Научная статья на тему 'ҚАДИМГИ ТУРКИЙ ЙИЛ ҲИСОБИ'

ҚАДИМГИ ТУРКИЙ ЙИЛ ҲИСОБИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
56
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
вақт / йил / фасл / ой / астраномия / ҳисоб / қуёш / кун / хўжалик / фаолият / тасаввур / табиат / юлдузлар. / time / year / season / month / astronomy / calculation / sun / day / economy / activity / imagination / nature / stars.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Хайдаров, Одил Эргашевич

Ушбу мақолада туркиий халқларининг йил ҳисоби билан боғлиқ қарашлари ва унинг астрономик асосларининг моҳияти ҳамда одамларнинг вақт билан боғлиқ тасаввурлари ва унинг хўжалик ҳаётидаги ўрни юзасидан қиёсий таҳлиллар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANCIENT TURKISH YEAR ACCOUNT

This article provides a comparative analysis of the views of the peoples of the world on the calculation of the year and the nature of its astronomical foundations, as well as people's ideas about time and its role in economic life.

Текст научной работы на тему «ҚАДИМГИ ТУРКИЙ ЙИЛ ҲИСОБИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

КАДИМГИ ТУРКИЙ ЙИЛ Х,ИСОБИ

Хайдаров Одил Эргашевич

TepMro давлат университети,

эркин тадкщотчиси

hajdarovodil188@gmail.com

AННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада туркиий халцларининг йил уисоби билан боглиц царашлари ва унинг астрономик асосларининг моуияти уамда одамларнинг вацт билан боглиц тасаввурлари ва унинг хужалик уаётидаги урни юзасидан циёсий таулиллар берилган.

Калит сузлар: вацт, йил, фасл, ой, астраномия, уисоб, цуёш, кун, хужалик, фаолият, тасаввур, табиат, юлдузлар.

This article provides a comparative analysis of the views of the peoples of the world on the calculation of the year and the nature of its astronomical foundations, as well as people's ideas about time and its role in economic life.

Keywords: time, year, season, month, astronomy, calculation, sun, day, economy, activity, imagination, nature, stars.

В данной статье проводится сравнительный анализ взглядов народов мира на исчисление года и природу его астрономических основ, а также представлений людей о времени и его роли в хозяйственной жизни.

Ключевые слова: время, год, сезон, месяц, астрономия, расчет, солнце, день, экономика, активность, воображение, природа, звезды.

КИРИШ (ВЕДЕНИЕ / INTRODUCTION)

Жуда кадим замонлардан бошлаб инсон узини узи англашга интилиб яшаган. Олам ягона тизим булиб, ундаги барча нарса ва х,одисалар узаро чамбарчас боFлик. Чексиз кулам ва вактга эга булган коинот курраи заминимизга, унда кечаётган барча х,одисаларга: иклим узгаришларига, микроорганизмлардан тортиб, барча тирик организмларга, флора ва фаунага, шу жумладан, инсон хдёти, унинг дунёга келиши, ривожланиши, у^айиши, саломатлиги, кайфияти, характери ва иш фаолиятига мунтазам ва жиддий таъсир курсатади. Ушбу жараёнлар объектив характерга эга булиб, бизнинг онгимиз, иродамизга боFлик булмаган конуният тарзида кечади. Мазкур

ABSTRACT

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

конуниятлар уларни англаб, урганиб бориш хамда ушбу жараёнларнинг мухим тамойилларига амал килиб яшашимизни такозо этади. Акс холда, бунинг окибатида хаётимизда, турмушимизда муайян кийинчиликлар, муаммолар юзага келади. Баъзида эса йул куйилган хатоларимизни унглаб булмайди ва натижада куплаб кунгилсизликлар руй беради.

Мучал ва буржларга оид билимларни урганиб ва унинг мухим натижаларига амал килиб бориш эса, уз навбатида, хаётимизни гузал ва хузурли тарзда олиб боришимизга ёрдам беради ва турли кунгилсизликлардан огохлантиради. Астрология жуда кухна илм сохаси булиб, кадимдан хозирги замонгача ривожланиб ва урганилиб келинаётган астрономия фани билан чамбарчас боFликдир. Шунингдек, мучал ва буржларга оид билимлар, олинган натижалар хозирги замон педагогика, психология, тиббиёт, социология, сиёсатшунослик, бизнес, жисмоний маданият каби фан сохаларида хам унумли ва самарали фойдаланиб келинмокда. Юкорида билдирилган фикрлардан аёнки, кадим замонлардан аждодларимиз мучал ва буржларга оид конун-коидаларга амал килиб яшашга одатланганлар. Муайян давлат хаётида содир булган мухим вокеалар: харбий юришлар, давлат бошлиFининг хокимият тепасига келиши ва шу билан боFлик тантанали маросимлар, сарой ва ибодатхоналарнинг курилиши, никох маросимлари аник астрологик конун-коидалар, хулосаларга мувофик тарзда утказилган1.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОД (ЛИТЕРАТУРА И МЕТОД /

LITERATURE REVIEW)

Ушбу маколани тайёрлашда этнографлардан Ж. Фрейзер, Г. Снесарев, В. Басилов, С. Токарев, К. Шаниязов, Н. Лобачева, И. Жабборов, М. Жураев, А. Аширов асарларида баён етилган назарий коидалар ва услубий тавсияларга таянилди.

Маколанинг манбалари сифатида уз табиати ва ахамиятига кура куйидаги гурухларга ажратиб урганилди. Абу Райхон Беруний, Махмуд K,ошFарий хамда К.Юнусовнинг Мучал ва буржлар: толеномалар, хамда Исажон Султоннинг Билга Хокон асарларига мурожаат килинган холда тахлил этилди.

МУ^ОКАМА (ОБСУЖДЕНИЕ / DISCUSSION)

Туркий халкларнинг энг кадимги ва илк урта асрларда куллаган таквимлари, йил хисоблари хакида жуда оз маълумотлар сакланиб колган. Бу хакда маълумот берувчи манбалар Абу Райхон Берунийнинг "Кддимги

1 Мучал ва буржлар: толеномалар / Тузувчи муаллиф К.Юнусов. - Тошкент: Янги аср авлоди, 2016. - 304 бет.

676

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

xa^K^apgaH Ko.nraH egrop.nHK.rap" Ba MaxMyg KomFapuHHHHr "^eBOHy .nyFoTyr TypK" acap^apugup.

Aöy PaHxoH EepyHHH y3 acapHHHHr yH ^oHuga TypKHH xa^K^ap TaKBHMHHH эc.raтнö yTagu. AcapHHHr 103-caxH^acuga KaTop mapK xanK^apu TaKBHM.napH xaKHga ranupuö TypK Ba xa3ap.napHH xaM TH^ra o^agu: "X,HHg, xhtoh, TuöeT, TypK, xa3ap, xaöam Ba 3aHru Kaöu öomKa MHmaraapHHHr oHnapura Ke^caK, rapnu ynapgaH öat3ucuHHHr HOM^apu örora aHHK Mat^yM öy^ca xaM, to ynapHHHr öapnacHHH öunum BaKTH Ke^ryHna öaeH этнmgaн TyxTagHK".

EepyHHH hkkhhhh MapTa y3 acapHHHHr 104-caxu^acuga KyHugaru^apHH e3agu2: "Eynap (atHH TypKHH xa^K^ap TaKBHMu)HHHr MH^gop^apH, MatHo^apH Ba KaH^H^raapugaH bokh$ öy^MaguM". fflyHgaH KeHuH o^hm TypKHH xa^K^ap Ta^BHMHgarH yH hkkh oh homhhh öepagu: 1. Y^yF oh. 2. Khhhk oh. 3. Ehphhhh oh. 4. Hkkhhhh oh. 5. Yhhhhh oh. 6. TypTHHHH oh. 7. EemHHHH oh. 8. Oothhhh oh. 9. Etthhhh oh. 10. CaKKH3HHHH oh. 11. TyKKH3HHHH oh. 12. Yhhhhh oh. EepyHHH Ma3Kyp caxu^aga AHa TypK TaKBHMH xaKHga ranupuö "TypK ^agBanu" geraH cap^aB^a ocTHga yH hkkh xaHBoH homh öhtoh aTanaguraH yH hkkh hh^hk Mynan XHcoÖHHHHr HoM^apuHH xaM Kemupagu: 1. Chhkoh. 2. Yg (curup). 3. Eapc. 4. ToBym^oH (KyeH). 5. .HyH (öanHK) 6. hhtoh (htoh). 7. mht (ot). 8. K,yfi. 9. hhhhh (MaHMyH). 10. ToByK. 11. ht. 12. TyHFH3.

ro^opugaru^apgaH Mat^yM öy^agHKH, TypKHH xanK^apHHHr acocuH TaKBHMH Mynan xucoöugaH uöopaT öynraH HH^HHHr yH hkkh ohh EepyHHH KemupraH HoM^ap öhtoh aTanraH. EupoK EepyHHH TypKHH xan^apga KaguM 3aMoH^apgaH öyeH öupop Bo^ea acoc kh^hö o^HHraH "Tapux öomu" geö aranraH, paKaM öhtoh xucoö^aö Ke^HHaguraH hhh xhcoöh TyFpucuga Mat^yMoT öepMaHgu. ffly öu^aH öupra ro^opuga aHTH^raH yH hkkh oHHHHr KyH^ap MHKgopu, ogguH Ba Kaöuca hh^h, HH^HHHr öom^aHHmu ähTh KyHHHHr KaHoHgaH xucoö^aHHmu xaM aHTH^MaHgu.

X,ap xogga KaguMru TypKHH xan^apga xaM ^khh Ba ypTa fflap^garu öomKa

Ta^BHM^apga öynraHH Kaöu hhh öomu öaxopru TeHrKyH^HKgaH öom^aHraH. ^yHKH KagHMru TypKHH xa^K^ap Ky^araH Mynan HH^HHHHr öhphhhh KyHH öaxopru TeHrKyH^HKgaH xucoö^aHagu.

XI-acpHHHr öyroK TH^myHoc ohhmh MaxMyg K,omFapuH "^eBoHy ^yFoTy TypK" acapHHHHr öhphhhh ^H^guga TypKHH xan^^apHHHr Ta^BHMH xa^uga Kuc^ana TyxTaö yTagu. MaxMyg K,omFapuH xaM Aöy PaHxoH EepyHHH Kaöu KagHM 3aMoH^apgaH öepu gaBoM этнö Ke^aeTraH Tapux öomu (эpa) xaKuga xen Hapca

2 Aöy PaHxoH EepyHHH K^aguMru xa^K^apgaH Ko^raH egrop^HK^ap. TaH^aHraH acap^ap. - TomKeHT: ®aH, 1968. - E. 133-152

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

демайди. Олим факат Беруний келтиргани каби йилнинг ун икки ойини беради. Махмуд K,ошFарий туркий халкларда кунларнинг номи йуклигини, араблар келгандан кейингина кунлар хафта ичидаги кун номлари билан айтилиши одат тусига кирганлигини кайд этади. Шундан сунг тилшунос олим туркий халклар азалдан мучал хисобидан фойдаланиб келаётганликларини ёзади. У мучал таркибига кирган ун икки хайвон номини сичкондан бошлаб туетизгача санаб утади. Айрим олимларнинг фикрича туркий халкларда тарих боши (эра) булган ва у турк хоконлигининг 571-йилда урнатилишидан бошланади3, дейдилар. Бу фикрни исботлаш учун Урхун-Энасой ёзувларида битилган кабр тошларидаги битикларга мурожаат килайлик. Жумладан Култегин ёдномаси шундай тугалланади. "Култегин куй йилида ун еттинчи кунида улди. Туккизинчи ойнинг йигирма еттисида азасини утказдик. Биносини, накшини, битиктошини Маймун йилида, еттинчи ойнинг йигирма еттисида бутунлай тугатдик. Кул тегин кирк етти ёшида вафот этди". Юкоридаги санани Хитой йилномалари билан киёслаб хисобланганда мелодий 731-йилнинг 27-феврали келиб чикади.

Билга хокон ёдномасининг хотимаси шундай4 : "Отам хокон ит йили унинчи ойнинг йигирма олтисида вафот этди. Туетиз йили бешинчи ойнинг йигирма еттисида дафн маросимини килдирдим". Ушбу сана 734-йилнинг 26-ноябрга мувофик тушади.

Урхун-Энасой ёзувидаги бошка йирик ёдномаларда хам хотимада китобат тарихи юкоридаги тартибда берилади. Яъни ойнинг сони, унинг куни ва мучалдаги хайвон номи кайд этилади. Азалдан давом этиб келаётган тадрижий йил хисоби-тарих боши (эра) булганда, Абу Райхон Берунийдек синчков олим албатта курсатиб утган булар эди. Абу Райхон Беруний, Махмуд K,ошFарий асарларида ва бошка манбаларда туркий халкларнинг асл йил хисоби 12 хайвон номи билан аталувчи мучал хисоби билан юритилган. Бу хисоб туркий халклардан ташкари муFул ва хитой халкларида хам мавжуд. Бу хисоб кейинчалик Осиёнинг бошка халкларига хам таркалган.

НАТИЖАЛАР (РЕЗУЛЬТАТЫ / RESULTS)

Маколада замонавий этнологик усуллар ва янги илмий ёндашувлар асосида кадимги туркий халклари ахолисининг йил хисоби билан боFлик карашлари ва астрономик кузатишларини хар томонлама махсус урганиш

3 Махмуд KpшFарий Девону луFOтит-турк. - Тошкент: Фан, 1-жилд, 1963. - Б. 460

4 Исажон Султон: Билга Хокон. - Т, 2022.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

амалга оширилди; туркий халкларининг таквимий хисоб-китоблари уларнинг астрономик асослари тахлил килиниб ёритиб берилди.

ижтимоий хаётини тартибга солади. Улар мухим ахамиятга эга, чунки уларга эътибор каратиб, кишилар кундалик хаёт фаолиятини таксимлайдилар, турли уй-рyзFор ишларини бошлайдилар ва тугатадилар, жамият хаёти окимининг бир хиллигини тартибга соладилар. Кишиларнинг мехнат фаолияти билан боFлик календар маросимлар тупрок унумдорлигини ошириш, чорва моллари сонини купайтириш ва оила фаровонлигини оширишга каратилган. Улар йилнинг турли вактларида амалга оширилса-да, уларнинг таркибий элементлари эътикод, сехргарлик, маросим олови, усимликлар, совFалар ва курбонликлардир.

REFERENCES

1. Абу Райхон Беруний К,адимги халклардан колган ёдгорликлар. Танланган асарлар. - Тошкент: Фан, 1968. - Б. 133-152

2. Махмуд K,ошFарий Девону луFOтит-турк. - Тошкент: Фан, 1-жилд, 1963. -

3. Умар Хайём. Наврузнома. - Тошкент: Мехнат, 1990. - Б. 10-22

4. И.А.Климишин - "Календарь и хронология". М. 1985

5. Е.Бикерман. "Хронология древнего мира. Ближний Восток и античност".

6. К.Юнусов. Мучал ва буржлар: толеномалар - Тошкент: Янги аср авлоди, 2016. - 304 бет.

7. Исажон Султон: Билга Хокон. - Т, 2022. - 240 бет

8. Хайдаров, О. Э. (2022). СУРХОН ВОХДСИ АХЩИСИНИНГ ЁЗ ВА КУЗ МАВСУМИ БИЛАН БОГЛЩ МАРОСИМЛАРИ ВА УРФ-ОДАТЛАРИ.

Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(7), 134-

9. Mustafayev, U. U. (2021). YANGI O 'ZBEKISTON: QADRIYATLAR VA FALSAFIY FANLARNING DOLZARB MUAMMOLARI BO 'YICHA AYRIM MULOHAZALAR. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 7(10), 568-577.

10. Турсунов, С. Н. (2021). СУРХОН ВОХДСИДА СОВЕТ РЕЖИМИНИНГ УРНАТИЛИШИ. ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ, (SI-3).

Б. 460

М. 1976

140.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

11. Тураев, Б. (2019). КАДИМИЙ ТУРКИЙ ТИЛДА БИТИЛГАН КУЛЁЗМАЛАРНИ ТАДЖИК ЭТИШ. INFOLIB: информационно-библиотечный вестник, (3), 70-72.

12. Ахророва, Ш. (2020). Жамият ривожида миллий кадриятларнинг урни.

Научно-просветительский журнал " Наставник".

13. Mustafayev, U. U., Mustafayeva, S. U., & Haydarov, O. E. (2022). TURMUSHDAGI ISLOM: NAMOYON BO 'LISHI VA MOHIYATI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 914-921.

14. Yusupova, M. (2020). Навруз байрами таомлари тарихийдик ва замонавийлик. ЦЕНТР НАУЧНЫХ ПУБЛИКАЦИЙ (buxdu. uz), 2(2).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.