса, ходисани узича англаб, узи акс эттиради»3.

Ижтимоий муносабатлар жуда кенг тушунча булиб, ижтимоий вокеликдаги барча нарса-ходисалар унинг таркибига киради. Шулардан бири динлараро ва миллатлараро муносабатлар доирасидир. Зотан бу муносабатларнинг туFри йулга куйилиши жамиятдаги баркарорликнинг гаровидир. Ана шуларни инобатга олган холда мустакил Узбекистонимизда диний баFрикенглик, миллатлараро муносабатлар масаласи доимо эътибор

1 Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик боглщлигининг гносеологик та^лили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Узбекистон Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б.

2 Salimov, Bakhriddin Lutfullaevich (2023). OPINIONS OF CENTRAL ASIAN SCHOLARS ON SOCIAL RELATIONS. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3 (1-2), 178-182.

Шалимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). ФИЛОСОФСКАЯ РОЛЬ ДИАЛЕКТИЧЕСКИХ КАТЕГОРИЙ В ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Историческая психология и социология истории, 13 (1), 111-119.

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(3), March, 2023

марказида булиб келган 4 . Зеро, диний баFрикенглик ва миллатлараро муносабатларнинг туFри йулга куйилиши мамлакатнинг буюк келажагини таъминлаб беради. Х,еч муболаFасиз айтиш мумкинки, Узбекистан Республикасидаги диний баFрикенглик ва миллатлараро тотувлик FOяси -мамлакат тараккиётининг мухим омили сифатида хизмат килмокда. Айни кунларда мамлакатимизда 16 та диний конфессияларга эътикод килувчилар хамда 130 дан ортик миллат вакиллари тинч-осойишта хаёт кечиришаётир. «Улар умумий уйимиз - Узбекистонимиз равнаки йулида бирлашиб, барча соха ва тармокларда фидокорона мехнат килмокда, ривожланган бозор иктисодиёти ва кучли фукаролик жамиятига асосланган хукукий демократик давлат куришга муносиб хисса кушмокда»5.

Таъкидлаш керакки, динлараро ва миллатлараро муносабатлар масалалари Абу Наср Форобий асарларида хам тахлил этилган. Буюк аллома жамиятда турфа дин ва миллат вакиллари мавжуд булишини эътироф этиб, улар биргаликда мамлакат тараккиёти учун хизмат килишлари мумкинлигини айтади: «...Фазилатли шахарнинг турли халклари ягона (хак-таоло) га ишониб ягона саодат ва ягона максадга интилсаларда, уларнинг динлари турлича булиши мумкин»6. Юкоридаги мулохаза Абу Наср Форобийнинг бундан минг йиллар олдин уз даврига нисбатан илFор FOяни илгари сурганлигини намоён этмокда. Абу Наср Форобий шу каби яна куплаб, ижтимоий муносабатлар доирасига оид уз даврида хам долзарб булган хамда бугунги замонда хам ахамиятини йукотмаган фикр ва мулохазаларни баён этиб колдирган7.

Ижтимоий муносабатларнинг келиб чикиши ва шаклланиши бевосита инсонлар жамоаси тарихи билан чамбарчас боFликдир. Бу боFликлик шу билан ифодаланадики, жамоа пайдо булмагунча, ижтимоий муносабатлар хам булмаган. Аввало, жамоа вужудга келган, сунгра ижтимоий муносабатлар шаклланган. Инсоният тарихидаги энг катта юксалишлардан бири бу жамоа булиб яшашни урганилганидир. Узи аслини олганда «Х,ар бир инсон уз табиати билан шундай тузилганки, у яшаш ва олий даражадаги етукликка эришмок учун куп нарсаларга мухтож булади, у бир узи бундай нарсаларни кулга кирита олмайди, уларга эга булиш учун инсонлар жамоасига эхтиёж туFилади...Бундай

4 Salimov, Bakhriddin Lutfullaevich (2023). OPINIONS OF CENTRAL ASIAN SCHOLARS ON SOCIAL RELATIONS. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3 (1-2), 178-182.

5 Y36eKHCTOH Pecnyô^HKacH npe3HgeHTH fflaBKaT MHp3HëeBHHHr Pecny6^HKa 6aHH&mMHn&i MagaHHHT MapKa3H TamKHfl этнот■aнннннг 25 HH^^nrHra 6arHm^aHraH ynpamyBgara HyTKH. - TomKeHT: X&ik; cy3H. 2017, 25 aHBapb.

6 Ca^HMOB B..H. H^THMOHH MyHOca6araapHHHr кoммyннкaцнн Ba TpaHcnopT TH3HMH 6H^H geTepMHHHCTHK 6oraHK^HrHHHHr raoceo^oraK Tax^H^H. ®arca$a $aH^apu goKTopu gнссeртaцннсн. Y36eKHCTOH MHMHH yHHBepcHTeTH. TomKeHT. 2022, 224 6.

7 Salimov, Bakhriddin Lutfullaevich (2023). OPINIONS OF CENTRAL ASIAN SCHOLARS ON SOCIAL RELATIONS. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3 (1-2), 178-182.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

жамоа аъзоларининг фаолияти бир бутун холда уларнинг хар бирига яшаш ва етукликка эришув учун зарур булган нарсаларни етказиб беради»8. Ушбу хулосага кушимча сифатида айтишимиз мумкинки, жамоа булиб яшаш мухим ижтимоий кашфиёт сифатида одамларнинг моддий-маиший ва маънавий турмуш тарзини анча юкори даражага кутарди. Жамоа пайдо булиши билан унда яшашни тартибга солиб турадиган ахлокий, маънавий ва хукукий тартиб-коидалар хам вужудга кела бошлади. Бу тартиб-коидалар инсоният хаётини тубдан узгартирди. Илмий изланишларимизда айтиб утганимиздек, барча кишилик жамиятининг якуний максади бахтга эришишдир. Демак, »Инсонлик мохияти хакикий бахт-саодатга эришув экан, инсон бу максадни узининг олий FOяси ва истагига айлантириб, бу йулда барча имкониятлардан фойдаланса, у бахт-саодатга эришади»9.

Барчамизга маълумки, сунги йилларда жамиятимизнинг орзу-умидларини узида мужассамлаштириши керак булган «миллий FOя» атрофида куп гап-сузлар булди ва булаётир. Бизнинг назаримизда, бу уринда миллий деган иборни кулламаслигимиз максадга мувофикдир. Унинг урнига жамиятимиз FOяси ёки халкимиз FOяси деб номлаш маъкул. Миллий ибораси масала доирасини тор килиб куйиши мумкин. Кейин, халк FOясини шакллантирар эканмиз, баландпарвоз, мужмал ва тушунарсиз шиорлардан воз кечишимиз зарур. Аксинча, одамларнинг реал орзу-умидларини ифодалайдиган FOяларни излаб топишимиз ва уларни илгари суришимиз шарт. Бу FOялар кишиларнинг калбидаги эзгу максадларни узида мужассамлаштириб, уларни руёбга чикиши барчани бирдек каноатлантириши зарурдир. Шу боис, ушбу FOяларни амалга ошириш жараёнида хамма инсонлар бир тану-бир жон булиб харакат киладилар. Х,еч ким шунчаки оддий томошабин сифатида караб турмайди. Х,амма уз фаолиятини ижтимоий муносабатларнинг мухим элементи сифатида мувофиклаштириб боради. Х,амма бахтли яшашни хохлайди. Х,ар ким оиласи, якинлари даврасида тинч-осойишта, эмин-эркинликда ва тукин-сочинликда, Аллох ато этган хаёт неъматларидан тулик бахраманд булган холда умргузаронлик килишни истайди. Форобийнинг таъкидлашича, инсоннинг «Бахтга эришишининг зарурий шарти бу илм-фанни урганиш ва назарий билимларни узлаштиришдир»10.

Шалимов Бахриддин Лутфуллаевич (2020). ФИЛОСОФСКАЯ РОЛЬ ДИАЛЕКТИЧЕСКИХ КАТЕГОРИЙ В ЖИЗНИ ЧЕЛОВЕКА. Историческая психология и социология истории, 13 (1), 111-119.

9 Салимов Бахриддин Лутфуллаевич, Х,асанов Миршод Нуъмонович. ШАР^ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТА^ЛиЛИ. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 2, lssue 4, 2022. -Р.1345-1354.

10 Salimov, Bakhriddin Lutfullaevich (2023). OPINIONS OF CENTRAL ASIAN SCHOLARS ON SOCIAL RELATIONS. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3 (1-2), 178-182.

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(3), March, 2023

Бизнинг назаримизда жамиятимизнинг бош FOяси ана шу фикрлар асосида булиши шарт. «Одамлар келажакда эмас, бугун яхши яшашни хохлайдилар». Яъни, инсонлар ва кишилик жамияти доимо узига макбул йулни танлаб келган. «Танлов эркинлигининг ирода билан боFликлиги шу билан ифодаланадики инсон мумкин кадар яхширок булган танловни амалга оширади»11. Ижтимоий муносабатларнинг субъекти хисобланган инсон олдида доимо танлов имконияти мавжуд булган. Система сифатида умумий томондан каралганда бу жихат якка олинган инсон хаётидан тортиб токи жамиятгача ва хаттоки бутун башариятга дахлдордир. Х,еч бир системанинг тараккиёт йули бир текис эмас. Системанинг тараккиёт йули муайян нукталардан бошланиб, янги нукталаргача давом этувчи маълум бир цикллардан иборат.

ХУЛОСА

Маънавият сохасини ривожлантириш осон эмас. Бу жуда нозик соха. Нозиклиги шундаки, инсоннинг ички дунёси, унинг калби билан боFликдир. Инсоннинг ички дунёсини унинг калбини чора-тадбирлар билан узгартириб булмайди, конунлар ва карорлар билан хис-туЙFуларни, рухиятни шакллантириб булмайди. Буларни узгартириш, шакллантириш, хаммаси инсоннинг узига боFлик. Демак, бу жараёнларни тушуниши, узини ижобий томонга узгартириши учун инсонга канакадир бошкача йуллар билан таъсир утказиш йулларини излаб топиш хакида бош котиришимиз зарур12.

Ижтимоий муносабатлар доирасида, халк - барча нарсанинг манбаидир. Ижтимоий муносабатлар вужудга келиб, жамият пайдо булибдики, унда яшайдиган одамларнинг турли-туман тоифалари, табакалари, гурухлари мавжуд келмокда. тартиб-коидалар хамманинг манфаати учун хизмат килган. Лекин, тоифалар ва табакалар уз-узидан бир-бири билан келишиб, тинч-тотув яшаб кетаверишмаган. Уларни келиштириш, бахамжихат булиб яшаши юкоридан, хукмрон табака вакиллари, яъни давлат бошликлари томонидан таъминлаши мумкин.Тарихга номлари зархал харфлар билан ёзиб колдирилган кайсики давлатни мисол тарикасида олиб карамайлик, уларнинг хаммасида бирлик FOяси кучли булган.

11 CMHMOB BaxpugguH HyT^y^aeBHH, X,acaHOB Mupmog Hy-bMOHOBHH. fflAPK^ MyTA®AKKHPHAPHHHHr KOMHH HHCOH TAPBH3CH MACAHAHAPH TAXHHHH. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. Volume: 2, lssue 4, 2022. -P.1345-1354.HIHIIIHIIIH

12 Salimov, Bakhriddin Lutfullaevich (2023). OPINIONS OF CENTRAL ASIAN SCHOLARS ON SOCIAL RELATIONS. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3 (1-2), 178-182.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(3), March, 2023

REFERENCES

1. Узбекистан Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Республика байналмилал маданият маркази ташкил этилганининг 25 йиллигига баFишланган учрашувдаги нутки. - Тошкент: Халк сузи. 2017, 25 январь.

2. Лутфуллаевич, C. Б. (2020). Философская роль диалектических категорий в жизни человека. Историческая психология и социология истории, 13(1), 111119.

3. Salimov, B. L. (2023). OPINIONS OF CENTRAL ASIAN SCHOLARS ON SOCIAL RELATIONS. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3(1-2), 178-182.

4. Салимов, Б. Л., & ^асанов, М. Н. (2022). ШАРК МУТАФАККИРЛАРИНИНГ КОМИЛ ИНСОН ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТА^ЛИЛИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(6), 1345-1354.

5. Салимов Б.Л. Ижтимоий муносабатларнинг коммуникация ва транспорт тизими билан детерминистик боFликлигининг гносеологик тахлили. Фалсафа фанлари доктори диссертацияси. Узбекистон Миллий университети. Тошкент. 2022, 224 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.