Научная статья на тему 'ДУККАКЛИ ДОН ЕТИШТИРИЛГАН МАЙДОНЛАРДА КЕЙИНГИ ЙИЛИ ПАРВАРИШЛАНГАН ҒЎЗА НАВЛАРИ БАРГ САТҲИ ЮЗАСИНИНГ ЎЗГАРИШИ'

ДУККАКЛИ ДОН ЕТИШТИРИЛГАН МАЙДОНЛАРДА КЕЙИНГИ ЙИЛИ ПАРВАРИШЛАНГАН ҒЎЗА НАВЛАРИ БАРГ САТҲИ ЮЗАСИНИНГ ЎЗГАРИШИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
11
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Рахматуллаев Ғ.Д., Усмонов М.С., Мамаджонов Х.А.

В данной статье приведены сведения о росте и развитии сортов хлопчатника, выращиваемых на (Glycine max и Vigna radiata) во вторичном посевах, а также на листовой поверхности.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по экономике и бизнесу , автор научной работы — Рахматуллаев Ғ.Д., Усмонов М.С., Мамаджонов Х.А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CHANGES IN THE LEAVE SURFACE OF THE COTTON VARIETIES GROWING IN THE NEXT YEAR ON THE FIELDS

This article provides information on the growth and development of cotton varieties and leaf surface grown on (Glycine max and Vigna radiata) in secondary crops.

Текст научной работы на тему «ДУККАКЛИ ДОН ЕТИШТИРИЛГАН МАЙДОНЛАРДА КЕЙИНГИ ЙИЛИ ПАРВАРИШЛАНГАН ҒЎЗА НАВЛАРИ БАРГ САТҲИ ЮЗАСИНИНГ ЎЗГАРИШИ»

УДК 632.51:326.1.

Рахматуллаев Г.Д.

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялари институти, кишлок хужалик фанлари фалсафа доктор (ПхД)

Усмонов М.С.

Мамаджонов Х.А.

QXESU 2-16 группа талабаси

ДУККАКЛИ ДОН ЕТИШТИРИЛГАН МАЙДОНЛАРДА КЕЙИНГИ ЙИЛИ ПАРВАРИШЛАНГАН ГУЗА НАВЛАРИ БАРГ САТХИ

ЮЗАСИНИНГ УЗГАРИШИ

Аннотация: В данной статье приведены сведения о росте и развитии сортов хлопчатника, выращиваемых на (Glycine max и Vigna radiata) во вторичном посевах, а также на листовой поверхности.

Raxmatullaev G'.D., PhD Andijan agriculture and agrotechnologies Institute of Philosophy of Agricultural Sciences

Usmonov M.S.

Mamadjonov X.A.

QXESU 2-16 group student

CHANGES IN THE LEAVE SURFACE OF THE COTTON VARIETIES GROWING IN THE NEXT YEAR ON THE FIELDS

Annotation: This article provides information on the growth and development of cotton varieties and leaf surface grown on (Glycine max and Vigna radiata) in secondary crops.

Гуза барги - усимликдаги газ ва хавони алмаштириб турадиган энг мухим орган хисобланади. Барг шапалогининг катталиги, гуза турига ва иклим шароитига караб сатхи 4 кв.см дан 40 кв.см гача боради. Барг шапалогининг устки томонида 1 кв.мм да 115-118 тагача огизча булади. Остки сатхда 245-250 тагача огизчалари булади, ана шу огизчалари оркали барг ичига хаво утади, хар хил газлар хам шу огизчалардан чикади.

Гуза нихоллари ер бетига униб чикканидаёк, усув нуктасининг ён томонидан барг куртаги хам ривожлана боради. 10 кун мобайнида биринчи чинбаргга айланади, бу муддат 1-2 кунга, шароитга караб фарк килиши мумкин.

Биринчи чинбарг шакллангандан 5-7 кун утгач, иккинчи чинбарг чикади ва кейин хар 3-4 кунда навбатдаги барглар хосил була бошлайди, куракларнинг очилиш пайтида барг хосил килиш тухтайди. Гуза барги

оркали хаводан нафас олади ва сувни буглантириб туради. Барглар оркали бугланган сув урнига навбатда янги сув алмашади, яони тупрокдаги сув гузанинг илдизи, пояси оркали юкорига кутарилади.

Гузанинг барг шапалоги остидаги ва устидаги огизчалар оркали хаводаги карбонат ангидрид гази хаво билан унинг ичига киради. Куёш нури хам баргнинг тиник юпка пусти оркали утади. Бу куёш нури энергиясини баргдаги хлорофилл доначалари узига сингдириб олади. Хлорофилл доначалардаги анорганик моддаларда, яони карбонат ангидрид гази ва сувдан, куёш нурининг таосирида органик модда крахмал хосил булади.

Гуза томонидан таркибидаги карбон (углевод) олиниб, органик модда хосил килиш учун сарфланади. Бунда ажралиб колган О2 барг огизчалари оркали ташкарига чикиб кетади. Гузадаги бу мураккаб жараён фотосинтез ходисаси дейилади. Х,осил булган органик моддалар шира, ёг, оксил ва бошка хар хил моддалар барг оркали хосил элементларига таксимланади.

Транспирация жараёни факат барг оркали булиб, хар бир сутка давомида, айникса кундузи барг оркали гуза танасидаги сув 10-15 маротаба янгиланади. Шунинг хисобига энг жазирама иссик вактларда хам гуза танасини кизиб кетишдан саклаб колади ва гуза тупидаги хосил элементларини тукилиб кетишининг олди олинади.

Бир туп гузанинг узида хам барглар хар хил булиши мумкин. Барг булаклари кенг, тор, уртача хамда катта-кичик булади. Агар тугри ва уз вактида парвариш килиниб, етарли сув ва угитлар билан таоминланса гузалар «кайчи» барг булиб усади, аксинча гуза нотугри озиклантирилса, барг шапалоги калинлашиб катта булиб кетади, натижада гузанинг кусаклари кеч етилади, терим кечикади.

Шундай экан гузани биологик хусусиятларига боглик холда барг сатхи юзаси узгариши мумкин. С.Х.Йулдашев ва М.Назаров (1976) ларни аниклашларича Тошкент-1 ва Тошкент-2 гуза навларининг барг сатхи юзаси С-4727 ва 108-Ф навлариникидан юкоридир. Умуман олганда эса гуза барг сатхи юзасини макбуллиги уни туплаган пахта хосили салмоги билан улчанади.

Шунинг учун хам биз уз тадкикотларимизда гуза навларининг барг сатхи юзасини узгаришини тупрок унумдорлигига боглик холда ургандик. Такрорий экинларда кулланилган маъдан угитлар меъёрига боглик холда уларни туплаган ангиз ва илдиз колдикларини чиришидан хосил булган табий фонлари таъсири гуза барг сатхи юзасига турлича булганлиги кузатилди.

Айтиш керакки, тадкикот йиллари гуза навлари барг сатхи юзасини узгариши уларни шоналаш, гуллаш ва пишиш даврларида аникланди.

ПСУЕАИТИ Андижон тажриба станцияси тупрок иклим шароитида кузги бугдойдан кейин экилган (назорат) вариантда 1 усимликнинг барг

сaтхи юзaси 1180 см2 ни 1 гектapдa эсa 10305 м2 ни тaшкил этгaн бyлсa, гyллaш Ba pишиш дaвpлapидa 6У кypсaткичлap мyтaнoсиб paвишдa 168014800 Ba 1970 см2 -16213 м2 гa тенг булди.

Тaъкидлaш кеpaкки, 1 усимликни бapг сaтхи юзaси pивoжлaниш дaвpлapигa бoFлик хoлдa xa^tóM^ кyчaт кaдинлиги мaълyмoтлapигa кyпaйтиpилгaн хoлдa 1 rercrap мaйдoндaгиси aникдaнди.

Maъдaн yFитлapи тaкpopий экин мoшдa N25, P20580, К2060 кг/гa меъёpлapдa кУллaнилгaн фoндa Fy3a бapг сaтхи юзaси унинг pивoждaниш дaвpлapигa мyтaнoсиб paвишдa 1250 см2 -10412 м2; 1870 см2 -16325 м2 Ba 2000 см2 -16900 м2 ни тaшкил кдлган хoлдa нaзopaтдaн 70-517; 190-1529 Ba 30 см2 -6SS м2 гa юкopи бyлгaнлиги кyзaтилди. Ята шуни хдм aлoхидa aйтиш жoизки, Fy3a нaвлapидa мaъдaн yFитлapи (хaттo нaзopaтдa хдм) биp хил меъёpдa (N200, P205140, К20100 кг/гa) кУллaнилди, бapг сaтхи юзaсини нaзopaтдaн фapкдaниши фaкaт мoш усимлиги «^д^ган aнFиз Ba илдиз кoлдикдapининг тaъсиpидa булиши кyзaтилди (1-жaдвaлдa).

Maъдaн yFитлapи мoш yсимлигидa N50, P20580, К2060 кг/гa меъёpлapдa кУллaнилгaн фoндa Fy3a бapг сaтхи юзaси биpoз кaмaйгaн XOлдa pивoжлaниш дaвpилapигa мyтaнoсиб paвишдa 1250-10476; 1S50-16150 Ba 1980 см2-16592 м2 ни тaшкил килди. Бу кypсaткичдap нaзopaтдaн (пишгaн дaвpидa) 10 см2 -379 м2 гa юкopи, лекин мoшдa N25, P205S0, К2060 кг/гa кyллaнилгaн фoнидaгидaн 20 см2 -308 м2 гa кaмpoкдиp.

Fyзaни HaBpy3 нaвининг бapг сaтхи юзaси юкopидaги 2 тa (7 Ba 8-BapMffr) фoндa pивoжлaниш дaвpлapигa мyтaнoсиб paвишдa 1240-1050 см2 Ba 10634-10131 м2 ; 1690-1670 см2 -14500-14712 м2 Ba 1920-10910 см2 -15452 м2 -16254 м2 гaни тaшкил килди. Биз кypсaткичдapни oхиpилapи (пишиш дaвpидa) нaзopaтдaн 20-10 см2 Ba 505-807 м2 гa юкopи, лекин Андижoн-36 нaвиникидaн эсa 80-70 см2 Ba 148-338 м2 гa кaмpoкдиp.

1-жaдвaл

Такрорий экинларнинг Fy3a навларини барг сатхи юзасини _узгаришига таъсири (см2 /м2), 2011й_

Taxpoptó

экин тypдapи

Maъдaн yFm\napRM йиддик меъёpлapи, кг/гa

Шoнaдaшдa

N

P205

К20

1 га

Гyллaшдa

1 гa

Пишишдa

1 гa

Fy3aKM Андижoн-36 тави

Нaзopaт (экидмaгaн)

10395

14Б00

16213

Moш:

25

Б0

60

10412

16325

16900

Moш:

50

Б0

60

10476

16150

16592

Сoя:

60

90

60

10150

15157

16609

^я:

90

90

60

103Б0

15242

16309

Fy3aKM HaBpy3 тави

Назорат (экилмаган) 9999 13950 15447

Мош: 25 80 60 10639 14500 15452

Мош: 50 80 60 10131 14712 16254

Соя: 60 90 60 10947 14430 15599

0 Соя: 90 90 60 15042 13876 15392

Демак, Навруз гуза навини барг сатхи юзаси Андижон-36 гуза навиникидан камрок лекин, узининг биологик хусусиятларига боглик холда бу Навруз навининг макбул курсаткичлари N-25, Р2О5-8О, К20-60 кг/га меъёрларда кулланилган фонда (15952 м2) кузатилди.

Соя усимлигида маъдан угитлари N60, Р20590, К2060 кг/га меъёрларда кулланилган фонда гуза навларининг пишиш даврида 1 усимликнинг барг сатхи юзаси мутаносиб равишда 1975-1980 см2 ни, 1 гектар майдонда эса 16609-15599 м2 ни ташкил килди ва назоратдан 5-0,0 см2 хамда 396-152 м2 га юкори булди. Таъкидлаб утамизки Навруз навини барг сатхи юзаси 1 усимликда назоратдан фар; килмаган холда кучат сони хисобига 1 гектар майдонда фаркланди. Соя усимлигида маъдан угитларини асосан азотни яна 30 кг/га ошириш натижасида гуза навларини барг сатхи юзаси бироз камайиб 1965-1920 см2 ва 16309-15392 м2 ни ташкил килди. Андижон-36 гуза навининг бу курсаткичи назоратдан гектар хисобига 96 м2 га купрок, лекин, Навруз навини 1 усимликдаги барг сатхи юзаси назоратдан 20 см2 га юкори булган эди. 1 га ерда камайиши эса яна хакикий кучат калинликларига богликлиги маълум булди.

Адабиётлар:

1. Абдуллаев А. «Гуза биологияси, селекцияси ва уругчилиги». Тошкент, 1989 й 57-61 б.

2. Ахмедов Ж.Х Хасанов Э.У. Жанубий вилоят минтакаларида етиштирилган уругликнинг чигит сифати ва хосилдорлиги, 1986й, 173-бет.

3. Д.Абдукаримов "Дала экинлари селекцияси ва уругчилигининг генетик асослари'Т. "Укитувчи" 1988.

4. Дала тажрибаларини утказиш услублари. Тошкент, 2007й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.