Научная статья на тему 'ЭКОЛОГИЯ СОҲАСИДАГИ ЖИНОЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ МУҲИМ ЖИҲАТЛАРИ'

ЭКОЛОГИЯ СОҲАСИДАГИ ЖИНОЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ МУҲИМ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Табиий муҳит / экология / экология соҳасидаги жиноятлар / экология соҳасидаги қонунчилик / жиноят кодекси / Natural environment / ecology / crimes in the field of ecology / environmental legislation / criminal code.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Утемуратова С.Ш.

Мақолада экология соҳасидаги жиноятлар тушунчасини шакиллантиришда ушбу мавзу буйича тадқиқот олиб борган олимларнинг турли хил ёндашувлари, таърифлари ўрганилиши асосида муаллиф томонидан экология соҳасидаги жиноятларнинг тушунчаси таклиф этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CRIMES IN THE FIELD OF ECOLOGY: IMPORTANCE OF UNDERSTANDING

In the article, based on the observations and definitions of scientists who have conducted research on the topic, the author proposes an understanding of crimes in the field of ecology.

Текст научной работы на тему «ЭКОЛОГИЯ СОҲАСИДАГИ ЖИНОЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ МУҲИМ ЖИҲАТЛАРИ»

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Щ /

i V

Уг\гл

Я-,. ' I г [■■

I " Ï yj

ч i 'JmH

LAW, FINANCE AND APPLIED SCIENCES

à^A «..l в®.!»»»»""

ARTICLE INFO

CRIMES IN THE FIELD OF ECOLOGY: IMPORTANCE OF

UNDERSTANDING UTEMURATOVA S.SH.

Karakalpak State University https://doi.org/10.5281/zenodo.11351974

ABSTRACT

Received: 20th May 2024 Accepted: 26th May 2024 Online: 27th May 2024 KEYWORDS Natural environment, ecology, crimes in the field of ecology, environmental legislation, criminal code.

In the article, based on the observations and definitions of scientists who have conducted research on the topic, the author proposes an understanding of crimes in the field of ecology.

ЭКОЛОГИЯ СОХДСИДАГИ ЖИНОЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИ ШАКЛЛАНТИРИШНИНГ МУХИМ ЖИХАТЛАРИ УТЕМУРАТОВА С.Ш.

Корацалпок; давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.11351974

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 20th May 2024 Accepted: 26th May 2024 Online: 27th May 2024 KEYWORDS

Табиий мущт, экология, экология соуасидаги

жиноятлар, экология

соуасидаги цонунчилик,

жиноят кодекси.

Мацолада экология соуасидаги жиноятлар тушунчасини шакиллантиришда ушбу мавзу буйича тадцицот олиб борган олимларнинг турли хил ёндашувлари, таърифлари урганилиши асосида муаллиф томонидан экология соуасидаги жиноятларнинг тушунчаси таклиф этилади.

Узбекистон Республикаси Жиноят кодекси биринчи марта экология сох,асидаги жиноятларнинг илгари таркок; булган таркибларини бирлаштирган, аммо жиноят конунида "экология сох,асидаги жиноят" тушунчасининг узи белгиланмаган. Узбекистон Республикасининг "Табиатни мух,офаза ;илиш тугрисида"ги [1] амалдаги конунида, шунингдек Жиноят кодексида х,ам экология сох,асидаги жиноят тушунчаси таснифи келтирилмаган. Лекин, экология сох,асидаги жиноятларни бош;а ухшаш жиноятлардан фарклаш ва экологик жиноятчилик муаммосини янада тад;и; ;илиш учун экологик жиноятнинг асосий белгиларини ани;лаш ва унинг таснифини ани;лаш зарур.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

Адабиётларда "экология сохасидаги жиноят" тушунчасига катта эътибор берилган. А. И. Чучаев, Э. Н. Жевлаков, Е. В. Виноградова, В. Л. Кудрявцев, И. В. Лавыгина ва бошца муаллифлар ишларида турли хил ёндашувлар тавсифланган, таърифлар таклиф цилинган ва белгилар баён цилинган. "Экология сохасидаги жиноятлар" тушунчаси хацида олимлар орасида ягона фикрлар йуцлиги туфайли, уларнинг таърифлари бир хил эмас.

Масалан, А. И. Чучаев шундай ёзади: "экология сохасидаги жиноятлар - бу инсоннинг муносиб хаёти учун цулай табиий мухитни сацлашни таъминлайдиган ижтимоий муносабатларга, унинг ресурсларидан оцилона фойдаланишга ва ахолининг экологик хавфсизлигини таъминлашга тажовуз циладиган, ижтимоий хавфли айбли харакат " [2].

Э. Н. Жевлаков "экология сохасидаги жиноятлар"ни жиноят цонунида назарда тутилган, ижтимоий хавфли, айбли, жазоланадиган, сифат жихатидан цулай мухитни сацлашга, унинг ресурсларидан оцилона фойдаланишга ва ахолининг экологик хавфсизлигини таъминлашга царатилган ижтимоий муносабатларга тажовуз цилувчи харакатлар деб таърифлайди [3].

Е. В. Виноградова, уз навбатида, Е. Н. Жевлаков томонидан таклиф цилинган тушунчани танцид цилади ва бу таърифнинг номувофицлигини асослаб, умуман экологик жиноятда ижтимоий хавфилилик ва таъцицланганганлик мавжудлиги уни бошца жиноятлар гурухидан ажрата олмаслигини айтади; бундан ташцари "сифат жихатидан цулай мухитни мухофаза цилиш бутун табиатни мухофаза цилишни англатмайди", шунда "табиий ресурслардан оцилона фойдаланиш экологик муносабатларни эмас, мулкий муносабатларни белгилайди [4]". Бунда Е.В.Виноградова таъкидлайдики, "экологик жиноят - бу жиноят цонуни билан жазоланадиган, экологик хавфсизлик ва экологик цонун тартибига тажовуз циладиган ва табиий мухитга жиддий зарар етказадиган ёки зарар келтириш хавфини келтириб чицарадиган ижтимоий хавфли харакатдир [5] ".

Муаллифнинг сузларига кура, экология сохасидаги жиноятлар тушунчаси унинг барча белгилари ва хусусиятларини тулиц акс эттирмайди, чунки "табиий мухит" тушунчаси Жиноят кодекси моддалари амал цилиши мумкин булган санкцияларининг таъсирини торайтиради. Бундай холда табиий мухитни хам, антропоген объектларни хам уз ичига олган "атроф-мухит" тушунчасидан фойдаланиш янада адолатли булар еди, уларнинг одамларга таъсирини камайтириш учун уларнинг хавфсизлиги хам таъминланиши керак.

В. Л. Кудрявцевнинг сузларига кура, "экология сохасидаги жиноятлар - бу табиий мухит компонентларининг мажмуи, табиий ва табиий-антропоген объектлар, шунингдек антропоген объектлар туплами сифатидаги атроф-мухитга тажовуз циладиган ижтимоий хавфли х,аракатлардир [6]".

О. Л. Дубовикнинг таъкидлашича, экология сох,асидаги жиноятлар "жиноят цонунида назарда тутилган ва у томонидан жазо тахдиди остида тацицланган, оцилона фойдаланиш ва химоя цилиш инсоннинг мацбул хаётини таъминлайдиган атроф-мухитга ва унинг компонентларига, шунингдек, ахоли ва худудларнинг экологик хавфсизлигига тажовуз циладиган, ва ижтимоий бойлик сифатидаги табиий

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

объектлардан бевосита ноцонуний фойдаланишдан (ёки уларга ноцонуний таъсир цилишдан), атроф-мухит холати ва сифатининг салбий узгаришига олиб келадиган айбли ижтимоий хавфли харакат (харакат ёки харакатсизлик) деб тушунилиши керак"

[7].

Экология сохасидаги жиноятлар тушунчаси буйича олимлар томонидан юцорида билдирилган фикирларни тахлил цилиб, бизнинг фикримизча О.Л.Дубовик томонидан билдирилган таъриф экология сохасидаги жиноятларнинг барча хусусиятларини тулиц акс эттиради ва ушбу таърифни амалиётда цуллаш кулай деген хулосога келиш мумкин шунингдек, "экология сохасидаги жиноятлар" тушунчасини шакллантириш учун жиноят хукуци доктринасида мавжуд булган жиноятчиликнинг умумий тушунчасига ва табиатни мухофаза цилиш буйича амалдаги цонун хужжатларининг цоидаларига риоя цилиш зарур деб хисоблаймиз.

Демак, Узбекистон Республикасининг "Табиатни мухофаза цилиш тугрисида"ги цонуни 2 моддасида ифлосланишдан, бузилишдан, зарарланишдан, орицлаб кетишдан, вайрон булишдан, йуц булиб кетишдан, нооцилона фойдаланишдан мухофаза этиладиган объектларга - ер, ер ости бойликлари, сув, усимлик ва хайвонот дунёси, атмосфера хавоси, мухофаза этиладиган табиий худудлар яъни, давлат цурицхоналари, мажмуа (ландшафт) буюртма цурицхоналари, табиат боглари, давлат табиат ёдгорликлари, айрим табиий объектлар хамда мажмуаларни сацлаб цолиш, такрор купайтириш ва тиклаш учун мулжалланган худудлар, мухофаза этиладиган ландшафтлар, айрим табиий ресурсларни бошцариш учун мулжалланган худудлар, давлат биосфера резерватлари, миллий боглар, давлатлараро мухофаза этиладиган табиий худудлар кириши белгиланган. Биз ушбу объектларга зарар етказиш ёки зарар етказиш хавфини келтириб чицариш атроф-мухит компонентларига тажовуз деб хисоблаймиз.

Узбекистон Республикаси Жиноят кодексининг 14-моддаси 1-цисмида назарда тутилган жиноятнинг умумий тушунчасини ва Узбекистон Республикасининг "Табиатни мухофаза цилиш тугрисида"ги Конунида курсатилган атроф-мухитни мухофаза цилиш объектлари руйхатини хисобга олган холда, биз экология сохасидаги жиноятларнинг янги таърифини таклиф циламиз:

Экология сохасидаги жиноятлар - бу жиноят цонунида жазо куллаш таудиди билан такикланган, зарар келтирадиган ёки атроф-мууитни мууофаза цилиш объектларига ва/ёки инсон саломатлигига зарар етказиш хавфини келтириб чицарадиган айбли ижтимоий хавфли цилмиш (харакат, уаракатсизлик).

References:

1. Узбекистон Республикасининг "Табиатни мухофаза цилиш тугрисида"ги 09.12.1992 йилдаги 754-Х11-сон Конуни [Электрон манба]. URL:https://lex.uz/ru/docs/107115.

2. Князьев А.Г., А.И. Чучаев., Д.Б. Чураков Экологические преступления. Научно-практическое пособие. -Москва: «Проспект», 2014 С.46.

APPLIED SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.3 | SJIF = 7.984 www.in-academy.uz

3. БриллиантоваА.В. Уголовное право России: Части Общая и Особенная - Москва: Проспект, 2011. - 827 с.

4. Жевлаков Э.Н. Экологические преступления: понятие, виды, проблемы ответственностьи: автореферат дис. ... доктора юридических наук: 12.00.08.- Москва, 1991.- 54 с.

5. Виноградова Е.В. Преступления против экологической безопасности автореф. дис. доктора. юрид. наук / Виноградова Елена Валеревна. - Ставропол, 2001 - 26 с.

6. Кудрявцев В.Л. Экологические преступления: Общая характеристика//Вестник Южно-Уралского профессионалного института. 2021 (7) -С.105-116.

7. Дубовик О.Л. Экологические преступления: Комментарий к главе 26 УК РФ.-М.: Изд-во «Спарк», 1998. - С. 81.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.