Научная статья на тему 'EXPRESSING THE RELATIVES RELATIONS THROUGH EXPRESSIONS IN TAJIK AND FRENCH LANGUAGES'

EXPRESSING THE RELATIVES RELATIONS THROUGH EXPRESSIONS IN TAJIK AND FRENCH LANGUAGES Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
60
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВОСОЧЕТАНИЕ / РОДСТВЕННЫЕ ОТНОШЕНИЯ / РОДСТВЕННЫЕ ПОНЯТИЯ / ГРАММАТИЧЕСКИЕ СРЕДСТВА / СХОДНЫЕ ЯЗЫКИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шоев Махмадшариф Джангиевич, Одинаев Алихон Амрохонович

Авторы в статье исследуют способы выражения родственных отношений посредством словосочетаний в таджикском и французском языках. В статье рассматривается роль словосочетания как одного из способов выражения родственных отношений в исследуемых языках. Авторы статьи дают объяснение этому явлению и рассматривают некоторые их особенности путем сопоставления французских эквивалентов. В статье исследуются способы выражения родственных отношений с помощью словосочетаний не только в таджикском и французском, но и в русском языке. Цитаты в статье взяты из научных и художественных произведений знаменитых таджикских и французских писателей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЫРАЖЕНИЕ РОДСТВЕННЫХ ОТНОШЕНИЙ ПОСРЕДСТВОМ СЛОВОСОЧЕТАНИЙ В ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ

In the article the authors analyses the ways of expressing the relative relations by means of expressions in Tajik and French languages. The role of phrases to express the relatives’ relations is considered in both studied languages. The authors of the article gives explanation to this phenomenon and considers some of their peculiarities through comparing them with their French equivalents. In the article It is researched the ways of expressing relatives’ relations by expressions not only in Tajik and French languages but in Russian as well. The citations are taken out from the scientific and aesthetic works of famous Tajik and French writers.

Текст научной работы на тему «EXPRESSING THE RELATIVES RELATIONS THROUGH EXPRESSIONS IN TAJIK AND FRENCH LANGUAGES»

коммукникативных намерений говорящего и слушающего // Русский язык в его функционировании. Коммуникативно-прагматический аспект. - М. - 1993. - 220 с.

6. Докторевич А.И. К вопросу речевого взаимодействия. - Харьков, 1987.

7. Леонтьев А.А. Функции и формы речи. Основы теории речевой деятельности. - М., 1974.

8. Общее языкознание: внутренняя структура языка / под общ.ред. Б.А. Серебренникова. -М., 1972. - 565 с.

9. Тарасов Е.Ф. Место речевого общения в коммуникативном акте // Национально-культурная специфика речевого поведения. - М. Л., 1977. - С. 67-96.

О СРЕДСТВАХ РЕЧЕВОГО ЭТИКЕТА И ЕГО ОСОБЕННОСТЯХ

В статье подчеркивается, что категория «этикет» или вежливость в современном языкознании является более менее дискутируемым, потому что она сущность контактоустанавливающий (между людьми) и относится к фактическому общению. Автор доказывает, что вопреки всяким дискуссиям, понятие речевого этикета связано с общетеоретическими вопросами лингвистики, в том числе «с одной из центральных проблем -проблем функций языка».

Ключевые слова: этикет, речь, общение, вежливость, характеристика, изучение, функция.

ON THE FUNCTIONAL ASPECTS OF SPEECH

The article emphasizes that the category of "etiquette" or courtesy in modern linguistics is less debated, because it is the essence of establishing contact (between people) and refers to the actual communication. The author argues that in spite of all the discussions, the notion of speech etiquette associated with theoretical questions of linguistics, including "one of the central problems - the problems of language functions.

Key words: etiquette, speech, communion, courtesy, characterization, study, function.

Сведения об авторе: Мирова Шахло Мирзоватановна, соискатель Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, е-mail: mseddiq@mail.ru

Information about the author: Mirova Shahlo Mirzovatanovna, researcher, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

ТАВАССУТИ ИБОРА ИФОДА ЁФТАНИ МУНОСИБАТ^ОИ ХЕШУТАБОРИ ДАР ЗАБОЩОИ ТОНИКИ ВА ФРАНСАВИ

Шоев М. Дж., Одинаев А. А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Як кисми хурди таркиби лугавии хама гуна забонро лугатхои ифодагари муносибатхои хешутаборй ташкил медиханд. Албатта, дар хама забонхо истилохоти муносибатхои хешутаборй як хел буда наметавонанд. Аммо бо вучуди ин байни ин истилохот дар баробари фарк;ият чихатхои умумй низ дида мешавад. Ин чихатхоро дар мисоли забонхои точикй ва франсавй ба хубй мушохида мекунем.

Дар забони точикй истилохоти зерини хешутаборй мавчуд аст: падар, модар, амак, таго, амма, хола ва г.

Дамин гуна истилохот дар забони франсавй низ дида мешавад аст: père, mère, oncle, tante. Вожахои «амак», «таго» ва «ама», «хола» дар забони франсавй бо истилохоти ягона "oncle" ва "tante" ифода меёбанд. Яъне дар баъзе забонхо микдори ин истилохот нисбатан камтар аст. Масалан, дар забонхои франсавй ва русй писархола, писартаго, амакбача, писарама ва г. хама бо як унвон cousin/cousine, кузен/кузина номбар мешаванд.

Дамин тавр, калимахои амак ва таго бо oncle ва холаву ама бо tante, писархола, писартаго, амакбача, писарама бо cousin ва духтархола, духтартаго, духтарамаку духтарама бо cousine ифода мешаванд. Чунин холат айнан дар забони русй низ мушохида мешавад, яъне амак ва таго- дядя ва амаву хола - тётя.

Аз ин мебарояд, ки забони точикй аз чихати боигарии таркиби лугавй дар мисоли вожахои ифодакунандаи муносиботи хешутаборй нисбат ба забонхои дигар, аз чумла забони франсавй бартарии калон дорад. Мавчудияти истилохоти хешутаборй боиси пайдо шудани як кдтор иборахои ифодакунандаи муносибатхои мазкур гардидааст: писари таго, писари амак, духтари хола, духтари амма ва г. Дар забони франсавй тарзи ин ифода чунин аст: le fils d'oncle, яъне писари таго-писари амак ва la fille de tante духтари хола - духтари ама ва г.

Дар чунин навъи иборахо на сохибият, балки мансуб будани касе ба шахс ифода меёбад. Иборахои исмии изофй бо тобиши муносибатхои хешутаборй дар забони точикй ба гурухи иборахои ифодакунандаи мансубият шомиланд. Абдурахимов С. иборахои исмиро ба жаждах намуд тасниф намудааст ва намуди дуюм ба муносибатхои хешутаборй мансуб аст. Иборахоеро, ки муносибати сохибиятро ифода мекунанд, ба се навъ чудо намуда, навъи аввалро муносибати хешутаборй номидааст [1, c. 27].

Ибора аз калимахои мустак;илмаъно ташкил меёбад ва нак;ши калима аз чихати маънои лугавй дар ташкили ибора дар мак;оми аввал меистад. Аз ин ру, таснифи вожахое, ки муносибатхои хешутабориро ифода мекунанд, зарур аст [9, c. 150).

Дар забони точикй вохидхои лугавии ифодакунандаи муносибати хешутаборй аз чихати сохт ва маъно гуногун мешаванд. Ин вожахоро ба ду гурухи калон метавон так;сим намуд:

1. Калимахое, ки дарачаи гуногуни табориятро ифода мекунанд: падар - père, модар - mère, биби - grand-mère (модаркалон), бобо - grand-père, бародар - frère, ака -frère ainé, додар - frère cadet, хохар -sœur, апа - sœur ainné, амак ва таго oncle, аммаву хола - tante, набера - petit-fils(petite-fille), абера - arrière-petit-fils (arrière-petite-fille), чиян - neveu (nièce). Ин вожахо дар иборахои исмии изофй бо тобиши муносибатхои хешутаборй ба сифати чузъи асосй омада, исмхои гуногун, чонишинхои шахсй ва нафсиро ба худ тобеъ месозанд:

Оиб ба вожаи чиян хамин нук;таро зикр намудани хастем, ки ин калима аз забони туркй ба забони мо ворид шудааст. Дар забони точикй вожахои додарзода ва хохарзода хамин маъноро ифода мекунанд. Калимаи чиян ба маънои хар ду новобста ба чинсият меояд.

Дам вай ва хам модари Наниманча тарсиданд [14, c. 396].

La mère de Nanimantcha et lui aussi, ils ont eu peur (т.м.)

Мо ин сирро ба хеч кас, хатто ба бародарони Солех хам гуфта натавонистем [14, c.

147].

Nous n'avons pas pu dire ce secret à personne et même aux frères de Soleh.^^.)

Дар ин ду мисоли боло чонишинхои «вай-luipui]», «мо-nous^u]» ва «хеч кас-personne^ers^]» мутаносибан тобеи иборахои исмии изофии «модари Наниманча- la mère de Nanimantcha ва бародарони Солех- les frères de Soleh мебошанд. Инчунин дар чои дигар:

Маросими туй дар рохи пастхамй мегузашт... Навхонадорон пешопеш, баъд хешу табор ва нихоят дар охир мехмонону камбагалони деха меомаданд. (т.м.)

La procession se déroulait dans le chemin creux... . Les jeunes mariés venaient d'abord, puis les parents, puis les invités, puis les pauvres du pays [16, c. 63].

^ариб буд, ки наздикону пайвандонаш ба у хамчун исрофкор садди рох шаванд(т.

м.).

Peu s'en fallut que ses proches ne le fissent interdire comme dissipateur [15, c. 289].

Дар забони точикй таркибхои хешутаборй ба монанди падару модар (волидон), зану фарзанд, акаву уко, хешу табор, падару писар, ёру бародар, дусту душман, хешу бегона, ёру агёр, худиву гайр хамун иборахои рехта таркибан устувор мебошанд. Ин шаклхои грамматикй дар забони франсавй низ ба назар мерасанд. Чунончи, падару модар дар шаклхои le père et la mère ва волидайн-les parents, зану фарзанд - la femme et le fils, l'enfant, хешу табор - parents, падару писар - le père et le fils, ёру бародар - l'ami et le

frère, дусту душман - l'ami et l'ennemi/hostile, хешу бегона - le proche et l'inconnu, ёру агёр - l'ami et l'inconnu, худиву бегона(гайр) - le parent/la parente ва l'étranger/l'étrangère:

-Албатта, ман аз ягон каси бегона ва аз ягон касе, ки фоидахуриро ба худ касб карда бошад, карз напурсидам, хамаи карзхоямро аз хешовандони соктарегй ва аз ошнохои наздикам гирифтам [2, c. 14].

-Je ne me suis pas adressé à des étrangers mais à des parents de Soktara, à des amis proches [3, c. 23].

Аммо таркибхои акаву уко (додар) дар забони франсавй бо илова кардани сифатхои «калонй» ва «хурдй» ифода меёбад. Масалан, ака- le frère ainé (бародари калонй), уко, додар- le frère cadet (бародари хурдй):

-Азбаски акаам хануз нимбемор ва додаронам хурдсоли аз беморй нав халос шуда буданд, ба хеч кор ёрй дода наметавонистанд [2, c. 119].

-Mon frère aîné était encore faible. Mes frères cadets venaient à peine d'échaper à la mort et ne pouvaient m'être d'aucune aide [3, c. 159].

Дамин тавр, апаву хохар низ бо чунин тарз ифода меёбанд: хохари калони - la sœur ainnée, хохари хурдй - la sœur cadette. Дар бораи таркибхои тазоддии дусту душман, хешу бегона, ёру агёр минбаъд таваккуф хохем кард, ин чо бошад хаминро ёдовар бояд шуд, ки иборахои мазкур бар иловаи маънои мукобил доштанашон тобиши хулосакунандагиро (чамъбастиро) низ ифода мекунанд ва муродифи чонишини хама мебошанд. Ин шакли ифода дар забони франсавй низ айнан хамин тавр мавриди истифода карор гирифтааст: дусту душман - l'ami et l'ennemi, ёру бародар - l'ami et le frère, хешу табор -les parents, зану фарзанд - la femme et le fils ва г.

Исмхои султон/sultan, подшох/roi, вазир/ministre, раис/président, ки хам шахс ва хам мансабро ифода мекунанд, ба вазифаи чузъи тобеъи иборахо омада, ба вожахои ифодакунандаи мафхуми хешутаборй тобеъ мешаванд: писари раис - le fils du président, падари донишчу - le père d'étudiant, падари духтар- le père de fille, духтари подшох - la fille du roi, духтари шоир- la fille de poète ва бародари султон - le frère de sultan.

Чунон ки мебинем, агар дар забони точикй сохибият бо ёрии бандаки изофии - и ифода ёфта бошад, дар забони франсавй он ба воситаи пешоянди de истифода шудааст, ки хамзамон муодили бандаки изофй мебошад.

Вожахои хешованд - parent, авлод - dinastie, фарзанд - fils, пайванд - proche, исми кулл буда, ба чуз ахли як байт бокй хамаро хешованд, авлод меноманд. Аз ин ру, дар ифодаи муносибатхои хешутаборй, мансуб будани чузъро ба кулл зимни истифодаи ин истилохот мушохида менамоем:

- Онхо ба хамдигар хешу таборанд. Ин кас хеши ман, яке аз хешовандони наздикам. Он кас бошад, хешованди дур.(тарчумаи мо)

Ils sont parents entre eux. C'est mon parent, un de mes proches parents, un parent éloigné [17, c. 1358].

2. Ба гурухи дуюми калимахои ифодакунандаи муносибати хешутаборй калимахои мураккаби дучузъае дохил мешаванд, ки хар ду чузъи онхо маънои табориятро ифода мекунанд. Дар асл, ин вожахои мураккаб ибораи изофй буда бо факки изофат ва бевосита хамрохшавии решахо ба калимахои мураккаб табдил ёфтаанд: писархола, холабача, писархонд, холадухтар, духтарамак, писарамак, амакбача, тагобача, падархонд, модархонд, бародархонд, хохархонд. Ин калимахоро ба иборахои изофии исмии писари амак, писари таго, писари хола, духтари амак, духтари таго, духтари хола, иваз кардан мумкин аст. Дар забони точикй ифодахои мазкур аз руи мантик се тобиши маъной доранд:

1) нисбат доштани яке аз чузъхо ба чузъи дигар. Масалан, дар калимаи писархола нисбат доштани писар ба хола ифода ёфтааст;

2) мансубияти худи хола ба гуянда ё шахси дигар;

3) писари хола низ ба гуянда ё касе нисбат дорад.

Дар забони франсавй низ чунин тарзи ифода яъне бо се тобиши маъной дорои шакли (бо каме тагирот)факки изофат мебошад. Мисол: писархола, писарамак,

330

писартаго ва писарамма -cousin, духтархола ё холадухтар, духтарамак ва духтартаго-cousine:

Дар кисми охирини ин хавлй дар тарафи шарк писари амаки падарам зиндагонй мекард [2, c. 28].

Tout au fond de notre cour commune, vivait un homme cultivé, affable, cousin de mon père, qui s'appelait Khidoïat-hodja et qui était âgé d'environ cinquante ans [3, c. 41].

Азбаски дар забони франсавй исмхои аммаю хола бо вожаи une tante ва тагою амак бошад, бо калимаи un oncle ифода меёбанд, барои хамин хам иборахои исмии изофии ба монанди духтари амма ва хола, писари амма ва хола ва г. дорои муодили ягонаи франсавй мебошанд:

духтари амма, духтари хола- la fille de tante, писари амма, писари хола- le fils de tante духтари таго, духтари амак - la fille d'oncle, писари таго ва писари амак- le fils d'oncle.

Дар забони точикй барои ифодаи муносибатхои иззату эхтиром вожахои амак ва ака дар нисбати дигар ашхос истифода бурда мешаванд: Устоамак, эшон-амак, Салим-ако, Шарофат - апа, Нодира-хола. Дар забони франсавй чунин тарзи ифода бо истифодаи калимахои амак, ака, таго, апа, хола ва г. гарчанде вучуд дошта бошад хам, лекин маъмул нест. Барои иззату эхтироми шахси бегона дар забони франсавй, зимни мурочиат ба духтар, зан, писар, чавон ва ё марди бегона вожахои духтар-mademoiselle, хонум-madame, чавон(мард), марди чавон-jeune-homme, чаноб-monsieur корбаст мешаванд. Истилохоти хешутаборй бо назардошти чинс мисли хама гуна забон дар забонхои точикй ва франсавй ба ду гурух таксим мешаванд. Масалан, барои ифодаи хешовандии чинси занона вожахои модаркалон, модар, хола, амма, апа, хохар, инчунин калимахо бо муносибатхои дигари ичтимой монанди янга, дугона, келин, хушдоман истифода мешаванд.

Барои ифодаи чинси мардона бошад, вожахои бобо, амак, таго, ако, уко, падар, бародар, додар, дуст ба кор мераванд. Дар забони франсавй бошад, чунин фаркияти байни чинсхо низ чой дорад: модаркалон-grand-mère, модар-mère, хола-tante, амма-tante, апа-sœur aînée, хохар-sœur cadette, бобо-grand-père, амак-oncle, таго- oncle, ако-frère aîné(бародари калонй), падар-père, бародар-frère, додар-frère cadet(бародари хурдй), jeune frère.

Чунин тафрикаи лугавии хешовандии мардона ва занона дар хар ду забон точикй ва франсавй чолиб ифода ёфтааст:

-Мехмонони мардонаро падарам, амакам, бобои модариам, тагохоям ва дигар хешовандон «хуш омадед», «хуш рафтед» мегуфтанд, мехмонзанонро модарам, модаркалонам, занони тагохоям ва зани амакам мехмондорй мекарданд [2, c. 10].

-Les invités sont accueillis par mon père, mon frère aîné, mon grand-père et mes oncles; les invitées, par ma mère, ma grand-mère et mes tantes [3, c. 19].

Иборахои исмии изофие, ки муносибатхои гуногуни ичтимоиро ифода мекунанд.

Дар ин гуна иборахо хам чузъи асосй ва хам чузъи тобеъ исмхои шахс мебошанд ва яке ба дигаре муносибати ичтимой дорад. Муносибати одамон бидуни хешутаборй дар чамъият гуногун мешавад ва хамаи ин муносибатхоро дар мизон баркашидан ночоиз аст. Масалан, калимахои зан (ба маънои хамсар)-femme, шавхар-mari, арус-fiancée, шахбача, домодшаванда-fiancé, шаху арус-les futurs conjoints ё fiancés, домод/язна-gendre, фарзанди угай-beau-fils, падарарус, падардомод, хусур, падархонд -beau-père, модарарус, модарзан, модаршуй, модари угай-belle-mère, хамсоя-voisin, хамсоязан-voisine, хамкурс-camarade de classe, хамшахрй-compatriote, чура-ami ё compagnon, рафик-camarade, дуст-ami, дугона-amie, душман-ennemie, ракиб-homme, concurrent ба вазифаи чузъи асосии ибора омада, муносибатхои гуногуни ичтимоиро ифода мекунанд:

- Ин уст!- баробар фарёд заданд д'Артанян ва Бонасе, ки хар ду ра^иби худро шинохта буданд [5, c. 97].

- C'est lui! s'écrièrent à la fois d'Artagnan et le bourgeois, chacun d'eux, en même temps, ayant reconnu son homme [6, c. 141].

Ин кабил вожахоро вобаста ба маънои лугавиашон ба якчанд гурух таксим намудан мумкин аст:

1. Вожахои зан, хамсар-femme/épouse, шавхар-mari/époux, домод-fiancé/gendre/, арус-fiancée, модарарус, хушдоман-belle-mère, падарарус, хусур-beau-père, келин-belle-fille, янга-bru, ки дар заминаи издивоч пайдо шудаанд, вале хешу табор нестанд:

Ин зани Абдулкуддусхоча ном амаки падарам буд, ки у кайхо мурда рафта буд [2, c. 28].

Elle avait été épouse d'un autre oncle de mon père, Abdoul Kouddous-hodja, depuis longtemps décédé [3, c. 40].

Устохоча баъд аз мурдани зани аввалинаш зани дуюм гирифта буд, ки аз ин ду духтар дошт [2, c. 29].

Devenu veuf, Ousto-hodja prit une autre femme, qui lui avait donné deux filles [3, c. 41]. 2 Вожахои дуст, рафик, дугона, ошно, ёр исмхои шахс ва чонишинхои шахсиро ба худ тобеъ намуда, ибора месозанд, ки муносибати чузъхо на дар асоси хешутаборй ва издивоч, балки дар заминаи таваччухи байнихамдигарй ба вукуъ мепайвандад:

Бинобар ин ба ман лозим буд, ки ба хаминхо туй карда дихам, хешовандон ва ошнохои соктарегиам бошанд, ба хамин чо меоянд ва омаданд [2, c. 15].

Il fallait remercier tous ces gens-là. Quand à nos parents de Soktara, ils pouvaient venir jusqu'ici [3, c. 24].

Аз тарчумаи франсавии ин чумла маълум мешавад, ки вожаи «parents» дар баробари ифода кардани маънохои «волидайн», «падару модар», «хешовандон», «хешутабор» ва «наздикону пайвандон» дорои маънои «ошнохо» низ мебошад,

-Аз рузе ки дустам маро партофта бо баррачааш рафт, шаш сол гузашт [5, c. 23].

- Il y a six ans déjà que mon ami (дустам) s'est en allé avec son mouton [6, c. 24]. Хулоса, иборахои ифодакунандаи муносибатхои хешутаборй ва дигар мафхумхои

ичтимой дар забони точикй нисбат ба забони франсавй зиёдтар ба мушохида мерасанд. Ба ин бартарй нигох накарда, забони франсавй низ дорои воситахои дигари ифодае аст, ки метавонад муодили гунахои ифодаи точикй бошанд. Албатта, дар мукоисаи типологй, воситахои грамматикй ва услубй мавкеи мухимро ишгол мекунанд ва дар сурати набудани муодили лугавй ё як воситаи грамматикй хатман вохиди дигари ифодаро пайдо кардан мумкин аст. Бинобар ин хама гуна воситаи грамматикй як забон, хатман дар забони дигар хусусан забонхои хеш вучуд дорад.

Адабиёт:

1. Абдурахимов С. Иборахои исмии забони адабии хозираи точик. - Душанбе: Дониш, 1973.

- 210 с.

2. Айнй С. Ёддоштхо (чахор кисм). Иборат аз як китоб. - Душанбе: Сарредаксияи илмии Энсиклопедияи миллии точик, 2009. - 680 с.

3. Aini Sadriddin. Boukhara. Traduit du tadjik par S. Borodine et P. Korotkine. Librairie Gallimard. Paris, 1956. - 300 p.

4. Акобиров Ю. Замини падарон. - Душанбе, 1987. - 275 с.

5. Александр Дюма. Се Мушкетдор / аз русй тарчумаи Ч,. Азизкулов. -Душанбе: Маориф, 1984. - 664 с.

6. Alexandre Dumas. Les Trois Mousquetaires. Cercle du Bibliophile. Suisse, 1964. - 463 p.

7. Антуан Де Сент-Экзюперй. Шахзодаи хурдакак. -Душанбе: Оли Сомон, 1997. - 102 с.

8. Antoine de Saint Exupéry. Le Petit prince. Dépôt legal: septembre 2011, Imprimé en France. -102 p.

9. Гулзода Н. Ифодаи сохибият дар забони точикй. Монография.- Душанбе: Деваштич, 2009. - 212 с.

10. Дурдонахои наср. Намунахои насри форсу точик. - Ч. 2. -Душанбе: Адиб, 1989. - 432 с.

11. Мошеев И.Б. Сопоставительная типология русского и таджикского языков (морфология, уч. пособия для студентов). - Душанбе, 1991. - 230 с.

12. Мухаммадиев Ф. Куллиёт. - Ч3. Роман ва кисса. - Душанбе: Адиб, 1991. - 384 с.

332

13. Турсунзода М. Асархои мунтахаб (мураттиб Боки Рахимзода). - Ч,. 1. -Душанбе: Нашрдавлточ, 1962. - 267 с.

14. Улугзода С. Мунтахабот. - Ч,. 1. -Душанбе: Ирфон, 1982. - 448 с.

15. Diderot D. Œuvres de Denis Diderot. Tome 5. II partie, Paris, 1819 16.

16. Maupassant G. Contes de la Bécasse. - Éditions Carrefour, 1998. - 188 p.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

17. Robert Petit. 1 par Paul Robert. Dictionnaire alphabétique et analogique de la langue Française. - Paris, 1992, 2174 p (1535).

ВЫРАЖЕНИЕ РОДСТВЕННЫХ ОТНОШЕНИЙ ПОСРЕДСТВОМ СЛОВОСОЧЕТАНИЙ В

ТАДЖИКСКОМ И ФРАНЦУЗСКОМ ЯЗЫКАХ

Авторы в статье исследуют способы выражения родственных отношений посредством словосочетаний в таджикском и французском языках. В статье рассматривается роль словосочетания как одного из способов выражения родственных отношений в исследуемых языках. Авторы статьи дают объяснение этому явлению и рассматривают некоторые их особенности путем сопоставления французских эквивалентов. В статье исследуются способы выражения родственных отношений с помощью словосочетаний не только в таджикском и французском, но ив русском языке. Цитаты в статье взяты из научных и художественных произведений знаменитых таджикских и французских писателей.

Ключевые слова: словосочетание, родственные отношения, родственные понятия, грамматические средства, сходные языки.

EXPRESSING THE RELATIVES RELATIONS THROUGH EXPRESSIONS IN TAJIK AND

FRENCH LANGUAGES

In the article the authors analyses the ways of expressing the relative relations by means of expressions in Tajik and French languages. The role of phrases to express the relatives' relations is considered in both studied languages. The authors of the article gives explanation to this phenomenon and considers some of their peculiarities through comparing them with their French equivalents. In the article It is researched the ways of expressing relatives' relations by expressions not only in Tajik and French languages but in Russian as well. The citations are taken out from the scientific and aesthetic works of famous Tajik and French writers.

Key words: word combination, ties of relationship, related definitions, grammatical tools, cognate languages.

Сведение об авторах: Шоев Махмадшариф Джангиевич, старший преподаватель кафедры французского языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, е-mail: shoev69@mail.ru

Одинаев Алихон Амрохонович, ассистент кафедры французского языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, е-mail: alikhon82@mail.ru

Information about the author: Shoev Mahmadsharif Jangievich, upper teachers of French chair and teaching methods, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

Odinaev Alikhon Amrokhonovich, assistant teacher of French chair and teaching methods, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

НАЦШИ ТАРЧ,УМА ДАР ТАШАККУЛИ ИСТИЛОДОТИ ИЛМИИ

ТЕХНИКИИ ТОНИКИ

Нуров П. Г.

Академияи илмуои Цум^урии Тоцикистон

Яке аз омилхое, ки дар замони муосир ба ганй гардидани захираи лугавии забонхои миллии давлати рушдкунанда мусоидат мекунад, таълиф ва тарчумаи адабиёти илмиву техникй аз забонхои муктадир ва пешрафтаи илмй ва дар ин замина сохтани истилохоти илмиву техникй дар забони миллй мебошад. Вактхои охир дар бисёре аз забонхои миллй маводи иттилоотии нав ва мухиме пайдо шуда истодаанд, ки тахия ва тарчумаи онхоро чун як сохаи нав ва мухими фаъолияти илмиву иттилоотй

333

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.