Научная статья на тему 'ДУНЁ ХАЛҚЛАРИНИНГ ЙИЛ ҲИСОБИ БИЛАН БОҒЛИҚ ҚАРАШЛАРИ ВА АСТРОНОМИК ВАҚТ ҲИСОБИ УСУЛЛАРИНИНГ ПАЙДО БЎЛИШИ'

ДУНЁ ХАЛҚЛАРИНИНГ ЙИЛ ҲИСОБИ БИЛАН БОҒЛИҚ ҚАРАШЛАРИ ВА АСТРОНОМИК ВАҚТ ҲИСОБИ УСУЛЛАРИНИНГ ПАЙДО БЎЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
448
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
вақт / йил / фасл / ой / астраномия / ҳисоб / қуёш / кун / хўжалик / фаолият / тасаввур / табиат / юлдузлар. / время / год / время года / месяц / астрономия / исчисление / солнце / сутки / хозяйство / деятельность / воображение / природа / звезды.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Хайдаров, Одил Эргашевич

Ушбу мақолада дунё халқларининг йил ҳисоби билан боғлиқ қарашлари ва унинг астрономик асосларининг моҳияти ҳамда одамларнинг вақт билан боғлиқ тасаввурлари ва унинг хўжалик ҳаётидаги ўрни юзасидан қиёсий таҳлиллар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ДУНЁ ХАЛҚЛАРИНИНГ ЙИЛ ҲИСОБИ БИЛАН БОҒЛИҚ ҚАРАШЛАРИ ВА АСТРОНОМИК ВАҚТ ҲИСОБИ УСУЛЛАРИНИНГ ПАЙДО БЎЛИШИ

В данной статье проводится сравнительный анализ взглядов народов мира на исчисление года и природу его астрономических основ, а также представлений людей о времени и его роли в хозяйственной жизни.

Текст научной работы на тему «ДУНЁ ХАЛҚЛАРИНИНГ ЙИЛ ҲИСОБИ БИЛАН БОҒЛИҚ ҚАРАШЛАРИ ВА АСТРОНОМИК ВАҚТ ҲИСОБИ УСУЛЛАРИНИНГ ПАЙДО БЎЛИШИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ДУНЁ ХАЛЦЛАРИНИНГ ЙИЛ ХДСОБИ БИЛАН БОГЛЩ КАРАШЛАРИ ВА АСТРОНОМИК ВАЦТ ХДСОБИ УСУЛЛАРИНИНГ

Ушбу мацолада дунё халцларининг йил уисоби билан боглиц царашлари ва унинг астрономик асосларининг моуияти уамда одамларнинг вацт билан боглиц тасаввурлари ва унинг хужалик уаётидаги урни юзасидан циёсий таулиллар берилган.

Калит сузлар: вацт, йил, фасл, ой, астраномия, уисоб, цуёш, кун, хужалик, фаолият, тасаввур, табиат, юлдузлар.

В данной статье проводится сравнительный анализ взглядов народов мира на исчисление года и природу его астрономических основ, а также представлений людей о времени и его роли в хозяйственной жизни.

Ключевые слова: время, год, время года, месяц, астрономия, исчисление, солнце, сутки, хозяйство, деятельность, воображение, природа, звезды.

КИРИШ (ВЕДЕНИЕ/INTRODUCTION)

Вакт хакидаги тасаввур одамларда ижтимоий тараккиётнинг илк боскичларида маълум табиат ходисаларига боFлик холда пайдо булган хамда хужалик эхтиёжлари вакт бирликларини ва унинг хисобини урнатиш заруратини келтириб чикарган.

Одамлар доимо вакт окимини кабул килганлар, кун ва тун алмашинувининг узгаришидан фарклай олганлар. Бирок махсус вакт хисоби ва уни далиллар асосида кабул килишган факат тараккий этган жамиятда, яъни дехкончилик, чорвачилик, савдо ва денгизда сузишнинг вужудга келиши билан риоя килишган.

"Куёш чикди", "куёш тепага кутарилди", "куёш ботди" деган ибораларга одатланиб колганмиз. Аслида куёш чикиб ботмайди. Куёшнинг осмондаги куринма харакати, тун билан куннинг алмашиниб туришининг асосий сабаби -ернинг Fарбдан шаркка караб 24 соатда бир марта уз уки атрофида айланиб

ПАЙДО БУЛИШИ

Хайдаров Одил Эргашевич

Teрмиз давлат университети,

эркин тадкщотчиси hajdarovodil188@gmail.com

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

чикишидир. Ер шарининг уз уки атрофидан 24 соатга тулик бир айланиб чикадиган вактига сутка дейилади. Куёш бир сутка давомида ер шарининг хамма томонини бир йула ёрита олмайди. У навбат билан ернинг гох бир томонини, гох иккинчи томонини ёритади. Ернинг айланиб куёшга караган томонида кун, куёш нури тушмай турган томонида тун булади. Ернинг суткалик харакати натижасида кун билан тун чегараси ер сатхи буйлаб Fарбга томон силжийди. Шунинг учун хар 12 соатда ер шарининг манзараси узгаради: куёш тепамизда турган жойда 12 соатдан кейин ярим кеча булади1.

Бир сутка неча соат? Бу саволга купчилик хеч иккиланмай, катъий ишонч билан 24 соат деб жавоб беради. Бу туFри жавобми? Йук, албатта. Ер уз уки атрофидан 24 соатда эмас, балки 23 соат 56 минут 4 секундда бир марта айланиб чикади. Бу вакт юлдуз суткаси деб юритилади. Юлдуз суткасининг бошланиши йил давомида турли вактларга туFри келади, инсоннинг хаёти, ернинг табиати юлдуздан кура куёшга купрок боFлик. Шунинг учун инсонлар куёш вактига амал килади. Хдкикий куёш вакти юлдуз вактидан фарк килади. Икки туш пайти оралиFидаги вакт (куёш суткаси) Ернинг уз уки атрофидан айланиб чикиш вактига (юлдуз суткасига) нисбатан бир неча минут узунрок эди.

Ой ер атрофини 27,3 суткада бир марта айланиб чикади. Ой уз орбитасида бир нуктадан чикиб яна шу нуктага кайтиб келиши учун кетган вакт сидерик ой деб юритилади (сидерик ой юлдузга нисбатан хисобланади). Ойнинг бир хил фазаси такрорланишига кетган вакт эса 29,5 суткани ташкил этади2. Бу вакт синодик ой деб юритилади (синодик ой ерга нисбатан хисобланади). Сидерик ой муддати билан синодик ой муддати бир-биридан фарк килади.

Ой уз уки атрофида 27,3 суткада айланиб чикса хам ердан куринадиган бир хилдаги икки фазаси оралотидаги вакт 29,5 суткага тенг булади. Демак, бир ой 29,5 суткани ташкил этади.

Ер асосан икки хил харакатланади: уз уки атрофида (суткалик харакат) ва куёш атрофида (йиллик харакат). Ернинг уз уки атрофидаги суткалик харакати натижасида кун ва тун вужудга келса, йиллик харакати натижасида йил фасллари вужудга келади.

Ернинг куёш атрофидаги йиллик харакат йули унинг орбитаси деб аталади. Ер орбитасининг узунлиги 940 млн. км. Ер бу йулни урта хисобда соатига 1070 километр (ёки секундига 29,8 км) тезликда босиб утади. Бу тезлик артиллерия укининг учиш тезлигидан ун баравар катта. Ер ана шундай тезлик билан куёш

1 О.Рахматуллаева, Ж.Саломов. "Хронология". - Т, 2012.

2 И.А.Климишин - "Календар и хронология". М. 1985

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

атрофини 365 кун 5 соат 48 минут 46 секундда айланиб чикади. Ернинг куёш атрофидан бир марта тула айланиб чикишига кетган вакт (365 кун-у 6 соат) йил деб аталади.3

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОД (ЛИТЕРАТУРА И МЕТОД/LITERATURE REVIEW)

Ушбу маколани тайёрлашда этнографлардан Ж. Фрейзер, Г. Снесарев, В. Басилов, С. Токарев, К. Шаниязов, Н. Лобачева, И. Жабборов, М. Жураев, А. Аширов асарларида баён этилган назарий коидалар ва услубий тавсияларга таянилди.

Маколанинг манбалари сифатида уз табиати ва ахамиятига кура куйидаги гурухларга ажратиб урганилди. Шеробод, Денов, Бойсундаги экспедициялар давомида тупланган дала этнографик материаллари. Шу максадда тадкикотнинг худуд (туман ва жой) олдиндан аникланди ва мавжуд адабиётлар урганилди. Шу билан бирга, ахолининг этник таркиби ва сакланиш даражаси хисобга олинган. танланган худуд ахолисининг иктисодий фаолияти ва маданиятидаги анъаналар тахлил этилди.

МУХОКАМА (ОБСУЖДЕНИЕ/DISCUSSION)

Йил фаслларининг алмашинувига Ернинг куёш атрофидан айланиши ва ер укининг орбита юзасига - текислигига нисбатан OFишганлигига сабабчидир. Ер уки орбита текислигига нисбатан 66, 30 бурчак ташкил этади. 21-март куни кун билан тун чегараси иккала кутбдан утган, яъни сайёрамизнинг хар иккала ярим шарида кун билан туннинг уз унлиги бир-бирига тенг. Куёш нури шу куни, яъни 21-мартда экваторга тик тушади, ер укига нисбатан туFри бурчак хосил килади. Туш пайтида куёш тик тепамизда булади, шу куни ер куёшга нисбатан шундай вазиятни эгаллайдики, куёш нури шимолий ва жанубий ярим шарларга бир текисда таркалади. Куёш узининг бизга куринадиган йулининг тепа ярмида уфк тепасида, иккинчи ярмини эса уфк тагида, яъни ер шарининг бизга нисбатан орка томонида босиб утади. Факат шу куни куёш хакикатан хам шаркдан чикиб Fарбга ботади.

Март ойида сайёрамизнинг шимолий ярим шарида бахор, жанубий ярим шарида куз булади. 22-мартдан бошлаб кунлар узаяди ва тунлар кискара бошлайди. куёш шимоли-шаркдан чикиб шимоли^арбга бота бошлайди. Куннинг узайиши ва туннинг кискариши 22-июнгача давом этади. 22-июнда сайёрамизнинг шимолий ярим шари куёшга караган булади, шу туфайли бу

3 Е.Бикерман. "Хронология древнего мира. Ближний Восток и античност". М. 1976

660

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ярим шар жанубий ярим шарга нисбатан куёшдан купрок ёруFлик, иссиклик олади. Демак, шимолий ярим шарда ёз бошланади, кунлар узун, тунлар киска булади, экватордан жанубда, яъни жанубий ярим шарда эса киш киради ва кунлар киска, тунлар узун булади.

23-сентябр ер шарида йил фаслларининг таксимланиши жихатдан 21-мартдан фарк килади. 21-мартда шимолий ярим шарда бахор, жанубий ярим шарда куз булса, 23-сентабр шимолий ярим шарда куз, жанубий ярим шарда бахор булади. 24-сентябрдан кунлар кискариб, тунлар узая бошлайди. Куёшнинг эрталаб чикишдан кечкурун ботишигача босиб утадиган йули кискара боради, кискариш 22-декабргача давом этади.

Демак, ернинг уки куёш атрофидаги айланиш йулига орбита текислигига нисбатан OFишганлиги натижасида йил фасллари алмашинилади, куёш атрофидаги йиллик харакатнинг турли даврларида ер юзасининг ёритилиши ва иситилишидаги фарклар келиб чикади.

Х,ар куни куёш чикади ва ботади. Куёш чикиши улуFвор, гузал манзара, бутун борлик, табиат, барча тирик мавжудот куёш чикишини тантана билан кутиб олади.

Куёш-осмондаги сон-саноксиз юлдузларнинг бири, ерга энг якин юлдуз, куёш улкан ёритгич, кизиган газ холидаги осмон жисмидир. Куёш нури хар секундда 300 000 км тезликда таркалиб, ерга 8,5 минутда етиб келса, ерга якин турган бошка юлдузнинг нури 4,5 йилдагина етиб келади.

Куёш билан ернинг оралоти 149,5 млн.км, бу масофанинг катталигини куйидагича тушунтириш мумкин, ерда туриб гапирган одамнинг овози куёшга 14 йилдан кейин, космик ракета эса беш ойда етиб бориши мумкин4.

Куёш уз уки атрофидан 25 суткада бир марта айланиб чикади. Олимларнинг фикрича, инсоннинг соFлиги, рухий холати, мехнат кобилияти куп жихатдан куёшнинг фаолиятига боFлик, хатто табиий офатлар, бахтсизлик ходисалари ва касалликлар хам куёш фаолиятига боFликлиги тажрибалар йули билан исботланган.

Куёшдан энг узок нукта - афелий (Куёш атрофида айланадиган жисмнинг куёшга энг узок нуктаси)га якинлашган Ер шарининг тезлиги кеча соатига 3600 километрга секинлашди.

Куёшга энг якин нукта - перигелий (Куёш атрофида айланадиган жисмнинг куёшга энг якин нуктаси)да Ер шари соатига 105444 километр тезликда айланади.

4 О.Рахматуллаева, Ж.Саломов. "Хронология". - Т, 2012.

661

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Ер Куёшга якин нуктада соатига 105444 километр тезликда харакат килади. Шу боис Ернинг тезлиги афелий нуктасида перигелий нуктасига нисбатан соатига 3600 километрга секинлашади.

Афелий нуктасида Ер Куёшдан 152 миллион километр узокда булади.

Перигелий нуктасида эса Ер ва Куёш уртасидаги масофа 147 миллион километрга тенг булади.

Ер сутка давомида хам куёшга гох якинлашиб, гох узоклашиб туради. Январдан июлгача биз куёшга туш пайтида якинрок келсак, июлдан январгача кечкурун якинрок буламиз5.

Ой ернинг бирдан бир табиий йулдошидир. Ой диаметри 3476 км булиб, ер диаметридан деярли 4 баравар кичик. Ойдан ергача булган масофа урта хисобда 384 000 км. ЁруFлик ойдан ерга 1 секунддан сал ошикрок вактда етиб келади. Ой ерга энг якин келганда улар орасидаги масофа 363 000 км, ердан узоклашганда эса 405 000 км.га тенг булади. Шунинг учун ой бизга куёшдан гох каттарок, гох кичикрок булиб куринади6.

Ойнинг ер атрофига айланиш тезлиги ернинг куёш атрофида айланиш тезлигидан 30 баравар кам, яъни ой ер атрофида секундига бир километр тезликда айланади. Ой ерга бир томони билан караган. Ой баъзан думалок булиб, баъзан ярим доирага, баъзан эса уткир учли урокка ухшаб куринади. Ой бошида у уроксимон (хилол), бир хафтадан сунг доира шаклида куринади (тулин ой), уч хафтадан кейин у яна ярим доирага ва ой охирида уроксимон шаклига киради.

Осмонга куринган "хилол" янги ойми ё эскими янги ой билан эски ойнинг шакли, куриниши бир-бирига ухшаш булганлигидан уларни факат холатига караб фарк килиш мумкин. Шимолий ярим шарда янги ой УроFининг сирти (думбок томони) унгга, эски ойники эса чапга караган булади. Шимолий ярим шарнинг Уртача ва юкори кенгликларида янги ва эски ой УроFи тик холатда жанубий кенгликларида, Урта Осиёда ёнбошлаган (янги ой унгга ва эски ой чапга ёнбошлаган) холатда куринади. Экватор атрофида янги ой УроFининг дунг томони пастга, эски ой УроFиники эса тепага караган булади.

Янги ой билан эски ойнинг бир-биридан фарк киладиган яна бир белгиси шуки, янги ой кечкурун, осмоннинг Fарбий кисмида, эски ой эса эрта билан, осмоннинг шаркий кисмида куринади.

5 Чориев З.У. Иоффе - "Хронология ва метрология". - Т.1999

6 Чориев З.У. Иоффе - "Хронология ва метрология". - Т.1999

662

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

OHHHHr y3H Hyp coHMaHgu, yHH Kyem Hyp.apu epHTagu, my Ty$aH.u oh ypoFHHHHr gyHr tomohh xaMMa BaKT Kyemra (^Hru oh ypoFHHHHr gyHr tomohh KeHKypyH Kyem SoTraH TOMOHra, эcкн oh ypoFHHHHr gyHr tomohh эpтa Su.aH Kyem HHRumu ToMoHra) KaparaH Sy.agu.

OHHHHr acocHH KypHHHmHHH ($a3a.apu) epgaH ogguH Ky3 Su.aH Ky3aTHm MyMKHH Sy.raH y3rapum.apH x,ap xh. H$oga.aHagu. Oh ep aipo^uga x,apaKar.aHap экaн, Kyem Su.aH ep opa.HFHra TyFpu Ke.uS Ko.agu. Ey BaKTga oh epgaH KypuHMaHgu, HyHKH oHHHHr epyFH TymMaHguraH tomohh epra KaparaH Sy.agu. OHHHHr Sy $a3acu, oh Somu - AHru oh geS ropHTH.agu. TyH.apHMH3HH epHTuS TypaguraH Ty.HH oh $a3acu oh epyF.uru Kyem epyF.urugaH 450 000 MapTa KyHCH3gup, oHHHHr KyHH x,aM TyHH x,aM epgaH hkkh xa^Tara TeHr. ffly caSaSgaH Kyem Hyp.apu oh ro3acHHH KyHgy3H 120 C gaH 3ueg KH3gupuS roSopagu, TyHga эca y -170 C rana coBuHgu7.

Kyem cyTKanapuHHHr ypTana y3yH.uru, atHH Kyem MapKa3HHHHr HKKHTa roKopu (eKH KyHu) кy.bмннaцнfl.apн opa.HFHga yTraH ypTana BaKT KucKa BaKT opa.HK.apHHH y.Hamga acocuH Sup.HK xucoS.aHagu. Hh. gaBoMHga SyHgaH hkkh кy.bмннaцнfl opa.HFHga yTaguraH BaKT Sup o3 y3rapuS Typagu. EyHra caSaS epHHHr Kyem aTpo^uga aH.aHa SyH.aS эмac, Sa.KH э..нпc SyH.aS x,apaKar.aHHmH Ba SyHHHr HaTH^acuga yHHHr x,apaKaT Te3.urHHHHr Sup o3 y3rapuS Typumugup. Ey KyemHHHr hh. gaBoMHga эк.нптнкa SyH.aS KH.aguraH KypuHMa xapaKaTugaru khhhk HoTeKHc.HK.apuHH Ke.THpuS HHKapagu. Kyem MapKa3HHHHr roKopu кy.bмннaцнflcнgaгн naHTga x^khkhh TyH naHTH geS aTa.agu. EupoK coaT.apHH TeKmupum, aHHK BaKTHH Se.ru.am ynyH y.apra KapaS, a.Sarra KyemHHHr кy.bмннaцнfl naHTHHH Se.ru.amra x,en 3apypHOT HyK. M.gy3.apHHHr кy.bмннaцнa naHTHHH Se.ru.am aHHKpoK Ba Ky.aHpoK Sy.agu. HcTa.raH

ro.gy3HHHr Ba KyemHHHr кy.bмннaцнfl.apн naHT.apuHHHr $apKH эca ucTa.raH BaKT ynyH Se.ru.aHraH. X,aKHKaTaH, epHHHr x,apaKaTH KyemHHHr KypuHMa Ba3H^THHHHr ro.gy3.apra HHcSaraH y3rapumH ^yga aHHK Tonu.raH. Maca.aH, oScepBaTopu^.apga ro.gy3.apHH Ky3aruS, MyHTa3aM paBumga acocuH coaT.ap TeKmupuS Sopu.agu, SyHga y.apHHHr BaKT Ty3aTMacu, atHH aHHK BaKTHH Tonum ynyH coaTHHHr Kypcarnmra (K eKH- umopacu Su.aH) KymH.Hmu 3apyp Sy.raH KaTTa.HK aMa.ga aHHK.aHagu. BaKT Ty3aTMa.apuHH aHHK.am opa.HK.apuga aHHK BaKTHH KBapc eKH SomKa (SupopTa TeSpaHMa xapaKaTHHHr HacToTacuHH ^yga aHHK ym.aS TypaguraH) coaT.ap "caK.aS" Sopagu. ^o3upru BaKTga hhxo^t aHHK "ropaguraH" aToM coaT.apu apaTH.raH. Y.ap aHHK BaKTHH caK.amga um.aTH.agu.

7 A.Hap3HKy.oB - "ge^KoH tskbhmh" T.1991

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Астрономик кузатишларда аник вактни белгилаш, уни саклаш ва радио оркали бутун халкка эшиттириб туриш куп мамлакатларда мавжуд булган аник вакт хизматининг вазифасидир. Аник вакт сигналларини денгиз ва хаво флотининг штурманлари ва аник вактни билиш зарур булган жуда куп илмий хамда ишлаб чикариш корхоналари радио оркали кабул килади. Аник вактни билиш, хусусан, турли жойларнинг географик узунликларини аниклашда зарур дир.

Сайёрамиз уз уки атрофида айланиб туради, шунинг учун куёш еримизнинг турли нукталарини турли вактда ёритади. Ернинг бир меридианида жойлашган барча нукталарида соат бир хил вактни курсатса, бошкат меридианида бошкача вактни курсатади. Демак, бир меридианнинг узидаги вакт шу меридиан атрофидаги жойлар учун махаллий вакт хисобланади.

Гринвич меридиани (меридианлар саноFи бошланган 0 меридиан) да туш пайти булганда 180 географик узунликда ярим тун, Гринвичдан шаркдаги 90 географик узунликда кеч пайти, Гринвичдан Fарбдаги 90 географик узунликда тонг пайти булади8.

Табиат томонидан ато этилган маълумотлар - сутка, ой, йил, вакт хисоби кадимги таквимлар асосини ташкил этган.

Календар лотинча суз булиб, у календариум (карз дафтари) ва календар (хар ойнинг биринчи куни) сузларидан олинган. Кддимги Римда карз юзасидан улуш хар ойнинг биринчи, яьни календар куни туланиши ва у карз дафтари (календариум)да кайд килиб борилиши расм булган.

Календарнинг хозирги маъноси вакт оралоти бирлигини хисоблаш усулиднр. Бу усул табиат ходисаларининг самовий жисмлар харакатидаги даврийлик (Ернинг бир кеча-кундузлик харакати, Ойнинг Ер атрофидаги куринма харакати, Куёшнинг кук гумбази сирти буйлаб йиллик харакати) билан боFлик холда юз бериши, яьни кеча билан кундуз, йил фасллари, ой кисмлари алмашинуви кабиларга асосланган. Демак, таквимий бу вакт санок системаси, осмон ёритгичлари асосида ётган табиат ходисаларининг даврийлиги деганидир9.

Бундай системани тузиш зарурияти биринчи булиб ишлаб чикариш хужалик шакллари вужудга келган неолит даврида пайдо булади. Дехкончилик ва чорвачилик табиатнинг мавсумий ходисалари билан махкам боFланган. Хужалик хаёти шаклининг бир хиллиги ва умумий асос килиб олинган вакт саноFи бирликлари бир-бирига ухшаш таквимларнинг шаклланишига олиб

8 И.А.Климишин - "Календар и хронология". М. 1985

9 Е.Бикерман. "Хронология древнего мира. Ближний Восток и античност". М. 1976

664

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

KenraH. Oh TaKBHM-apu - cyTKa-ap oHnap öu-aH yHFyH-amraH. OH-Kyem TaKBHMH cyTKa Ba oHnap Hun-ap öu-aH yHFyH-amraH. Oh TaKBHMH Hun gaBpnapuHHHr y3rapn6 TypumHHH xHcoöura o-MaraH xonga Kyn xa-K-apga BaKT xucoöHHHHr öomKa CHCTeMa-apra acocnaHHÖ puoa KH-HHraHgup, эxтнмon. Oh TaKBHMH SyHuna OH-apHHHr gaBOMHH-Hru ^a^aT oh $a3a-apuHHHr y3rapumH öunaH öof-hk эgн. X,ap Öup oh xunongaH öomnaHuö, HaBÖaT öunaH eKH Tarn^ycnap öunaH 29 Ba 30 cyTKara öy-HHagu Oh Hh-h 12 oHgaH uöopar эgн. Ey эca y3 HaBÖaTuga 354 cyTKaHH TamKH- этгaн.Сннogнк oh TaKBHMHH OHugaH 44 MHHyT 2,9 ceKyHgra Kyn öynraH, myHHHr ynyH xaM MatnyM hh- coHugaH cyHr TaKBHMHH Hu-ura ÖHTTa KymuMHa KyH Kymum 3apypu^TH naHgo öynraH.

AcTpoHOMHK Ba TaKBHMHH OH HunnapuHH ÖHp-ÖHpura MOC Ke-THpHmHHHr hkkh ycynu MatnyM. Hkkh ycyn xaM oh TaKBHMH Hu-ura KymHMHa KyH KupuTHmra acocnaHraH. EynapgaH öupu caKKH3 Hh—hk TypKna цнкп öy-uö, öyHra MyBo^HK acTpoHoMHK TaKBHMHH Hunnapu ogguH Ba oH HunnapugaH yn cyTKa opKaga KonraH. OH TaKBHMH HH- XHCOÖHHH acTpoHoMHK TaKBHM öunaH MyBo^HK-amTupum ynyH xap caKKH3 HH-HHHr hkkhhhh Hh-h, öemHHHH Hh-h, eTTHHHH Hu-ura (TaKBHMHHHra) ÖHTTagaH KymHMHa KyH Kymuö KyHunraH. Arna aHHKpoK ycyn xaM öynraH, öyHra MyBo^HK 30 ogguH oH Hunnapu 30 acTpoHoMHK Hh-hh 11 cyTKaga KyBuö eTagu. Ey y3unumHH öapTapa^ этнm ynyH gaBpHHHr KyHugaru Hunnapura KymHMHa KyH-apHH KymraH-ap: 2-HH-H, 5-HH-H, 7-HH-H, 10-HH-H, 13-HH-H, 16-HH-H,18-Hh-h, 21-hh-h, 24-hh-h, 26-hh-h, 29-HH-Hra.

HÄTH^Ä^ÄP (PE3Y.tfbTATbI/RESULTS)

MaKonaga 3aMoHaBHH этнonoгнк ycynnap Ba AHru h-mhh eHgamyB-ap acocuga gyHe xa-K-apu axottHcHHHHr Hun xucoöu öunaH öof-hk Kapamnapu Ba acTpoHoMHK Ky3aTHmnapuHH xap ToMoH-aMa Maxcyc ypraHum aMa-ra omupungu; gyHe xa-K-apuHHHr TaKBHMHH xHcoö-KHToönapH ynapHHHr acTpoHoMHK acocnapu Tax-un kh-hhhö, xap öup xa-KHHHr y3ura xoc Maxa-nuH Hun xucoöu epuTuö öepungH.

X,ap öup xa-KHHHr HmuMoHH-uKTHcoguH xaeTH Ba MagaHHH TapaKKueTH y3ura

xoc MapocuM-apHHHr naHgo öy-umu Ba puBo^naHumuHH öenrH-aHgu. HaTH^aga xa-K-apHHHr Typnu MapocuM-apuga, my ^yM-agaH TaKBHM-apga y3ura xoc этннк xycycutfraap naHgo öy-agu. ffly Kaöu y3ura xoc этннк xycycu^T-ap gyHe xa-K-apHHHHr Ka-eHgap MapocuM-apuga xaM MaB^yg öy-uö, ynap KyHugarunapga HaMoeH öynagu: Ka-eHgap BaKonaTxoHa-apu, nynoH-HK Ba KumnoK xy^a-HK

XY^OCA (3AK^WHEHHE/CONCLUSION)

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

маросимларининг уЙFунлиги; осмон сферасининг Шаркий кисмини улуFлаш (куёшнинг тонг ва пешин пайтидаги холати мос ёзувлар нуктаси булиб хизмат килган); курбонлик тотемистик тасаввурлар (дарвешона, ёмFир чакириш ва дон йиFиш билан боFлик маросимлар). Умуман олганда, дунё халклари турмуш тарзининг барча жабхаларида кузатиладиган календар маросим кишиларнинг оилавий, иктисодий ва ижтимоий хаётини муайян йуналишда саклаб колишни максад килиб куяди.

REFERENCES

1. Календарные обычаи и обряды в странах зарубежной Европы. Зимние праздники. - М.: Наука, 1973.

2. Самойлович А. Названия дней недели у турецких народов // Яфетический сборник. II. - Пг., 1923.

3. Андреев М.С. Поездка в летом 1928 г. в Касанский р-н (север Ферганы. Изв. общ. для изуч. тадж. и иранских народностей за его пределами. - Т., 1929.

4. Пещерова Е.М. Праздник тюльпана (лола) в село Исфара Кокандского уезда. - Т., 1927.

5. Гаврилов М. Два слова об обычаях сартов / ТВ, 1911, №162; Уша муаллиф: Остатки ясы и юсуна у узбеков. - Т., 1929.

6. Хамраев А.Х. Праздник «красной розы» // Общ. науки. - Москва, 1958. -№ 6.

7. Снесарев Г.П. Реликты домусульманских верований и обрядов у узбеков Хорезма. - М.: Наука, 1969.

8. Рассудова Р.Я. Формы организации труда в общинах некоторых районов поливного земледелия Средней Азии. (конец XIX - начало XX в.) // Среднеазиатский этнографический сборник. III. - Л., 1971.

9. Шаниязов К. Узбеки-карлуки (историко этнографический очерк). - Т.: Фан, 1964; Уша муаллиф: Отгонное животноводство у узбеков // Очерки по истории хозяйства народов Средней Азии и Казахстана. - Л.: Наука, 1973.

10. Древние обряды верования и культуры народов Средней Азии. - М.: Наука, 1986.

11. И.А.Климишин - " Календарь и хронология ". М. 1985

12. Е.Бикерман. "Хронология древнего мира. Ближний Восток и античност".

М. 1976

13. Хайдаров, О. Э. (2022). СУРХОН ВОХДСИ АХЩИСИНИНГ ЁЗ ВА КУЗ МАВСУМИ БИЛАН БОТЛЩ МАРОСИМЛАРИ ВА УРФ-ОДАТЛАРИ.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(7), 134-

14. Mustafayev, U. U. (2021). YANGI O 'ZBEKISTON: QADRIYATLAR VA FALSAFIY FANLARNING DOLZARB MUAMMOLARI BO 'YICHA AYRIM MULOHAZALAR. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 7(10), 568-577.

15. Mustafayev, U. U., Mustafayeva, S. U., & Haydarov, O. E. (2022). TURMUSHDAGI ISLOM: NAMOYON BO 'LISHI VA MOHIYATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 914-921.

16. Поцелуевский, Е. А. (2008). 2008.02. 001. БЛАГОВА ГФ НОВАЯ ШКОЛА ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ТЮРКОЛОГИИ: АН Самойлович и ВА Богородицкий. (Под "сенью" яфетидизма). К 70-летию со дня гибели А.Н Самойловича (13. II. 1938)//Аспекты алтайского языкознания:(Материалы Тенишевских чтений -2007).-М., 2007.-С. 16-27. Социальные и гуманитарные науки. Отечественная и зарубежная литература. Серия 6: Языкознание. Реферативный журнал, (2), 6-

140.

12.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.