Научная статья на тему 'ЭРКИН ИҚТИСОДИЙ ЗОНАЛАРДАГИ КОРХОНАЛАРНИНГ ФАОЛИЯТИГА ИННОВАЦИОН МУҲИТНИНГ ТАЪСИРИ'

ЭРКИН ИҚТИСОДИЙ ЗОНАЛАРДАГИ КОРХОНАЛАРНИНГ ФАОЛИЯТИГА ИННОВАЦИОН МУҲИТНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Социальные науки»

CC BY
111
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Research Focus
Область наук
Ключевые слова
эркин иқтисодий зоналар / ривожланиш / самарадорлик / инновацион жараён / инновация / фаоллаштириш. / свободные экономические зоны / развитие / эффективность / инновационный процесс / инновации / активизация.

Аннотация научной статьи по социальным наукам, автор научной работы — Максудов Шерзод Солижонов

Эркин иқтисодий зоналарнинг инновацион салоҳияти, инвестиция муҳитининг жозибадорлигини бошқариш самарадорлиги даражаси, инвестиция фаоллиги ва жалб қилинган инвестициялар рентабеллиги кўрсаткичлари асосида рейтинг тизимидан фойдаланиш қуйидаги мақсадларга йўналтирилган бошқарувнинг стратегик вазифаларини белгилаш имконини беради. инновацион ва инвестиция имкониятларини ошириш.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВЛИЯНИЕ ИННОВАЦИОННОЙ СРЕДЫ НА ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ ПРЕДПРИЯТИЙ В СВОБОДНЫХ ЭКОНОМИЧЕСКИХ ЗОНАХ

Использование рейтинговой системы на основе показателей инновационного потенциала свободных экономических зон, уровня эффективности управления привлекательностью инвестиционной среды, инвестиционной активностью, доходностью привлекаемых инвестиций позволяет определить стратегические задачи управления, направленные при следующих целях. увеличить возможности для инноваций и инвестиций.

Текст научной работы на тему «ЭРКИН ИҚТИСОДИЙ ЗОНАЛАРДАГИ КОРХОНАЛАРНИНГ ФАОЛИЯТИГА ИННОВАЦИОН МУҲИТНИНГ ТАЪСИРИ»

ЭРКИН ИЦТИСОДИЙ ЗОНАЛАРДАГИ КОРХОНАЛАРНИНГ ФАОЛИЯТИГА ИННОВАЦИОН МУ^ИТНИНГ ТАЪСИРИ Максудов Шерзод Солижонов,

Фаргона давлат университети укитувчист https://doi.org/10.5281/zenodo.7623415

Аннотация: Эркин ицтисодий зоналарнинг инновацион салощяти, инвестиция мууитининг жозибадорлигини бошцариш самарадорлиги даражаси, инвестиция фаоллиги ва жалб цилинган инвестициялар рентабеллиги курсаткичлари асосида рейтинг тизимидан фойдаланиш цуйидаги мацсадларга йуналтирилган бошцарувнинг стратегик вазифаларини белгилаш имконини беради. инновацион ва инвестиция имкониятларини ошириш.

Калит сузлар: эркин ицтисодий зоналар, ривожланиш, самарадорлик, инновацион жараён, инновация, фаоллаштириш.

ВЛИЯНИЕ ИННОВАЦИОННОЙ СРЕДЫ НА ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ ПРЕДПРИЯТИЙ В

СВОБОДНЫХ ЭКОНОМИЧЕСКИХ ЗОНАХ

Аннотация: Использование рейтинговой системы на основе показателей инновационного потенциала свободных экономических зон, уровня эффективности управления привлекательностью инвестиционной среды, инвестиционной активностью, доходностью привлекаемых инвестиций позволяет определить стратегические задачи управления, направленные при следующих целях. увеличить возможности для инноваций и инвестиций.

Ключевые слова: свободные экономические зоны, развитие, эффективность, инновационный процесс, инновации, активизация.

THE INFLUENCE OF INNOVATION ENVIRONMENT ON THE ACTIVITY OF ENTERPRISES IN FREE ECONOMIC ZONES

Abstract: The use of a rating system based on indicators of the innovative potential of free economic zones, the level of efficiency in managing the attractiveness of the investment environment, investment activity, and the profitability of attracted investments allows us to determine the strategic management tasks aimed at the following goals. increase opportunities for innovation and investment.

Key words: free economic zones, development, efficiency, innovation process, innovation, activation.

Кириш

Жах,онда иктисодиётдида глобаллашув жараёнини тезлашиши мамлакатлар иктисодиётида баркарорликни таъминлаш, узаро иктисодий алокаларни ривожлантириш максадида мамлакатларнинг иктисодий усиш суъратини ошириш хозирги куннинг долзарб масаларидан бири булиб колмокда. Бунинг учун мамлакат миллий иктисодиётини ундаги макроиктисодий курсатгичларни ошириш зарур булиб колмокда. Мамалакатнинг миллий иктисодиётини ривожлантиришда дунё тажрибаларидан фойдаланган х,олда Эркин иктисодий зоналарни ташкил этиш ва уни ривожлантиришни такозо килмокда. 1973 йилда Киото конвенцияда "Франко зонаси"-давлат худуддаги муайян натижаларга эришмок максадида миллий ва хорижий тадбиркорликни ривожлантириш учун иктисодий перефенциал шартлари, бошкарувни алох,ида режими ва бошка ташкилий маъмурий тадбирларни жорий этилган кисми сифатида таърифланади.

Эркин иктисодий зоналарни ташкил этишда куйидаги максадлар олдига куйилади. Махсус имтиёзлар, баркарор конун база, хорижий капитал ва илгор технология жалб этиш; Экспортни кенгайтириш; Мамлакт ва минтака бюджетига валюта тушумини устириш; Янги иш жойлари яратиш ва ахолини турмуш даражасини ошириш;

Жахон мамлакатларида кам ривожланган ва иктисодий жихатдан тараккий этмаган худудларда индустриал парклар, технополислар ва саноат зоналарини ташкил этиш оркали ривожлантириш, бу оркали иктисодий салохият ва ресурслардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш, йирик ва кичик ишлаб чикариш корхоналари уртасидаги саноат кооперациясини чукурлаштириш, эркин иктисодий зоналари жойлашган худудлардаги инвестицион жозибадорликни ошириш, шу асосда ракобатбардош махсулот ишлаб чикариш хамда ахоли бандлигини ошириш масалаларининг илмий тадкикотига алохида эътибор каратилган. Узбекистонда эркин иктисодий зоналар ташкил этишдан максад килиб, мамлакат ва чет эл инвестициясини, истикболли технология ва бошкарув тажрибасини жалб этишни, экспортни рагбатлантириш, унинг таркибини яхшилиш, иш билан бандликни ошириш ва малакали кадрларни тайёрлаш, ер участкасини ижарага бериш, бино-иншоатлар ижараси, тижорат ва хизматларни такдим этишдан келадиган кушимча валюта даромадларини олиш. Мамлакатимизни иктисодий салохиятини ривожлантириш ва минтакаларнинг ижтимоий иктисодий ривожлантириш, ишлаб чикариш, ресурслар самарали фойдаланиш таъминлаш, транспорт, мухандислик-коммуникация хамда ижтимоий инфратузилмани ривожлантиришда эркин иктисодий зоналар алохида урин тутади.

Тадкикот методологияси

Бугунги кунда мамлакатлар ижтимоий ва иктисодий ривожлантириш, ахолини турмуш даражасини ошириш муаммоларни хал этишнинг асосий омили сифатида эркин иктисодий зоналарни ривожлантиришга алохида эътибор каратмокда. Мамлакатда иктисодиёт ривожланиб бораётган бир пайтда, эркин иктисодий зоналарнинг ташкил этилиши мамлакатимизда ишсизлик муаммосини, худудларни иктисодий ва ижтимоий ривожлантириш муаммоларини бартараф этиш, халкаро ва миллий бозорларни товарлар билан тулдиришда асосий омил булмокда.

Инновацион фаолият умумий конуниятларга эга булиб, унда узгаришларнинг максадлари аникланади, янгилик ишлаб чикилади, синовдан утказилади, ишлаб чикариш томонидан узлаштирилади, таксимланади ва нихоят жисмоний ва маънавий жихатдан "улади". Инновацион фаолиятни амалга ошириш ва амалга оширишда мамлакатдаги ва халкаро майдондаги сиёсий вазият, давлат томонидан олиб борилаётган ижтимоий ва иктисодий сиёсатнинг урни катта. Инновацион фаолият чекланган кулланиш доирасига эга булиб, унинг барча элементлари бир-бири билан узаро таъсир килади.

Эркин иктисодий зоналарда алохида халкаро маком жорий этилган. Лекин у каерда жойлашган булишидан катъи назар, бу мамлакатнинг ажралмас кисми булиб, барча амалиётлар (ер ажратиш, фирма ва компанияларни ташкил этиш, товарларни, чегарадан олиб кириш ва олиб чикиш, божхона туловлари, солик имтиёзлари, кайси валюта ёки валюта тулов воситалари, буюртма худудини бошкариш ва бошкалар) кабул килинган коидалар асосида тезкорлик билан амалга оширилади. Эркин иктисодий зоналарни ташкил этишдан кузланган максад куплаб янги технологиялар, сармояларни жалб килувчи ривожланган иктисодий макон яратиш ва шу оркали мамлакат иктисодиётини жадал ривожлантиришдан иборат.

Эркин иктисодий зоналарда жойлашган корхонанинг инновацион мухити корхонанинг ички мухити холатини (ракобатбардошлик ва ракобатдош устунлик омилларидан бири) бахоловчи инновацион потенциалдан ва унинг ташки мухит холатини бахоловчи инновацион иклимдан (инновацион бозорнинг жозибадорлиги омилларидан биттаси). Эркин иктисодий зоналар иштирокчи булган ташкилотнинг инновацион мухитини тахлил килиш мураккаб ва куп вакт талаб килади, шунинг учун уни амалга ошириш технологиясига катта эътибор берилади. Тизим тахлили, максадли ва вазиятли каби фундаментал усулларга кушимча равишда SWOT -тахлил усули кулланилади -компания ва унинг атроф-мухит холатини оператив диагностика тахлили. SWOT кискартмаси куйидаги инглизча сузларнинг биринчи харфлари: S - куч (куч), W- заифлик ( заифлик), О - имконият (имкониятлар), Т - тахдид (тахдидлар). Компаниянинг мухитини тахлил килиш куйидаги максадларда амалга оширилади: унинг потенциалидаги кучни аниклаш (S); унинг потенциалидаги заиф томонларини аниклаш (W); ташкилотга ташки мухит томонидан такдим этилган имкониятларни (О) урнатиш ; ташки мухитдан фирмага тахдидларни (Т) аниклаш.

Ташкилот потенциалининг кучли ва заиф томонлари, шунингдек, ташки мухитнинг имкониятлари ва тахдидлари руйхатини тузгандан сунг, улар уртасида алокаларни урнатинг.

Ташкилотнинг ташки мухити (иклимни бахолаш)

Имкониятлар (О) Тахдидлар (Т)

Ички мухит (имкониятларни бахолаш) Куч ( С ) Майдон ( СО ) Майдон ( СН )

Заифлик(w) Майдон ( WO ) Майдон ( WT )

SWOT - тахлил матритсасининг умумий куриниши

Имкониятлар (О)

1 Ташки иктисодий^ алокаларнинг кучайиши ва

ЭИЗларнинг эскпорт салохиятини оши ришга каратилган давлатнинг рагбат лантирувчи сиёсати; Марказий Осиё давлатлари ва

шунингдек МДХ давлатлари доирасида интеграцион алокаларнинг янада кучайиши; Очик инновациялар моделининг кенг кулланилиши; Хорижий хамкорлар

Окори

технологияли ишлаб

чикаришларни йулга куйишга катта эътибор каратилиши; ЭИЗлар билан университетлар ва махаллий давлат бошкаруви органлари уртасида "уч ёклама спирал модели"асосида хамкорлик алокаларининг йулга куйилиши;

Тахдидлар ( Т )

ЭИЗлар фаолиятини тартибга солиш борасида давлатнинг пухта уйланган сиёсатини ифода этувчи стратегия ва

концепцияларни нг мавжуд

эмаслиги; ЭИЗлрани бошкарувчи компаниялар муста-киллик даражасининг пастлиги; ЭИЗларни ташкил этишдан

ЭИЗлар резидентлари фаолиятини бахолашнинг самарали тизимининг мавжуд эмаслиги; Хорижий инвестицияларн и жалб килиш борасида ривожланаётган мамлакатлар уртасида ракобат курашининг тобора шиддатли тус олиш

билан биргаликда Махаллий кузланган

тадкикотларни ЭИЗларнинг максадларга

амалга ошириш ва нуфузини эришишда

инновацион ошириш хусусий

лойихаларни амалга максадида инвесторлар ва

ошириш; мохирона менежмент ва маркетинг стратегияларин инг амалга оширилиши; рези- дентларнинг кизикиш ва манфаатдорлиги нинг пастлиги;

Куч ( Эркин Маъмурий Эркин Йирик Катта табиий-

С ) божхона тартибга иктисодий транспорт ресурс

худуди солишнинг зоналарнинг коммуникаци салохияти

тартиби ва соддалаштирилга замонавий ялари яки-

тадбиркорлик н тизими-"ягона инфратузил нида

фаолиятини дарча" ма жойлашганли

амалга тамойилининг объектлари ги каби бир

оширишнинг амал килиши; билан катор

алохида таъминланга табиийгеогра

тартиби амал нлиги; фик

килиши устуворликла р;

Заифлик ЭИЗларнинг ЭИЗларни Коррупцион Ташки Соликдан

( В ) ташки мухит ривожлантириш схемаларнинг иктисодий кочиш

узгаришларига учун хамон фаолият ва максадида

тезда мослаша ажратилаётган сакланиб инвестицион корхо-налар

олмасликлари; бюджет колаёт- ресурслар томонидан

ЭИЗ резидент- маблагларининг ганлиги . бозорида спекулятив

корхоналари ноконуний йуллар фаолият олиб схемалардан

инвестицион билан бориш кенг

фаоллиги ва узлаштирилиши, куникмасига фойдаланили

унда кечаётган соликдан кочиш эга булган ши;

инновацион максадида корхо- малакали

жараёнларнинг налар томонидан мутахассислар

нисбатан спекулятив нинг

сустлиги; схемалардан кенг фойдаланилиши; етишмаслиги.

2-расм Матритса фрагменти CWOT тахлили

Тах,лил ва натижалар.

ЭИЗ худудларида самарали фаолияти натижасида умумий киймати 487,4 миллион А^Ш доллари булган 128 та лойиха амалга оширилди. Уларнинг 162,1 миллион доллари тугридан-тугри хорижий инвестициялардир. Лойихалар каторига замонавий иссикхоналар куриш (204,7 миллион долларлик 62 та лойиха), курилиш материаллари ишлаб чикариш (140 миллион долларлик 18 та лойихд), кимё ва нефт-кимё саноати (50,6 миллион долларлик 13 та лойиха), озик-овкат саноати (15,9 миллион долларлик 10 та лойиха) киради. ), тукимачилик саноати (20,1 миллион долларлик 8 та лойиха), машинасозлик (6 миллион долларлик 2 та лойиха), чарм-пулат саноати (14,9 миллион долларлик 5 та лойиха),

электротехника лойихаси), фармацевтика саноати (56,3 миллион долларлик 6 та лойиха), камраб олди. мебел ва когоз ишлаб чикариш каби сохалар (1,1 млн. долларлик 1 та лойиха). Утган давр мобайнида эркин иктисодий зонага кирувчи корхоналар томонидан 11,9 триллион сумлик 538 турдаги саноат махсулотлари ишлаб чикарилиб, 257,6 миллион долларлик махсулот экспорт килинди, бу эса пандемиянинг салбий иктисодий окибатларига карамай, 2019-йилга нисбатан 145 фоизга усди. йил. Шунингдек, 186 та янги корхона эркин иктисодий зона иштирокчиси макомини олди.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2022-йил 28-январдаги "2022-2026-йилларда Янги Узбекистонни ривожлантириш стратегияси тугрисида"ги " ПФ-60" иктисодиёт тармокларини жадал ривожлантириш йуналишида иктисодиёт тармокларининг баркарор юкори усиш суръатларини таъминлаш тугрисида"ги фармони. миллий иктисодиётни ривожлантириш ва келгуси беш йилда ахоли жон бошига ялпи ички махсулотнинг юкори усиш суръатларини таъминлаш - Ахоли жон бошига даромадларни 1,6 баробарга ва 2030 йилгача 4 минг А^Ш долларига ошириш, шунингдек, "юкори урта даромадли мамлакатлар", макроиктисодий баркарорликни таъминлаш ва 2023-йилга бориб йиллик инфляция даражасини боскичма-боскич 5 фоизга камайтириш хамда келгуси беш йилда хорижий инвестицияларни жалб этиш чораларини куриш.

Хулоса

Эркин иктисодий зоналар фаолияти самарадорлигини оширишда ЭИЗда фаолият юритаётган резидентларнинг асосий фаолияти куламини оширишни жадаллаштириш мухим ахамиятга эга.

Инновацион иктисодиётни шакллантириш шароитида инновацион фаолиятнинг шакллантириш, инновацион маконнинг мохиятини курсатиш, корхоналарни самарали ривожлантириш жараёнлари куринишида очиб бериш, улар уртасидаги узаро таъсир сифатида микдорий ва сифат хусусиятларини олишга ёрдам бериш, инновацион мухитнинг субъектлари ва объектлари ривожлантириш мухим хисобланади.

Эркин иктисодий зоналарни бошкаришда худудда ишлаётган тадбиркорларга экологик тоза ишлаб чикариш учун кушимча имтиёзлар бериш максадга мувофик булар эди.

Бошкарув органлари фаолиятининг очиклигини таъминлаш, ЭИЗда тадбиркорлик билан шугулланиш истагида булган тадбиркорларнинг мамлакатимизда тадбиркорлик билан шугулланиши мамлакатимиз иктисодиётини ривожлантиришнинг зарур омилларидан биридир.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати.

1. Ханкелдиева Г.Ш. Туристик хизматлар сохасида инвестиция фаолиятини ривожлантириш истикболлари : муаммолар ва уларни хал килиш йуллари. // " Тхеорисал & Апплиед Ссиенсе" халкаро илмий журнали, Филаделфия, А^Ш. 10, (78) , 20 19. - 160-165 бет.

2. Ханкелдиева Г.Ш. Давлат иштирокидаги акциядорлик жамиятларида корпоратив бошкарувнинг хусусиятлари // Фан ва амалиёт бюллетени. 2017 йил. 11-сон (24). 357-363-бетлар. http ://www. буллетеннауки.сот/хонкелдиева

3. Мирзаев, Р. Б., & Юлдашев, Х. А. (2022). Автомобил ойналари ишлаб чикаришда истеъмолчи талабларини ишлаб чикариш таннархига таъсири. Scientific progress, 3(2), 11731178.

4. Burxonovich, M. R. (2022). The Importance Of Basic Materials And Technological Losses In Increasing Economic Efficiency In The Formation Of Cost. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 3(1), 727-732.

5. Рахимова, К. Н., Турсунов, О., Мирзаев, Р. Б., Ахмадалиева, М. К., & Кодиров, А. (2022). Узбекистонда «Яшил Молия» Тизимини Йулга Куйиш Ва Такомиллаштириш Йуналишлари. Gospodarka i Innowacje., 28, 90-96.

6. Burkhonovich, M. R., & Kadirovna, A. M. (2022). Improvement of organizational economic impact of product cost reduction on the basis of cost-effective use of resources. Thematics Journal of Economics, 8(1).

7. Burkhonovich, M. R., Solijonovich, M. S., & Muhriddin, A. (2022). DIRECTION FOR DETERMINING AND IMPROVING THE LEVEL OF LABOR PRODUCTIVITY. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 103-108.

8. Burkhanovich, M. R., Ortiqaliyevna, B. M., & Mashrabkhan, R. (2022). LABOR AND PAYMENT ACCOUNT. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429, 11(09), 138-143.

9. Burxonovich, M. R., & Ortiqaliyevna, B. M. (2022). Conditions for improving the standard of living of the population. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 44-48.

10. Kadyrovna, A. M., Burkhanovich, M. R., & Ortikaliyevna, B. M. (2022). DEMAND AND SUPPLY FOR LABOR FORCES. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429, 11(09), 85-90.

11. Турсунов, О. Б. (2022). Транспорт Инфратузилмасининг Назарий Асослари.

12. Турсунов, О. Б. (2022). Транспорт инфратузилмасининг мазмуни, таркиби ва минтака иктисодий ривожланишига таъсири. so 'ngi ilmiy tadqiqotlar nazariyasi, 1(2), 190-196.

13. Рахимова, К. Н., Турсунов, О., Мирзаев, Р. Б., Ахмадалиева, М. К., & Кодиров, А. (2022). УЗБЕКИСТОНДА «ЯШИЛ МОЛИЯ» ТИЗИМИНИ ЙУЛГА ^УЙИШ ВА ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙУНАЛИШЛАРИ. Gospodarka i Innowacje., 28, 90-96.

14. Badalovich, T. O. (2022). Legal and institutional basis of development of transport services and transport infrastructure during the coronavirus pandemic. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 5561.

15. Badalovich, T. O. (2022). Indicators representing the level of provision of transport services and infrastructure of the region. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429, 11(09), 123-127.

16. Турсунов, О. Б. (2022). Иктисодиётни эркинлаштириш даврида транспорт хизматлари ва инфратузилмасининг ривожланиш тенденциялари ва худудий хусусиятлари. Ta'lim fidoyilari, 8, 196-204.

17. Турсунов, О. (2022). ТРАНСПОРТ ХИЗМАТЛАРИ ВА ИНФРАТУЗИЛМАСИНИ РИВ ОЖЛАНТИРИШНИНГ ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР ТАЖРИБАСИ. Eurasian Journal of Academic Research, 2(13), 4-9.

18. Турсунов, О. Б. (2022). УЗБЕКИСТОНДА ИКТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ТРАНСПОРТ ХИЗМАТЛАРИ ФАОЛИЯТИНИ БОШ^АРИШ ВА САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ЙУЛЛАРИ. IJTIMOIY FANLARDA INNOVASIYA ONLAYNILMIY JURNALI, 2(12), 41-45.

19. Турсунов, О. Б., & Тургунов, З. Х. (2022, December). ЩТИСОДИЁТНИ МОДЕРНИЗАЦИЯЛАШ ШАРОИТИДА ТРАНСПОРТ ХИЗМАТЛАРИ ВА ТРАНСПОРТ ИНФРАТУЗИЛМАСИ ШАКЛЛАНИШИНИНГ ^УДУДИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ. In Proceedings of Scientific Conference on Multidisciplinary Studies (Vol. 1, No. 3, pp. 28-32).

20. Tursunov, O. (2023). TRANSPORT XIZMATLARINING SHAKLLANISHI VA RIVOJLANISHINING NAZARIY ASOSLARI. Eurasian Journal of Academic Research, 3(1 Part 2), 170-175.

21. Mirzayev, R. B. (2022). ИШЛАБ ЧЩАРИЛАЁТГАН АВТОМОБИЛ ОЙНАЛАРИНИ ТОБЛАШДА ИШЛАБ ЧЩАРИШ ХАРАЖАТЛАРИГА ТАЪСИР ^ИЛУВЧИ ОМИЛЛАР.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

22. Мирзаев, Р. Б. (2022). МАШИНАСОЗЛИК ТАРМОГИДА МАХСУЛОТ ТАННАРХИНИ КАМАЙТИРИШ МЕХАНИЗМИНИ ЙУНАЛИШЛАРИ. Ta'lim fidoyilari, 8, 186-195.

23. Urinov, A. G. A. (2003). ECONOMIC REFORMS IN UZBEKISTAN: SPECIFIC FEATURES, RESULTS AND PROBLEMS. Eurasian Vision: Felicitation Volume on the 70th Birthday of Prof. Devendra Kaushik, 187.

24. Ahmadjanovich, U. A. (2021). The Main Ways To Improve The Efficiency Of Investment Activity For The Development Of Socio-Economic Processes. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 24(2), 197-205.

25. Махсудов, Ш. С. (2022). Развитие свободных экономических зон в условиях трансформации рыночных отношений. Бюллетень науки и практики, 8(5), 450-456.

26. Махсудов, Ш. С. (2022). УЗБЕКИСТОНДА ЭРКИН ЩТИСОДИЙ ЗОНАЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШРИШИ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ. Gospodarka i Innowacje., 24, 993-995.

27. Махсудов, Ш. С. (2022). Эркин иктисодий зоналарнинг мамлакат иктисодиётини ривожлантиришдаги урни. Scientific progress, 3(4), 159-166.

28. Махсудов, Ш. С. (2022). Узбекистонда эркин иктисодий зоналарни ривожлантиришнинг самарали йуналишлари.

29. Махсудов, Ш. С. (2022). ЭРКИН ЩТИСОДИЙ ЗОНАЛАРНИ РИВ ОЖЛАНТИРИШДА БОШДАРУВ ОРГАНЛАРИНИНГ УРНИ. O'ZBEKISTONDA FANLARAROINNOVATSIYALAR VA ILMIY TADQIQOTLAR JURNALI, 1(9), 370-375.

30. Solijonovich, M. S. (2022). The role of government bodies in the development of free economic zones. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429, 11(09), 132-137.

31. Solijonovich, M. S. (2022). THE ROLE OF ENGINEERING AND COMMUNICATION INFRASTRUCTURE IN THE ORGANIZATION AND DEVELOPMENT OF THE FREE ECONOMIC ZONE. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 97-102.

32. Burkhonovich, M. R., Solijonovich, M. S., & Muhriddin, A. (2022). DIRECTION FOR DETERMINING AND IMPROVING THE LEVEL OF LABOR PRODUCTIVITY. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 103-108.

33. Махсудов, Ш. С. (2022). БОЗОР ЩТИСОДИЁТИ ШАРОИТИДА ЭРКИН ЩТИСОДИЙ ЗОНАЛАРДА БОШ^АРУВ. Ta'lim fidoyilari, 8, 121-134.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.