Научная статья на тему 'ЕР ИСЛОҲОТИ ЗАРУРИЯТИ'

ЕР ИСЛОҲОТИ ЗАРУРИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
46
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ер / ер ресурслари / ердан фойдаланиш / ер ислоҳати / концепция / диверсификация. / land / land resources / land use / land reform / conception / diversification.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Абдурашид Султанович Алтиев, Мухаммадбек Дилшодбек Ўғли Махсудов

Жамиятимиз ва иқтисодиётимизнинг шиддат билан ўзгариб ва ўсиб бораётган талаб ва эҳтиёжларини қондириш ўз навбатида қўшимча имкониятларимизни сафарбар қилиш, ресурсларимизни эса, мос тарзда қайта тақсимлаш, яъни диверсификация қилиб боришимизни тақозо қилади. Шу нуқтаи назардан мамлакатимизнинг асосий миллий бойлиги бўлган ер ва бошқа табиий ресурслардан оқилона, тўғри ва мақсадли фойдаланишни таьминлайдиган, уларни тақсимлаш ва қайта тақсимлаш, улардан давлат ва ушбу ресурслардан фойдаланувчилар манфаатлари уйғунлигига хизмат қиладиган ягона замонавий тизим яратиш ва уни доимо такомиллаштириб бориш иқтисодиётимиз ва жамиятимиз тараққиёти учун энг устувор вазифалардан ҳисобланади ва у иқтисодиёт барқарорлиги ҳамда рақобатдошлигини ошириш нуқтаи назардан стратегик аҳамият касб этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE NEED FOR LAND REFORM

The rapidly changing and growing demands and needs of our society and the economy in turn necessitate us to mobilize our additional resources and to diversify our resources accordingly. From this point of view, the main national wealth of our country is land and other natural resources that ensure rational, correct and purposeful use, distribution and redistribution them, to create from them a single modern system that serves the harmony of the interests of the state and users of these resources and constantly improving it is one of the most important tasks for the development of our economy and society, which is of strategic importance from the point of view of increasing economic stability and competitiveness.

Текст научной работы на тему «ЕР ИСЛОҲОТИ ЗАРУРИЯТИ»

ЕР ИСЛОХОТИ ЗАРУРИЯТИ

Абдурашид Султанович Алтиев

Мухаммадбек Дилшодбек ртли

Махсудов

Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухдндислари

институти

Жамиятимиз ва иктисодиётимизнинг шиддат билан узгариб ва усиб бораётган талаб ва эхтиёжларини кондириш уз навбатида кушимча имкониятларимизни сафарбар килиш, ресурсларимизни эса, мос тарзда кайта таксимлаш, яъни диверсификация килиб боришимизни такозо килади. Шу нуктаи назардан мамлакатимизнинг асосий миллий бойлиги булган ер ва бошка табиий ресурслардан окилона, тугри ва максадли фойдаланишни таьминлайдиган, уларни таксимлаш ва кайта таксимлаш, улардан давлат ва ушбу ресурслардан фойдаланувчилар манфаатлари уйгунлигига хизмат киладиган ягона замонавий тизим яратиш ва уни доимо такомиллаштириб бориш иктисодиётимиз ва жамиятимиз тараккиёти учун энг устувор вазифалардан хисобланади ва у иктисодиёт баркарорлиги хдмда ракобатдошлигини ошириш нуктаи назардан стратегик ахдмият касб этади.

Таянч сузлар: ер, ер ресурслари, ердан фойдаланиш, ер ислохдти, концепция, диверсификация.

The rapidly changing and growing demands and needs of our society and the economy in turn necessitate us to mobilize our additional resources and to diversify our resources accordingly. From this point of view, the main national wealth of our country is land and other natural resources that ensure rational, correct and purposeful use, distribution and redistribution them, to create from them a single modern system that serves the harmony of the interests of the state and users of these resources and constantly improving it is one of the most important tasks for the development of our economy and society, which is of strategic importance from the point of view of increasing economic stability and competitiveness.

Keywords: land, land resources, land use, land reform, conception, diversification.

АННОТАЦИЯ

THE NEED FOR LAND REFORM

ABSTRACT

138

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

КИРИШ

Жахон ер фонди бугунги кунда 13,4 млрд. гектарни ташкил килади, унинг атиги 1,5 млрд. гектари, яъни 11 % кишлок хужалиги ишлаб чикариши учун иктисодий жихатдан кулай хисобланади. Уларнинг микдори ва сифати табиий ва антропоген омиллар ва жараёнлар таъсирида йилдан йилга камаймокда. Демак, глобал озик-овкат муаммосини ечиш фойдаланиш учун чекланган ер ресурсларининг самарадорлигини ошириш ер мулкдорлари ва ижарачиларининг кишлок хужалиги ерларидан интенсив фойдаланишга инвестиция киритиш, ерлар унумдорлигини саклаш ва ошириш имкониятларини яратадиган тизимни шакллантиришга бевосита богликдир.

АСОСИЙ КИСМ

Бугунги кунда дунёда ер ислохоти механизмларини шакллантириш билан боглик куплаб муаммолар кузатилмокда. Масалан, ерларни кайта таксимлашнинг кескинлашиши, ерлар иктисодий унумдорлиги пасайишининг олдини олиш ва инвестицияларнинг такчиллиги, ерлар деградациясини бошкаришда иктисодий услубларнинг камлиги, кишлок хужалиги ерларининг оборотдан чикиб кетишининг олдини олиш шулар жумласидандир.

Бутун дунёдаги каби мамлакатимизда хам янги ерларни узлаштириш билан бирга ерлар мелиоратив холатининг бузилиши, эрозия, кургокчилик, шурланишнинг кучайиши ва ер ости сувларининг таъсири, саноат ва транспорт курилишлари, фойдали казилмаларнинг очик тарзда узлаштирилиши натижасида кишлок хужалиги ерларининг оборотдан чикарилиши жадаллашиб бормокда. Натижада куплаб мамлакатлардаги каби мамлакатимизда хам ер фондини саклаб колиш ва унинг таркибини тартибга солиш буйича чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Бу борада Узбекистоннинг хам БМТ, ЮНЕСКО, ФАО каби халкаро ташкилотлар хужжатларига имплементация булиши ва уларнинг имкониятларидан самарали фойдаланиши долзарб ахамиятга эга.

Сунги йилларда мамлакатимизда ерлардан максадли ва самарали фойдаланмаслик, уларни таксимлаш ва кайта таксимлашнинг самарасизлиги, ерларни нокишлок хужалиги эхтиёжлари учун асосланмасдан утказилиши ва энг ачинарлиси, ерлар унумдорлигининг пасайиб кетиши холатлари кузатилмокда. Давлатимиз Рахбарининг жуда куплаб карорларида, вилоятларга ташрифлари чогида ер ислохотининг бугунги кун талабларига жавоб бермаётгани таъкидланмокда, ерларни хисобга олишдан тортиб инвестиция жараёнларида ер ресурсларимизнинг иштироки, куплаб ижтимоий муаммоларни ечиш ерларимизни тугри ва адолатли таксимлаш ва кайта таксимлашга богликлиги асослаб берилмокда. Шунинг учун хам, иктисодиётимизни инновацион ислох

килиш шароитида ер ислохоти механизмларини такомиллаштириш нафакат кишлок хужалигини баркарор ривожлантириш, фермер, дехкон хужалиги ва томорка ерларидан самарали фойдаланиш, балки махсулотлар ишлаб чикариш самарадорлиги ва ракобатдошлигини ошириш, республикамиз озик-овкат хавфсизлигини таъминлаш ва экспорт салохиятини юксалтириш борасидаги энг мухим устувор вазифалардан бирига айланмокда. Зеро, кишлок хужалигида асосий ишлаб чикариш воситаси хисобланувчи ер ресурсларидан фойдаланиш тизимини илмий-назарий асосларини такомиллаштириш ва уларни амалиётга самарали татбик этиш объектив заруратга айланмокда. Масалан, ерларни субижарага беришнинг, кластерларда ер муносабатларининг ёки ерларни активга (капиталга) айлантириш аник механизмларининг мазмун-мохиятини халкимиз кутмокда. Шу боисдан хам, ер ислохотини иктисодий усиш, ишлаб чикарувчи субъектлар манфаатларига мос холда татбик этиш зарурати тобора долзарблашиб бормокда.

Шу йилнинг 20-августида Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг мамлакатимиз тадбиркорлари билан очиц мулоцот шаклидаги учрашувида ер ресурсларидан фойдаланиш ва бошкариш масалаларига хам тухталиб утилди.

Ушбу мулокотга тайёргарлик жараёнида мурожаатларнинг кабул 15 мингдан ортик савол, таклиф ва ташаббуслар келиб тушган.

Энг долзарб муаммоларни тизимлаштирилган холда, уларни хал этишга каратилган 7 та мухим йуналиш буйича ишлаб чикилган чора-тадбирлар дастурини тадбиркорлар билан биргаликда батафсил мухокама килинди. Жумладан, ушбу мухим йуналишларнинг учинчиси ер ажратиш масаласи билан боFлик.

"Тадбиркорларни энг куп кийнаётган муаммолардан - ер ажратиш масаласи буйича 4 мингдан зиёд мурожаатлар келиб тушган.

Биринчидан, ерларни иктисодий оборотга киритиш, уларни олди-сотди ва гаров объектига айлантириш учун мустахкам хукукий замин яратилди.

Иккинчидан, барча ерларни икки тоифага, яъни кишлок хужалиги ерлари ва кишлок хужалигига кирмайдиган ерларга ажратилди.

Кишлок хужалиги ерлари - бизнинг бебахо миллий бойлигимиз, бу - озик-овкат хавфсизлигининг асоси, оддий кишлок ахолисининг кундалик хаёти, дегани. Шунинг учун ушбу ерлар очик танлов асосида факат ижарага берилади. Танлов - хар бир ер участкаси буйича "бу ерни олишга ким энг куп хакли?" деган саволга адолатли жавоб топиш учун утказилади.

Бу танловда барча - дехкон хам, фермер хам, агрофирма ва кластерлар хам тенг шартларда иштирок этадилар.

YHHHHHgaH, KumnoK xy^anurura KupMafiguraH ep MafigoHnapu эса $aKai ay^uoH opKanu coTunagu.

CyHrru ôup apuM fiun gaBOMuga epnapHH aукцнoн opKanu onuK-omKopa coram ôyfiuna eTapnu Ta^puôa opirapungu. .HeKHH, Taxnunnap myHH KypcaiMoKgaKH, aKcapuAT xonnapga ayкцнoнгa KyfiunraH ep MafigoHnapu TagôupKopra MatKyn ^ofinapgaH эмac, ôanKH onuc, neKKa xygygnapgaH, HH$paiy3HnMacH ôynMaraH ^ofinapgaH ôepunraH.

3xmu ep MafigoHnapu эca, xap xun fiynnap ôunaH xoKHMnap Kapopu acocuga TyrpugaH-TyrpH ôepuô KenuHraHH xaM xen KHMra cup эмac.

EyHgaH 6yëH ep MafigoHnapu $aKai Ba $aKai onuK-omKopa ay^uoH opKanu xycycufi MynK cu^arnga coTHnagu ëKH H^apara ôepunaguraH ôyngu.

KynnunHKga "ep xycycufi ôyngu HHMa-ro, xycycufi ôynMagu HHMa", geraH $HKp ôynumu Taôuufi xon. Eup HapcaHH aHHK ôunuô onum 3apyp: xycycufinamraHH ôunaH ep MafigoHnapu KaMafiuô ëKH Kynafiuô KonMafigu, neKHH yHHHr 6o3op KHfiMaiH nafigo ôynagu. Epu 6op ogaM xaKHKufi MynKgopra, Kanuian эгacнгa afinaHagu.

TypTHHHHgaH, KynnunHK TagôupKopnapHH y3 KopxoHacu ^ofinamraH ep MafigoHHHHHr TaKgupu эpтaгa HHMa ôynagu, geraH caBonnap KufiHaëTraHH xaM 6op ran. Ymôy KopxoHanapHHHr xo3up эгanнк Kunum, ^ofiganaHHm ëKH H^apa xyKyKH acocuga эгaпnaô TypraH ep MafigoHnapu, ynapra MynK Kunuô pacMHfinamTupuô ôepunagu. ^hh, 6y epHH ôomKa ogaM cothô ononMafigu, yHH xycycufinamTHpumra ^aKaT ep эгacннннг y3H xaKnu ôynagu. EyHga epHHHr Typura Kapaô, yHHHr ^ofinamraH xygygugaH Kenuô hhkhô, epnap HMTHë3nu mapTnap acocuga ymôy KopxoHanapra xycycufinamTHpuô ôepunagu.

EyHgaH KefiHH TagôupKopnap epgaH WKopu nuKBHgnu aKTHB Ba rapoB oôteKTH cu^arnga ^ofiganaHum HMKoHuaTura эгa ôynagu.

EyHgafi aHrunHKnap TagôupKopnapuMH3 y3oK fiunnap KyTraH Tapuxufi agonaTHH pyëôra HHKapagu.

BemHHHHgaH, ôyHgaH ôyëH gaBnaT MynKH oôteKTnapHHH ynap ^ofinamraH ep ôunaH ôupra, aroHa MynKHfi Ma^Mya cu^arnga ay^uoH opKanu coTHnagu.

Ehhohh cothô onraH TagôupKopnap yHra ôupHKTHpunraH epra xaM xycycufi MynK xyKyKH acocuga эгanнк Kunagu.

TacguKnaHraH gacTypra KymuMna paBHmga fiun aKyHHra Kagap aHa 500 Ta gaBnaT aKTHBnapu ohhk caBgora HHKapunagu.

O^THHHHgaH, ôyHgaH KefiHH aHru ep MafigoHnapuHH ayкцнoнгa HHKapumgaH ongHH xap ôup xygygHH pHBo^naHTupum ôyfiuna aHHK pe^aHH Ty3uô onuHagu.

Kynnaô TapaKKHfi TonraH gaBnaTnap Ta^puôacuHH ypraHraHHMH3ga, ôupopTa MaMnaKaTga ep MafigoHnapuHH pe^acro ôepuô wôopum MyMKHH эмacnнгнгa ryBox ôyngHK. OngHH aHHK xygyg TaHnaô onHHHô, yHHHr ^'MacTep-nnaHH" umnaô HHKunagu.

Каерда - уй, каерда - мактаб, каерда - ишлаб чикариш булиши аник белгиланиб, инфратузилмалар яратиш режаси тузилади. Шундан кейингина ер участкалари аник лойиха билан савдога чикарилади.

Шунинг учун вилоят хокимлари кадастр ва архитектура идоралари билан бирга, ушбу тажриба асосида ишларни ташкил этишлари, аник худудни белгилаб, режасини тасдиклаб, кейин ерларни аукционга куйишлари лозим.

Шунингдек, хар бир вилоятда махсус жамгармалар ташкил этилади ва ер майдонларини сотишдан тушган маблаг тулик туман ва шахарлар ихтиёрида колдирилиб, тадбиркорлар учун инфратузилма яратиш ва ривожлантиришга йуналтирилади." -деб таъкидлади Президент Ш.М.Мирзиёев.

Узбекистон Республикасининг мавжуд конунчилик хужжатлари ер ва бошка табиий ресурслардан окилона фойдаланиш, уларни мухофаза килиш ва бу борадаги муносабатларни тартибга солишга йуналтирилган булиб, улар ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи иктисодий сиёсатнинг уйгунлаштирувчи мухим хужжатлари булиб колмокда [1]. Улар асосида сунги йилларда ер ажратишнинг соддалаштирилган тартибини куллаш, табиий ресурслардан фойдаланишда замонавий бозор механизми, инновацион ва ресурс тежовчи технологияларни жорий этиш, паст хосилли пахта ва галла майдонларини кискартириш хисобига юкори даромадли, экспортбоп махсулотлар етиштириш учун ерларни кайта таксимлаш буйича тизимли чоралар амалга оширилмокда. Шу билан бирга, мамлакатимиз ахолисининг юкори суръатлар билан усиб бориши, кишлок хужалиги ерларининг нокишлок хужалиги максадларига утказилиши тухтамаётганлиги окибатида ушбу ерлар сунги 20 йил ичида 64 фоизга, ахоли жон бошига тугри келадиган сугориладиган ерлар эса 24 фоизга камайиб кетди. Бундан ташкари саноат, транспорт, алока ва бошка максадларга мулжалланган ер майдони 2,12 марта камайган булса, ахоли пунктларининг ерлари 1,12, урмон ерлари 4,45, сув фонди ерлари 1,35, захира ерлар 1,49 мартадан ортикрок ошди. Мазкур жараён хар йили микдор ва сифат жихатдан табиий ва антропоген омиллар ва холатлар таъсирида давом этмокда. Демак, озик-овкат муаммосини ечиш ва иктисодиёт тармокларида фойдаланиш учун чекланган ер ресурсларининг самарадорлигини ошириш келажакда экстенсив эмас, балки интенсив йулларни куллаш, шунингдек ер мулкдорлари ва ижарачиларининг ерлардан интенсив фойдаланишга инвестиция киритиши, ерлар унумдорлигини саклаш ва ошириши, умуман ерларнинг ресурс сифатидаги вазифаларини янада кучайтириш билан хам бевосита богликдир. Бундай мураккаб жараён айрим хусусий ёки локал (манзилли) тадбирлар ёрдами билан бир каторда ер ва бошка ресурслардан фойдаланиш масалаларига комплекс ёндашув заруриятини такозо килади. Лекин комплекс тадбирларни ишлаб чикиш хам муаммони тулик хал эта

onMafigu. ^yHKH, aBBanaMôop, MycTaxKaM ycnyôufi Ba aManufi xucoô-KHToônap ôunaH acocnaHraH Ba aHHK HaTH^anapra эpнmнmгa fiyHanTupunraH ep Ba ôomKa pecypcnapgaH ^ofiganaHumHH TamKHn этнm, pe^anamrapum Ba paFôaTnaHTHpumHHHr axnHT th3hmhhh apaTHm KepaK. EyryHru KyHga afiHH myHgafi th3hm apaTHnMaraHnuru ynyH xaM acocufi MyaMMo - ep Ba ôomKa pecypcnapgaH ^ofiganaHHmHH gнвepcн$нкaцнa KunumHHHr (TapMoK HHuga Ba TapMoKnapapo, xygygnapapo, H^THMoufi coxanapapo, MynK Ba xy^anHK maKnnapuapo KafiTa TaKcHMnam) caMapanu ycnyônapHHH ^opufi Kunum opKanu MaMnaKaTHMH3 xygygnapHHHHr H^THMoufi-HKTHcogHfi canoxuaTHHH omupum MyaMMocu KyHganaHr ôynMoKga. Kynnaô MaMnaKaTnapga ep Ba ôomKa Taôuufi pecypnap ^oHguHH caKnaô Konum Ba yHH gнвepcн$нкaцнa Kunum ôyfiuna Hopa-Tagôupnap aManra omupunMoKga. Ey ôopaga Y3ôeKHcTOHHHHr xaM EMT, MHECKO, OAO Kaôu xanKapo TamKHnoTnap xy^^araapura нмпneмeнтaцнa ôynumu Ba ynapHHHr HMKoHHaTnapugaH caMapanu ^ofiganaHHmu gon3apô axaMHaTra эгa.

ffly HyKTau Ha3apgaH cyHrru fiunnapga ep ^oHguHH gнвepcн$нкaцнa KunumHHHr caMapacu3nuru Ha^a^aT ^aMHaT Ba HKTHcoguëT TapMoKnapuHH ôapKapop puBo^naHTupum, epnapgaH caMapanu ^ofiganaHHm, кoppyпцнoн xonaTnap HaTH^acuga HoKoHyHHfi gapoMagnapHHHr onguHH onum, MaxcynoTnap umnaô HH^apum caMapagopnuru Ba paKoôaTgomnuruHH omupum, o3HK-oBKaT xaB^cH3nurHHH TatMHHnam, xygygnapHHHr экcпopт canoxuaTHHH WKcanTHpum, ôanKH Maxannufi ôrog^eraap gapoMagnapuHH KynafiTHpum ôopacugaru энг MyxHM ycTyBop Ba3H^anapHH ôa^apumra canôufi Tatcup этмoкga. 3epo, gнвepcн$нкaцнa Kunum ^apaëHH ep Ba ôomKa энг MyxHM pecypcnapuMH3gaH ^ofiganaHHm axnHT TH3HMHHHHr a^panMac TapKuôufi khcmh ôynuô, y y3 HaBôaTHga, MyafiaH ôomKapyBHH Ba Ha3opaTHH TaKo3o Kunagu. Taxnunnap KypcaTMoKgaKH, ôupruHa naxTa MafigoHnapHHHHr KucKapTupunumu Hara^acuga aManra omupunraH epnapHH KafiTa TaKcHMnam ®;apaëHnapHHHHr xyKyKHfi, HKTucogufi Ba экonoгнк acocnapuHH nyxTa umnaô HHKum, yHH KaTTHK Ba ^uggufi Ha3opaT Kunum MexaHH3MnapuHH gaBnaT, ^aMHaT Ba KumnoK xy^anuru MaxcynoTnapu umnaô HHKapyBHH cyôteKTnap MaH^aaraapura moc xonga apaTHm Ba TaTôuK этнm 3apyp.

MatnyMKH, Y3ôeKHcTOH PecnyônHKacu ep $oHgu epnapgaH ^ofiganaHHm MaKcagu Ba TapTuôura Kypa y3ura xoc xycycuaTnapra эгa ôynuô, ynap Y3ôeKHcTOH PecnyônHKacu Ep KogeKcura ôHHoaH 8 Ta Tou^ara ôynuHagu [2]. .HeKHH ôyHgafi TaKcuMnamHHHr KaHgafi TaMofiunnap, Metëpnap, TapTuô acocuga aManra omupunraHnuru, KaHgafi ycTyBopnHKnap, MaKcag Ba Ba3H$anapHH xan Kunumra KapaTHnraHnurHHHHr Ha^aKaT Ha3apufi, ôanKH aManufi-ycnyôufi acocnapu xaM oggufi epgaH ^ofiganaHyBHHnap, conHK TynoBHHnap, TagôupKopnap, HHBecTopnap ynyH TymyHapcu3 ôynuô KonMoKga. KpnaBepca, ôyHgafi TaKcHMnam HKTHcoguëTgarH

6om;a TaKcuMnam TH3HMnapu, MacanaH, conu; mkhhh TaKcuMnam, ннвecтнцнa pecypcnapuHH Ta;cHMnam, MexHar pecypcnapuHH Ta;cHMnam, cyB pecypcnapuHH Ta;cHMnam Ba 6om;anap, myHHHrgeK MaMnaKarHMH3 xygyg.napHHHHr h^thmohh-HKTHCogHH, TexHHK Ba TexHonoruK puBO^naHumu xycycuaraapH Ba gapa^acu 6unaH KaHgaH öoFnaHraH? PuBO^naHraH MaMnaKaraapga, MacanaH AKfflga epnap Kumno; xy^anuru Ba HOKumno; xy^anuru rypyxnapura Ba 5 Ta ep TOH^acura, ynap эca 25 Ta ep Typnapu Ba 80 Ta ep Typu ocTura öynuHraH. ByHgaH TaKcuMOTHHHr HKTucogHH acocuHH epnapHH conu; conum Ma;caguga TacHH^nam Ba öaxonam TamKun этaцн, xyggu myHgaH BywK BpuTaHuaga epnap 4 Ta TOH^ara, repMaHuaga 7 Ta TOH^ara, Poccuaga 7 Ta TOH^ara, HugepnaHguaga 8 Ta TOH^ara, Kp3OFHcTOHga 5 Ta TOH^ara Ba TerumuHna Typnapra Ba Typnap ocTura Ta;cuMnaHraH. Ymöy MaMnaKaraapga Maxarnufi örog^eraap gapoMagnapuHHHr энr MyxuM MaHÖau cu^arnga ep cohhfh xucoSnaHumu HyKTau Ha3apgaH ep pecypcnapu myHnanuK ny;yp TacHH^naHraHKu, ep conuFH xucoöugaH Maxarnufi gaBnar xapa^araapu aKcapuaTH MonuanamTupunMOKga. EyHgaH Tam;apu ep cohhfh th3hmh epnapgaH ^OHganaHyBHHnapHHHr gapoMagnapu öunaH y3BHH öoFnaHraH, epnapHH KaMpo; ëKH Kynpo; ^ofiganu TapMOK ëKH coxara yTKa3HnumH ep cohhfh op;anH TapTHÖra conuHraH. MpTHMH3ga xo3upru BaKTga 60%gaH opTHK ep MafigoHnapugaH ep cohhfh yHgupunMafigH, ep cohhfh w3acugaH TymyMnap 2019 HunHHHr caKKH3 oHuga MaMnaKarHMH3 annu hhkh MaxcynoTHHHHr aruru 0,28%HHH TamKun Kunca, 6rog«:eT TymyMnapuHHHr эca 1,20%ugaH omMaamu.

By эca, conuK WKHHH Ha$a;ar epgaH ^oöganaHum MaKcagnapura, epnapHHHr TOH^anapra ;apaö, ôanKH ep Typnapu, khhhk Typnapra Kypa Typnu xun KHHMarga öenrunaHumu MaKcagra MyBO^HKguruHH TaKO3O Kunagu.

^aBnaTHMH3 paxöapuHHHr Maxarnufi örog^eTnapHH MycTaxKaMnam Ba ynapHHHr MycTaKunnuruHH TatMHHnamra KaparanraH TamaôôycnapuHH aManra omupumgaH acocuH MaKcag xygyggapuMH3ga axonu xaëT cu^aruHH aHaga axmunamra fiyHanTHpunraH nofiuxa Ba gacTypnapHH MonHanamTHpHmHHHr umoH^nu MaHÖanapuHH maKmaffrapum, ynapHHHr Ha3oparHHH Tammn Kunum Ba nupoBapg Haru^aga xygyngapHHHr Hm'HMOHH-HKracogHH, экопоrнк ôapKapopnuruHH TatMHHnam xucoônaHagu. KpnaBepca, 6o3op MyHocaöaraapu mapouruga ep pecypcnapugaH ^ofiganaHum Ba 6om;apHmHH Maxarnufi Srog^eraapra TymaguraH acocuH conuKgapgaH öupu ep conuFHHUHr TapTHÖra conyBHH Ba paFÔaTnaHTupyBHH Ba3H^anapuHH KynafiTupum opKanu aManra omupum Tanaö KunuHagu. ffly HyKTau Ha3apgaH Maxannufi 6wg®;eTnapra ep cohhfh xucoöugaH TymaguraH MaönaFnapHH KynaHTupum, cohhk conumga agonaTnunuK, oôteKTHBnuK Kaöu энr MyxuM TaMOHunnapnapHHHr ponuHH omupum, ep pecypcnapugaH ^ofiganaHumga TanoH-Tapo^nuKnapra fiyn KyfiMacnuK, ynapHH HKTHcogHH Myxo$a3a KunumHH MycTaxKaMnam Ma;caguga ep ^OHguHH 6up Hena TOH^anapra, ep Typnapu Ba khhhk

турларига диверсификация килиш оркали табакалаштирилган ер солиги тизимини жорий килиш максадга мувофик.

Ернинг ресурс сифатида жуда куп функцияларни бажаришини инобатга олинадиган булса, унинг ташкилий-хукукий, институционал, инвестициявий, таркибий, ижтимоий-иктисодий, табиатни мухофаза килиш, технологик, экологик ва бошка жихатларини камраб оладиган бошкариш механизмларининг хам куп хиллилигини такозо этади. Шу нуктаи назардан, ер ислохоти стратегиясини белгилаш ва уни муваффакиятли амалга ошириш республикамиз шароитида истикболдаги энг долзарб ва устувор вазифалардан бири сифатида тан олиниши ва хал этилиши талаб килинади. Бу уз навбатида ердан фойдаланишнинг нафакат давлат томонидан тартибга солинадиган, балки бозор талаблари, турли мулкчилик ва хужалик юритиш шаклларининг узига хос хусусиятларини хам хисобга оладиган, давлат-хусусий шериклик тамойиллари асосида замонавий принципиал янги тизимни яратишга каратилган. Бу эса "Узбекистонда ер ислохоти миллий Концепцияси"ни ишлаб чикиш ва амалга ошириш зарурлигини англатади.

Ушбу Концепция уз максад ва мазмун-мохиятига кура ер муносабатларини ривожлантиришнинг бозор механизмлари ва талабларига мос келадиган концепция булиб, унда биринчи даражали эътибор ердан фойдаланишнинг иктисодий жихатига берилиши керак ва уни жорий килиш эса, энг мухим стратегик вазифаларни бажаришга каратилган бир катор махсус дастурларни амалга ошириш назарда тутилиши лозим. Концепцияни амалга оширишнинг асосий йуналишларига ерларнинг кадастр кийматини аниклашнинг барча минтакалар учун ягона тартибини урнатиш; ер участкалари бозор кийматини бахолашнинг услубларини белгилаш; солик солиш максадлари учун ерларнинг барча категорияларини оммавий бахолашнинг услубиётини ишлаб чикиш; шаклланаётган ер бозорида хизмат килиш учун хусусий ер бахоловчиларни тайёрлаш ва фаолиятини давлат томонидан тартибга солиш, уларнинг жавобгарлигини конун хужжатларида белгилаб куйишларни киритиш мумкин. Концепцияни амалга ошириш максадида «Ер тузиш тугрисида»ги, «^ишлок хужалигига мулжалланган ерлардан фойдаланиш тугрисида»ги «Давлат ер мулкини ажратиш тугрисида»ги, «Тупрок унумдорлиги тугрисида»ги, «Ерларни бахолаш тугрисида»ги конун лойихаларини ишлаб чикиш лозим.

Концепцияда ерлардан фойдаланиш, уларнинг холатини доимий мониторинг килиб бориш масалалари, барча ерлар уларнинг мулк шакли, кайси максадда фойдаланишидан катъий назар, мониторинг объекти хисобланишига ургу бериш лозим. Чунки, мамлакатимизнинг баъзи минтакаларида ерларга экологик таъсир меъёрларининг ошиб кетиши натижасида уларнинг тулик издан чикиши, чулланиши, эрозияси, унумдор катламининг бузилиши, шурланиши,

öoTKOKgaHHmu Ba cyB Socumu, TexHoreH H^nocnaHumu Ba afinoBnapHHHr geгpagaцнaпamyвн ^uggufi xaB$ TyFgupMOKga [3].

X,ap KaHgaH hc^oxothh MyBa^^aKuaTnu aManra omupum KaSu ep ucnoxoTH W3acugaH xaM hhmhh TagKUKOTnap onuS Sopumra, eTapnu TaôëprapnHKKa эra pa;oSaTgom SaKanaBnap, MarucTpnap, hhmhh gapa^ara эra KagpnapHH Taôëpnam энг MyxuM axaMuaTra эra Macana xucoSnaHagu. 75 fiungaH 6yëH TomKeHT нppнгaцнa Ba Kumno; xy^anuruHH мexaннзaцнaпam MyxaHgucnapu HHcTHTyraga TafiëpnaHHÔ KenaëTraH MyxaHguc-ep Ty3yBHunap ep ucnoxoTHHHHr ^yga xaM KeHr xunMa-xun MyaMMonapuHHHr $a;aT MyxaHgucnuK-TexHHK enuMnapuHH umnaS HH;agu Ba ynapHHHr caMapagopnuruHH Saxonaögu. .HeKHH SyryHru KyHga ep MyHocaöaraapuHHHr xyKyKHH, HmuMOHH-HKracogHH, экопоrнк, Som;apyB, conu;-Srog^eT, 6o3op, xygyguH Ba ннвecтнцнaвнн KaSu HKTHcogHH ycumHMH3 ynyH ^yga MyxuM Macananapu w3acugaH Kagpnap Taôëpnam 3apyparn MaB^yg. ByryHru KyHga 6u3HHHr HHcTHTyTHMH3ga ^umno; xy^anuru Ba3HpnurH TOMOHugaH "Ep Ty3um Ba ep KagacTpu", 3Konorua Ba aTpo$ MyxuTHH Myxo$a3a Kunum gaBnaT KyMHTacu TOMOHugaH "3Konorua Ba aTpo$ MyxuT Myxo$a3acu (epgaH $OHganaHHmga)"TatnHM KyHanumnapu Syfiuna SaKanaBpnap Taôëpnamra Ba ^umno; xy^anuru Ba3HpnurH TOMOHugaH "ГОpнcпpygeнцнa (ep Ty3um coxacuga)" MyTaxaccucnuru Syfiuna MarucTpnap Taôëpnamra TanaSnapu Sopnuru SungupunraH. By эca Kagpnap Taôëpnam ^aonuaTHHHr Sapna MaH^aaTgop TOMOHnapuHHHr KagpnapHH TaôëpnamgaH ynapHH um ^oönapH SunaH TatMHHnam, KaHTa Taôëpnam Ba ManaKacuHH omupumrana Sapna ^apaëHnapga xaMKopnuKgaru umnapHH TamKun KunumHH Ta;o3O Kunagu.

ffly MyHocaSaT SunaH энr MyxuM MacananapgaH Supura эtтнSоpннrнзнн KapaTMOKHHMaH. CyHru 40 fiungaH opTu; Ba;Tga Y3SeKucTOHga ep MyHocaSaraapu SyÖHHa SuTTa xaM gнccepтaцнa xuMoa KunuHMaraH, ynapHHHr 3aMOHaBHH Ha3apuH Ba ycnySufi acocnapu ycTuga HnMHH-TagKHKOTnap TamKun KunuHMaraH. HnM-^aH puBO^naHMaraH, hhmhh ^aMoaTHunuK maKrnaHMaraH ^oöga KaHgaH Hara«:anap Synumu MyMKHHnuruHH xaMMaHru3 axmu TymyHacu3 geS yfinafiMH3. 2010 fiunga OHunraH "Ep pecypcnapugaH ^oöganaHum Ba Som;apum" MarucTpaTypacuHH 120 ra a;HH ëmnap TyraTraH, 30 gaH opTHFH Taxcun onumMo;ga, 10 ra a;uH goKTopaffraap KaSyn KHHHHraH. Ynap HnMHH-TagKHKOT SunaH myFynnaHumnapu no3HM. ByHHHr ynyH HHMHH-TagKHKOT HHcTHTyTnapu, ннновaцнон MapKa3nap, hhmhh naSopaTopuanap onunumu KepaK. 3Hr MyxuMH Su3HHHr HHcTHTyTHMH3ga ep MyHocaSaTnapura Terumnu TexHHKa Ba HKTHcoguëT ^aHnapu Syfiuna Sup эмac HKKUTa HHMHH gapa^anap SepyBHH hhmhh KeHramnap onunraHnuru Sy Sopaga KynnaS hhmhh Ba HHMHH-negarorHK Kagpnap Tafiëpnam HMKOHuaTnapu By^ygra KenTupMOKga.

XY.TOCA

ffly HyKTau Ha3apgaH anoxuga TatKugnam no3HMKH, WKopugaru Ba ôomKa MyaMMonap eHHMnapu w3acugaH ^aH-TatnuM-umnaô HHKapum ннтeгpaцнacнгa acocaH ôapna MaH^aaTgop ToMoHnap y3apo xaMKopnuruHHHr aHru maKnnapu Ba ycnyônapHHH ^opufi Kunumra ^yga Karra эxтнë®; ôopnuru aKKon ce3unMoKga. Ep MyHocaôaTnapuHH aHaga ucnox Kunum 3apypaTH ôy ôopaga Kynnaô Metëpufi, TamKHnufi-ycnyôufi, TexHHK-HKTHcogHfi xy^^araapHH KucKa MyggaTnapga Ba cu^arau umnaô HHKum Ba ynapHH aManuëTra ^opufi KunumHH TaKo3o Kunagu. Ey эca MyafiaH TagKHKoTnapHH, umnaHManapHH, Metëpufi xucoô-KHToônapHH aManra omupum, тeнgeнцнaпapнн ôaxonam ôunaH y3BHfi ôoFnuKgup. 3epo, ôyryHru KyHga ep ucnoxoTHHHHr ^yga yTKup, ôup Hena yH fiunnap gaBoMuga y3 eHHMHHu TonMacgaH KenaëTraH MyaMMonapuHH enum ynyH $aKaT aManufi ycnyônap eTapnu эмac, энг aBBano Ba энг MyxuMH ymôy MyaMMonapHHHr Ha3apufi Ba ycnyôufi-xyKyKufi eHHMnapuHH Tonum no3HM. EyHga Ha^aKaT aManufi Ta^puôara эгa, ôanKH ymôy coxara Terumnu Top Ba Maxcyc ôunuMnapra эгa ôynum ôunaH ôupra u^THMoufi-cuëcufi, xyKyKufi-HKTHcogufi, экonoгнк Ba ôomKa энг 3apyp ôunuMnap Ba KyHHKManapra эгa MyTaxaccuc KagpnapHHHr ponu ^yga Karra. EyHgafi cu^araapra ogaTga KynpoK Maxcyc unMHfi TagKUKoTnap onuô ôopraH, Taxnunufi ôunuMnapu maKnnaHraH MyTaxaccucnap, atHH unMHfi Kagpnap эгa ôynagu. A^cycKH ôyHgafi KagpnapHHHr aManuëTgarH MyaMMonapHH enumga umTupoK этнmн ^yga nacT gapa^aga. EyHHHr энг acocufi caôaônapugaH ôupu xo3upru KyHga ep MyHocaôaTnapuHH ucnox этнmga нnмнfi-нннoвaцнoн ëHgamyBnapra ycTyBopnuKnap ôepunaëTraHH KapaMacgaH onuMnap Ba aManuëTHHnap ypracuga Kacôufi anoKanap y3unuô KonraH, ynapHH MycTaxKaM ôoFnam ynyH эca Ha^aKaT upoga Ba xoxum, ôanKH MaH^aaraapHHHr yfiFyHnuru xaM 3apyp ôynMoKga. KpnaBepca, xaMKopnuKgaru ^aonuaT maKnnapu Ba ycnyônapu xaM xanu ôapKapop Ba umoHapnu эмac. BaxonaHKH, ep ucnoxoTHHH TyxTOBcro TaKoMHnnamTHpuô ôopum ^aH-ratnHM-umnaô HHKapum ннтeгpaцнacн w3acugaH gouMHfi ôapKapop anoKanapra эгa ôynumHH Tanaô KHnMoKga.

Eu3HHHrna, ep ucnoxoTHHH aHaga HyKypnamTupum MaKcaguga WKopugaru TaKnu^napHH aManra omupum ôyfiuna xaMKopnuKgaru xapaKaTnapuMH3 Ba $aonuaTHMH3HH caMapanu TamKun KunHmHMH3 nupoBapg HaTH^aga ôapnaMH3HHHr Ha^aKaT y3 KacôuMH3ra MyHocaôaTHMH3HH y3rapTHpagH, ôanKH ®:aMHaTHMH3garH oôpy^tTHôopHMH3HH MycTaxKaMnafigu, gaBnaTHMH3 Ba xanKUMH3 onguga W3HMH3HH ëpyF Kunagu.

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 1 I ISSUE 1 I 2021

OOH^A^AHH^rAH A^ABHET^AP (REFERENCES)

1. Y36eKHCTOH PecnyörHKacn Констнтуцнaсн

2. Y3ÖeKHCT0H PecnyörHKacn Ep KogeKCH

3. A.C. ArraeB. Ep MyHOcaöaTrapHHH Tapraöra coram - pHBO^raHHm CTpaTerH^CHHHHr MyxuM mapTH. TK^XMMH, Y3gaBepreoge3KagacTp KyMHTacH. 22 anpert - "Xar^apo ep KyHH" MyHOcaöara önraH "Ep pecypcrapHHH Som^apnm Ba Myxo$a3a KHrnmga нннoвaцнoн eHgamyBrap: MyaMMO Ba KpeaTHB enHMrap" MaB3ycHga pecnyörHKa HrMHH-aMarHH aH^yMaH. TomKeHT - 2019, 22-23 anpert. 14-20 öeTrap.

148

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.