Научная статья на тему 'ЕР ОСТИ СУВЛАРИНИ ИСТЕЪМОЛ ҚИЛИШ НАТИЖАСИДА ИНСОН ОРГАНИЗМИДА ЮЗ БЕРАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ ЎЗГАРИШЛАР'

ЕР ОСТИ СУВЛАРИНИ ИСТЕЪМОЛ ҚИЛИШ НАТИЖАСИДА ИНСОН ОРГАНИЗМИДА ЮЗ БЕРАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ ЎЗГАРИШЛАР Текст научной статьи по специальности «Медицинские науки и общественное здравоохранение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Биофаол қўшимчалар / иммунологик / цитогенетик / гематологик усуллар / мавсумий сувлар / грунт сувлари ва қатламлараро сувлар. / Bioactive additives / immunological / cytogenetic / hematological methods / seasonal waters / groundwater and interlayer waters.

Аннотация научной статьи по медицинским наукам и общественному здравоохранению, автор научной работы — Д.К.Худойбердиев, Сафаров Фурқат Абдухалилович

Ушбу мақоладаҳозирги замонда энг кўп учраётган таъсирлардан бири бу турли хил таркибли истеъмол қилинаётган сувлардир, сувнинг керагидан ортиқ миқдордаги тузлар, макро ва микро элементлар, кимёвий ва биологик таркиби организм аъзо ва тизимларига салбий таъсир кўрсатиши исботланганлиги келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по медицинским наукам и общественному здравоохранению , автор научной работы — Д.К.Худойбердиев, Сафаров Фурқат Абдухалилович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MORPHO-FUNCTIONAL CHANGES IN THE HUMAN ORGANISM AS A RESULT OF GROUNDWATER CONSUMPTION

n this article, it is stated that one of the most common effects in modern times is drinking water with different composition. It has been proven that excessive amount of salts, macro and micro elements, chemical and biological composition of water has a negative effect on the organs and systems of the body.

Текст научной работы на тему «ЕР ОСТИ СУВЛАРИНИ ИСТЕЪМОЛ ҚИЛИШ НАТИЖАСИДА ИНСОН ОРГАНИЗМИДА ЮЗ БЕРАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ ЎЗГАРИШЛАР»

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

MORPHO-FUNCTIONAL CHANGES IN THE HUMAN ORGANISM AS A RESULT OF GROUNDWATER CONSUMPTION

Associate Professor D.K. Khudoyberdiev Safarov Furkat Abdukhalilovich

Bukhara State Medical Institute, Uzbekistan https://doi.org/10.5281/zenodo.12697051

ARTICLE INFO

ABSTRACT

In this article, it is stated that one of the most common effects in modern times is drinking water with different composition. It has been proven that excessive amount of salts, macro and micro elements, chemical and biological composition of water has a negative effect on the organs and systems of the body.

Received: 04th July 2024 Accepted: 08th July 2024 Online: 09th July 2024

KEYWORDS Bioactive additives,

immunological, cytogenetic,

hematological methods, seasonal waters,

groundwater and

in terlayer waters.

МОРФО-ФУНКЦИОНАЛЬНЫЕ ИЗМЕНЕНИЯ В ОРГАНИЗМЕ ЧЕЛОВЕКА В РЕЗУЛЬТАТЕ ПОТРЕБЛЕНИЯ ПОДЗЕМНЫХ ВОД

Доцент Худойбердиев Д.К. Сафаров Фуркат Абдухалилович

Бухарский государственный медицинский институт, Узбекистан https://doi.org/10.5281/zenodo.12697051

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 04th July 2024 Accepted: 08th July 2024 Online: 09th July 2024 KEYWORDS

Биоактивные добавки, иммунологические, цитогенетические, гематологические методы, сезонные воды, подземные и

межпластовые воды.

В данной статье утверждается, что одним из наиболее распространенных воздействий в наше время является употребление воды различного состава. Доказано, что избыточное количество солей, макро- и микроэлементов, химический и биологический состав воды оказывают негативное воздействие на организм. органы и системы организма.

ЕР ОСТИ СУВЛАРИНИ ИСТЕЪМОЛ ЦИЛИШ НАТИЖАСИДА ИНСОН ОРГАНИЗМИДА ЮЗ БЕРАДИГАН МОРФО-ФУНКЦИОНАЛ УЗГАРИШЛАР

Доцент Д.К.Худойбердиев Сафаров Фуркат Абдухалилович

ARTICLE INFO

Бухоро давлат тиббиёт институти, Узбекистон https://doi.org/10.5281/zenodo.12697051

ABSTRACT

Received: 04th July 2024 Accepted: 08th July 2024 Online: 09th July 2024

Ушбу мацолада уозирги замонда энг куп учраётган таъсирлардан бири бу турли хил таркибли истеъмол цилинаётган сувлардир, сувнинг керагидан ортиц мицдордаги тузлар, макро ва микро элементлар, кимёвий ва биологик таркиби организм аъзо ва тизимларига салбий таъсир курсатиши исботланганлиги келтирилган.

KEYWORDS

Биофаол кушимчалар, иммунологик,

цитогенетик,

гематологик усуллар, мавсумий сувлар, грунт

сувлари

цатламлараро сувлар.

Тирик организмга х,ар цандай ташци физик, кимёвий ва биологик таъсирлар ушбу организм аъзолари тузилиши, функцияси узгаришига олиб келади. Натижада, организм компенсатор-мослашув механизмлари доирасида клиник-лаборатор параметрлар, жумладан аъзолар морфологиясини узгартириш орцали жавоб беради. Ташци таьсирлар орасида хозирги замонда энг куп учраётган тасирлардан бири бу турли хил таркибли истеъмол цилинаётган сувлардир, сувнинг керагидан ортиц мицдордаги тузлар, макро ва микро элементлар, кимёвий ва биологик таркиби организм аъзо ва тизимларига салбий таъсир курсатиши исботланган. «Ер ости сувлари истеъмоли натижасида ошцозонда кечадиган морфо-функционал узгаришлар организмнинг патологик холати булиб, кимёвий элемент ва бирикмаларнинг максимал йул цуйилган меъёрларидан юцори дозалари таъсирида келиб чицади». Юцори кимёвий таркибли сувларнинг истеъмоли таъсирида организмдаги узгаришлар, шу жумладан аъзолар морфологик хусусиятлари х,амда юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар таъсирини камайтириш буйича даволаш-профилактика тадбирларини ишлаб чициш уз долзарблигини йуцотгани йуц.

Юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар билвосита таъсири организмнинг 70-80% ини ташкил этувчи сувнинг радиолизи х,осил булиши билан изохланади, бунда сув ионизацияланганда оксидловчи ва ишцорий хусусиятларига эга радикаллар шаклланади. Бундан ташцари атомар водород, гидропероксил радикаллар, водород пероксиди хосил булиши хам ахамиятли. Эркин оксидловчи радикаллар ферментатив реакцияга киришиб, бунинг натижасида фаол сульфгидрил гурухлар фаол булмаган дисульфид бирикмаларга айланади. Ушбу биокимёвий жараёнлар фермент тизимлари каталитик фаоллигининг пасайишига олиб келади, бу уз навбатида хужайра ядроларида ДНК ва РНК нинг камайишига олиб келади, бу холат улар янгиланишлари жараёнларини бузади.

Дунёда хозирги кундаги етакчи илмий марказлар тадцицотчи-олимлари юцори кимёвий таркибли ер ости сувларнинг организмга таъсир цилиш максимал дозалари, уларнинг организмда цайтар ва цайтмас патологик жараёнлар келтириб чицариш муддатлари, юцори кимёвий таркибли ер ости сувларнинг организм тизим хамда

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

аъзоларига таъсир даражаси, истеъмол цилиш учун сувларни тозаловчи воситалар ишлаб чицариш ва ишлатиш буйича илмий-тадцицот ишлари олиб борилиб, натижаларини эълон цилганлар. Бундан ташцари, юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар натижасида ошцозонда морфо-функцинал узгаришларга олиб келади. Х,азм цилиш трактининг бузилиши куплаб клиник синдромларга асосланган, патогенетик жихатдан турли таъсир мунособатларига чамбарчас боглиц холда кузатилади.

Юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар таъсирида турли ички аъзолардаги патоморфологик узгаришлар, янгича даво-профилактик ёндашувнинг тажрибада юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар организмга таъсирини урганиш буйича илмий-тадцицот ишлари камлиги ушбу тадцицотнинг долзарблиги ва заруратини белгилаган.

Юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар организмга унинг таъсир давридагина амалга ошади, унинг таъсирида организмда турли морфо-функционал узгаришлар пайдо булади. Юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар организмга тери, ошцозон-ичак тракти, нафас йуллари орцали тушиши мумкин.

Юцори кимёвий таркибли ер ости сувлар патогенези организмга кимёвий моддаларнинг бевосита ва билвосита таъсири билан изохланади. Сув таркибидаги кимёвий бирикмалар цон томир деворларига ва бутун органлар паренхимасида тупланиши ва моддалар алмашинувига бевосита ва билвосита таьсири билан боглиц. Бунда зарарланган хужайраларда физик-кимёвий жараёнларнинг бузилиши билан кечади. Бунда хужайра мембранаси утказувчанлиги кучаяди ёки сусаяди.

Грунт сувлари — ер юзасидан пастда, биринчи сувли тог жинслари говакларида йигилган сув. Г. с. узидан сув утказмайдиган иккинчи цатлам устида булади. Бу цатлам гилтупроц, яхлит охактош, отцинди хамда метаморфик жинслардан иборат булиши мумкин. Грунт сувлари ер юзасидан канал, дарё, ёгин сувлари, атмосферадаги сув бугларининг (цуюцлашганидан кейин) тог жинслари говакларидан пастга тушиб, сув утказмайдиган цатламда йигилишидан пайдо булади. Уларнинг жойланиши чуцурлиги сув утказмайдиган цатламнинг ётиш холати ва сувли тог жинслари цатламига боглиц. Грунт сувлари ер юзига яцин биринчи говак цатламда жойлашадии учун унинг сатхи, кимёвий таркиби ва физик хусусиятлари ернинг устки цисмидаги табиий (хаво харорати, ёгиннинг тури ва мицдори, табиий сув хавзаларининг ер юзасига яцин-узоцлиги) ва сунъий (сув омборлари, сугориш иншоотлари, канализация ва х. к.) сабабларга кура узгариб туради. Грунт сувлари дарё водииларидаги аллювиал ётцизицлар (цум, цумтупроц, шагал) хамда музликларнинг сурилиши натижасида ётцизилган тог жинслари ва сахролардаги дюн ётцизицлари говакларини тулдириб туради.

Ер ости сувлари — Ер пустининг юцори цисмидаги тог жинслари цатламларининг говак бушликдарида жойлашган суюц, цаттиц (муз), бугсимон холатдаги сувлар. Ер ости сувлари умумий сув ресурсларинкт бир цисми булиб , сув таъминоти ва сугориш манбаи сифатида халц хужалиги учун катта ахамиятга эга. Сугориладиган ерларнинг мелиоратив ахволи грунт сувларининг холати билан белгиланади. Ер ости сувларини гидрогеология фани урганади. Сув молекуляр кучлар тутиб турадиган богланган хамда огирлик кучи ёки босим фарци таъсирида харакатда буладиган гравитацион ёки эркин холатда булиши мумкин. Богланмаган сув билан туйинган тог жинслари цатламлари

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

cyB.H ropH3QHT geHH.agu, y.ap cyB.H KoMn-.eKc.apHH x,ocu. KH.agu. Ep octh cyB.apu cyB ca^^oBHH ^HHc.apga Tyn.aHHm xapaKTepura Kvpa FOBaK [raMrno^ ^HHc.apga), gapa (tomhp) — ;aTTH; ^HHc.apga Ba KapcT (Fop) [gap3-KapcT-eHru. эpннgнгaн Kap6oHaT Ba runc^u ^HHc.apga) cyB.apura öy.HHagu. ^oö^amum mapouTHra Kypa Ep octh cyB.apu TynpoK cyBH [;. Tynpo; cyB pe3KHMu), MaBcyMHH cyB.ap [ra3a cyB.ap; aэpaцнн 3oHacugaru cyB caK^oBHH KaT.aM.ap ycTHga ëFHH.ap ëKH cyFopum cyB.apuHHHr mHMH.HmugaH x,ocu. öy.agu); rpyHT cyB.apu [ep ra3acura энг h;hh öhphhhh cyB yTKa3MaHgHraH KaT.aM ycTHga Tyn.aHagu) Ba KaT.aM.apapo [öochmch3, öochm.h, apTe3HaH, cyB yTKa3MaHguraH KaT.aM.ap ypTacuga ^ofi.amraH cyB.H KaT.aM.ap) cyB.apra öy.HHagu [2,4,8].

Ke.uö HHKHmura Kypa ep octh cyB.apu aTMocfoepa ëFHH.apH, gapë Ba cyFopum cyB.apuHHHr muMH^umu HaTH^acuga x,ocu. öy.yBHH нн$н.bтpaцнoн; tof ^HHc^apu KaT.aM.apuga cyB öyF.apuHHHr Kyra;^amyBugaH x,ocu. öy.yBHH кoнgeнcaцнoн; HyKHHgu tof ^HHcflapH naHgo öy.Hm ^apaëHHga geHru3 cyB.apuHHHr KyMH.uö Ko.Hmu HaTH^acuga x,ocu. öy.raH cegнмeнтaцнoн Ba MarMa coBHraHga ëKH Ep MaHTH^cugaH HHKaguraH roBHHH.b cyB.apura öy.HHagu. Ep octh cyB.apuHHHr ep ra3Hra TaöHHH HHKumu öy.oK, [namMa) geHH.agu Ba o;uö HHKyBHH Ba ;aHHaö HHKyBHH [;aHHap öy.oK).apra öy.HHagu.

Ep octh cyB.apu TaöHHH эpнтмa^ap öy.uö, TapKHöuga genp.H öapna Ma^.yM KHMëBHH э■пeмeнт■пap ynpafigu. MuHepa..amyBH (cyBga эpнгaн Mogga.apHHHr yMyMHH MHKgopu, r/.) öyfiHHa Ep octh cyB.apu HynyK [1,0 rana), mypTaM [1,0—10,0), myp [10,0— 50,0) Ba HaMaKoö [50 gaH Kyn) Typ.apura öy.HHagu. XapopaTH öyfiHHa эca coBHraH [4° rana), coBy; [4—20°), h.h; [20—37°), hcchk (37-42°), KaHHo; [42—100°) Ba yTa KaHHo; [100° gaH ra;opH) Ep octh cyB.apura öy.HHagu.

Mн$н.bтpaцнoн cyB TaöuaTga KeHr Tap;a.raH, Ko.raH.apu co$ x,o.ga ^yga KaM ynpafigu. Ax,o.H, caHoaT Ba AH.oB.apHH cyB öu.aH Ta^MHH.amga, ep.apHH cyFopumga, тнööнëтga [MHHepa. cyB.ap). hcchkahk öu.aH Ta^MHH.amga [hcch; cyB.ap), x,ap xh. Ty3 Ba KHMëBHH э.eмeнт.ap [Hog, öop, öpoM Ba ö.) o.umga Ep octh cyB.apugaH ^ofiga.aHH.agH. Ep octh cyB.apu ep.apHHHr öoTKo;^aHHmu Ba myp.aHHmura caöaö öy.agu. EyHra Kapmu Kypamum y^yH ohh; Ba ënu; ropu3oHTaM gpeHa^^ap Ba öypFH KygyK^apu KaB.aHagu. Hy..apga Ep octh cyB.apu cgaH KeHr ^ofiga.aHH.gH. Kopa;yM, ^H3H^KyM Ba ycTrapT AH.oB.apH acocaH ep octh cyB.apu öu.aH Ta^MHH.aHraH.

YpTa Ocuë ^ygyguga 150 gaH opTH; HupuK Ep octh cyB^apu KoH^apu aHHKgaHraH. y^apHHHr ^ap hh^h THK^aHHö TypaguraH экcn^yaтaцнoн 3axupacu 1500 m3/c gaH opTH;, HynyK cyB^ap ^uccacu 1000 m3/c h;hh, ;o^raH khcmh эca Typ^H gapa^aga [2—3 gaH 15 r/^ rana) MHHepa^^amraH. YpTa Ocuëga 40 MHHrgaH opTH; ^ofiga^aHH^aguraH öypFH KygyK^apu MaB^yg, y^apgaH 5 MHHrra h;hhh cyBH oth^hö HHKaguraH apTe3HaH KygyK^apugup; y^apHHHr KynHH^urugaH экнн^apнн cyFopumga ^ofiga^aHH^agu [;. ApTe3HaH cyB^apu).

W;opH KHMëBHH TapKHö^H ep octh cyB^ap öu^BocuTa Ta^cupu opraHH3MHHHr 70-80% hhh TamKH.fi этyвнн cyBHHHr paguo^H3H ^ocu^ öy^umu öu^aH H3o^^aHagu, öyHga cyB нoннзaцнн^aнгaнga oKcug.oBHH Ba Hm;opHH xycycHHT.apura эгa pagHKa..ap maK..aHagu. EyHgaH Tam;apu aToMap Bogopog, rugponepoKcu. pagHKa..ap, Bogopog nepoKcugu ^ocu. öy.umu ^aM a^aMHHT.H. Эpкнн oKcug.oBHH pagHKa..ap ^epMeHTaTHB

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

реакцияга киришиб, бунинг натижасида фаол сульфгидрил гурухлар фаол булмаган дисульфид бирикмаларга айланади. Ушбу биокимёвий жараёнлар фермент тизимлари каталитик фаоллигининг пасайишига олиб келади, бу уз навбатида хужайра ядроларида ДНК ва РНК нинг камайишига олиб келади, бу холат улар янгиланишлари жараёнларини бузади

References:

1. Мавлонов F. О., Кенесарин Н. А., Ер ости сув хазинаси, Т., 2020.

2. Кенесарин Н. А., Султонхужаев А. Н., Ер ости сувлари ва улардан халк; хужалигида фойдаланиш, Т., 2022

3. Мирзаев С. Ш.,Формирование и размещение запасов подземных вод Узбекистона [Вопросы методики их изучения и проблемы хозяйственного использования], Т., 2021

4. Х,асанов А., Шарипов Э., Ер ости сувлари сирли хазина, Т., 2021

5. .Газиева З.Ю. Гимнастика билан шугулланувчилар юрак-;он томир тизимининг функционал холатини бахолашнинг самарадорлиги / Биология ва тиббиёт муаммолари. - 2020. - № 4 (80). - С. 55-56.

6. Мусаев У.А. Гимнастикачи болаларда мувозанатни са;лаш кобилиятини ривожлантириш // Тиббиёт ва спорт. - 2019. - № 1. - С. 28-29.

7. Норова М. Б. Антропометрические параметры головы и челюстно-лицевой области детей с сахарным диабетом и их связь с показателями физического развития: диссертация... на соискание ученой степени доктора философии (PhD): 14.00.02 / Норова Мавжуда Баходуровна; 2018. - 112 с.

8. Рахимов М. И. Показатели физического развития детей и подростков 5-16 лет / М. И. Рахимов // Филология и культура. - 2019. - № 2(24). - С. 57-59.

9. Mamurovna, Q. F. (2022). Implementation of the Methodology of Spiritual and Ethical Education of the Cadets of Higher Military Educational Institutions in Practice. Journal of Pedagogical Inventions and Practices, 10, 29-31.

10. Хамидова Н.К., Рузиева М.Х., Файзиев Х.Б. Антропометрические параметры детей с различными пороками сердца (обзор литературы) // Вестник науки и образования. -2020. - № 24(102). - C. 96-102.

11. Шабалов Н.П. Педиатрия.- Санкт-Петербург: СпецЛит, 2003.-С. 37- 57.

12. Qodirova, F. M. (2022). OLIY HARBIY TA'LIM MUASSASALARI KURSANTLARINI MA'NAVIY-AXLOQIY TARBIYALASH TUSHUNCHASI VA O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI. Academic research in educational sciences, 3(4), 1159-1163.

13. Ширинов Ж. Н., Тешаев Ш. Ж. Мактабгача ёшда булган ;из болаларда умурт;а погонаси морфометрик параметрларининг жисмоний ривожланиш курсаткичлари билан богли;лиги. // Биология ва тиббиёт муаммолари. - 2016. - № 4(91). - Б. 121-125.

14. Ядгарова Г. С. Морфометрическая характеристика головы и зубочелюстной системы у детей, находившихся в искусственном и естественном вскармливании: диссертация... на соискание ученой степени доктора философии (PhD): 14.00.02 / Ядгарова Гульнора Садритдиновна; 2018. - 112 с.

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.921 www.in-academy.uz

15. Qodirova, F. M. (2022). Oliy harbiy ta'lim muassasalari kursantlarini ma'naviyaxloqiy qadriyatlar asosida tarbiyalash metodikasini amalga oshirish shakllari. Science and Education, 3(7), 197-199.

16. Sharipova Gulnihol Idiyevna. DISCUSSION OF RESULTS OF PERSONAL STUDIES IN THE USE OFMIL THERAPY IN THE TREATMENT OF TRAUMA TO THE ORAL MUCOSA// European Journal of Molecular medicinevolume 2, No.2, March 2022 Published by ejournals PVT LTDDOI prefix: 10.52325Issued Bimonthly Requirements for the authors.

17. Sharipova Gulnihol Idiyevna. THE EFFECTIVENESS OF THE USE OF MAGNETIC-INFRARED-LASER THERAPY IN TRAUMATIC INJURIES OF ORAL TISSUES IN PRESCHOOL CHILDREN//Academic leadership. ISSN 1533-7812 Vol:21Issue 1

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.