Научная статья на тему 'ЭКОЛОГИЯДА МУҲИТ ВА ОМИЛЛАР ТУШУНЧАСИ, УЛАРНИНГ МОҲИЯТИ, ЭВОЛЮЦИОН ЖАРАЁНДА ТУТГАН ЎРНИ'

ЭКОЛОГИЯДА МУҲИТ ВА ОМИЛЛАР ТУШУНЧАСИ, УЛАРНИНГ МОҲИЯТИ, ЭВОЛЮЦИОН ЖАРАЁНДА ТУТГАН ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
2143
81
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
экология / табиат / организм / эволюция / экологик муҳит. / ecology / nature / organism / evolution / ecological environment.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Моҳларой Элибоева

Муҳит теварак-атрофдаги ўзаро боғланишлардаги шарт-шароитлар ва таъсирлар мажмуидир. Соддароқ қилиб айтганимизда, организмлар ўраб олган барча омиллар йиғиндисини тушунамиз. Муҳит одатда табиий ва сунъий муҳитларга ажратилади. Табиий муҳитни сув, қуёш, шамол, ҳаво, ер ўсимлик ва ҳайвонот дунёси каби табиий омиллар мажмуи ташкил этади. Сунъий муҳит инсон томонидан яратилган бўлиб, бунда инсоннинг меҳнат махсули ётади. Табиий ва сунъий муҳитлар бирбири билан чамбарчас боғлиқ. Уларнинг боғлиқлиги экологик муҳит тушунчасини ифодалайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE CONCEPT OF ENVIRONMENT AND FACTORS IN ECOLOGY, THEIR ESSENCE, ROLE IN THE EVOLUTION PROCESS

The environment is a set of conditions and influences in the surrounding interactions. In simpler terms, we understand the sum of all the factors that organisms surround. Environments are usually separated into natural and artificial environments. The natural environment is formed by a set of natural factors such as water, sun, wind, air, terrestrial flora and fauna. The artificial environment is created by man, in which the human labor product lies. Natural and artificial environments are closely related. Their dependence expresses the concept of the ecological environment.

Текст научной работы на тему «ЭКОЛОГИЯДА МУҲИТ ВА ОМИЛЛАР ТУШУНЧАСИ, УЛАРНИНГ МОҲИЯТИ, ЭВОЛЮЦИОН ЖАРАЁНДА ТУТГАН ЎРНИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ЭКОЛОГИЯДА МУХИТ ВА ОМИЛЛАР ТУШУНЧАСИ, УЛАРНИНГ МОХИЯТИ, ЭВОЛЮЦИОН ЖАРАЁНДА ТУТГАН УРНИ

Мухит теварак-атрофдаги узаро богланишлардаги шарт-шароитлар ва таъсирлар мажмуидир. Соддарок килиб айтганимизда, организмлар ураб олган барча омиллар йигиндисини тушунамиз.

Мухит одатда табиий ва сунъий мухитларга ажратилади. Табиий мухитни сув, куёш, шамол, хаво, ер усимлик ва хайвонот дунёси каби табиий омиллар мажмуи ташкил этади. Сунъий мухит инсон томонидан яратилган булиб, бунда инсоннинг мехнат махсули ётади. Табиий ва сунъий мухитлар бир- бири билан чамбарчас боглик. Уларнинг богликлиги экологик мухит тушунчасини ифодалайди.

Калит сузлар: экология, табиат, организм, эволюция, экологик мухит.

THE CONCEPT OF ENVIRONMENT AND FACTORS IN ECOLOGY, THEIR ESSENCE, ROLE IN THE EVOLUTION PROCESS

The environment is a set of conditions and influences in the surrounding interactions. In simpler terms, we understand the sum of all the factors that organisms surround.

Environments are usually separated into natural and artificial environments. The natural environment is formed by a set of natural factors such as water, sun, wind, air, terrestrial flora and fauna. The artificial environment is created by man, in which the human labor product lies. Natural and artificial environments are closely related. Their dependence expresses the concept of the ecological environment.

Keywords: ecology, nature, organism, evolution, ecological environment.

Тирик организмларнинг хаёти узгармаган шарт-шароитлар ва таъсирларда (баркарор холатида) мувозанати узгармайди, аксинча, мухитнинг шарт-шароитлари ва таъсирлар бузилганда мувозанатсиз холат келиб чикади.

Мо^ларой Элибоева

Фаргона давлат университети талабаси

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Экологик мухитнинг бузилиши атмосферанинг ер ости сувларининг ифлосланиши, кдттик; чикинди моддаларининг тупланиши ва озуканинг захарланиши, шовкинларнинг купайиши, радиофаол моддалар ва бошкаларнинг таъсирини ортиб боришида куринади. Инсон табиат конунларини чукуррок урганиш урнига хаёт мухитини тезкорлик билан бузиб ифлослантира бошлади.

АСОСИЙ ЦИСМ

Тирик организмлар туртта асосий мухитларда таркалган. Улардан иккитаси, яъни сув ва хаво мухитлари улик; тупрок мухити оркали ва организм (мухит сифатида) тириклик хусусиятларига эга. Х,ар бир хаёт мухити куйидаги яшаш жойлари сифатида учраши мумкин: чучук ва шур сув, кулмак ва окар сув, чукур ва саёз, илик ва совук ва х.

Тирик организмлар бир-бириларидан фарк килувчи узига хос туртта мухитда таркалган экан, улардан бири хисобланган сув мухитда дастлабки хаёт келиб чиккан. Кейинчалик тирик организмлар курукликка чикиб, тупрок хосил булишида катнашган ва уни эгаллаган. Шунингдек, хаво ва бошка бир тирик организмнинг ичида ёки сиртида хам таркалгандир. Демак, бизга маълум булган тирик табиат ва унинг таркибий кисмлари хисобланган замбуруглар, усимликлар ва хайвонлар ана шу мухитларда яшашга мослашган.

Демак, яшаш мухити табиатнинг бир булаги булиб, тирик организмларни ураб туради, улар узаро бирликдадир. Бундай алокасиз яшаш мумкин эмас. Организмларнинг мухитга мослашуви адаптация (куникма) деб аталади. Куникма хосил килиш хар кандай организмнинг яшаб кетишидан сунг купайишидан далолат беради. Куникма жараён турларнинг эволюцияси даврида хосил булган ва у билан бирга узгариб туради. Мухит организмнинг физик кобиги хисобланиб, хар кандай физик-кимёвий ва бошка омилларни мажмуидан иборат. Организмнинг атроф-мухити хилма-хил булади. У вакт ва маконда купдан-куп элементлар, ходисалар ва шарт-шароитлардан ташкил топган.

Экологик омил. Бу тирик организмларга, жуда булмаса уларни алохида ривожланиши даврининг бирида бевосита таъсир утказишга кодир булган мухит шароитидир.

Омил организмга тугридан-тугри таъсир курсатади. Аммо тарихий, географик омиллар тирик организмларга тугридан-тугри таъсир этмайди. Бирор бир жойнинг денгиз сатхидан абсолют баландлиги, тогликларнинг киялик, бурчаксимон сув хавзасининг чукурлиги каби омиллар шундай хусусиятга эга. Улар тирик организмларга тугридан-тугри таъсир этмай, балки билвосита таъсир этган холда бош омиллар, яьни харорат, босим ва бошкаларни таъсир этиш хусусиятини узида акс эттиради[1, 16].

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

fflyHgaö khhhö, xp3Hprn BaKTga экoпoгнк oMHrnap Kennö HHKHmnra, BaKT öyfiHHa, My^mra, xapaKTepnra, oöteKTra Tatcnp этнmнгa Ba öomKa TOMOHnapHHH xncoöra onnö TacHH^naHagn.

Eh3 экопогнк OMHnnapHH aönoTHK (ynHK TaönaTHHHr Tatcnpn), öhothk (thphk opraHH3Mnap önnaH ôofhhk öynraH Tatcnp) Ba aHTponoreH (HHcoHHHHr ^aonHtfra Ba HaTH^acnga Kennö HHKagnraH Tatcnp) oMHnnapra 6ynn6 ypraHaMH3.

Aöhothk OMHnnapra (KypyK^HK 6Ho^Ho3napnra) KyHngarnnap KHpagn:

A) hk^hm, ëpyFHHK, xapopaT, x^bo, hsm^hk, ëFHHnap, TynpoK HaMnurn, xaBO HaMnurn;

E) эga$нк (ëKH TynpoK rpyHT)-TynpoKHHHr MexaHHK Ba KHMëBHH TapKHÖH,

TynpoK^apHHHr $h3hk xoccanapn Ba öornKanap;

B) Tonorpa^HK (ëKH oporpa$HK)-pente$ mapoHTH. CyBgarn THpHK opraHH3Mnapra acocaH rngponorHK oMHmap Ma^Myn Tatcnp этagн.

C) 3ooreH - xaÖBoHnapHHHr (o3HKnaHHmn, naöxoH KHnnmn Ba öomKa MexaHHK Tatcnpnap, naHraaTHm, MeBa Ba ypyFnapHH TapKaTHmn), Myx,HTra Tatcnp этнmн Kaön Tatcnpnap.

AHTponoreH oMHnnap HHcoHHHHr ^aonnaTH HaTH^acnga Kennö HHKagnraH oMHnnapgnp. AHTponoreH Tatcnp HaTH^acnga THpHK opraHH3Mnap amam My^HTHHHHr y3rapnmH y3 HaBÖaraga экoтнзнмпapнннг TapKHÖHH KHCMnapn ypTacngarn öoFnaHHmnapHHHr 6y3HnHmnra, HHKHpo3Hra ro3 TyTHmnra (nynnapHH y3namTHpnm, ypMoHnapHH Kecnö roöopnm, nnnaH ypnm, TynpoK Ba xaBoHH caHoaT HHKHHgnnap, 3ax,apnH KHMëBHH Mogganap, ManmnH HHKHHgnnap önnaH H^nocnaHTHpnm Ba 3ax,apnam) onnö Kenagn,

ATpo$-Myx,HTHHHr aönoTHK oMHrnapn hk^hmhö TynpoK Ba 3aMHH oMHnnapngaH nöopaT. Ey oMHrnap 6np-ônpnra Ba THpHK opraHH3Mnapra Tatcnp yTKa3yBHH KyngaH-Kyn xapaKaTHaH эпeмeнтпapgaн TamKHn TonraH.

AcocHH hkhhmhh oMHnnap KyfiHgarHnapgnp:

1. KyëmHHHr öymnHKKa эпeктpoмaгннт myx^uH^apu KypHHHmnga TapKanyBHH Hypnn энepгнa. Kyëm pagнaцнa энepгнacнga 99% yntTpaÖHHa^ma, HH^paKH3Hn $oTocHHTe3ga эca TyK capHK Hypnap Myx,HM pont yHHafign.

Ep caT^H Kyëm энepгнacннн Ha^aKaT roTagn, öanKH KHCMaH yHH KaHTapagn xaM. MatnyMKH, ok paHr Kopara HncöaTaH HypHH ^aganpoK KaHTapagn, xapopaT HaMHHKHHHr yMyMHH xonaTH HypHH roTHmra öofhhk. ^hohhh To3a Kop Kyëm pagнaцнacн энepгнacннн TaxMHHaH 80-95% hhh, H^nocnaHraH Kop 40-50%, Kopa TynpoK ep 5, HraaöapraH ypMoH 10-15% hhh KaHTapagn

2. Ep caTXHHHHr ëpHTHnraHnnrH, epHHHr aönaHHmH HaTH^acnga KyHgy3 (ëpyFHHK) Ba Ken (KopoHFynHK) anMamHHHÖ Typagn. ËpHTHnraHHHK öapna

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

жонзотлар учун мухим роль уйнайди. Организмлар хам физиологик жихатдан кундуз ва туннинг алмашинишига мослашган. Барча хайвонлар ва инсонда кеча-кундузларнинг алмашиши билан боглик маромлар деб аталувчи фаоллик мавжуд. Куп усимликлар факат кундузи гуллашга кодир.

3. Атмосфера намлиги. Атмосферанинг пастки катламлари 1.5-2.0 км баландликкача намликка эга булади. Бу катламда 50% гача намлик тупланади. Х,аводаги сув буги микдори хаво хароратига богликдир. Х,арорат канча юкори булса, хавода намлик шунча куп булади. Намлик етишмаслиги канча юкори булса, хаво шунча курук ва иссик ва аксинча. Маьлумки, вегетация даврида намлик танкислигининг ошишига усимликларнинг зур бериб хосил тутишига кумаклашади, хашаротларда купайиш бирданига авж олади.

4. Атмосферанинг газ таркиби,

5. Ер сатхи харорати,

6. ^аво массаси харакати (шамол)

7. Атмосфера босими.

2) Биотик омиллар.

Усимликларни усимликларга таъсири дейилганда бир турнинг иккинчи турга таъсири ёки бир турга кирувчи индивидларнинг, популяцияларнинг бир -бирига курсатган таъсири тушунилади. Бундай таъсир натижасида улар усади, ривожланади, уруг-мева хосил килиб, кенгрок таркалади, Демак, аввало хар бир усимлик яшаш учун курашади. Бундай кураш жараёнида усимликлар хаётида паразитлик, симбиозлик, нейтраллик каби муносабатлар вужудга келади [2, 17].

Усимликларнинг хайвонларга таъсири баъзи захарли усимликлар ва хашаротхур усимликлар мисолида яккол намоён булади. Таркибида захарли моддалар мавжуд булган усимликлар (айиктовон, кампирчопон, какра, киркбугин бангидевона ва хоказолар). Бундай усимликлар хашаротхур усимликлар деб аталади. Уларнинг тукларидан фермент (суюклик) ажралади ва бу суюкликлар хашаротларни парчалаб, хазм булишига имкон беради.

Микроорганизмларнинг усимлик ва хайвонларга таьсири баъзи касаллик тугдирувчи микробларнинг усимлик ва хайвонларда турли касалликларни келтириб чикаришда куринади. Улар узаро мураккаб муносабатда булади.

Организмлар уртасидаги алокалар хар икки организм учун фойда келтиради, мутуалистик муносабатлар келиб чикади, хар икки организм учун фойдали хисобланган бундай узаро муносабатлар симбиотик муносабатлар деб каралади. Бу алокага лишайниклар танасидаги

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

сувутлар билан замбуругларни, дуккакли усимликлар илдизида яшовчи туганак бактерияларни курсатиш мумкин.

Х,айвонларда эса молюска чиганоги ичига кириб яшовчи кискичбака билан, актиний чумоли билан усимлик битларни уртасидаги алокаларни мисол сифатида келтириш мумкин.

Организмлардан бири кандайдир фойда куради, бу хол иккинчи организм учун унча зарар курмаса комменсализм туридаги алока келиб чикади.

Организмлар уртасидаги кенг таркалган биотик муносабатларнинг мухим тури йирткичлик хисобланади. Бунда бир тур иккинчи турни йук килади. Мисол тирик организмларни тугридан-тугри таъсир этиб ёки яшаш шароитини узгартириб уни таркалишига ёки кирилиб йук булишига сабабчи булиши мумкин. Инсон камида 70 млн йил мобайнида таркиб топган дунё манзарасини тарих узгартириб юборди, унинг тирик организмларга салбий таъсири натижасида ер юзида куплаб усимлик ва хайвон турлари йуколиб кетди.

Мухит организмнинг физик кобиги хисобланиб, хар кандай мухит физик, кимёвий ва бошка омилларнинг мажмуи сифатида намоён булади. Омил тирик организмларга тугридан-тугри таъсир этувчи мухитнинг айрим таркибий кисмидир. Демак, экологик омилни тирик организмлар мослашиш реакциялари оркали жавоб берадиган хар кандай мухитнинг шарт-шароити деб караш керак.

Экологик омиллар жуда хилма-хил. Шунинг учун уларнинг тавсифланиши зарур булади. Экологик омиллар тирик организмларга турлича таъсир курсатади. Яъни бири кузгатувчи булиб, бунда уларда мослашувнинг физиологик биокимёвий функциялари узгаради, бирон чегараловчи булса бу мухитда мутлак яшай олмайди, бирон модификация булиб танада узгаришлар руй беради.

Экологик омилларнинг турлича булишига карамай, уларни организмга таъсир этишига кура (уларда жавоб реакциялари буйича) умумий конуниятларни курамиз:

Оптимум конуни: ^ар бир омил организмларга маълум даражагача ижобий таъсир курсатади, аввало таъсир этиш унинг кучига боглик. Омилнинг етишмаслиги хам, ортикчаси хам индивидуал салбий таъсир этади. Агар омил ижобий таъсир курсатса, экологик омил оптимал даража деб аталади. Оптимумдан четга чикишга уша омил танани нобуд килишга олиб келади. Бу холатни одатда максимал ёки минимал чидаш

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

мумкин булган критик нукта деб аталади, шу чегарадан чикишга, улимга олиб келади. Критик нукта орасида яшовчанликни экологик валентлик деб номланади.

Яшаш мухитнинг узгариши уз навбатида экотизмларнинг таркибий кисмлар орасидаги богланишларнинг бузилишига, яъни, инкирозга юз тутишига сабабчи булади. Масалан, чулларни узлаштириш, урмонларни кесиб юбориш, пичан уриш ва мол бокиш, сув, тупрок ва хайвоннинг саноат чикиндиларини захарли кимёвий моддалар, маиший чикиндилар билан ифлослантириш ва захарлаш. Баъзи холларда биоценозларнинг бутунлай йуколиб кетишига сабабчи булади.

Маълум шароитда яшаётган организмларга экологик омиллар турлича таъсир этиши мумкин. Аммо экологик омиллар канчалик хилма-хил булмасин, уларнинг тирик организмларга таъсир этиш характери нуктаи назаридан улар учун умумий булган конуниятлар хам мавжуд. Организмнинг нормал ривожланиши учун маълум даражада кулай экологик омиллар мажмуи талаб этилади. Х,ар бир омилнинг организмга таъсир этиш кучи хамда куйи ва юкори таъсир этиш чегаралари булади. Омилнинг кулай таъсир этувчи кучи оптимум зона деб аталади. Экологик омил организмга хаддан ташкари кучсиз (минимум) ва кучли (максимум) таъсир этиши мумкин.

ХУЛОСА

Хуллас, хар кандай экологик омилнинг оптимум, минимум ва максимум таъсири булар экан. Минимум ва максимум чегаралари критик нукта деб аталади. Критик нукталардан ортик куч таъсирида организм нобуд булади. Омилнинг кулай таъсир этиши, яъни оптимум конунининг организмларга таъсирини тушуниб олиш учун гуза усимлигининг хаво хароратига булган муносабати ва унинг оптимум ва максимум нукталари хакида тухтаб утадиган булсак, чигитнинг униб чикиши учун харорат 14 -160 С булиши зарур. Бахорда харорат паст келса, чигитнинг униб чикиши кечикади. Бизнинг шароитда гуза нихоллари пайдо булган вактда хаво билан тупрок хароратси секин-аста кутарилади ва одатда нормал даражада булади. ^арорат 380 С дан юкори булганда, айникса, нам кам булса, усимлик кизиб кетади. ^арорат -1, -2 С булса, гуза нихолларнн совук уради. Куздаги -3, -4 С совук хам гузани нобуд килади, Шундай килиб, гуза усимлигининг вегетация давомида минимум нуктадан хароратнинг -1, -40С пасайиши уни нобуд булишига олиб келади. 14-160С дан 380 С гача ораликдаги харорат усимликнинг усиши

CENTRAL ASIAN ACADEMIC JOURNAL ISSN: 2181-2489

OF SCIENTIFIC RESEARCH VOLUME 2 I ISSUE 7 I 2022

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

учун кулай, ундан юкориси эса, нокулай хисобланади. Руза усимлиги учун максимум нукта 46-47 С деб караш мумкин.

Ташки мухитнинг турли шароитларга нисбатан экологик валентликлар йигиндиси турда экологик спектрини ташкил этади. Масалан, чулда усувчи шуралар, кургокчилик ва юкори хароратга яхши мослашган, ушбу омилларга мосланиш шураларнинг экологик спектрини ташкил этади, Бошка тупроклар шурланишига турлар чидамсиз эканлигини куриш мумкин.

Аммо уларнинг фаоллиги, яъни харакатланиш сусаяди. Бунда хайвонлар тиним холатига утади, Организмнинг нормал хаёти учун маълум даражада шароит талаб этилади. Агар барча шароитлар кулай булиб, улардан бири етарли микдорда булмаса, уни чекловчи омил деб аталади. Чекловчи омил организмни ушбу шароитда яшаши ёки яшай олмаслигини белгилаб беради.

REFERENCES

1. М.Назаров. Экология ва атроф мухит мухофазаси.Укув-услубий кулланма. Фаргона, 2015.

2. Xolikulov, M. R. (2020). THE HERB (Capparis spinosa L) IS AN IMPORTANT HONEY PLANT. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(3), 165-170.

3. Kholikulov, M. R. (2019). Current Status of Plant Resources in The Ferghana Valley and Opportunities To Use Them. Indonesian Journal of Innovation Studies, 8.

4. Gaybullaeva M. F. The Rolle of Biomass in Savings natural resources // The American Journal of HorseICulture and Floriculture Research. - 2021. - T. 3. - №. 02. -

5. 1-6.

5. Abdullaeva, M. T., & Usmanova, T. E. (2022). FUNDAMENTALS OF ORNAMENTAL PLANT PROTECTION. Eurasian Journal of Academic Research, 2(1), 104-104.

6. Abdullaeva, M. T., & Ibragimova, S. S. (2022, January). THE ROLE OF ECOLOGICAL EDUCATION IN THE DEVELOPMENT OF ECOLOGICAL CULTURE IN OUR YOUTH. In International journal of conference series on education and social sciences (Online) (Vol. 2, No. 1).

7. Abdullaeva, M. T., Usmonova, T. E., & Inomov, H. E. (2021). Influence of number of seedlings and amount of fertilizers on the development of root system of winter wheat. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(10), 805-809.

8. Зокирова, С. Х., Халматова, Ш. М., Абдуллаева, М. Т., & Ахмедова, Д. М. (2020). ВЛИЯНИЕ ПИТАТЕЛЬНЫХ ЭЛЕМЕНТОВ ИСКУССТВЕННОГО И

291

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ЕСТЕСТВЕННОГО ЭКРАНОВ В ПЕСКЕ НА РОСТ, РАЗВИТИЕ ХЛОПЧАТНИКА. Universum: химия и биология, (12-1 (78)), 14-18.

9. Зокирова, С. Х., Халматова, Ш. М., Абдуллаева, М. Т., & Хаджибалаева, Н. М. (2020). Изучение режима орошения хлопчатника в условиях гидроморфных почв. Universum: химия и биология, (2 (68)).

10. Abdullayeva, M. T. L., & Maqsudova, G. M. (2021). EKOLOGIK TA'LIM VA TARBIYADA XORIJIY TAJRIBA. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(10), 159-165.

11. Каримов, У. У. (2017). РОЛЬ СРЕДСТВ МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ В ПРОЦЕССЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1189-1192).

12. Butaboev, M. T., & Karimov, U. U. (2020). «ЗЕЛЁНАЯ ЭКОНОМИКА». МИРОВОЙ ОПЫТ И ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ. Theoretical & Applied Science, (2), 704-710.

13. Бутабоев, М. Т., & Каримов, У. У. (2020). Переход к «Зелёной экономике» и особенности её развития в Узбекистане. Интернаука, 23(152), 41.

14. Abdumalikov, A. A. (2017). FORMATION OF YOUTH INFORMATION CULTURE. ISJ Theoretical & Applied Science, 77(55), 277-280.

15. Абдумаликов, А. А. (2020). VIOLATION OF CONTRADICTIOONS BETWEEN SOCIETY AND NATURE AS A GLOBAL CIVILIZATION. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(4), 218-224.

16. Абдумаликов, А. А. (2019). HUMAN AND NATURAL HARMONY IN THE HISTORICAL PROCESS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(5), 205209.

17. To'lanovna, A. M., & Maxammadjonovna, M. G. (2021). EKOLOGIK TA'LIM VA TARBIYADA XORIJIY TAJRIBA.

18. Зокирова, С. Х., Акбаров, Р. Ф., Кадирова, Н. Б., & Махсталиев, Н. С. У. (2020). Характеристика галечниковых почв Ферганской области и их пути к улучшению. Universum: химия и биология, (2 (68)).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.