Научная статья на тему 'ЕР ОСТИ СУВЛАРИ ИСТЕЪМОЛИ НАТИЖАСИДА ИЧАКЛАРДА КЕЧАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ ЎЗГАРИШЛАР'

ЕР ОСТИ СУВЛАРИ ИСТЕЪМОЛИ НАТИЖАСИДА ИЧАКЛАРДА КЕЧАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ ЎЗГАРИШЛАР Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Компенсатор-мослашув / мавсумий сувлар / грунт сувлари ва қатламлараро сувларга / фаол сульфгидрил. / Compensatory adaptation / seasonal waters / groundwater and interlayer waters / active sulfhydryl.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Султонова Лола Джахонкуловна, Тўлаев Анвар Раҳматович

Юқори кимёвий таркибли ер ости сувларининг организмга таъсирини клиник ва экспериментал усуллар ёрдамида ўрганиш, организмда уларнинг таъсирида юзага келадиган иммунологик, цитогенетик, гематологик ва бошқа клиник-лаборатор параметрларни аниқлаш, юқори кимёвий таркибли ер ости сувлар натижасида юзага келадиган касалликларни комплекс ташҳислаш ҳақида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским наукам и общественному здравоохранению , автор научной работы — Султонова Лола Джахонкуловна, Тўлаев Анвар Раҳматович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHO-FUNCTIONAL CHANGES IN INTESTINES AS A RESULT OF GROUNDWATER CONSUMPTION

Information on the study of the effect of groundwater with high chemical content on the body using clinical and experimental methods, the determination of immunological, cytogenetic, hematological and other clinical-laboratory parameters caused by their influence on the body, and the comprehensive diagnosis of diseases caused by groundwater with high chemical content is presented.

Текст научной работы на тему «ЕР ОСТИ СУВЛАРИ ИСТЕЪМОЛИ НАТИЖАСИДА ИЧАКЛАРДА КЕЧАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ ЎЗГАРИШЛАР»

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

MORPHO-FUNCTIONAL CHANGES IN INTESTINES AS A RESULT OF GROUNDWATER CONSUMPTION

Ph.D., Associate Professor Sultonova Lola Jakhonkulovna To'layev Anvar Rahmatovich

Bukhara State Medical Institute, Uzbekistan https://doi.org/10.5281/zenodo.12697003

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Information on the study of the effect of groundwater with high chemical content on the body using clinical and experimental methods, the determination of immunological, cytogenetic, hematological and other clinical-laboratory parameters caused by their influence on the body, and the comprehensive diagnosis of diseases caused by groundwater with high chemical content is presented.

Received: 04th July 2024 Accepted: 08th July 2024 Online: 09th July 2024 KEYWORDS

Compensatory adaptation, seasonal waters, groundwater and interlayer waters, active sulfhydryl.

МОРФОФУНКЦИОНАЛЬНЫЕ ИЗМЕНЕНИЯ КИШЕЧНИКА В РЕЗУЛЬТАТЕ

ПОТРЕБЛЕНИЯ ПОДЗЕМНЫХ ВОД

к.м.н., доцент Султонова Лола Джахонкуловна Тулаев Анвар Рахматович

Бухарский государственный медицинский институт, Узбекистан https://doi.org/10.5281/zenodo.12697003

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 04th July 2024 Accepted: 08th July 2024 Online: 09th July 2024 KEYWORDS

Компенсаторная адаптация, сезонные воды, подземные и межпластовые воды, активный сульфгидрил.

Сведения об изучении влияния подземных вод с повышенным химическим содержанием на организм клинико-экспериментальными методами, определении иммунологических, цитогенетических, гематологических и других клинико-лабораторных показателей, обусловленных их влиянием на организм, и комплексной диагностике заболеваний. вызванных подземными водами с высоким химическим содержанием.

ЕР ОСТИ СУВЛАРИ ИСТЕЪМОЛИ НАТИЖАСИДА ИЧАКЛАРДА КЕЧАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ УЗГАРИШЛАР

т.ф.д., доцент Султонова Лола Джахонкуловна Тулаев Анвар Рахматович

Бухоро давлат тиббиёт институти, Узбекистон https://doi.org/10.5281/zenodo.12697003 ARTICLE INFO ABSTRACT

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

Received: 04th July 2024 Accepted: 08th July 2024 Online: 09th July 2024 KEYWORDS

Компенсатор-мослашув, мавсумий сувлар, грунт сувлари ва цатламлараро

сувларга, фаол

сульфгидрил.

Юцори кимёвий таркибли ер ости сувларининг организмга таъсирини клиник ва экспериментал усуллар ёрдамида урганиш, организмдауларнинг таъсирида юзага келадиган иммунологик, цитогенетик, гематологик ва бошца клиник-лаборатор параметрларни аницлаш, юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар натижасида юзага келадиган касалликларни комплекс ташщслаш уацида маълумотлар келтирилган.

Ер ости сувлари — Ер пустининг юцори цисмидаги тог жинслари цатламларининг говак бушликдарида жойлашган суюц, цаттиц (муз), бугсимон х,олатдаги сувлар. Ер ости сувлари умумий сув ресурсларинкт бир цисми булиб , сув таъминоти ва сугориш манбаи сифатида халц хужалиги учун катта ах,амиятга эга. Сугориладиган ерларнинг мелиоратив ах,воли грунт сувларининг х,олати билан белгиланади. Ер ости сувларини гидрогеология фани урганади. Сув молекуляр кучлар тутиб турадиган богланган х,амда огирлик кучи ёки босим фарци таъсирида х,аракатда буладиган гравитацион ёки эркин х,олатда булиши мумкин. Богланмаган сув билан туйинган тог жинслари цатламлари сувли горизонт дейилади, улар сувли комп-лексларни х,осил цилади. Ер ости сувлари сув сацловчи жинсларда тупланиш характерига кура говак (юмшоц жинсларда), дара (томир) — цаттиц жинсларда ва карст (гор) (дарз-карст-енгил эрийдиган карбонат ва гипсли жинсларда) сувларига булинади. Жойлашиш шароитига кура Ер ости сувлари тупроц суви (ц. Тупроц сув резкими), мавсумий сувлар (юза сувлар; аэрация зонасидаги сув сакловчи цатламлар устида ёгинлар ёки сугориш сувларининг шимилишидан х,осил булади); грунт сувлари (ер юзасига энг яцин биринчи сув утказмайдиган цатлам устида тупланади) ва цатламлараро (босимсиз, босимли, артезиан, сув утказмайдиган цатламлар уртасида жойлашган сувли цатламлар) сувларга булинади.

Келиб чицишига кура ер ости сувлари атмосфера ёгинлари, дарё ва сугориш сувларининг шимилиши натижасида х,осил булувчи инфильтрацион; тог жинслари цатламларида сув бугларининг цуюцлашувидан х,осил булувчи конденсацион; чукинди тог жинслари пайдо булиш жараёнида денгиз сувларининг кумилиб цолиши натижасида х,осил булган седиментацион ва магма совиганда ёки ер мантиясидан чицадиган ювиниль сувларига булинади. Ер ости сувларининг ер юзига табиий чициши булок, (чашма) дейилади ва оциб чицувчи ва цайнаб чицувчи (цайнар булоц)ларга булинади.

Ер ости сувлари табиий эритмалар булиб, таркибида деярли барча маълум кимёвий элементлар учрайди. Минераллашуви (сувда эриган моддаларнинг умумий мицдори, г/л) буйича ер ости сувлари чучук (1,0 гача), шуртам (1,0—10,0), шур (10,0— 50,0) ва намакоб (50 дан куп) турларига булинади. Харорати буйича эса совиган (4° гача), совуц (4—20°), илиц (20—37°), иссиц (37-42°), цайноц (42—100°) ва ута цайноц (100° дан юцори) ер ости сувларига булинади.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

Инфильтрацион сув табиатда кенг тарцалган, цолганлари соф холда жуда кам учрайди. Ахоли, саноат ва яйловларни сув билан таъминлашда, ерларни сугоришда, тиббиётда (минерал сувлар), иссицлик билан таъминлашда (иссиц сувлар), хар хил туз ва кимёвий элементлар (йод, бор, бром ва б.) олишда Ер ости сувларидан фойдаланилади. Ер ости сувлари ерларнинг ботцоцланиши ва шурланишига сабаб булади. Бунга царши курашиш учун очиц ва ёпиц горизонтам дренажлар ва бурги цудуцлари кавланади. Чулларда Ер ости сувлари сдан кенг фойдаланилди. Корацум, Кизилцум ва Устюрт яйловлари асосан Ер ости сувлари билан таъминланган.

Урта Осиё худудида 150 дан ортиц йирик ер ости сувлари конлари аникданган. Уларнинг хар йили тикланиб турадиган эксплуатацион захираси 1500 м3/с дан ортиц, чучук сувлар хиссаси 1000 м3/с яцин, цолган цисми эса турли даражада (2—3 дан 15 г/л гача) минераллашган. Урта Осиёда 40 мингдан ортиц фойдаланиладиган бурги цудуцлари мавжуд, улардан 5 мингга яцини суви отилиб чицадиган артезиан цудуцларидир; уларнинг купчилигидан экинларни сугоришда фойдаланилди.

Тирик организмга хар цандай ташци физик, кимёвий ва биологик таъсирлар ушбу организм аъзолари тузилиши, функцияси узгаришига олиб келади. Натижада, организм компенсатор-мослашув механизмлари доирасида клиник-лаборатор параметрлар, жумладан аъзолар морфологиясини узгартириш орцали жавоб беради. Ташци таьсирлар орасида хозирги замонда энг куп учраётган тасирлардан бири бу турли хил таркибли истеъмол цилинаётган сувлардир, сувнинг керагидан ортиц мицдордаги тузлар, макро ва микро элементлар, кимёвий ва биологик таркиби организм аъзо ва тизимларига салбий таъсир курсатиши исботланган. «Ер ости сувлари истеъмоли натижасида ичакларда кечадиган морфо-функционал узгаришлар организмнинг патологик холати булиб, кимёвий элемент ва бирикмаларнинг максимал йул цуйилган меъёрларидан юцори дозалари таъсирида келиб чицади»1. Юцори кимёвий таркибли сувларнинг истеъмоли таъсирида организмдаги узгаришлар, шу жумладан аъзолар морфологик хусусиятлари хамда юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар таъсирини камайтириш буйича даволаш-профилактика тадбирларини ишлаб чициш уз долзарблигини йуцотгани йуц.

Юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар таъсирида юзага келган касалликнинг клиник-лаборатор жихатлари буйича илмий тадцицотлар утказилиб, илмий натижалар олинган, жумладан турли куринишдаги юцори кимёвий таркибли ер ости сувларнинг организмга таъсири ва уни даволашга янгича ёндошиш яратилган.

Юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар таъсирида юзага келган касалликнинг клиник-лаборатор жихатлари буйича илмий тадцицотлар утказилиб, илмий натижалар олинган, жумладан турли куринишдаги юцори кимёвий таркибли ер ости сувларнинг организмга таъсири ва уни даволашга янгича ёндошиш яратилган (Memorial Sloan-Kettering Cancer Center in New York, USA; The Radiation Injury Treatment Network, USA; Медицинский научный центр, РФ); ушбу патология шаклланишида ичакда морфо-функционал узгаришлар хамда иммун тизимининг патогенетик урни курсатилган (Bhabha Atomic Research Centre, India; The International Atomic Energy Agency, Austria; Department of Defense's Armed Forces Radiobiology Research Institute, USA); касалликнинг ташхисий курсаткичлари, уларнинг касаллик шаклланиши, ривожланиши ва якуни

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

исти;болида тутган урни бахоланган (European Radiological Data Exchange Platform, Luxembourg; Республиканский научно-практический центр радиационной медицины и экологии человека, Беларусь); тажрибавий тадцицотлар асосида ичакда патологик холат вужудга келиши, ривожланиши ва асоратланишига богли;лиги исботланган.

Ер ости сувлар хилларига куйидагилар киради: жойлашиш шароитига кура ер ости сувлари тупро; суви, мавсумий сувлар, грунт сувлари ва ;атламлараро сувларга булинади. Ер ости сувлари табиий эритмалар булиб, таркибида деярли барча маълум кимёвий элементлар учрайди.

Минераллашуви (сувда эриган моддаларнинг умумий микдори, г/л) буйича ер ости сувлари чучук (1,0 гача), шуртам (1,0—10,0), шур (10,0— 50,0) ва намакоб (50 дан куп) турларига булинади. Х,арорати буйича эса совиган (4° гача), сову; (4—20°), или; (20— 37°), иссик; (37-42°), ;айно; (42—100°) ва ута ;айно; (100° дан ю;ори) ер ости сувларига булинади.

Ю;ори кимёвий таркибли ер ости сувлар организмга унинг таъсир давридагина амалга ошади, унинг таъсирида организмда турли морфо-функционал узгаришлар пайдо булади. Ю;ори кимёвий таркибли ер ости сувлар организмга тери, ош;озон-ичак тракти, нафас йуллари ор;али тушиши мумкин. Шундан сунг ;он ва лимфа о;ими ор;али организмнинг бош;а аъзо ва тукималарига тар;алади.

Ю;ори кимёвий таркибли ер ости сувлар патогенези организмга кимёвий моддаларнинг бевосита ва билвосита таъсири билан изохланади. Сув таркибидаги кимёвий бирикмалар ;он томир деворларига ва бутун органлар паренхимасида тупланиши ва моддалар алмашинувига бевосита ва билвосита таьсири билан богли;. Бунда зарарланган хужайраларда физик-кимёвий жараёнларнинг бузилиши билан кечади. Бунда хужайра мембранаси утказувчанлиги кучаяди ёки сусаяди.

Ю;ори кимёвий таркибли ер ости сувлар билвосита таъсири организмнинг 70-80% ини ташкил этувчи сувнинг радиолизи хосил булиши билан изохланади, бунда сув ионизацияланганда оксидловчи ва иш;орий хусусиятларига эга радикаллар шаклланади. Бундан таш;ари атомар водород, гидропероксил радикаллар, водород пероксиди хосил булиши хам ахамиятли. Эркин оксидловчи радикаллар ферментатив реакцияга киришиб, бунинг натижасида фаол сульфгидрил гурухлар фаол булмаган дисульфид бирикмаларга айланади. Ушбу биокимёвий жараёнлар фермент тизимлари каталитик фаоллигининг пасайишига олиб келади, бу уз навбатида хужайра ядроларида ДНК ва РНК нинг камайишига олиб келади, бу холат улар янгиланишлари жараёнларини бузади.

Ичакда ов;ат узлуксиз харакатланиб хазм булади, ози; моддалар ;онга сурилади, хазм булмаган ов;ат ;олди;лари нажасга айланади. Бу аъзо девори, асосан, 3 ;ават. Ички кавашилли; парда, ундаги хазм безларидан хазм шираси ва шилимши; чи;ади; шу парда ор;али ози; моддалар ;онга сурилади; бу парда касаллик микробларига халокатли таъсир эта олади. Ичак деворидаги айрим лимфа тугунлари ва уларнинг тупламлари хам микроблардан химоя ;илиш вазифасини утайди. Урта ;авахал;а шаклида (ички) ва узунасига (таш;и) ётган силли; мушаклардан иборат, улар тул;ин шаклида хал;асимон ;ис;ариб (;. Перистальтика), ов;атнинг аралашишига, хазм ширасни шимишига ва ор;а чи;арув тешигига томон сурилишига ёрдам беради. Аъзо

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

безларидан шира чи^ишини ва перистальтикани ичак деворидаги нерв аппарати тартибга солади; овцатнинг нормал кимёвий таркиби х,ийла узгарганда ва айницса, ичакка зарарли моддалар тушганда ичак секрецияси ва перистальтикаси узгариб, зарарли моддаларнинг суюлишига ва тезрочицарилишига ёрдам беради. Ташци сероз цават - цорин пардаси ичак цовузлоцларининг сирганишини осонлаштиради. Кнорин пардасидан х,осил булган ичактутцич ёрдамида ичак цориннинг орца деворига ёпишиб туради.

Одамда ичак анча узун булиб, 2 цисм: ингичка ичак ва аргон ичакдан иборат. Одам ичаги цорин бушлиги ва кичик чаноцни тулдириб туради, жигар ва меъдадан пастда ётади. Олдинги томондан аъзони катта чарви беркитиб туради. Ичак деворлари цон ва лимфа томирлари, лимфа элементлари, безчалар х,амда нервларга бой. Бу аъзо фаолияти нерв ва гуморал механизмлар (ц. Нейро-гуморал регуляция) орцали бошцарилади. Одам ва купгина х,айвонлар И. да турли микроорганизмлар (ичак флораси) булади. Ушбу аъзо касалликларидан аппендицит, колит, протит, энтерит, энтероколит, ичак бурилиши ва И. усмаси купроц учрайди.

Ичак касалликларига чалинган кишилар уткир таъсир курсатувчи таомларни истеъмол цилишдан тийилишлари зарур. Ахлатнинг уз вацтида чицмаслиги зарарлидир. Чицарилмай сацланган ел купинча цуланж х,осил цилади, чунки у ахлатни юцорига х,айдаб туради. Йугон ичак ва унга ёндош ичакларда юзага келувчи цуланж касаллиги натижасида огриц зурайиб, ахлатнинг чициши цийинлашади, иштах,а пасайиб, ёгли ва ширин нарсалар исталмай цолади. Беморда сийдик цизариши, кунгил айниши, ташналик х,олатлари руй беради. Кейин бу белгилар кучайиб, ич батамом тухтайди. Бундан ташцари, ичаклар шамоллаши ва унда яралар пайдо булиши, турли озиц-овцат ва ичимликларнинг меъёридан ортиц истеъмол цилиниши ичак касалликларининг келиб чицишига сабаб булади.

References:

1. Мавлонов F. О., Кенесарин Н. А., Ер ости сув хазинаси, Т., 1960.

2. Кенесарин Н. А., Султонхужаев А. Н., Ер ости сувлари ва улардан халц хужалигида фойдаланиш, Т., 1962

3. Мирзаев С. Ш.,Формирование и размещение запасов подземных вод Узбекистона [Вопросы методики их изучения и проблемы хозяйственного использования], Т., 1974

4. Х,асанов А., Шарипов Э., Ер ости сувлари сирли хазина, Т., 1970.Газиева З.Ю. Гимнастика билан шугулланувчилар юрак-цон томир тизимининг функционал холатини бахолашнинг самарадорлиги / Биология ва тиббиёт муаммолари. - 2020. - № 4 (80). - С. 55-56.

5. Мусаев У.А. Гимнастикачи болаларда мувозанатни сацлаш цобилиятини ривожлантириш // Тиббиёт ва спорт. - 2019. - № 1. - С. 28-29.

6. Норова М. Б. Антропометрические параметры головы и челюстно-лицевой области детей с сахарным диабетом и их связь с показателями физического развития: диссертация... на соискание ученой степени доктора философии (PhD): 14.00.02 / Норова Мавжуда Баходуровна; 2018. - 112 с.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

7. Рахимов М. И. Показатели физического развития детей и подростков 5-16 лет / М. И. Рахимов // Филология и культура. - 2019. - № 2(24). - С. 57-59.

8. Qodirova, F., Allayev, Y., & Norboyev, S. H. (2023). NEW CONSTITUTION-PRINCIPLE OF PROSPEROUS LIFE. Modern Science and Research, 2(3), 228-231.

9. Хамидова Н.К., Рузиева М.Х., Файзиев Х.Б. Антропометрические параметры детей с различными пороками сердца (обзор литературы) // Вестник науки и образования. -2020. - № 24(102). - C. 96-102.

10. Шабалов Н.П. Педиатрия.- Санкт-Петербург: СпецЛит, 2003.-С. 37- 57.

11. Mamurovna, Q. F. (2022). The role and importance of the command in educating cadets on the basis of spiritual and moral values in higher military educational institutions. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 10, 32-34.

12. Ширинов Ж. Н., Тешаев Ш. Ж. Мактабгача ёшда булган ;из болаларда умурт;а погонаси морфометрик параметрларининг жисмоний ривожланиш курсаткичлари билан богли;лиги. // Биология ва тиббиёт муаммолари. - 2016. - № 4(91). - Б. 121-125.

13. Mamurovna, Q. F. (2022). Implementation of the Methodology of Spiritual and Ethical Education of the Cadets of Higher Military Educational Institutions in Practice. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 10, 29-31.

14. Ядгарова Г. С. Морфометрическая характеристика головы и зубочелюстной системы у детей, находившихся в искусственном и естественном вскармливании: диссертация... на соискание ученой степени доктора философии (PhD): 14.00.02 / Ядгарова Гульнора Садритдиновна; 2018. - 112 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.