Научная статья на тему 'ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИНИНГ СТЕВИЯ ЎСИМЛИГИНИНГ ЎСИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ'

ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИНИНГ СТЕВИЯ ЎСИМЛИГИНИНГ ЎСИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Ветеринарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Стевия ўсимлиги / экиш муддати / кўчат қалинлиги / поя баландлиги / барг юзаси.

Аннотация научной статьи по ветеринарным наукам, автор научной работы — Фозилов Лазизжон, Улуғбоев Ахмаджон, Хайдаров Мавлонбек

Ушбу мақолада Стевия ўсимлигининг ўсиши ва ривожланшига экиш муддатлари ва кўчат қалинлигининг таъсири, хусуан ўсимлик поя баландлиги, умумий барг юзасининг ўзгариши бўйича маълумотлар келтирилган бўлиб, Стевияни апрел ойининг биринчи ярмида экиб, кўчат қалинлигини 111 минг/га қилиб белиглаш натижасида ўсимликнинг мақбул ўсиб ривожланишини таъминлаш мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по ветеринарным наукам , автор научной работы — Фозилов Лазизжон, Улуғбоев Ахмаджон, Хайдаров Мавлонбек

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИНИНГ СТЕВИЯ ЎСИМЛИГИНИНГ ЎСИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ»

ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА КУЧАТ ЦАЛИНЛИГИНИНГ СТЕВИЯ УСИМЛИГИНИНГ УСИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ 1Фозилов Лазизжон, 2УлуFбоев Ахмаджон, 3Хайдаров Мавлонбек

!'2^.Х.ф.ф.Д.

3Б.ф.ф.д.

https://doi.org/10.5281/zenodo.11181673

Аннотация. Ушбу мацолада Стевия усимлигининг усиши ва ривожланшига экиш муддатлари ва кучат цалинлигининг таъсири, хусуан усимлик поя баландлиги, умумий барг юзасининг узгариши буйича маълумотлар келтирилган булиб, Стевияни апрел ойининг биринчи ярмида экиб, кучат цалинлигини 111 минг/га цилиб белиглаш натижасида усимликнинг мацбул усиб ривожланишини таъминлаш мумкин.

Калит сузлар: Стевия усимлиги, экиш муддати, кучат цалинлиги, поя баландлиги, барг юзаси.

Аннотация. В этой статье представлена информация о влиянии сроков посадки и толщины всходов на рост и развитие стевии, высоту стебля растений, изменения общей листовой поверхности, а также о посадке стевии в первой половине апреля и установлении толщины всходов на уровне 111 000/га. обеспечить оптимальный рост и развитие растения.

Ключевые слова: Растение Стевии, срок посева, толщина саженца, высота стебля, поверхность листа.

Abstract. Effects ofplanting dates and seedling thickness on plant growth and development of SteviaThis article provides information on the effects of planting dates and seedling thickness on the growth and development of Stevia, plant stem height, changes in total leaf surface, and planting Stevia in the first half of April and setting the seedling thickness to 111,000/ha can ensure optimal growth and development of the plant.

Keywords: Stevia plant, seedling planting, seedling thickness, stem height, leaf surface.

Бугунги кунда дунё микёсида озикк-овкат учун кимматли ва дориворлик хусусиятига эга булган усимликларга талаб ортиб бормокда. Мураккабгулдошлар оиласига мансуб Стевия усимлиги мана шундай экинлардан бири х,исобланади. Жах,онда Стевия усимлиги 32 минг гектардан ортик майонда етиштириб келинмоккда. Ушбу экинни етиштиришда Хитой, Х,индистон, Япония каби давлатлар устунлик килади. Боиси ушбу экин таркибида инсон организми учун керакли булган витаминлар ва доривор стевизоидлар булиб, усимликдан олинадиган хом ашё тиббиётда ва озикк-овккат саноатида кенг микёсда ишлатилади.

Жахонда Стевия усимлигининг ёввойи турларини маданийлаштириш, интродукция килиш, янги навларини яратиш буйича доимий равишда илмий изланишлар олиб борилмокда. Шунингдек, сох,а олимлари томонидан усимликни етиштириш агротехнологияси, хусусан, сув, угит меъёрлари, макбул кучат калинлиги, касаллик ва зараркунандаларига карши кураш хдмда уруги ва кучатидан купайтириш юзасидан лаборатория ва дала тажрибалари олиб борилмокда.

Бу усимликни италиялик табиатшунос олим Моэзис Сантиого Бертони 1887 йилда аниклаган. 1899 йилда ботаника журналида (Асунсьонда) Парагвайлик кимёгар Rebaudi шарафига усимликни янги тур сифатида Eupatorium rebaudianum Bertoni деб эълон

килинган. Кейинчалик 1905 йилда усимлик Stevia туркумига киритилган ва Stevia rebaudiana Bertoni деб номланган [3., 4].

Stevia сузи XVI асрда яшаган испан врачи Esteve номига берилган. 1901 йилда Парагвайнинг пойтахти Асунсьонда Британия элчиси булган К.Гозлингнинг ёзишича, Гуарани х,индулари бу усимликни «каа-ехе» деб атаган булиб, «ширин ут» ёки «асал барг» маъносини билдирган [4].

Stevia cav. куп йиллик утсимон ёки чала бута куринишидаги усимлик х,исобланади. Маданий селекцион навлари паст буйли ёки уртача баландликда, Стевиянинг ёввойи турлари асосан Жанубий Американинг Парагвай ва Бразилия давлатларида табиий х,олда усади [1].

Стевия усимлиги иссикликка кам талабчан, мутадил иклим шароитида яхши усиб ривожланади, усимлик хдво хдрорати 0-2°С гача пасайиб кетганда нобуд булади, шунинг учун ;иш киришидан олдин уни ковлаб олиб, махсус омборларда саклаш лозим. Стевия ривожланиш фазалари буйича 15-30°С хдрорат талаб этади. Яъни, ривожланишнинг дастлабки фазаларида пастрок хдрорат, кейинги фазаларида юкорирок хдрорат талаб этади. Усимлик учун макбул хдрорат 22-25°С хисобланади [5].

Республикамиз тупрок-иклим шароити хам Стевияни усиб, ривожланиши учун кулай минтакалардан бири хисобланади. Ушбу экинни биологияси ва купайтириш усуллари билан утган асрнинг 80 йилларида бир катор олимлар изланишлар олиб боришган. Бирок, Стевияни макбул угитлаш меъёрлари ва экиш муддатлари буйича тажрибалар деярли олиб борилмаган. Бундан ташкари ушбу экинни етиштиришда макбул сугориш меъёрларини ишлаб чикиш, касаллик ва зараркунандаларига карши курашиш, катор ораларига ишлов бериш ва бошка шу каби агротехник тадбирлар уз ечимини кутиб турибди.

Шу нуктаи назардан биз Наманган вилояти Уйчи туманида Стевия усимлигини макбул экиш муддатлари ва кучат калинлигини макбул меъёрларини ишлаб чикиш буйича тадкикотлар олиб бордик. Тажрибада вариант, кайтарикларни жойлаштириш, фенологик кузатувлар олиб бориш УзПИТИда кабул килинган "Дала тажрибаларини утказиш услублари" [45; 147 -б.] асосида олиб борилди.

Тажриба натижаларига кура, турли экиш муддатлари ва кучат калинлиги парваришланган Стевия усимлигининг асосий поя баландлигига таъсир этишини курсатди. Тажрибада асосий поя баландлиги буйича нисбатан энг юкори курсаткич 114,0 см.ни, уруг нисбатан эрта муддатларда апрель ойининг биринчи ярмида (1-15 апрель) 60x20-1 схемада экилган вариантда, назарий кучат калинлиги 83 минг туп/га меъёрда кузатилган булса, шу муддатда 60х15-1схемада экилган вариантларда, кучат калинлиги 111 минг.га булганда Стевия усимлигининг поя баландлиги 107,7 см ни ташкил этди ва бу 60х20-1 схемада экилган вариантга нисбатан 6,3 см га паст булганлиги маълум булди. Бунда кучат калинлигини ошиб бориши, Стевия усимлигининг озикланиш майдонини камайишига олиб келишини, натижада илдиз ва поянинг эркин усишига салбий таъсир этишини курсатган.

120 115 110 u 105 100 95

115

,113

114

Поябаландлиги,см

109,7

109 107,7 111110 109

109108 108 к J —„ 107 105,3 109

107107

105 105 I „ 105 103,3

Кучат Кучат

калинлиги 83 калинлиги 111 минг дона/га минг дона/га

1-15 апрел

Кучат Кучат

калинлиги 83 калинлиги 111 минг дона/га минг дона/га

15-30 апрел

Кучат Кучат

калинлиги 83 калинлиги 111 минг дона/га минг дона/га

2017 и м 2018 й м 2019 й м Уртача поя балантлиги, см

1-15 Man

1-расм. Экиш муддатлари ва кучат калинлигининг усимлик поя баландлигига таъсири

Стевия усимлигини апрель ойининг иккинчи ярмида, яъни 15-30 апрелда экилган учинчи вариантда хам усимликнинг асосий поя баландлиги буйича нисбатан юкори курсаткич 109,7 см кучат калинлиги

83 минг.га булганлиги кайд этилди. Лекин, кучат калинлиги 111 минг га булган туртинчи вариантда эса поя баландлиги мос равишда 105,3 см ни ташкил этган. Вариантлар уртасидаги фарк 4,4 см га тенг булди.

Тадкикотнинг охирги яъни, май ойининг биринчи ярмида 1-15 майда экилган вариантда усимликнинг асосий поя баландлиги буйича нисбатан юкори курсаткич 107,0 см кучат калинлиги 83 минг.га булган бешинчи вариантда кайд этилди. Кучат калинлиги 111 минг га булган олтинчи вариантда эса поя баландлиги мос равишда 103,3 см ни ташкил этди. Вариантлар уртасидаги фарк 3,7 см га тенг булган. Ушбу маълумотлар 1-расмда келтирилган. Демак, бундан хулоса килиб, сугориладиган оч тусли буз тупрокли ерларда Стевия усимлигини нормал усишини таъминлаш учун уруглар апрель ойининг биринчи ярмида 60x20-1 тизимда экилиши максадга мувофикдир. Кучат калинлигини янада ошириш, озикланиш майдонини камайишига ва усимликнинг эркин усишига салбий таъсир этади, шу билан бирга ёругликдан фойдаланиш коэффициентини пасайишига ва хаво алмашинувининг бузилишига олиб келиши мумкин. Бундай холат уз навбатида усиш-ривожланиш жараёнини пасайишига олиб келади.

Тажрибада экиш меъёри ва кучат калинлиги Стевия усимлигида барг юзасини шаклланишига сезиларли таъсир этиши кузатилган. Тажрибалар утказилган барча йилларда Стевия усимлигининг умумий барг сатхи буйича нисбатан устунлик экиш эрта муддатларда, яъни апрел ойининг дастлабки кунларида амалга оширилган вариантларда кайд этилган. Экиш муддатларининг кечикиши усимликнинг даладаги умумий барг сатхининг 1,1-8,1 минг м2/га гача пасайишига олиб келган.

Тажрибада Стевия усимлигини эрта муддатларда 1-15 апрелда экилиб, кучат калинлиги 83 минг га булган биринчи вариантда умумий барг сатхи 24,0 минг м2/га ни ташкил этган. Усимликнинг назарий кучат калинлиги 111 минг/га булганда иккинчи вариантда умумий барг сатхи 29,4 минг м2/га га тенг булди. Стевия усимлигини кучат калинлигини ошириш хисобига даладаги умумий барг сатхи 5,4 минг м2/га га ортиши кузатилди.

Экнm MyaaaTiapn Ba KynaT Ka.inH.inriiHHHr GreBHH ycHM.nrHHHHr yMyMHH öapr ro3acnra Tatcnpn

BapuaHT TapTH6H Экнm MyggaTnapH Ha3apuH KynaT KanHHnHKnapu, MHHr/ra YMyMHH 6apr caTx,H ro3acu, MHHr M2/ra YpTana 6apr caTx,u ro3acu, MHHr M2/ra

2017 2018 2019

1 1-15 anpen 83 23,2 24,9 23,9 24,0

2 111 28,8 30,2 29,3 29,4

3 15-30 anpen 83 22,2 23,6 22,9 22,9

4 111 26,8 28,3 27,7 27,6

5 1-15 MaH 83 20,9 21,9 21,2 21,3

6 111 24,8 26,2 25,3 25,4

YcuMnHKnap anpen OHHHHHr hkkhhhh apMHga, 16-30 anpenga экнnн6, Ha3apuH Kynar KanuHnuru 83 MHHr/ra 6ynraH ynurnu Bapuarnga ganaHHHr yMyMHH 6apr carxu 22,9 MHHr M2/ra hh TamKHn этгaн. Kynar KanuHnuru 111 MHHr/ra 6ynraH TypTHHHH Bapuarnga эсa ganagaru yMyMHH 6apr carxu 27,6 MHHr M2/ra hh TamKHn этgн. CreBHa ycHMnurHHHHr Kynar KanuHnuruHH omupum x,uco6ura ganagaru yMyMHH 6apr carx,H 4,7 MHHr M2/ra ra opTHmu Ky3arHnraH.

CreBHa ycHMnurHHH Huc6aTaH Ken Myggarnapga atHH 1-15 MaHga экнnн6, Kynar KanuHnuru 83 MHHr/ra ra 6ynraH onTHHHH Bapuarnga yMyMHH 6apr carxu 21,5 MHHr M2/ra hh TamKHn этгaн 6ynca, Kynar KanuHnuru 111 MHHr/ra 6ynraHga ctthhhh Bapuarnga yMyMHH 6apr carx,H 25,4 MHHr M2/ra ra TeHr 6yngu. CreBHa ycHMnuruHHHr Kynar KanuHnuruHH omupum x,Hco6ura ganagaru yMyMHH 6apr carxu 3,9 MHHr M2/ra ra KynaHumu Ky3arHnraH. EyHgaH, ycHMnHKHHHr yMyMHH 6apr carx,H Kynar KanuHnurura 6ornuK экaнnнгн KypuHagu. Eapna ypraHHnaërraH CreBHa ganaHHHr yMyMHH 6apr carxu Kynar KanuHnuru Huc6aTaH roKopu 6ynraH BapuaHTnapga Ky3arHngH. ^eMaK, ganaga $H3HonoruK «apaëHHH, my ^yMnagaH ^orocHHTe3HH ^agan KenumHHH TatMHHnam ynyH 6hphhhh HaB6aTga ganaga erapnu Kynar KanuHnuruHH TatMHHnam no3HM.

Xynoca ypHuga TatKHgnam ^oh3kh, cyropunaguraH on Tycnu 6y3 TynpoKnap mapouTuga napBapumnaHraH CreBHa экнннga Kynar KanHHnuruHHHr opTHmu Haru^acuga ganagaru yMyMHH 6apr car^HHHHr WKopu 6ynumu KaHg ^runraH. OnuHraH Ta^pu6a HaTH^anapura acocnaHu6, yMyMHH Kynar KanHHnuruHH roKopu 6ynumuHH TatMHHnam ynyH ycuMnuKHH Huc6araH эpтa Myggarnapga Huc6araH WKopu Metëpnapga 111 MHHr/ra экнm TaBcua этнnagн.

REFERENCES

1. EenonunoB H.B., AnnaëpoB X., PaxHMoB H., EoHKo6unoB E. CTeBHa ycuMnuruHH ypyrgaH eTHmTHpumHHHr acocuH arpoTexHHKacu. Tom ,3,AY Hamp TaxpupuaT 6ynuMH, TomKeHT-2002 Hun. -E 4-5.

2. ^ana Ta«pu6anapHHH yTKa3um ycny6napu. TomKeHT. 2007 H. -147 6.

3. EpMonaeBa r.A., CanpoHoBa H.A. Cax,ap h caxapucrbie npogyKTbi b npou3BogcrBe HanuTKoB.M., 2012. -E 14.

4. KaxxopoBa C.H., KapoMaToB H.^. nu^eBoe h neKapcTBeHHoe pacreHue CreBua. T., 2017. -E 4-7.

5. PoMamoBa M.B. nepBbiH oïïht Bbipa^HBaHua creBHH (gBynucrHHKa cnagKoro) npuMopcKoM Kpae // ^ocru^eHHa HayKH h TexHHKH. 2008 -E 22-23.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.