Научная статья на тему 'ЕР СОЛИҒИ ТИЗИМИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЕР РЕНТАСИНИНГ РОЛИ'

ЕР СОЛИҒИ ТИЗИМИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЕР РЕНТАСИНИНГ РОЛИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
198
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ер солиғи / солиқ тизими / дифференциал рента I / дифференциал рента II / солиқ имтиёзлари / ер рентаси қишлоқ хўжалик товарлари ишлаб чиқарувчилари / норматив қиймат. / land tax / tax system / differential rent I / differential rent II / tax deduction / land rent agricultural commodity producers / normative value.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Зафаржон Файзуллаев

Мақолада ер рентаси назарияси, аграр ва ер ислоҳоти жараёни ҳақида шунингдек, ҳозирда хорижий мамлакатлар шу жумладан, МДҲ давлатларининг ер солиғини ундириш тажрибалари, дифференциал рентани шакллантирувчи омиллар бўйича ер солиғи тизимини такомиллаштириш ва унинг аҳамияти, ер солиғининг қишлоқ хўжалигидаги ўрни ва аҳамияти ҳамда ерларнинг норматив қийматини баҳолаш тизимларининг ўзаро боғлиқлиги ва таҳлили, ягона ер солиғининг қишлоқ хўжалиги ерларининг мелиоратив ҳолатини яхшилаш ва тупроқ унумдорлигини оширишдаги ўрни ва ягона ер солиғи тизимидаги маълум камчиликлар ёритиб ўтилган. Изланиш давомида амалдаги ер солиғи тизимини такомиллаштириш масалалари кўриб чиқилган ҳамда улар асосида таклиф ва тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF LAND RENT IN THE DEVELOPMENT OF LAND TAX SYSTEM

The article covers the theory of land rent, the process of agrarian and land reform, as well as the experience of land tax levies of foreign countries, including CIS countries, the improvement of the land tax system and its importance on the factors that shape the differential rent, the role and importance of land tax in agriculture, as well as the interdependence and analysis of During the research, issues of improving the current land tax system were considered and proposals and recommendations were given on their basis.

Текст научной работы на тему «ЕР СОЛИҒИ ТИЗИМИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЕР РЕНТАСИНИНГ РОЛИ»

ЕР СОЛИГИ ТИЗИМИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЕР РЕНТАСИНИНГ

РОЛИ

Зафаржон Файзуллаев

"Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари институти" Миллий тадкикот университети таянч докторанти

АННОТОЦИЯ

Маколада ер рентаси назарияси, аграр ва ер ислохоти жараёни хакида шунингдек, хозирда хорижий мамлакатлар шу жумладан, МДХ, давлатларининг ер солигини ундириш тажрибалари, дифференциал рентани шакллантирувчи омиллар буйича ер солиги тизимини такомиллаштириш ва унинг ахамияти, ер солигининг кишлок хужалигидаги урни ва ахамияти хамда ерларнинг норматив кийматини бахолаш тизимларининг узаро богликлиги ва тахлили, ягона ер солигининг кишлок хужалиги ерларининг мелиоратив холатини яхшилаш ва тупрок унумдорлигини оширишдаги урни ва ягона ер солиги тизимидаги маълум камчиликлар ёритиб утилган. Изланиш давомида амалдаги ер солиги тизимини такомиллаштириш масалалари куриб чикилган хамда улар асосида таклиф ва тавсиялар берилган.

Таянч сузлар: ер солиги, солик тизими, дифференциал рента I, дифференциал рента II, солик имтиёзлари, ер рентаси кишлок хужалик товарлари ишлаб чикарувчилари, норматив киймат.

THE ROLE OF LAND RENT IN THE DEVELOPMENT OF LAND TAX

SYSTEM

ABSTRACT

The article covers the theory of land rent, the process of agrarian and land reform, as well as the experience of land tax levies of foreign countries, including CIS countries, the improvement of the land tax system and its importance on the factors that shape the differential rent, the role and importance of land tax in agriculture, as well as the interdependence and analysis of During the research, issues of improving the current land tax system were considered and proposals and recommendations were given on their basis.

Key words: land tax, tax system, differential rent I, differential rent II, tax deduction, land rent agricultural commodity producers, normative value.

Кириш. Табиат инъомининг келиб чикиши ва яратилган махсулотни шакллантиришда ернинг табиий хусусиятларининг иштироки эволюцияси илдизи

кадим замонларга бориб такалади. Маълумки, кадим замонларда инсон узининг хаётий эхтиёжларини кондириш учун ер берган нарсадан фойдаланган. Ва бу махсулот факат инсон мехнати иштирокисиз ердаги биологик жараёнларнинг натижаси эди. Ернинг табиий унумдорлиги табиий иклим шароитлари ва географик жойлашувга боглик булган [1-3].

Товар-пул муносабатларининг ривожланиши билан ер олди-сотди ва ижара объектига айланганда, ортикча махсулотнинг таркибий кисмлари кийматга эга булди. Кишлок хужалиги махсулотларига булган талабнинг аста-секин усиб бориши инсоннинг ортикча махсулот шаклланишига хиссасини оширди. Аграр ишлаб чикаришга ярокли ерлар чекланганлиги сабабли табиий биологик жараён паст натижа берган ерларда хам ортикча махсулот хосил булди [4-6].

Кушимча махсулот ва ер рентаси назарияси классик сиёсий иктисод асосчилари ва вакилларининг асарларида асосланади. Шундай килиб, А. Смитнинг талкинига кура "... рента махсулот нархига иш хакки ва даромаддан фаркли равишда киради. Юкори ёки паст иш хакки ва капиталнинг усиши махсулот нархининг юкори ёки паст булишига олиб келади". А. Смит нарх ва рентанинг нисбатини хисобга олиб, ер рентаси махсулот нархига боглик, бу эса талабга боглик, деган фикрда эди. "Кишлок хужалиги махсулотлари одатда бозорга шундай микдорда кириши мумкинки, уларнинг нормал нархи уларни у ерга етказиш ва оддий даромадни тулаш учун зарур булган капитал урнини тулдириш учун етарли булади. Агар одатий нарх ушбу курсаткичдан ошса, ортган кисми табиий равишда ер рентаси улушига тушади; агар бу курсаткичдан ошмаса, у холда товар бозорга етказилиши мумкин булсада, ер эгасига хеч кандай рента олиб келмайди [7-9]. Нархнинг ушбу даражадан ошиб кетиши ёки йуклиги талабга боглик". Бундан ташкари, А. Смит жойлашувга боглик булган рентани алохида ажратар эди: "Ердан кандай махсулот олинишидан катъий назар унинг рентаси нафакат ернинг унумдорлигига, балки унинг жойлашган жойига караб узгаради" [10-12].

Йигирманчи аср бошига келиб ер рентасининг таркибий элементларини аниклаш кийинчилик тугдирмаган эди, чунки инсоннинг ерга антропоген таъсири факат мехнат ва капитал билан чегараланган эди. Аграр секторида ишлаб чикарувчи кучларнинг ривожланиши билан ортикча махсулот хосил булиши бошка омиллар таъсирида амалга ошишни бошлади. Кишлок хужалигида фан ва техника инновацияларини куллаш ер участкасини микдорий узлаштиришга йуналтирилган капитал сифатида каралди. «Мехнатнинг хакикий хакки, яъни у ишчига бера оладиган зарурий нарсалар ва кулайликларнинг хакикий микдори жорий аср давомида мехнатнинг пул нархидан хам сезиларли даражада ошди. Картошка, бугунги кунда, киролликнинг аксарият кисмида уттиз ёки кирк йил аввалги нархининг ярмидан хам ошмайди. Худди шу нарсани илгари факат

белкурак билан устирилган, хозир эса одатда омоч билан етиштириладиган шолгом, сабзи, карам каби сабзавотлар хакида хам айтиш мумкин" [13-15].

Ортикча махсулотнинг замонавий назарияси хам илмий янгиликларни жорий этиш оркали яратилган ортикча махсулот ер капиталининг рентабеллиги каби бир хил эмас деган фикрга асосланади. Муаммонинг мураккаблиги ортиб колган кисмни унинг хосил булиш манбаларига караб парчалашдан иборат [1618].

Ернинг табиий хусусиятлари туфайли хосил булган ортикча махсулотнинг бир кисмини, яъни унумдорлик ва жойлашув дифференциал рентасини ундириш муаммоси пост-социалистик мамлакатларда ердан фойдаланганлик ва ерга эгалик килиш учун тулов жорий этилгандан кейин долзарб булиб колди. Барча мамлакатларда рентани ундириш механизми ролини ер солиги бажарди. Аграр ва ер ислохотлари жараёнлари натижасида хар бир республикада маълум ер солиги тизими шаклланди [19].

Хорижий мамлакатларда ер сол^и тизими. Ер бозори ва ер солиги тизимини тартибга солиш тажрибасини урганишга куплаб тадкикотлар багишланган. Жахон хужалиги мамлакатлари тажрибаси шуни курсатадики, бу мамлакатларнинг конунлари оилавий фермер хужаликларини ривожлантиришга хизмат килади, шунингдек, ернинг сифат хусусиятлари ва жойлашувига караб турли солик имтиёзларини назарда тутади [20-22].

Америка Кушма Штатларида фермерлар ва кооперативларни соликка тортиш фаркланади: 13 минг долларгача булган даромадлар соликка тортилмайди, 13 дан 40 минг долларгача булган даромадлар учун солик ставкаси 15%, 40 минг доллардан юкори - 28%. Фермерлар оиласининг умумий даромадини соликка тортишда имтиёзлар берилади: фермерга - 5000 АКШ доллари, оиланинг хар бир аъзосига - 2000 доллардан [23].

Канадада провинция буйлаб ягона ёндашувни яратиш максадида соликка тортиладиган мулкни бахолаш провинция хукуматининг масъулияти хисобланади. Ер ва бинолар соликка тортилади, ускуналар эса тортилмайди. Бахолаш жараёнида учта омил хисобга олинади: ушбу кийматни яратиш харажатлари; у эгасига олиб келадиган хакикий даромад хамда бахолаш вактидаги бозор киймати. Кучмас мулк солиги одатда мулк (ер) кийматининг 0,51,0% микдорида ундирилади [24].

Италияда ер солиги ерга эгалик килиш, кишлок хужалиги фаолияти, шунингдек, бинолар ва иншоотлардан олинадиган соликка тортиладиган даромадларни уз ичига олади ва кадастр усули ёрдамида хисобланади. Х,ар бир турдаги кучмас мулк даромаднинг маълум микдорига тугри келади, у хакикатда олинган ёки олинмаганлигидан катъий назар хисобга олинади. Кадастр хисоб-китоблари хар 10 йилда бир марта кайта куриб чикилади ва шу билан бирга,

Молия вазирлиги амалдаги нормаларга тузатиш коэффициентларини киритиш хукукига эга [25].

Швецияда ер капитал солигининг бир кисми сифатида соликка тортилади ва йигилган киймат (капитал) ортиши билан солик юки ставкаси ошади: капитали 400 минг кронгача булган ер эгалари ушбу соликдан озод килинади, 400 дан 600 минггача булганлар 2% тулайдилар; 600 дан 800 минггача - 4%, 800 мингдан 2 миллионгача - 6%, 2 миллион крондан ортик - 8%. Йигилган киймат микдори хар беш йилда бир марта, бозор нархларининг 75% даражасидаги нархлардан фойдаланган холда аникланади [26].

Японияда ер солиги ставкалари бахолаш кийматининг 0,3% асосида белгиланади, шу билан бирга кишлок хужалиги ерларига катта имтиёзлар берилади. Масалан, агар ер участкаси йигирма йилдан ортик вакт давомида узлуксиз кишлок хужалигида фойдаланилган булса, у умуман мерос солигига тортилмайди. Давлат кичик ер эгаларига молиявий кумак курсатади. Масалан, мерос солигини хисоблашда 200 квадрат метрдан кам булган ер участкасининг киймати 200 квадрат метрдан ортик булган ер участкасининг кийматидан 80 фоизга паст бахоланади, агар битта оила мерос килиб олинган ерларда яшашни давом эттирса ёки унда бир хил хужалик фаолиятини амалга оширса [27].

Хорижий давлатларнинг ер солиги тизимини кискача киёсий тахлили Европа мамлакатларида бозор иктисодиёти шароитида ер солиги ер кадастр маълумотлари асосида моделлаштирилган деган хулосага келиш имконини беради. Купгина мамлакатларда ер солиги ернинг бозор кийматига асосланади, аммо моделлар орасида туб фарк хам мавжуд. Ер солигининг турли моделларини куллаш сабаблари нафакат махаллий бюджетларни тулдириш вазифаси, балки ер муносабатларини тартибга солиш билан хам боглик. Ер кадастрини ахборот билан таъминлашга катта эътибор каратилади, чунки кадастр бахолаш маълумотлари бир катор оддий ва мураккаб вазифаларни - ер бозори объекти ва субъектларининг статистик маълумотлари ва динамикасини хисобга олишдан тортиб, ерга эгалик тузилмасини такомиллаштириш ва минтакавий ривожланишнинг ижтимоий ва иктисодий вазифаларигача булган вазифаларни хисобга олади [28].

МДХ, давлатларида соликка тортиш тизими. МДХ, давлатларида ердан фойдаланганлик ва унга эгалик килганлик учун тулов жорий этилиши билан ерга эгалик хукукини иктисодий амалга ошириш усуллари ва тамойилларини ишлаб чикиш ва ер рентасини ундириш масаласи кун тартибига куйилди. Тадкикий изланишлар натижасида Россия Федерацияси, Козогистон, Узбекистон ва Киргизистон Республикаларининг ер солиги тизимлари иктисодий шароитларни тенглаштириш максадида соликларни фарклашнинг ёндашувлари ва усулларидаги фарклар аникланди.

Россия Федерациясида кишлок хужалиги эрларига ер солиги ернинг таркиби, сифати, майдони ва жойлашишини хисобга олган холда белгиланади. Экин майдонларининг гектарига уртача солик ва ерларнинг кадастр бахоси асосида Россия Федерациясининг таъсис субъектларининг конун чикарувчи (вакиллик) органлари хайдаладиган ерлар, шунингдек, куп йиллик экинзорлар, пичанзорлар ва яйловлар. гурухлари учун ер солиги ставкаларини белгилайди ва тасдиклайди.

Бир гектар экин майдонлари ва бошка кишлок хужалиги эрлари учун ер солигининг энг кам ставкалари Россия Федерациясининг таъсис субъектларининг конун чикарувчи (вакиллик) органлари томонидан белгиланади. Солик туловчилар учун ер солиги суммаларини хисоблаш пайтида уларнинг ер участкалари жойлашган жойига тузатишлар киритилади.

Кишлок хужалиги ерлари учун ер солиги экин майдонлари, куп йиллик экинзорлар, пичанзорлар ва яйловларнинг ер майдонлари ёки тахминий тупрок гурухлари махсулоти хамда ер солигининг тегишли ставкалари йигиндиси сифатида белгиланади. Экин майдонлари, куп йиллик экинзорлар, пичанзорлар, яйловлар ва тупрокни бахолаш гурухлари ер ресурслари ва ер тузиш буйича махаллий кумиталар томонидан утказиладиган ер хисоби ва тупрок урганиш материалларига асосан тузилади [29].

Ер участкаларининг кадастр кийматини аниклаш учун ернинг давлат кадастр бахолаш жараёни утказилади. Федерал конун, давлат кадастр бахолаш жараёни Россия Федерациясининг таъсис субъектининг давлат хокимияти ижроия органининг карори билан, ёки Россия Федерацияси субъектининг конун хужжатларида белгиланган холларда, махаллий хокимият карори билан камида беш йилда бир марта амалга оширилишини белгилайди.

Козогистонда ер солигини белгилаш ва ундириш учун ерга эгалик килиш ёки ундан фойдаланиш хукуки тугрисидаги далолатнома ёки ер участкасига эгалик килиш ёки ундан фойдаланиш хукукини тасдикловчи бошка хужжат, жорий йилнинг 1 январь холатига ернинг давлат микдорий ва сифат хисоби маълумотлари асос булади. Бонитет курсаткичларини аниклайдиган тупрок материаллари мавжуд булмаган такдирда, ер участкаси тупрок копламининг сифатини жойига бориб экспертизадан утказиш билан амалга оширилади. Ер солигининг базавий ставкалари ерларнинг асосий ишлатиш максадлари тоифалари учун белгиланади. Муайян ер эгалари ва ердан фойдаланувчилар учун ер солиги ставкалари уларнинг ваколатларига мувофик махаллий вакиллик органлари томонидан белгиланади. Ер солигининг микдори ер эгаси ва ердан фойдаланувчининг хужалик фаолияти натижаларига боглик эмас, балки ернинг сифати, жойлашуви ва сув билан таъминланганлигига караб белгиланади.

Ep conHFHHHHr 6a3aBHH cTaBKanapu TeKucnuK xygygnapugaru Hyn Ba KypyK Hyn 3OHanapu epnapu ynyH SoHureT öannapura MyTaHocuS, nana Hyn, Hyn Ba tof ongu-Hyn xygygnapu epnapu ynyH эсa anoxuga SenrunaHagu. Maxannufi gaBnar xoKuMuaTu opraHnapu y3 BaKonarnapu goupacuga ep ynacTKacHHHHr ^ofinamyBu, yHHHr cyB TatMHHOTH, umnaS HuKapum Ba xy^anuK ropuramHuHr SomKa mapouTnapura KapaS ep conuFu CTaBKanapHHH 20 ^ororana KaMafiTupum eKu omupum xyKyKura эгa.

KupFH3HCTOHga ucnoxoTHuHr gacraaÖKu SocKunuga KOHyHHunuKga KumnoK xy^anurugaru MyafiaH xy^anuK ropuryBHu cySteKTHuHr TynpoK cu^ara SanuHu Senrunam Syfiuna KaTTa xa^Mgaru umnap Ty^afinu xap 6up KumnoK xy^anuru umnaS HuKapyBHucu ynyH ep conuFu CTaBKanapuHu Senrunam ukku SocKunga aManra omupunumu SenrunaHraH эgн. EupuHHu SocKunga 1995 fiunHuHr SupuHHu apuM fiunnuru ynyH xap öup KumnoK xy^anuru TOBap umnaS HuKapyBHucu ynyH ep conuFuHuHr ynymu xygygufi ep conuFu cTaBKanapu Syfiuna SenrunaHagu. Hkkuhhu öocKunga öapna KumnoK xy^anuru umnaS HuKapyBHunapu ynyH ep conuFu CTaBKanapu "^umnoK xy^anuru TOBap umnaS HuKapyBHunapu TOMOHugaH KumnoK xy^anuru epnapugaH ^ofiganaHraHnuK ynyH ep conuFu CTaBKanapuHu Senrunam TapTu6u"ra MyBO^uK öenrunarngu. fflyHuHrgeK, KOHyH xy^^araapuga Maxannufi gaBnar xoKuMuaTu opraHnapura epHuHr cu^ara Ba ^ofinamyBuHu xucoSra onraH xonga ep conuFuHuHr 6a3aBufi cTaBKanapuHu 30 ^ororana omupum eKu KaMafiTupum xyKyKu SepunraH эgн.

Pecny6nuKaMu3 KumnoK xy^anuruga ep conuFu тнзнмннн Taxnun KuncaK, Y36eKucTOH PecnySnuKacu npe3ugeHTuHuHr 1998 fiun 10 OKTaSpgaru "^umnoK xy^anuru TOBap umnaS HuKapyBHunap ynyH aroHa ep conuFuHu ^opufi этнm TyFpucuga^ru nO-2086-coH ^apMOHura acocaH 1999 fiunHuHr 1 aHBapugaH KumnoK xy^anuru TOBap umnaS HuKapyBHunapu ynyH aroHa ep conuFu ^opufi этнnгaн SynuS, Y36eKucTOH PecnySnuKacu ConuK KogeKcuHuHr 362-Moggacura MyBO^uK, aroHa ep conuFu TynoBHunapu KumnoK xy^anuru TOBap umnaS HuKapyBHunapu Ba KumnoK xy^anuru fiyHanumugaru unMufi-TagKuKOT TamKunoTnapuHuHr Ta^puSa экcпepнмeнтaп xy^anuKnapu xaMga TatnuM MyaccacanapuHuHr yKyB-Ta^puöa xy^anuKnapu xucoSnaHagu.

^O3upru KyHga KumnoK xy^anuru epnapugaH ^ofiganaHaeTraH KopxoHanapra aroHa ep conuFu epuHuHr "HopMaTuB KufiMaTu"ra HucöaTaH xucoönaHagu Ba 0.95% Kunuö öenrunaHraH. KypuHuö TypuSguKu, conuK conuHaguraH ep ynacTKanapuHuHr KOHyH xy^®araapura MyBO^uK SenrunaHraH HopMaTuB KufiMara conuK conum 6a3acu xucoSnaHagu. EpnapHuHr HopMaTuB KufiMaTu Y36eKucTOH PecnySnuKacu Ba3upnap MaxKaMacuHuHr 2014 fiun 28 aBcyTgaru "^umnoK xy^anuru экнн MafigoHnapuHuHr HopMaruB KufiMaTuHu aHuKnam тнзнмннн TaKOMunnamTupum TyFpucuga^ru 235-

сонли Карори билан тасдикланган "Кишлок хужалиги экин майдонларининг норматив кийматини аниклаш тартиби тугрисидаги" Низомга асосан аникланади.

МДХ, давлатларининг соликка тортиш тизимларининг кискача киёсий тахлилидан шуни хулоса килиш мумкинки, бу давлатларнинг соликка тортиш тизими ва табакалаш усуллари маълум даражада сифат ва жойлашуви хар хил булган ерларда дехкончилик килаётган ер эгаларининг иктисодий шароитларини тенглаштиради.

Дифференциал рентани шакллантирувчи омиллар буйича ер солиFи тизимини такомиллаштириш. Ерларнинг уларга инвестиция килинган мехнат ва капиталга нисбий самарадорлиги бир хил эмас ва саволнинг мураккаблиги даромаднинг давлат бюджетига солик оркали тушиши керак булган кисмини аниклаш усулидадир. Дифференциал рентани шакллантириш манбалари буйича ер солигини рагбатлантириш механизмини шакллантириш буйича куйида таклиф этилаётган модель ер солиги буйича табакалаштирилган ёндашувни такомиллаштиришни назарда тутади (1-расм).

Дифференциал рентанинг шаклланиш манбаларига кура ер солигини механизмини шакллантириш моделида кишлок хужалигида кушимча даромадларни куйидаги турларга ажратади:

1. Мехнатнинг хосили, яъни ортикча махсулот - жамият мулки булган ва ер солигининг базавий ставкаси булиб хизмат килувчи дифференциал рента I ни ташкил этувчи ернинг табиий хусусиятлари туфайли хосил булган ортикча махсулот;

2. I-турдаги кушимча даромад - ер эгалигининг баркарорлигини таъминлаш ва ернинг табиий хоссаларини саклаб колиш натижасида хосил буладиган ортикча махсулотдир.

2. II-турдаги кушимча даромад - фан ва технология инновацияларини жорий этиш хисобига яратилган ортикча махсулот;

4. Ш-турдаги кушимча даромад - ишчидан келадиган ортикча махсулот.

Ep CQUHFEEHZH Сф рГЕГГЛ'ЕС бш1аН ODfïUIK МШ1 -ф.

шакллнншрнш

lip ^галнглнннг баркарорлшн

M-J L~|7IIHtl I тайлий

ь^услятларинл ¿акчай mjliiiui X.Ulhmïii.jjcI IuXHJI uï-.il arl ортнича мая.еудот — ] турдагн kJiuHbi'ia л* ромад.

М.1ч-фоы. ни на

HHbihïu^iiHri.UpHti ¿uptiii ïIHJtl ■.:<]пкli_■ I■ л|.'н_-1lh fit-.II all »Лшнч'и

.излупят - 1 [ турдаги kî iuhm -ш дарсыад

LLui4ILIJp.JU.il kLjtf.jHLtfH

KfiuKii'ia иах^улсгт - [ 1урдаги

lyi ILHI4'IJ ДВрйЫВД

1-расм. Дифференциал рентани ташкил этувчи манбалари буйича ер солизи механизмини шакллантириш модели.

I, II ва III турдаги даромадлар дифференциал рента II нинг ажралмас кисми хисобланади. Ушбу турдаги даромадлар кийматида ернинг табиий хусусиятларидан келиб чиккан холда шаклланадиган ва маълум вактдан кейин жамият мулкига айланиши ва ер солигини дифференциаллаш оркали ундирилиши керак булган кисми мавжуд. Шу уринда инобатга олиш лозимки, хар бир давлат узининг иктисодиёти ва кишлок хужалиги курсаткичларини инобатга олган холда, дифференциал рента II ни бутунлай ердан фойдаланувчилар хисобида колдирилиши яъни ердан фойдаланувчиларнинг молиявий холатини яхшилаш ва рагбатлантирувчи механизм сифатида ишлатиши мумкин. Юкоридаги моделда факат ернинг табиий хусусиятларидан шаклланган даромадлар соликка тортилиши акс этган.

Юкоридаги моделни самарали амалга ошириш учун I, II ва III турдаги кушимча даромадлар яъни дифференциал рента II ва Дифференциал рента I бу ерда I, II ва III турдаги кушимча даромад манбаларини хам методологиясини ишлаб чикишимиз лозим.

Хулоса ва таклифлар. Ер рентасини ундиришнинг ёндашувлари ва тамойиллари ортикча махсулот ва ер рентаси назариясига асосланади. Бирок ерга эгалик килиш ва ундан фойдаланиш учун соликка тортишнинг амалдаги тизими соликка тортишда ортикча махсулот хосил булиш манбаларини тулик хисобга олинмаганлиги сабабли хам услубий, хам конунчилик даражасида тузатишлар киритишни такозо этади. Ер солиги тизимини янада такомиллаштириш максадида рента хосил килувчи омилларни хисобга олган холда табакалашнинг прогрессив усулларини жорий этиш зарур. Дифференциал рента хосил килиш манбалари асосида ер солигини шакллантириш моделини куллаш нафакат рентанинг адолатли таксимланишини таъминлайди, балки ердан самарали фойдаланиш ва ерга эгалик килишга хам хизмат килади. Таъкидлаш лозимки, дифференциал рентани киймат куринишига келтириш хам хозирда долзарб муаммо хисобланади, шу нуктаи назардан ерга булган солик маъмурчилигини такомиллаштириш дифференциал рентани аниклашнинг мукаммал методологиясини ишлаб чикишни талаб этади.

REFERENCES

[1] Sultanovich, A. A. (2019). Regulation of land relations-an important condition of development strategy. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 8(5), 344350.

[2] Алтиев, А. С. (2018). Механизмы регулирования системы использования земельных ресурсов: монография. Ташкент.: Фан,-2018.-112 c.

[3] Алтиев, А. С. (2009). Экономический механизм либерализации системы использования земельных ресурсов: монография. Ташкент.: Фан,-2009.-168 c.

[4] Алтиев, А. (2020). Важнейшие факторы и направления обеспечения комплексного развития территорий путем укрепления местных бюджетов. Общество и инновации, 1(2), 53-63.

[5] Алтиев, А. (2020). Перспективы развития земельной реформы, соответствующей потребностям устойчивого экономического роста. Общество и инновации, 1(1), 30-42.

[6] Бобокулов Ш., Абдулхаева Г. ^ИШЛОК ХУЖАЛИГИГА МУЛЖАЛЛАНМАГАН ЕР УЧАСТКАЛАРИНИ ХУСУСИЙЛАШТИРИШ СОХДСИДАГИ ХУ^У^ИЙ МУНОСАБАТЛАРНИ ТАРТИБГА СОЛИШ //Scientific progress. - 2022. - Т. 3. - №. 1. - С. 579-586.

[7] Абдулхаева Г., Бобокулов Ш. TOF ВА ТОГОЛДИ ^УДУДЛЛРИ КИШЛОК ХУЖАЛИГИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ДАВЛАТ ТОМОНИДАН КУЛЛАБ-КУВВАТЛАШНИНГ УСТУВОР ЙУНАЛИШЛАРИ //Scientific progress. - 2022. -Т. 3. - №. 1. - С. 570-578.

[8] Икрамов Р., Бобокулов Ш. ЕРЛАРНИ МУДОФАЗА КИЛИШГА ОИД ^У^У^ИЙ АСОСЛАРНИНГ ТАКОМИЛЛАШУВИ //Лcademic research in educational sciences. - 2021. - Т. 2. - №. 5. - С. 1233-1239.

[9] Мухторов А. Х. и др. Влияние изменения климата на сельскохозяйственное производство и некоторые подходы для адаптации к изменению климата в Узбекистане //Экономика и предпринимательство. - 2018. - №. 5. - С. 533-536.

[10] Авезбаев, Садулла. (1992). Экономические и социальные основе организации рационального использования земельных и водных ресурсов в районах экологического бедствия (на примере низовья Амударьи).

[11] Abdurashid A., Muhammadbek M. Regulation of the Diversification of the Use of the District Land Fund through the General Scheme //Design Engineering. - 2021. - С. 2565-2581.

[12] Altiev, A., & Mahsudov, M. (2020). Improvement of the regulation mechanisms of the land use diversification. International Journal of Pharmaceutical Research. ISSN, 9752366.

[13] Sultanovich, A. A., & Ugli, M. M. D. (2019). Methods of forecasting and management of land fund diversification in local areas. International Journal of Recent Technology and Engineering, 8(3), 403-411.

[14] Altiev, A. S., & Mahsudov, M. D. (2019). REPRODUCTION CYCLE OF LAND. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 3(4), 96-102.

[15] Abdurshid, A., & Muhammadbek, M. (2020). IMPROVING THE REGULATION OF THE DIVERSIFICATION OF LAND USE IN THE TERRITORY.

[16] Sayfuddin S., Muhammadbek M. Working Projects of Disturbed Land Recovery-As a Method of Land Protection //Academic Journal of Digital Economics and Stability. - 2021. - Т. 9. - С. 80-84.

[17] Avezbayev S. et al. Determination of rational areas of irrigated plots in saline and subjected lands to irrigation erosion //IOP Conference Series: Materials Science and Engineering. - IOP Publishing, 2020. - Т. 883. - №. 1. - С. 012059.

[18] Авезбаев С., Шарипов С. БУЗИЛГАН ЕРЛАРНИ РЕКУЛЬТИВАЦИЯ КДЯИШ БУЙИЧА ИШЧИ ЛОЙИХДЛАР--ЕРЛАРНИ МУХ,ОФАЗА КДЯИШ УСУЛИ СИФАТИДА //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 1529-1536.

[19] A.P, B., & S.B., R. (2021). The Current State Of The Use Of Lalmi Crop Land And The Main Directions Of Their Improvement. The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 3(03), 3945. https://doi.org/10.37547/tajabe/Volume03Issue03-07

[20] Muratovich, MukumovAbdugani and Alikulovich, Usmanov Yusuf and Sobir, Ruziboyev. (2020). The ways to increase the efficiency of dekhan and household plots.

International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(03).

[21] АР Бабажанов, СР Шарипов, БМ Успанкулов. ЗЕМЛИ ЛЕСНОГО ФОНДА РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН И АНАЛИЗ ИХ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2017. № 1 (33). С. 198-201.

[22] AR Babajanov, MD Mahsudov. Diversification of land fund in the district. Monograph. LAP Lambert Academic Publishing, 77-78

[23] АР Бабажанов, СБ Рузибоев, БМ Успанкулов. Классификация зданий и сооружений Узбекистана для их оценки. Вестник Казахского гуманитарно-юридического инновационного университета. 2020. № 4 (48). С. 97-102.

[24] Алтиев, А. С. (2019). ДИВЕРСИФИКАЦИЯ ЗЕМЛЕПОЛЬЗОВАНИЯ В УСЛОВИЯХ УГЛУБЛЕНИЯ РЫНОЧНЫХ РЕФОРМ. In ПРОФЕССИОНАЛ ГОДА 2019 (pp. 92-96).

[25] Samosa R. C. et al. Methodology for Determining the Costs of Environmental Protection Measures in Land Management //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). - 2021. - Т. 10. - С. 39-45.

[26] Bangayan-Manera A. et al. Problems of Cadastral Evaluation of Land Intended for Non-Agricultural Purposes //European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630). - 2021. - Т. 10. - С. 34-38.

[27] Хафизова З., Мукумов А. ЕР УЧАСТКАСИ (ДАЛА) ПАСПОРТИ (ТАРИХ ВА КЕЛАЖАК) //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 300-307

[28] Мажитов Б. КЦШЛОК ХУЖАЛИГИДА ЕР МОНИТОРИНГИНИ ЮРИТИШДА ЗАМОНАВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИ КУЛЛАШ //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. - С. 761-768.

[29] Хафизова З. Х., Мукумов А. М. ЕР ТУЗИШ АСОСИДА ЭЛЕКТР УЗАТИШ ТАРМОКЛАРИНИ ЖОЙЛАШТИРИШ //Эффективность применения инновационных технологий и техники в сельском и водном хозяйстве. - 2020. - С. 309-312.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.