Научная статья на тему 'Evincement of some peculiarities of syntactical connections (grammatical) and their logical grounds in Tajik and Uzbek languages'

Evincement of some peculiarities of syntactical connections (grammatical) and their logical grounds in Tajik and Uzbek languages Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
166
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СИНТАКСИЧЕСКИЕ СВЯЗИ / ТАДЖИКСКИЙ И УЗБЕКСКИЙ ЯЗЫКИ / СОПОСТАВЛЕНИЕ / СЛОВОСОЧЕТАНИЕ / СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫЕ / ПРИЛАГАТЕЛЬНЫЕ / ЧИСЛИТЕЛЬНЫЕ / МЕСТОИМЕНИЕ / ГЛАГОЛ / НАРЕЧИЕ / SYNTACTICAL CONNECTIONS / TAJIK AND UZBEK LANGUAGES / CORRELATION / WORD-COMBINATION / NOUN / ADJECTIVE / NUMERAL / VERB / ADVERB / АЛОЦАИ СИНТАКСИСИ / ЗАБОНҳОИ ТОЦИКИВУ ӯЗБЕКИ / МУЦОИСА / ИБОРАҳОИ ИСМИ / СИФАТИ / ШУМОРАГИ / ЦОНИШИНИ / ФЕЪЛИ ВА ЗАРФИ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шеронов Бойирбой Газибоевич

Исследовано соотношение мышления и языка, функционирование различных видов синтаксических связей на уровне словосочетания и предложения. Согласно классификации выделяются виды словосочетаний в таджикском и узбекском языках. Подчеркивается, что основным средством выражения компонентов словосочетания в таджикском языке являются предлоги, послелоги, порядок слов и интонация, а в узбекском языке вместе с тем большую роль играют способы образования формы слова, вспомогательные слова.В таджикском языке изафетная связь является одним из характерных видов связи слов и реализуется в изафетных сочетаниях. В узбекском языке имеются в определённом количестве заимствованные изафетные словосочетания, а грамматическая связь имеет нефукциональный характер. Сделано заключение, что подчинительная связъ в сопоставлямых языках занимает значительное место в синтагматической основе языковых единиц.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПРОЯВЛЕНИЕ НЕКОТОРЫХ ОСОБЕННОСТЕЙ СИНТАКСИЧЕСКИХ СВЯЗЕЙ (ГРАММАТИЧЕСКИХ) И ИХ ЛОГИЧЕСКИХ ОСНОВ В ТАДЖИКСКОМ И УЗБЕКСКОМ ЯЗЫКАХ

The article dwells on correlation of language and thinking, functioning and different types of syntactical connections on the level of word-combination and sentence. According to classification there are singled out types of word-combinations in Tajik and Uzbek languages. It is underscored that the main means of expression of the components of word-building in Tajik are prepositions, postpositions, word order and intonation; in Uzbek on additionally great role is played by the ways of formation of word-forms and auxiliary words. In the Tajik language Izafet connection is one of the characteristic types of word connection being realized in Izafet combinations. In the Uzbek language there are borrowed Izafet word-combinations and grammatical connection has non-functional character. The conclusion is made that subordinative connection in correlated languages occupies a considerable place in syntagramatical base of language unit.

Текст научной работы на тему «Evincement of some peculiarities of syntactical connections (grammatical) and their logical grounds in Tajik and Uzbek languages»

УДК 80 ББК 81.2 Т-2

ЗОХИРШАВИИБАЪЗЕ ХУСУСИЯТХОИ Шеронов Бойирбой Розибоевич,

АЛОЦАХОИ СИНТАКСИСИ (ГРАММАТИКИ) н.и.филол., дотсенти кафедраи

ВА АСОСХОИ МАНТИЦИИ ОН ДАР илм^ои цомеашиносии ДДХ^БСТ

ЗАБОНХОИ ТОЧИКИВУ УЗБЕКИ (Тоцикистон, Хуцанд)

ПРОЯВЛЕНИЕ НЕКОТОРЫХ ОСОБЕННОСТЕЙ Шеронов Бойирбой Газибоевич,

СИНТАКСИЧЕСКИХ СВЯЗЕЙ к. филол. н, доцент кафедры

(ГРАММАТИЧЕСКИХ) И ИХ ЛОГИЧЕСКИХ общественных наук ТГУПБП

ОСНОВ В ТАДЖИКСКОМ И УЗБЕКСКОМ ЯЗЫКАХ (Таджикистан, Худжанд)

EVINCEMENT OF SOME PECULIARITIES OF Sheronov Boyirboy Gaziboyevich, SYNTACTICAL CONNECTIONS (GRAMMATICAL) candidate of philological sciences,

AND THEIR LOGICAL GROUNDS IN TAJIK AND Associate Professor of the

UZBEK LANGUAGES department of social sciences under

the TSULBP (Tajikistan, Khujand)

Калидвожа^о: алоцаи синтаксисы, забонуои тоцикиву узбеки, муцоиса, иборауои исмй, сифатй, шуморагй, цонишинй, феълй ва зарфй.

Дар мацола зоуиршавии муносибати тафаккур ва забон, амалинамоии алоца ва намудуои синтаксисй дар ибора ва цумла дар забонуои тоцикиву узбеки мавриди тащиц царор гирифтааст. Мувофици таснифоти маъмул намудуои ибора дар забонуои муцоисашаванда фарц мекунад. Таъкид карда шудааст, ки дар забони тоцикй воситауои асосии алоцаи синтаксисии (грамматики) цузъуои ибора бандаки изофй, пешояндуо, пасояндауо, таркиби калима ва интонатсия, дар забони муцоисашаванда бошад, шакли калима, калимауои ёриди^анда бештар нацши мууим мебозад. Алоцаи изофй дакр забони тоцикй аз маъмултарин навъи алоца ба шумор меравад. Дар забони узбекй ицтибосуои изофй бо мицдори муайян вуцуд дорад ва алоцаи грамматикй дорои нофунксионалй мебошад. Хулоса, дар забонуои муцоисашаванда мавцеи алоцаи тобеъ дар пайвастшавии воуидуои забон хеле назаррас мебошад.

Ключевые слова: синтаксические связи, таджикский и узбекский языки, сопоставление, словосочетание, существительные, прилагательные, числительные, местоимение, глагол, наречие

Исследовано соотношение мышления и языка, функционирование различных видов синтаксических связей на уровне словосочетания и предложения. Согласно классификации выделяются виды словосочетаний в таджикском и узбекском языках. Подчеркивается, что основным средством выражения компонентов словосочетания в таджикском языке являются предлоги, послелоги, порядок слов и интонация, а в узбекском языке вместе с тем большую роль играют способы образования формы слова, вспомогательные слова.В таджикском языке изафетная связь является одним из характерных видов связи слов и реализуется в изафетных сочетаниях. В узбекском языке имеются в определённом количестве заимствованные изафетные словосочетания, а граммати-

ческая связь имеет нефукциональный характер. Сделано заключение, что подчинительная связъ в сопоставлямых языках занимает значительное место в синтагматической основе языковых единиц.

Key words: syntactical connections, Tajik and Uzbek languages, correlation, word-combination,

noun, adjective, numeral, verb, adverb

The article dwells on correlation of language and thinking, functioning and different types of syntactical connections on the level of word-combination and sentence. According to classification there are singled out types of word-combinations in Tajik and Uzbek languages. It is underscored that the main means of expression of the components of word-building in Tajik are prepositions, postpositions, word order and intonation; in Uzbek on additionally great role is played by the ways of formation of word-forms and auxiliary words. In the Tajik language Izafet connection is one of the characteristic types of word connection being realized in Izafet combinations. In the Uzbek language there are borrowed Izafet word-combinations and grammatical connection has non-functional character. The conclusion is made that subordinative connection in correlated languages occupies a considerable place in syntagramatical base of language unit.

Тавре ки маълум аст, забон баробари тафаккур ба вучуд омадааст. Он воситаи ифодаи фикр буда, тафаккурро ба вокеият табдил медидад. Ба воситаи забон фикр ташаккул меёбад....забон аз руйи назарияи илми муосир тандо ифодаи зодирии фикр нест,балки вокеияти мавчудияти он аст, яъне забон чун шуури амалии зодиршаванда ... дар далли масъаладои гуногуни назариявй ва амалй кумак менамояд (7, с.22).

Олами вокеиро намуддои ашёдои гуногун, додисадои рангоранг ташкил медиданд. Бинобар ин , он лидози мантикй ба воситаи тафаккур дар заминаи эх,сос, идрок ва тасаввур дарк карда мешавад. Дар як ашё вобаста ба шаклу дачм, рангу сохт, хдракат ва х,олат микдори муайяни хусусиятдои дохилй ва берунй дорад, зудурёбии додисадо ва амалй гардонидани ондо дорои ^онуният ва вижагидои лисонй мебошад. Чунончи, ба мафдуми анор таваччуд мекунем: он дамчун шайъ ранги сурх, хосияти сахтй, микдор ва аломатдои дачму андоза дошта, ба олами наботот мансуб аст. Дар тарзу усули васлшавй ва мантщи забон аз чидати грамматикй умумият дорад: дар забони точикй ибораи «анори сурх» - ибораи исмй, дар забони узбекй «кизил анор» -ибораи исмй, - «чах,ор дона анор» , ибораи исмй, «турт дона анор» низ -ибораи исмй (узб.) мебошад; Аломатдои ранг, хислат ва аломатдои марбут ба микдор дар ашёю додисадо ва шуур чй гуна ба дам омада бошанд, ин пайвастагй дар забон низ бо мутобики худ дамин тавр инъикос ёбад кулли ашёю додисадо ва ба маънои густарда хусусият ва аломатдои ондо дар забон мантикан инъикос ёфта, дорои умумияти фазо ва вакт мебошанд. Дар он пайванди мафдумдо кисми асосй -доким, дар забони точикй чун чузъи асосй пазируфта шуда, чузъи тобеъ ба он алокаманд мегардад. Бояд кайд кард, ки калимадои ифодакунандаи маънои ашё (исмдо) ва калимадои ифодакунандаи хусусияту аломат ( сифат ва гайрадо) бевосита бо дам алокаманд мешаванд: оби тоза (точ. ) // тоза сув ( узб.), оби нушокй (точ.) // ичимлик суви (узб.), оби борон (точ.) // ёмгир суви (узб.); Муносибати мафдумдои дорои маънои даракат ва х,олат дар маънои фарох алокамандии ондоро бевосита ба амал меорад. Тарзи иртиботи ондо дар риштаи лисонй бо роди алокаи дамродй зудур меёбад: дер карда

oMagaH (to^.) // KenHKu6 Ke-MoK (y36.)-, caMapa-u um-aMo^ (y36.) // caMapaHOK Kop KapgaH (to^).

flap xo-aTH yMyMuaT HagomTaHH amëxo gap $a3O Ba BaKTH oiaMH o6teKTHBH a-oKaMaHguu ohxo 6aBocura cypaT Merupag. Maca-aH: Ma^xyMxou goHHm^y (to^.) // Ta-a6a (y36.) -goHHmrox (to^.) -yHHBepcHTeT (y36.); TaKpu3 (to^., y36.) - HaBHmTaH (to^.) - ë3MoK (y3Ô), ;kh gopou yMyMHaTH $a3o Ba BaKT HagopaHg .EuHo6ap oh po6uTau MaHTHKHH Ma^xyMxou goHHm^y Ba goHHmrox (to^.) -Ta-a6a Ba yHHBepcHTeT ( y36. ) -Ta^pH3 Ba HaBHmTaH (y36.) -Ta^pu3 Ba ë3Morç (y36.) goHHm^yu goHHmrox // yHHBepcHTeT Ta-a6acu, TaKpH3po HaBHmTaH // TaKpH3HH ë3MoK; 6aBocura cypaT Merupag.

K|o6h-h TatKHg acT, kh Tap3H naHBaHgu MaHTHKH 6a Bac-maBHH Ka-HMaxou Ma3Kyp hh3 Tatcup MepacoHag. flap HaTH^a gap Ka-HMaxou goHHm^y, goHHmrox, (to^); Ta-a6a, yHHBepcHTeT (y36); Ta«pH3 Ba HaBHmTaH (to^) // Ta^pu3 Ba ë3Morç (y36) Bypygu MyHo-cu6aTH rpaMMaTHKH 6o Bocuraxou rpaMMaTHKH 6a aMa- Meoag: goHHm^yu goHHmrox, (to^.) (a-oKau h3o$h gaH 3a6oHH to^hkh); yHHBepcHTeT Ta-a6acu (y36.) (gap 3a6oHH y36eKH a-oKau MyBo^HKaT); Ta«pH3po HaBHmTaH (to^.) (a-oKau nacoaHgn) -Ta^pu3HH ë3Mo^ (y36.) (a-oKau Bo6acTarK). flap oh Bocuraxou rpaMMaTHKH gap TamKunu a-oKau h3o$h (goHHm^yu goHHmrox,); a-oKau MyBo^HKaT yHHBepcHTeT Ta-a6acu (y36) // (a-oKau MyBo^HKaT), Ta^pu3po HaBHmTaH (to^.) ( a-oKau nacoaHgn) - Ta«pH3HH ë3MoK (y36) (a-oKau Bo6acTarK-y36) nyH BocuTaxou TatMHHKyHaHgau a-oKau To6et 6a Kop pa^TaHg. Boxugxou cuHTaKcucK HoBo6acTa 6a KagoM caTxu 3a6oH Taa--yK gomTaHamoH 6o ^y3txou ^yHKcuoHa-H 6a xyKM MyTo6uK Me6omaHg. Hh MyTo6uKmaBH 6a ^uxaTH aMa-H -maK-H gax-gop Me6omag. AMa-uco3HH MaHTHKH Ba -hcohhh ^y3txo gap aMa- Ba H$ogaë6uH ohxo hh3 3oxup Merapgag. Boxugxou ^yHKcuoHa-H gap goupau ^yM-a, xycycaH, 6a By^yg oMagaHH MyHocu6aTxou rpaMMaTHKH hh3 gopou KucMaTxou xyKM Ba H^ogau MyHocu6aTxou MaHTHKH Me6omaHg. Hpth6oth 6aHHH a-oKau 6aHHH xogucaxou o-aMH BoKen Ba hhbhkoch hmkohhhtxoh 3a6oHH gap caTxu rpaMMaTHKH 6a po6uraxou cuHTaKcucn MyTo6uK xoxag myg, nyHKH a-oKaxou cuHTaKcucn acocu coxTopu cuHTarMaTHKHH 3a6oHpo TamKH- MeguxaHg Ba 6a BocuTau ohxo Boxugxou cuHTaKcucn 6a By^yg Meorng. Myca--aM acT, kh «MyKouca HKe a3 ycy-xou MatMy-H 3a6oHmuHocn 6a myMop MepaBag. TaBaccyTH hh ycy- yMyMHaT Ba Ta^oByTH Ha $aKaT 3a6oHxou xemoBaHg, 6a-KH ranpuxemoBaHg hh3 MyanaH Kapga MemaBag» (8, c.212).

MyTaaccu^oHa, po^et 6a oMy3umu MyKoucaBHH a-oKaxou cuHTaKcucn (rpaMMaTHKH)-MaHTHKH gap 3a6oHxou To^HKHBy y36eKH to xo- TaxKHKoTH Maxcyc 6a Ta6t HapacugaacT. Acocry3opu MaKTa6u -HHrBucTHH ^a3oH H. A. Eogyэн gэ Кypтeнэ TatKHg KapgaacT, kh «3a6oHxopo HoBo6acTa 6a xemy Ta6opn , po6uTaxou ryHoryHH TatpuxumoH MyKouca KapgaH MyMKHH acT. flap 3a6oHxou 6o xaM gurap a3 ^uxaTH TatpuxK Ba ^yrpo^K 6eroHarK gomTa xaM xaMema xycycuarxou yMyMH , TarHHpoTxou MymTapaK Ba a3 HaB эxёmaвнн ^apaëHxou Tatpuxupo Mymoxuga HaMygaH MyMKHH acT (2, c.371).Ba-e 3a6oHxou MyKoucamaBaHga gap aK ou-a Ha6omaHg xaM, a3 -hxo3h TatpuxK, MagaHH Ba ^yrpo^H a3 3aMoHxou KaguM gap aK MHHTaKa aMa- MeKyHaHg Ba Tatcupu MyTaKo6u-a gopaHg.

A-oKaxou cuHTaKcucK gap 3a6oHxou To^HKHBy y36eKH (gap 3a6oHH to^hkh a-oKau rpaMMaTHKH HoMHga MemaBag) gap TpaMMaraKau 3a6oHH aga6uu xo3upau to^hk ( 6atgaH r3A^T) Ba gap TpaMMaraKau 3a6oHH aga6uu xo3upau y36eK (CuHTaKcuc. ^H-gu 11. TomKeHT: OaH, 1976, 560 c. ( 6a 3a6oHH y36eKH, 6atgaH r3A^y) 6a gy rypyxu Ka-oH ^ygo Kapga mygaacT: a-oKau To6et Ba a-oKau naHBacT (3,3. 4,30); A-oKaxou Ma3Kyp gap

дама сатд ва водиддои синтаксисй амал мекунанд. Инчунин, тавсифи ибора дар забондои мукоисашаванда умумият дорад: ибора аз ду ва ё зиёда калимаи мустакил маъно бо роди алокаи тобеъ ташкил меёбад (3, с. 3) . Иборадо дар дамаи забондо ба ду гуруди калон таксим мешаванд: иборадои озод ва иборадои рехта. Аз чидати сохт ондо сода ва мураккаб мешаванд. Иборадо аз руи нисбати морфологии калимаи асосиашон (тобеъкунанда) муайян гардиданд .Аз ин чидат хелдои зерини иборадо дар забони точикй вучуд доранд: иборадои исмй, сифатй, шуморавй, чонишинй, феълй ва зарфй. (3, 4). Дар ин маврид тафовут дар байни забондои узбекй ва точикй дар он аст ки, иборадо дар ГЗАХ,У ду гуруди калон тасниф карда шудаанд: 1) иборадо исмй; 2) иборадои феълй (4,с. 30) ;Дар забони адабии дозираи узбек ба иборадои исмй, феълй, зарфй чудо гардидааст (5, с.27), дар китоби дарсии синтаксиси забони узбекй ба иборадои исмй, сифатй, феълй, зарфй тасниф шуда , иборадои шуморавй ва чонишинй ба иборадои исмй дохил карда шудаанд.(1, с.38-39).

Дар забони точикй воситадои асосии алокаи грамматикии чузъдои ибора бандаки изофй, пешоянддо, пасоянддо, тартиби калима ва интонатсия аст (3, с.4). Дар забони узбекй воситадои алока усули шакли калима, калимадои ёридиданда, тартиби калима ва оданг буда, иртиботи байни кисмдои асосй ва чузъи тобеъшаванда -бо алокадои дамродй (битишув, узб.), вобастагй (бошкарув, узб.), мувофикат (мослашув, узб.) таъмин мегардад. (5,20).Бояд гуфт, ки бар хилофи забони точикй дар забони узбекй баъзе навъдои алокаи грамматикй вучуд надорад. Дар забони адабии дозираи точикй мувофики тарзу воситадои байни калимадо дар чумла намуддои зерини алокаи тобеъ тасниф гардидааст: 1) алокаи мувофикат; 2) алокаи изофй ; 3) алокаи пешояндй; 4) алокаи пасояндй; 5) алокаи дамродй; 6) алокаи изофию пешояндй; 7) алокаи изофию пасояндй ; 8) алокаи чуфти пешояндй; 9) алокаи пешояндиву пасояндй;10) алокаи артиклй-е 11) алокаи пасояндиву бандакчонишинй( 3, с.21).

Тарздои амалисозии алокаи грамматикй -мантикй гуногун буда, дар он омилдои сершумор мавчуданд. Баъзе хусусиятдои ондоро дар заминаи таснифи алокаи мазкур дар забони точикй бо забони мукоисашаванда тадлил ходем кард.

1.1. Алокаи тобеъ дар забондои мукоисашаванда дар корбурд ва намуддои он шабодату тафовут дорад. Алокаи мувофикат хоси чумла буда, дар он саръазодо -мубтадову хабар аз бобати морфологии шахсу шумора ба дамдигар мувофикат мекунанд. Дар забони точикй алокаи мувофикат дар байни хабару мубтадо чой дорад, яъне аз руи шахсу шумора ба мубтадо мувофикат кардани хабар алокаи мувофикат (мослашув,узб.) номида мешавад, масалан: Падар писарро сахт ба огуш кашид. Онхо хеле вакт хомушона рох рафтанд (Радим Ч,алил) (3, с.21). Дар забони узбекй низ дамин гуна хусусият назаррас аст: Ота угилни мадкам багрига тортди. Улар анча вакт жимгина йул юриб бордилар. Яъне, алокаи тобеъ дар шакли - алокаи мувофикат - мослашув, тобедошлик алокаси (узб.) сурат гирифтааст; Дар ГЗАТ кайд карда шудааст, ки доло дар забони матбуот ва радиою телевизон хабар бо мубтадо, сарфи назар аз он ки бо исми шахс ифода шудааст ё бо исми гайришахс, аксар мувофикат мекунад (3, с.22).

1.2. Алокаи изофй хоси ибора ба дисоб рафта, воситаи грамматикии ин намуди алокаи тобеъ бандаки изофй (-и) мебошад. Доираи алокаи изофй хеле фарах буда, .. .дар ибораи изофй калима бо калима, калима бо ибора ва ё ибора бо калима, ибора бо ибора алока пайдо мекунад: (3,22) китоби шавковар (точ.) - кизикарли китоб (узб), донишчуи Донишгоди дукук бизнес ва сиёсати Точикистон , намояндаи Мачлиси миллии Мачлиси Олй, содибкори номдори вилоят, нодияи Мастчоди вилояти Сугд,

дар мактаби олй тадсил кардани талабагони дурдасти нодия. Дар забони узбекй алокаи мазкур вучуд надорад ва он дар иборадои иктибосй амал намуда, дорои якчанд хусусияти лисонй мебошад: а) дар ду кисми иборадои изофй иборат аз калимадои точикйанд: дарди бедаво, оби дида, кони зиён, базми чамшедй, хонаи хуршед, руйи рост, руйи чадон, шурпешона (шури пешона), тахти равон, банди зиндон; б) дар ду чузи иборадои изофии калимадои арабианд: балойи нафс, закоти дусн, тавки лаънат, айни муддао; Дар забони узбекй аксари иборадои изофии дар боло зикрёфта ба таври омехта шакл гирифтаанд: амсоли точикй -арабй, арабй -точикй: судбати чор, мадди достон, айни замон, курайи замин, нури дида, атойи худо, садкайи сар (калимаи аввалин арабй, дувввум точикй) ( 4, с. 40- 41, 6, с.34-40, 9) .

Добили тазаккур аст, ки дар забони узбекй иктибосдо бо алокаи изофй мавкеи намоён дорад ( дамагй наздик 300 мисол гирдоварй шудааст), иборадои изофй хосияти фразеологй дошта, тарздои кучондани маънодои он дар маънои яклухт ё худ кисман мебошад: дарди сар -«бош огрик» -ташвиш (узб.); дарди бедаво - «тузалмас дард» -мужмал (узб.); тарчимаи дол -дасби дол ва гайрадо (4, 41) баъзе иборадои изофии точикй дар забони мукоисашаванда ба водиддои морфема табдил ёфтааст: гулточихуроз ( номи растанй, гул (узб.) -асли точикй : гули точи хурус; маргимуш (сичконнинг улими (узб), бозоршаб (бозори шаб (точ.) Иборадои изофии иктибосй дар забони узбекй амсоли чойшаб ( узб.) - чойи шаб , долвайтар (узб.)- далвои тар, обжуш (узб) - оби чуш, маргмуш (узб.) - марги муш ба калимадои мураккаб табдил ёфтанд ва дар байни чуздои ондо алокаи грамматикй характери нофунксионалй (ноамалй) мебошад (4, с.43).

Дар ибораи изофй ба вазифаи чузъи асосй исм, масдар, сифати феълй, чонишин, сифат ва шумора истифода мегарданд: муборизи сулд, навиштани мактуб, равандагони Душанбе, калони калон, дуи шумою чори ман (3, с. 22).

Нисбати намуддои иборадо доираи истеъмоли калимадо ба сифати чузъи тобеи ибораи изофй нидоят фарох мебошад. Х,амчун чузъи тобеъ исм, сифат, шумора, чонишин, сифати феълй ва масдар истеъмол мегарданд: барги дарахт, духтари хушзедн, соли даштодум, модари ман, мактуби навишташуда, мачоли хестан (3, с. 22).

Дар адабиёти илмй пиромуни чузъдои асосй ва тобеъ гардидааст, ки ...мадз ба туфайли бандаки изофй чузъи асосй ва тобеъро ба осонй чудо кардан мумкин аст. Чунончи, дар иборадои калами сурх, рафики гамхор, либоси бачагона, чидани пахта, вараки дафтар, сайри Душанбе. Дар ибораи «давлии ондо» калимаи якум, ки бандаки изофй гирифтааст, чузъи асосй ва калимаи дуюм чузъи тобеъ мебошад (3, с. 22, с. 4, с.39). Дар забони мукоисашаванда дамеша дар таркиби ибора аввал чузъи тобеъ, пас чузъи асосй (бо тарики истисно дар нутки бадей -инверсия) чойгир мешавад.

1.3. Алокаи пешояндй дам дар таркиби ибора ва дам дар таркиби чумла истифодаи фаровон дорад, аммо дар таркиби чумла доираи истеъмоли он васеътар аст. Алокаи пешояндй дар забони точикй бисёр сермадсул ва серистеъмол мебошад.(3, с.23) Дар забони узбекй пешоянд мавчуд нест, вале пасоянддо серистеъмоланд ва ба чои пешоянди «барои» пасоянди «учун» истифода мешавад: Масалан, мубориза барои Истиклолият (точ.) // Мустакиллик учун кураш (узб.), тудфа барои донишчуён (точ.) // талабалар учун совга (узб.)

Дар иборадои навъи дар мубодиса иштирок кардан (точ.) // мунозарада иштирок этмок (узб.) , зери дарахт нишастан (точ) // дарахт тагида утирмок (узб.), мудаббат ба Ватан (точ.) // Ватанга мудаббат (узб.), аз гул зеботар (точ.) // гулдан дам чиройли (узб,) вазифаи пешоянд дар забони мукоисашаванда бо пасоянддо ба ичро расидааст.

Алокаи пешояндй дар дамаи хелдои лугавию грамматикии ибора (3, с.23) чой дошта, бо забони мукоисшаванда иборадои номбурда мувофикат мекунанд (ба истиснои иборадои чонишинй ва шуморавй, ки дар забони узбекй ба иборадои исмй тааллук доранд. Чунончи :- иборадои исмй - мубориза барои сулд (точ.) // тинчлик учун кураш (узб.) , сифатй -аз канд дам ширин (точ.) // канддан дам ширин (узб.), шуморавй -аз канор сеюм (точ) // четдан учинчи (узб.), чонишинй -баъзе аз ондо (точ)

- (3, 23), феълй - дар мактаб хондан (точ) // мактабда укимок (узб), зарфй -аз Карим пештар (точ) // Каримдан аввалрок (узб) ва мисли ондо. Вижагии дигар он аст, ки ба воситаи алокаи пешояндй муносибатдои гуногуни синтаксисй ифода меёбанд (3, с. 23) . Аз чумла муносибати объектй : мудаббат ба ватан (точ.) // ватанга мудаббат (узб), ба пиёла андохтан (точ.) // пиёлага куймок (узб), бо корд буридан (точ.) // пичок билан кесмок (узб); муносибати маконй (муносибати маконй ва замонй дар забони узбекй муносибати релятивй (долй)ро низ дар бар мегирад) : дар синф нишастан (точ) // синфда утирмок (узб), то мактаб давидан (точ) // мактабгача югурмок (узб), аз хона баромадан ( точ) // уйдан чикмок (узб); муносибати замонй: дар вакти дарс омадан (точ.) //дарс вактида келмок (узб), то тобистон мунтазир шудан ( точ) // ёзгача кутмок (узб), аз бадор сар кардан (точ.) // бадор (пайти) дан бошламок (узб);

1.4. Алокаи пасояндй дам дар таркиби ибора ва дам дар таркиби чумла ба таври васеъ истифода гардад. Дар ин тарзи алока низ калимадо бо дам робита пайдо карда, муносибатдои муайяни синтаксисиро ифода менамоянд: Далерро дидан (точ.) // Далерни курмок (узб), оду барин чолок (точ) // одудек чаккон (узб), канд барин ширин (точ.) // канддай ширин (узб) 3, 23).

Дар забони адабии дозираи точикй ба чуз пасоянди кадимаи -ро бо таъсири забони гуфтугуй як гуруд калимадо ба вазифаи пасоянд истифода шуда, дамчун воситаи алокаи синтаксисии байни чузъдои ибораю чумла ба кор мераванд: боз , барин, замон/ замоно (дамон/ дамоно) инчониб, интараф, шуда ва гайра (3, с. 23) . Дар забони узбекй муодилдои ондо бо пасоянддо ва пайвандакдо дамвазифаанд. Чунончи: ^осим -ака, ачаб одаме будаед. .Ч,асадатон фил барин бошад хам пашша барин задра надоштед (Дедотй). (точ.) // ^осим ака, ажойиб одам экансиз. Гавдангиз филдек булса хам, пашшадек задрингиз йук экан ( булса дам -пайвандаки киёсй, узб).

- Кораш мул, барои дамин як дафта боз наомадааст ( Ф.Мудаммадиев). (точ). // Иши куп, шунинг учун дам бир дафтадан буён келолмаяпти ( пайвандаки сабаб, узб). -Ба бемористон оварданд. Солдои чанг инчониб ба бемористон наомада буд. ( Ф. Мудаммадиев). (точ.) // Касалхонага олиб келдилар. Уруш йилларидан буён касалхонага келмаган эди ( пасоянд, узб). - Кдриб се чор руз ин тараф ба сар хоридан дасташ намерасад (Ч,. Икромй) (точ.) // Кдрийиб уч-турт кундан буён бош кашишга кули тегмайди (пасоянд, узб).

1.5. Алокаи дамродй дар таркиби ибора ва чумла дида шуда, он беягон воситаи грамматикй, бандак ва ё калимадои ёридиданда сурат мегирад. Воситаи асосии алока дар байни чузъдои иборадое, ки бо роди алокаи дамродй ташкил меёбанд, тартиби калима ва интонатсия мебошанд (3, с. 24). Дар забони мукоисашаванда низ дамин гуна тавсиф дорад ва амал мекунад: чой нушидан (точ.) // чой ичмок (узб), саросема рафтан (точ.) //шошилиб бормок (узб) , шаш калам (точ.) //олтита калам (узб), дамин хона (точ) - шу уй (узб.) , ночор хуфтан (точ.)// ночор ухламок (узб.) , лагжида афти-дан (точ.) // сирпаниб йикилмок ( узб.), хеле бармадал (точ.) // анча эрта (лаб) (узб.); Дар ибораи чой (ни) ичмок (узб) // чой нушидан (точ.) пасоянди -ни характери факул-тативй дошта, ифодаи имплитситй гирифтааст, ки мутобики меъёри забон мебошад.

1.6. A-oKau H30$uro nemoaHgn nyHHH HaBtu Ka-HMa6aHguecT, kh gap coxTaHH u6opa gy BocuTau rpaMMaTHKH: 6aHgaKH h30$h Ba nemoaHg umrapoK MeKyHaHg. flap TamKH-H hh HaBtH u6opaxo H30$aT Ba nemoaHgxou 6o, 6a, a3, oug 6a, goup 6a ucTH^oga MemaBaHg: (3,c. 25).

Eoag Ta3aKKyp gog, kh a-OKau H30$uro nemoaHgn gap 3a6oHH aga6uëTH K-accuKH 6a TaBpu Bacet ucTH^oga Merapgug . Hh HaBtu u6opaco3H gap 3a6oHH aga6uu x03upau to^hkh 6emTap gap acapxou ycTog CagpugguH Ahhh, A6gy-K0cuM ^oxyTH Ba KucMaH gap acapxou Cothm Y-yr30ga Ba X,aKHM KapuM gynop MeoaHg (3, c.25).

Co-h aKyM MyoMH.aH 6o xy^aHHH HaB 6a xy6n ry3amT (Ahhh) (to^.) - Eupurnu hh-h HHrn xy^aiinH on.iaH MyHoca6aTHMH3 axmu 6y-gu (y36).). flap 6o3ramTH 6a xoHan oiiiHOHiu Mup30H K^opK 6a KopBOHcapon gapoMag (Y-yr30ga) (to^.) - Mup3a K^opu aycTHHHHr yflnra rçafiTHmHga KapBOHcapoHra Kupgu (y36). flap aHHH 3aMoH 6at3e a3 acapxou oug 6a $a-ca$au TacaBBy^po gap xaMOH co.xo gap nemu ^omh xoHg (Ahhh) (to^). - Ahhh naHTga TacaBBBy^ ^a-ca^acura oug 6at3H acap-apHH yma iiii.i.iapii ^omhh xy3ypuga yKHraH эgн (y36.) A3 ^yM-a, aK KHTo6naH goup 6a axBo.H Tatpuxn, ^yrpo^H Ba этногpa$нн to^hkoh gap TomKaHg ... gap gacTH Mya--H$ acT (Ahhh) (to^.)

- ^yM-agaH, TO^HK-ap этногpa$нacн, reorpa^uacu, TapuxuH axBo.ima goHp 6up KHTo6na TomKeHTga ... Mya--H$ Ky-uga эgн (y36) (3, c. 25.). TaBpe kh Me6uHeM gap 3a6oHH MyKOucamaBaHga a-OKau Ma3Kyp 60 BocuTau nacoaHgxo (6u-aH, ..HHHr ... ga, oug, goup) H^oga rapgugaacT .

1.7. A-OKau H30^uro nacoaHgn nyHHH HaBtu Ka-HMa6aHguecT, kh gap oh Ka-HMaxo 6a BocuTau H30$aTy nacoaHg Map6yT ramTa, mygaaHg, KaMMHKgopy KaMucretMO-aHg. Hh xe-H a-OKau To6et ogaTaH gap u6opaxou cu^a™ gynop Meoag (3, c.26) : (Myxpu) Ka--OHH gaxaHH nuë-a 6apuH (to^.) - nuë-aHHHr or3ugeK KaTTa (Myxp) ( y36.) , (3y-$u) cuëxu napu 30r 6apuH (to^.)- (3y-$u) KapraHHHr Kopa KaHOTugaH (y36.); Hh HaMygu a-OKa gap 3a6oHH MyKOucamaBaHga 60 a-OKau MyBO^HKaT (gap goupau u6opa) -KapraHHHr Kopa KaHOTugaH Ba xaMpoxï - Kopa KaHOTugaH H^oga Meë6ag: flap nouHH hh K0ra3 aK MyxpH Ka.OHH gaxoHH imë.ia 6apHH naxm Kapga myga 6yg (Ahhh) (to^.) // Ey K0ra3HHHr nacTHra NMë.aHMHi OF3HgeK KaTTa Myxp 6ocu-raH эgн (y36.) // flap noëHH cy$a, gap pyu KaT hk KOcaH Ka.OHH TaOarç 6apHH ucToga 6yg («Maopu^ Ba MagaHHaT») (to^.) // CynaHHHr nacTHga KapoBaTHHHr ycTHga 6up TOBO^aeK KaTTa Koca TypraH эgн (y36.).

1.8. flap 3a6oHH aga6uu x03upau to^hkh u6opaxoe xacTaHg, kh gap ^yM-a 6a BocuTau gy nemoaHg coxTa MemaBaHg. Hhxo u6opaxou a3 6o6aTH coxt MypaKKa6 6yga, aK HaBt xycycuaTH ycTyBopn gopaHg. flap coxTaHH ohxo nemoaHgxou ac-H Ba ë TapKu6uu homh (acocaH, nemoaHgu ac-HH a3 60 nemoaHgxou to Ba 6a, umyHHH maK-H TapKu6uu homhh ohxo) -^y^T ucTH^oga rapgaHg Ba hh po6uTau cuHTaKcucupo a-OKau ^y$TH nemoaHgn HOMHgaH MyMKHH acT: a3... to, a3.T0 6a, a3. 6a; a3 BaKTH . to BaKTH Ba raHpa (3, c. 26): a3 naroxï to 6eroxï Hurox gomTaH (to^.) // эpтa-a6gaн to Kenrana Kapa6 (ym-a6) TypMOK (y36.), a3 ^aBOHH to 6a xaMHH cuHHy co- Mya—HMH KapgaH (to^.)

- ëm-HKgaH to my ëmrana Mya--HM-HK kh-mok (y36.), a3 coaTH xamT to BaKTH xypoKH nemuH naxTa nugaH (to^.) // coaT caKKH3gaH to Tym-HKKana naxTa TepMOK (y36.). A-OKau Ma3Kyp gap 3a6oHH MyKOucamaBaHga a-oxuga ^ygo Harapguga gap goxu-H a-OKau To6et aMa- MeKyHag:

Catgn Tap^et6aHgu xygpo 6a 22 6aHg TaMOM KapgaacT, kh xap KagoMH oh 6aHgxo (raHp a3 capu 6aHg) a3 20 to 24 Mucpatpo gap 6ap rupu^TaaHg (Ahhh) (to^.) - Catgn y3 Tap^u6aHgHHH 22 6aHgga TaMOM-araHKH, xap 6up 6aHg-ap ( 60m 6aHggaH TamKapu) 20 TagaH to 24 MucpaHH y3 unura 0-agu (y36.).

1.9.Алокаи пешояндиву пасояндй чунин навъи калимабандиест, ки дар сурат гирифтани ибора дам пешоянд ва дам пасоянд иштирок мекунад (3, 26) аз дафтсолагй боз кор кардан (точ.) - етти ёшдан буён ишламок (узб.), аз пагох инчониб (чизе нахурдан) (точ.) - эрталабдан буён (деч нарса емаслик) (узб.), аз рузи шанбе интараф кафо намондан (точ.) - шанбе кунидан буён оркада колмаслик (узб.) Дар забони мукоисашаванда алокаи мазкур бо восита пасоянд (аз -дан боз -буён; аз -дан интараф -буён) ифода карда мешавад: Ман аз дафтсолагиам боз кор карда омадаам (Айнй ) (точ.) - Мен етти ёшлигимдан буён ишлаб келмокдаман (узб). - Дарчанд имруз аз пагодй инчониб чизе нахурда буд, гуруснагиро дис намекард (Икромй) (точ.) - Бугун гарчанд эрталабдан буён деч нарса емаган булса-да, очликни дис килмасди (узб).Алокаи пешояндиву пасояндй дар забони узбекй ба воситаи калимадои ёридиданда ( буён, тараф) ифода мегардад.

2.0. Алокаи артиклй дар иборадое ба назар мерасад, ки дар колаби анъанавй сохта шудаанд. Дар ин иборадо артикли =е монанди бандаки изофй чун воситаи грамма-тикй ба зудур омада, адамияти иборасозй пайдо мекунад: марде бузург, соате чанд, дастае аз аскарони сурх ва гайрадо (3, с.27) Бояд гуфт, ки алокаи артиклй дар забони узбекии кудна вучуд дошт, ки он бо ва алокаи дамродй мутобик буда, калимадои артикли -е дошта, маънои муайянро ифода мекунанд. Дар ранждин сунг булур рода-те, Таабсиз муяссар эмас ишрате (Навой) (узб) // Баъди дар як машаккат родат ноил мегардад (точ.) // Дар кишига етса фалакдин гаме, Булмаса дамдарди анинг дамдами (Навой) (узб.) // ( Ба дар кас аз фалак гам расад, агар набошад дамдарди у) (точ.), Гул-шане келди жисми инсонй, Нутк анинг булбул-и хушалдони. (Навой) (узб.) // Чисми инсон монанди гулшан аст ва дар он нутк мисли булбули хушилдон мебошад (точ).

Дамин тавр, дар амал ва корбурди алокадои синтаксисй (грамматикй) дар сатди синтаксиси забондои мукоисашаванда шабодат ва тафовутдо ба назар мерсанд. Аз дамин вачд зодир омузиш ва тадкики он яке аз масъаладои мубрами забоншиносии мукоисавй мебошад.

Пайнавишт:

1. Бердиалиев А. Шеронов Б. Синтаксиси забони узбеки. Китоби дарсй барои донишцуёни факултетуои донишгоууо ва донишкадаи омузгори ( ба забони узб.). -Хуцанд, Нашриёти давлатии ба номи Ра^им Чалил, 2010. -232 с.

2. Бодуэн де Куртенэ И. А. Избранные труды по общему языкознанию. Т.1. -М., Издательство АН СССР, 1963. -384 с.

3. Грамматикаи забони адабии уозираи тоцик.Ч.2 -Душанбе: Дониш, 1986.- 372 с.

4.Грамматикаи забони адабии уозираи узбек.Синтаксис. цисми 11.(ба забони узб.). -Тошкент: Фан, 1976- 560 с.

5. Гуломов А., Асцарова М. Забони адабии уозираи узбек:Синтаксис. Китоби дарси барои донишцуёни факултетуои филологии донишгоууо ва донишкадаи омузгори ( ба забони узб.). - Т.: Уцитувчи, 1987. -256 б.

6. Исмоилов А. Арабские изафетные сочетания в языке узбеков Афганистана //Восточное языкознание. Сборник научных трудов. -Ташкент.: Изд. ТашГу, 1990. -С. 34-40.

7. Саид Н. С., Ахмадов С. А., Назаров М.А. Мантиц( китоби дарси барои донишцуёни муассисауои та^силоти олии касби). - Душанбе; Маориф, 2017. -340 с.

8. Чураев Г. Ифодаи маънои истисмор дар забони тоцики ва форси //Масъалауои мубрами забон ва адаби форсии тоцики. Мацмуаи мацолоти Конференсияи илмии

байналмилали ба шарафи 25-солагии Истицлолияти давлатии Чумуурии Тоцикистон. - Душанбе: Дониш, 2016. -212-221 с. 2016, 308 с.

9. Халилов А. Вазифауои грамматикии бандаки изофи (-и) дар забони адабии уозираи тоцик. -Душанбе: Дониш, 1969. -120 с.

Reference Literature:

1. Berdialiyev A., Sheronov B. Syntex of the Uzbek Language. Manual for students of philological faculties under pedagogical higher schools (in Uzbek). - Khujand: State publishing-house named after Rakhim Djalil, 2010. - 232 pp.

2. Boduen de Courtene I.A. Selected Works in General Linguistics. V.1. M., USSR AS publishing-house, 1963. - 384 pp.

3. Grammar of Modern Tajik Literary Language. V.2. - Dushanbe: Knowledge, 1986. - 372 pp.

4. Grammar of Modern Uzbek Literary Language. Syntax, part 11. (in Uzbek). - Tashkent: Science, 1976. - 560 pp.

5. Gulomov A., Askarova M. Modern Uzbek Literary Language: Syntax. Manual for students of philological faculties of pedagogical higher school (in Uzbek). - Tashkent: Ukituvchi (publishing house of educational literature), 1987. - 256pp.

6. Ismoilova A. Arabic Izafet Inflexions in the Language of Afghanistan Language // Oriental Linguistics. Collection of scientific works. Tashkent: Publishing-house of Tashkent University, 1990. - pp. 34-40

7. Said N. S., Ahamdov S.A., Nazarov M.A. Logic (manual for students of professional higher educational establishments) - Dushanbe: Enlightenment, 2017. - 340pp.

8. Djurayev G. Expression of Continuity Meaning in Tajik and Persian Languages. - Actual Issues of Persian-Tajik Language and Literature. Collection of articles presented to the conference in honor of the 25-th anniversary of Tajikistan independence. - Dushanbe: Knowledge, 2016. - pp. 212-221; 308 pp.

9. Khalilov A. Grammatical Functions of Izafet and -i Connective in Modern Tajik Literary Language. - Dushanbe: Knowledge. 1969. - 120 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.