Научная статья на тему '"ДНЕВНИК ИСКАНДЕРКУЛЬСКОЙ ЭКСПЕДИЦИИ" АБДУРАХМОНА МУТАДЖИРА - КАК ИСТОЧНИК ПО ИСТОРИИ ВЕРХОВЬЕВ ЗАРАВШАНА ВТОРОЙ ПОЛОВИНИ ХIХ В.'

"ДНЕВНИК ИСКАНДЕРКУЛЬСКОЙ ЭКСПЕДИЦИИ" АБДУРАХМОНА МУТАДЖИРА - КАК ИСТОЧНИК ПО ИСТОРИИ ВЕРХОВЬЕВ ЗАРАВШАНА ВТОРОЙ ПОЛОВИНИ ХIХ В. Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
380
47
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ИСТОЧНИК / РУКОПИСЬ / НРАВЫ И ОБЫЧАИ / ТРАДИЦИЯ / СВАДЬБА / ИСТОРИЯ / ЭТНОГРАФИЯ / ДНЕВНИК

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Одинаев Абдумавлон Назирович

«Дневник Искандеркульской экспедиции» - прекрасный, надежный источник для историков, этнографов и филологов в первую очередь для тех, кто занимается исследованием районов верхнего Зеравшана. «Дневник Искандеркульской экспедиции» является ценным источником для изучения истории, этнографии, жителей верховьев Зеравшана, автор особое внимание уделяла уровнем социально-экономическим развитие верховьев Зеравшана, кроме того в дневнике подробно описана народный традиции, их увлечением и образ жизни населения данного региона. «Дневника» в том, что он составлен под руководством ученого-специалиста, не только подготовившего программу сбора материалов, но и контролировавшего соответствие записанного объективному положению вещей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

"DIARY OF THE ISKANDERKUL EXPEDITION" ABDURAKHMONA MUTADZHIRA - AS THE SOURCE ON HISTORY OF UPPER COURSES ZARAVSHANA THE SECOND HALF OF THE 19TH CENTURY

«The diary of the Iskanderkul expedition» - a fine, reliable source for historians, ethnographers and philologists first of all for those who research the top Zeravshan's regions. «The diary of the Iskanderkul expedition» is a valuable source for studying of history, ethnography, inhabitants of upper courses Zeravshana the author paid special attention level social and economic development of upper courses of Zeravshan, besides in the diary is in detail described national traditions, their hobby and a way of life of the population of this region. "Diary" is that it is made under the leadership of the specialist scientist not only who prepared the program of collecting materials, but also controlling compliance written down to an objective state of affairs.

Текст научной работы на тему «"ДНЕВНИК ИСКАНДЕРКУЛЬСКОЙ ЭКСПЕДИЦИИ" АБДУРАХМОНА МУТАДЖИРА - КАК ИСТОЧНИК ПО ИСТОРИИ ВЕРХОВЬЕВ ЗАРАВШАНА ВТОРОЙ ПОЛОВИНИ ХIХ В.»

сложную ситуацию, многолетний системный кризис в Афганистане, внешнеполитическая инициатива Узбекистана призывает страны региона рассматривать Афганистан как дружественного партнёра и соседа. Автор статьи, анализируя приоритетных направления внешней политики Республики Узбекистан, которые преследуют разные цели, приходит к выводу, что данное государство предпринимает все меры для урегулирования афганского конфликта, а именно политическим и экономическими мерами. Внешнеполитическая стратегия Узбекистана способна обеспечивать достаточно эффективное участие в процессах урегулирования афганского конфликта, как на региональном уровне, так и в рамках двусторонних отношений. Несмотря на сценарий дальнейшего развития ситуации в стране, Узбекистан остается заинтересованным в минимизации негативного влияния Афганистана на страны региона и продолжает играть важную роль в решении афганского военно-политического кризиса.

Ключевые слова: Узбекистан, Афганистан, внешняя политика, экономика, инициативы, стратегия, политика, безопасности.

AFGHANISTAN IN THE FOREIGN POLICY OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

The challenges and threats from Afghanistan remain relevant at the present stage of development of the Central Asian states. However, to date, the crisis in Afghanistan has not lost its tension and sharpness. The expansion of the activities of terrorist, extremist organizations, illicit trafficking in narcotic drugs and other organized cross-border crimes increasingly complicates the situation in Afghanistan. This current situation is one of the sources of threats and a challenge to the security of the entire Central Asian region. Despite the difficult situation, the long-term systemic crisis in Afghanistan, the foreign policy initiative of Uzbekistan calls on the countries of the region to consider Afghanistan as a friendly partner and neighbor. The author of the article, analyzing the priority directions of the foreign policy of the Republic of Uzbekistan, which pursue different goals, comes to the conclusion that this state is taking all measures to resolve the Afghan conflict, namely political and economic measures. Uzbekistan's foreign policy strategy is capable of ensuring a fairly effective participation in the processes of settling the Afghan conflict, both at the regional level and within the framework of bilateral relations. Despite the scenario of further development of the situation in the country, Uzbekistan remains interested in minimizing the negative impact of Afghanistan on the countries of the region and continues to play an important role in resolving the Afghan military-political crisis.

Keywords: Uzbekistan, Afghanistan, foreign policy, economy, initiatives, strategy, politics, security.

Сведение об авторе:

Мирзоев СТ. - Ведущий научный сотрудник Института изучения проблем стран Азии и Европы Академия наук Республики Таджикистан пр. Рудаки 40, 734025 Душанбе, Республика Таджикистан E-mail:stmirzoev@mail.ru

About the autor:

Mrzoyev S. T. - Leading researcher ofInstitute ofstudying ofproblems of the countries of Asia and Europe Academy of Sciences Respubliki Tadzhikistan Rudaki Ave. 40, 734025 Dushanbe, Republic of Tajikistan

УДК: 9(575.31)

«РУЗНОМАИ САФАРИ ИСКАНДАРКУЛ» - И АБДУРА^МОНИ МУСТА^ИР - ^АМЧУН САРЧАШМАИ ОМУЗИШИ ТАЪРИХИ БОЛООБИ ЗАРАФШОН ДАР НИМАИ ДУВУМИ АСРИ XIX

Одинаев А.Н.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Дар асрхои XVU-XVIII Русияи подшохй накшаи забти Осиёи Миёнаро тарх карда ва дар нимаи дувуми асри XIX барои тасарруфи он фурсат ва вакти муносибе пайдо намуд. Солхои шастуми асри нуздахро давраи мустамликагардонии Осиёи Миёна аз тарафи Русияи подшохй метавон унвон кард. Дар ин макола бораи тайёрии харбй, накшахо ва тарзи омодагй ба забти Осиёи Миёна аз тарафи артиши рус чизе намегуем.

Аморати Бухоро, ки аз сарзамини пахноваре махрум шуда буд, амалан мустамликаи Русия гардид. Амир ва амалдорони у бо садакаву закоти амалдорону сарлашкарон ва артиши подшохон каноат карда, тавки гуломиро дар гардани худ мархамати олй шумурда, бо истилогарон дар истисмори халк хамдастй мекарданд. Вале халки мехнаткаш ба ачнабихо сар нафароварда, тез-тез бар зидди «тартиботи» чорй намудаи онхо киёму исёнхо мебардошт. Чунончи дар солхои 1868, 1870, 1875, 1908 ахолии кишлоки

Гузни нохияи Мастчох, то худи шуриши 4 июли 1916 дар шахри Хучанд, чандин бор шуришхои халкй сар зада, вусъат ёфтанд, ки дар охир бо кувваи артиши подшохй берахмона пахш карда мешуданд.

«Рузномаи сафари Искандаркул» асаресг, ки дар соли 1870 иншо шуда, оид ба вазъияти сиёсиву иктисодй, ичтимой, сатхи зиндагй ва дарачаи мадании Кухистон, яъне болооби Зарафшон, ки миригарихои ФалFар, Мастчох,, Фон, Киштут, МоFиён ва ЯFнобро дар бар мегирифт, маълумот медихад.

Соли 1870 дар болооби Зарафшон миригарихои нимустакиле хукумат доштанд, ки бо зулму берахмй халкро шрат карда, бо вучуди ин ки аз як кавму кабила буданд, боз бар зидди якдигар хучуму чангхо карда, халкро хонабардуш ва дехахоро валангор мекарданд.

Беку мирхои Кухистон намехостанд, ки ба Русия тобеъ бошанд. Роххои душворгузар мустакилияти онхоро пойдор нигох медошт. Вале баъди он ки дар хайати генерал-гутбернатории Туркистон бо марказ - Самарканд округи Зарафшон ташкил карда шуд, аз пайравию итоати Русия берун мондани ин вилоятхо, дастнишондахои подшохи Русияро конеъ карда наметавонист. Онхо карор доданд, ки болооби Зарафшон низ тасарруф карда шавад. Бахори соли 1870 Панчакент бе ягон муковимат ба тобеияти Русия гузашт. Вале хануз хам сарзамини васеи Кухистон аз тасаллути русхо берун монда буд. Аслан ин мулкхо мувофики шартномаи байни артиши рус ва амири Бухоро бояд ба ихтиёри Русияи подшохй мегузаштанд. Вале на ахолй ва на мирхои вилоятхо ба ин шартнома итоат намекарданд. Бинобар ин, ба истилогарон зарур омад, ки ин вилоятхоро бо зури аслиха ба тобеъияти худ дароранд. Сафари харбии Абрамов А.К. бо хамин максад ташкил карда шуда буд.

Соли 1870 сардори округи Зарафшон, генерал-майор А.К. Абрамов, бо максади ба округи худ ва ба ин восита ба хайати империяи Русия хамрох кардани Кухистон юриши харбй ташкил кард, ки бо ду вохиди асосй сохта шуда буд: сардори округи Зарафшон бо як гурухи 551 нафараи афсарони миёнарутба ва ду аслихаву тупхона аз Самарканд ва сардори ситоди генералй, подполковник А.Р. Деннет бо як гурухи 200 нафараи казакони мусаллах, ротаи пиёдагард ва взводи пулемётчиёни кухгард иборат буд, ки баъдан аз тарафи Уротеппа ба воситаи аFбаи Оббурдон гузашта дар дехаи Оббурдон бо Абрамов хамрох мешавад.

Генерал Абрамов мехост, ки максади харбй ва хадафи истилогаронаи худро рупуш намояд. Аз ин ру, онро бо никоби «сафари» - и илмй сурат доданй шуд. Вале бо вучуди он ки дар хайати ин сафар донишмандон буданд, он бо мохият, хадаф ва нуфузаш дастаи харбй буда, вазифаи истилогарона дошт.

Дар ин сафар, ки ба он шаркшинос А.Л. Кун рохбарй мекард, дар хакикат хам донишмандон иштирок доштанд. Аз чула, табиатшинос А.П. Федченко (1844-1873) бо хонумаш О.А. Федченко (18451921), капитан А.Д. Гребенкин, ки забон ва алифбои махаллиро медонист, мухандиси кухшинос Д.К. Мишенков, топограф А.М. Скасси ва дигарон, ки чанд асару маколахои чолиби таваччух офариданд, ки дар илми Русия ва аврупой арзиши кашфиётй доштанд. Масалан, маколахои Гребинкин А.Д. [1] ва А.П. Федченко[2]' Е. Воронес[3], Д.К. Мишенков[4], Н.П. Старсева, Акимбетов Г.А. [5], А.П. Аминов (1844-1899), (номи дурусташ Иоганн-Фридрих-Густав Александрович Аминов. - О.А.) [6] мохияти илму таърихиро доро мебошанд. Як силсилаи маколахои худи шаркшинос А.Л. Кун хам натичаи хамин сафар мебошанд. «Рузномаи сафари Искандаркул», ки бахси мо асосан дар бораи он аст, низ натичаи хамин сафар аст.

Ду нусхаи каламии бокимондаи «Рузномаи сафари Искандаркул» дар шуъбаи дастнависхои Институти шаркшшносии Санкт-Петербург нигох дошта мешавад[7]. Ин нусхахо хануз соли 1890 ба шуъбаи мазкур воридгардида будаанд. Ин асари таърихиро бори аввал дар «Ахбори Академияи илмхои Санкт-Петербург», ки ин мачалла оид ба дастнависхои институт иттилоъ дода буд, бо забони фаронсавй дар бораи андоза ва шакли варку намунаи хатти он маълумот додааст[8].

Вале то хол ба Fайр аз чопи номукаммал ва калмхурдаи он бо хатти крилй аз тарафи адабиётшиносон А. Афсахзод ва М. Муллоахмадов ин асари таърихй аз ягон чихат ба тарзи бояду шояд тадкик ва баррасй нашудааст. Тарчума ва нашри он ба ягон забоне, аз чумла ба забони русй низ сурат нагирифтааст. Хол он ки худи А.Л. Кун, чунонки дар мукаддиммаи русии «Рузнома» изхор менамояд, мехост, ки онро дар асл ба табъ расонад ва ба забони русй низ баргардон ва интишор дихад[9, с. 12-13].

Дар сахифаи аввал, тарафи чапи дастнавис дар панч сатр ба забони русй номи асар чунин кайд гардидааст: ^«Дневник, веденный во время Искандеркульской экспедиции на Самаркандском таджикском наречии с 23 апреля по июня 1870 года», яъне «Рузномае, ки ^ангоми сафари Искандаркул аз 25 апрел то 27 июни соли 1870 ба лах,чаи точикии самаркандй» сабт шудааст[10,12].

Пешгуфтори русии он, ки бо калами А.Л. Кун тааллук дорад, ба ахмияти калони илмй молик буда, рочеъ ба шароит ва кайфияти таълифи ^«Рузнома» ва муааллифи он маълумоти арзанда медихад. Мувофики ин пешгуфтор, ки 1 июли 1870 иншо гардидааст, тарзи сабти вокеахо, номхо, нигох доштани лахчаи ахборотдихандагонро А.Л. Кун аз руи дастуру дархости чамъиятхои географии Русия (ВОО

* То И^илоби октябр, яъне то соли 1917, дар адабиёти таърихи дамчун минта^аи мушаххаси чугрофи-сиёси "Ку^истон" ном бурда шудааст.

«РГО»), ки он вактхо фаъолият доштанд, мyaйян кардаасг. Дар вараки 3б y номи мyaaллифи «^уздома» -ро ба тарзи ^«Ыирзо Myrao Aбдyрaхмoн ибни Myхaммaд Латиф» кайд намуда, xaбaр мсдих^, ки ин maxc «^уздома» - ро бо cyпoриш ва дacтyри y навиштаасг. Тaxaллycи Myстaчир аз он дарак мсдш^, ки наеаби y ва ё xyдaш ба табакаи точирони caмaркaндй тааллук дomтaacт. Шояд аз om,oe бошад, ки дар еавдо бо Pycия ширкат варзида, ба Oрeнбyрг ва дарунтархои Pycия рафтуо мeкaрдaнд ва мумкин асг, ки бо русхо дар чунин сафархо каробат пайдо карда, махз аз хамин caбaб дар ин caфaр y ба cифaти мутарчим ва рохбалади «caфaр» интиxoб шуда бошад.

Чунонки аз xyди матни «Ф^знома» ба мушохида мeрacaд, Mycтaчир ходисахои рох, ачоиботи табиат ва вазъи атрофро ба мушохида гирифта, наклу ривоятхоро шунида, чун котиби кacбй онхоро ба риштаи тахрир кашидааст. Чунки дар ин nycxa аслан тoзaнaвиcи «^уздома» caбг гaрдидaacт. Bane матни навиштаи Mycтaчир гoхe бо ранги кабуд ва калами сиёх xaт зада шуда, барои мисол: «acкaрия часга-часга дар болои даштй баромаданд» бо калами сиёх «чacгa-чacгa» xaтзaдa дар болояш «аз он чой гyзamтaн[д]» [11, в 26б] илова myдaacг ва дар бaъзe варакхои дигари ин acaр калима ва ё чумлахо ба тaрзe xaтзaдa шудаанд, ки барои xoнaндa xoнo мeбomaнд. Хамин caбк то oxирхoи ин acaр, кариб дар хар вараки он ба мушохида мeрacaд. Aкcaри чумлаю ибора ва калимахои xaтзaдa тарзи адабй буда, тaFЙирoти воридгардида тарзи ибораорой ва чумлапардозии махаллии caмaркaндй ва ё кухисгонисг. Bane гуфтан душвор асг, ки ин тахрир ба xyди муааллифи ««^нома» марбут асг ва ё ба A.Л. Кун тааллук дорад. Холати дувум ба хакикат наздик буда, ин навъи тахрирхо аз в. 1, 2а, б, 12, 14, 25, 33, 38, ва 55 шуруъ шуда, дар бисёр сахифахо ба назар мeрacaнд. Нycxaи баро A.Л. Кун тайёр карда шуда, баъдан соли 1890 ба xaзинaи мaxтyтoти давлатй ворид гардидаасг.

Myвoфoки «^уздома» сафари Искандаркул 25 aпрeли соли 1870 аз Самарканд шуруъ шуда, навиштани «^уздома» 30 aпрeли хамон сол дар дeхaи Ёрй oFœ мeгaрдaд ва 29 июни соли мазкур дар шахри Самарканд xaгимa мeёбaд. 14 рaбeъyлoxaри санаи 1287, ки ба 14 июли соли 1870 мутобик асг, «^уздома» аз тахрири oxирин баромадаасг. Ин чо мexoхaм як нуктаро ёдоварй намоям, ки сана^ дар «^уздома» бо забони русй ва бо калами борику ранги дигар навишта шудаанд, ба санагузории хичрии он фарки як-ду руза дошта ва ин иллатро xyди муааллифи пemгyфтoр мeнaвиcaд, ки «Ман бо Mирзo (яънe Aбдyрatoмoни Mycгaчир. - O.A.) дасгур додам, то рафти сафарро дакикан каламдод нанамояд» [12, в. 2а]. Aзбacки чунин дасгнависи калонхачмро дар давоми ду хафта омода кардан аз имкон бeрyн асг ва гумон мeрaвaд, ки он чузъ-чузъ хангоми сафар тайёр шудаасг.

Лз зиндагй ва фаъолияти муааллифи «Рузномаи сафари Искандаркул» Mœo Myллo Aбдyрaхмoни Mycr^^ боз хамин чиз маълум асг, ки вай maxra мадрасадидаи саводдор, xano^ xymнaвиc, мирзои касбй ва нависанда будаасг. Bane бо кадом як сабаби нoмaълyмe тахсили мадрасаро ба oxир нарасонида, касби котибии xyдрo хартарафа такмил дода будаасг.

Mycгaчир хамрохи A.Л. Кун ва xyчaинхoи y ба Бyxoрo, Шахрисабз, Хeвaю Туркманисгон ва мaвзeъхoи дигар сафар карда, xaгирaги он сафархояшро низ, ба шакли рузнома навиштаасг, ки онхо дар xазинаи A.Л. Кун нигохдорй мemaвaнд[13, с.124]. As навиштаи мухаккикон бaрмeoяд, ки Mycгaчир забони русиро хам мeдoниcгaacг. Ба акидаи эрoниmинoc К.Г. Зaлeмaн (1849-1916) вай дар соли 1872 дар Mocкaв аз намоишгохи пoлитexникй, ки бaxшидa ба дусадсолагии таваллуди Петри Якум баргузор гардида буд, дидан карда, рочсъ ба намоишгох, мухтавиёт ва ашёи он, хамчунин таассуроти xyд, рисолаи мaxcyce ба риштаи тахрир кашида, изхори акида мeкyнaд, ки барои аз акибмонии асримнёяагй начот додани xaлкхoи Осиёи Mrëra мисли Петри Кабир марди бaгaдбирe лозим асг, ки ба тарзи xacгaгинoпaзир чорахои aндemидaamрo дар хает татбик намояд. Ин акидаи Myc^^ дар он замон xeлe тешкадам буд. Дар ин рисолаи MyCT^^, гaрчaндe, ки имзои xyдamрo нагузошта, баъдхо аз тарафи Зaлeмaн К.Г. «^ISL.^ ÁSi^ рузномаи висгафкаи Macкoб) ногузорй карда шудаасг, аз руи тaxмини ин мухаккик, ба калами A. MyCT^^ тааллук доштани ин асаро аз он мeдoнaд, ки дар варкаи 1б он АЛ. Кунро ба унвони «Искандар-тура» ёд кардааст, ки ин унвонгузорй аз xyди Mycгaчир буда, он дар «Рузномаи сафари Искандаркул» дар нух чой АЛ. Кунро бо ин унвон ёд мeкyнaд. «Фузномаи висгафкаи Macкoб», ки дар шуъбаи дасгнависхои шаркни Инсгитути шаркшиносии шахри Сакт-Пeтeрбyрг тахити раками В 806 (609k) махфуз буда, 75 варакро дар мeгирaд, ки 76-уми он ягон кaйдe надорад[14].

Китобати рузномаи мазкур аз дeхaи Ёрй oFœ гардида, минбаъд дар дeхaхoи Pyзи Обнок, Урметан, Дардар, Варзиманор, Шаватки Поён, Шамгич Палдорак, лаби кули Искандар, Яккaxoнa, Панчруд, шахри Панчами- ва Faйрa, ки ахли экстедитсия шабхоро дар он чо мeгyзaрoндaнд ва бо ахли дeхa сухбагхо мeкaрдaнд, идомат ёфтаасг. Myвoфики axбoри «^уздома» дасгаи Aбрaмoв бо рохи рост нарафта, хангоми сафар ба хар дaрae, ки он чо дeхa бошад, даромада гох бо сохили чапи дарёи Зарафшон ва гох бо сохили рост боло мeрaфтaacг.

Гурухи дигари «гадкикотй», ки аз тарафи Урaгeппa баромад буд, рузи 14 май ба русгои Овучй, 16 май ба кишлоки Оббурдон расида ва дар он чо ба дасги гетерам Aбрaмoв хамрох мemaвaд. Дар тамоми рохи тайкардаи дасгаи харбй дар ягон чо ба мукобилият дучор нашуда, вaлe харакат кардан аз сабаби номувофик будани роххо мушкилй эчод мeкaрд. Сойи Басманда ва гузаштан аз aFбaи Оббурдон то дaрaчae мушкил буда, танхо барои баромадани дасгаи харбй ба он 9 соат вакг сарф шуда, ки зарурати 5

аэат аз болои барфи баланд xapaкaт кардан ба вучуд омадааст Дар баландии агба бeштapи аъзои дастаи xapбии А.Р. Дeннeг ба capдapди шадид гирифтор шуда кай мeкapдaнд ва аз бинии бaъзeaшoн x^ омадааст[15, c.14].

Якс аз аъзои caфap капитан Е. Bopoнec, мeнaвиcaд, ки xaнгoми ба дexaи Oббypдaн pacидaни дастаи xapбй аз тарафи бeки Macтчox - Пoччoxyчa, намояндаи xyдpo мeфиpиcтaд ва ба тарики мaктyб oгox карда мeшaвaнд, ки аз ин ба баъд ба болои MaCTHox набояд «мexмoнoн» xapaкaт кyнaнд. Дар cyтaи xapaкaт кардани «мexмoнoн», ондоро бо ярок тешвоз xoxaд гирифт[16]. Дастаи xapбй ба poxи xyд идома дода, 23 май ба дexaи Палдорак мepcaнд, ки тибки навиштаи м^акки^ тоинкилобии pyc М.А. Тepeнтeв мapдyм ож,оро, ки аз зулу cитaми бeки xyд бeзop шyдa бyдaнд, ба xyшнyдй истикбол нaмyдa ва дар xycyra xapox шудан ба гeнepaл-гyбepнaтopии Туркистон аз capдopи дастаи xapбй - А.К. Абрамов xoxиш мeкyнaнд. Хамин тарик, дacтaи иcтилoгapoн ба теш xapaкaт намуда paco баъди як мox 25 май шли 1870 axли экcпeдигcия ба пиржи Зарафшон рафта мepacaнд[17].

Дacгaи А.Р. Датег ба xyлocae мeoяд, ки бо poxи дигар тaxкики «илмй» - и xyдpo идома дш,ад, яъте ба вocигaи aF6aи Янгй - СaбaF ба чониби дexaи Иcфaнa yeзди Хучанд xapaкaт намояд ва тибки дacгypи capдopи lypyx Уpжyмceв барои таъмини амнияти дастаи xapбй бо 25 нафар казакони мycaллax пeштap аз ^pyx xapaкaт мeкapдaнд. Дар рузи дигар дастаи падпалковник А.Р. Даннет нияти тава^^-и агбаи номбурда ба caмги Хучанд xapaкaтpo дошт, ки дар pox бо xaмлaи мардуми мaxaллй, яъте acraxa ва capoзep кардани carnxo аз кyx дучор шуд. Баъди тиpaндoзиxoи на он кадар шадид, Уржумгев ба гypyxи xapбй баргашта, xaбap мeдиxaд, ки ба мо xyчyм карданд ва дар вакти xyчyм ду нафар казакон 6сному нишон, як нафар аз пой мaчpyx ва 12 acпи caвopaгoни тирандоз мaxвy якс закм бардошт. Баъди orax гардидани А.К. Абрамов аз нобашмоншои бeкигapии Xpcop аз нияти идомаи caфap ба caмиги ^фана дacг кашида, ба Оббурдон баргашт ва ба xyлoca омад, ки бояд А.Р. Дaнeг ва дастааш тaвaccyти aF6aи Оббурдан ба ca№ra Овучй, Динов ва Андарак xapaкaт намуда, ба вocигaи aF6aи Янгй-Сабаг ба мардуми мaxaллй xyчyм намояд. Тибки навиштаи гетерал - лeйгeнaнт М.А. Тepeнтeв рузи 9-уми июни шли 1870 гypyxи мазкур ба мудофсони мaxaллй бepaxмoнa xyчyм намуданд, ки дар натичаи он 16 нафар ба ашрат афтода, 1500 чорвои калони шокдор Faнимaт гирифта шуд[18].

Mycгaчиp ба машгулият ва кору кacби axoлии ^yxистoн, xapидy фуруши ож,о, дарачаи зиндагй, маишат, caix^ caвoднoкии ож,о ва макоми зан дар оила ва рузгордории кyxиcгoниëн диккати xoc мeдиxaд. Бинобар навиштаи y мaшFyлияги aкcapй мутлаки кyxиcгoниëн дexкoнй, бoFдopй ва чорводорй буда, галларо xap xoчaгй барои эxтиëчoти xyд кишга, биринчро аз водш,о xapидa мeoвapдaacт. Як ктеми мeвaи xyшки дapaxтoн, чорво ва як андоза мaxcyли чорворо кyxиcтoниëн дар бoзopxoи Уротеппа Самарканд, Шaxpиcaбз, Х,геор, Пaнчaкeнг, Хучанд, H^ax, Каттакургон, Миёнкол ва дигар шaxpxo фуруета, ба лавозимоти xyдpo мexapидaaнд.

Дар бораи бoйxoи Macтчox Mycтaчиp мeнaвиcaд: «Агар кace caд гycфaнд ва ё бeштap дошта бошад, мардуми он чо онро бой мeгyфтaaнд. Он кace, ки замин надошта бошад ва камгар мол дошта бошад, онро кaмбaFaл мeгyфтaaнд»[19, c. 42]. Ин мeъëp барои Фалгару Macгчox буда, барои Фон низ мувофик acт. Bane дар миригарш,ои Кишгут ва MoFиëн 6oMxoc, ки аз xaзop cap бeштap мол, пoдaxoи гов, гaлaxoи acп дошта ва бар замми ин молики замиш,ои зиёд xиcoб мeшyдaнд, низ буданд. Буз ва xap боигарй x^o6 шмсшуд. MypF xeлe кам буд. Хаминро низ кайд кардан лозим аст, ки дар Кyxиcгoн замиш,ои мазруъ мулки одамони ал^^да ва авкоф буд. Аммо аз чарогевдо, ки мулки пoдшoxй x^o6 мeшyдaнд, xap кac мeгaвoниcт, ки истифода барад ва албатта, барои ин андози муайян мeдoдaнд. Бoйxoи Кyxиcгoн мexмoнxoнaxoи маччонй ва xaйpия доштанд, вaлe кace capoю мycoфиpxoнaxoи пулакй надошт.

Мувофики нaвишгaxoи Мустачир дар Кyxиcгoн xyнapмaндй чандон дар тараккй нaбyдaacг. Бофандагй, дypeдгapй, xapporä, наддофй, табакгарошй, xaлвoгapй, чувозкашй, шимилибофй, рагзабофй, намадмолй, кулолй дар бaъзe дexaxo мавчуд буда, oxaнгapoнy наългарон бeштap будаанд.

Aбдypaxмoн Mycгaчиp xaмчyнин аз xyнapxoвy пeшaxoe маълумот мсдшдд, ки xocи мардуми бaъзe мaвзeъxoи ин capзaмин бyдaacг. Macaлaн, дар дexaи Рсвогмутк ва Варзиманор як к^ми axoлй ба заршуй, ^rrexcora навшодиру зок машгул будаанд, дар nere зокшуй ривоч дoштaacг. Дар бaъзe мaxaлxo гугирд иcгexcoл мeкapдaaнд. Муааллиф тарзи иcгexcoл ва вакти ба ин raopxo машгулшудани одамонро мyфaccaл баён мeкyнaд. У xaбap мeдиxaд, ки одамони шумурдашуда ба шикор, бакколй ва пилладорй низ шугл мeвapзидaaнд.

Кyxиcгoн табиати бой дорад. Олами xaйвoнoт, пappaндaxo, набогог, чaшмacopoн ва кoнxoи он диккати xap caйëxy мycoфиp ва м^аккикро бapxaк ба xyд чалб мсшмояд. Мулло Aбдypaxмoни Мустачир кариб дар xaмa мaвзeъxo дар ин бора маълумот мсдш^. Mycгaчиp дapaxтoн ва гиëxxoи ёбоиро низ дар Кyxиcтoн биcëp дида, xap замон чангалзоротеро тacвиp мeкyнaд, ки дар ош,о бypc, арча, заранг, мушша, гуш, ялгун, зирк, кароког, гyлxop, xopчa, гулбутта, рсм (рим), xaдaнг, чайган, курт, ангат, мсшвок, фарк, яxaк ва гайра руида, мeвaи бaъзeи oнxopo мардум мexypдaaнд.

Аз «рузномаи сафари Искандаркул» рочсъ ба урфу одат, таомулу pacм ва маишату мapocим, тарзи коргузории амалдорон, aндoзxo ва мaчбypиятxoи axли Кyxиcтoн маълумоги мyфaccaл ба дacт мсояд. Муааллиф мapocими вoбacтa ба таваллуду гaxвopaбaндoн, тую азо, навруз, идад мexмoндopй ва дигар мaъpaкaxoи мардумони Фалгару Macтчox ва Фону Панча^и^ бо тaфcил накл карда, xaбap мeдиxaд, ки

ахли Кухистон корхои хайрияро дастачамъй анчом дода, дар аксари дехахо занхо руй намепушидаанд, духтархоро бе розигии худашон касе хак надоштааст, ки ба шавхар дихад.

Аз маълумоти «Рузномаи сафари Искандаркул» вазъи маданй ва савияии саводу дониши мардуми болооби Зарафшонро тасаввур кардан мумкин аст. Мувофики шаходати муааллифи он дар дехахое, ки аз 10-15 хонавор бештар ахолй дошта бошанд, мактабхона мавчуд будааст. Дехахои калонтар 2 (Марзич Анзоб, РоF, Водиф, Хишортоб, Урметан, Пинён), 3 (Обурдон, Махшеват, Панчакент) ва 4 (Чичик, Рарз) мактаб доштаанд. Духтарони баъзе дехахо дар хурди хамрохи писаракон сабак гирифта, дар баъзе махалхо (Обурдон, Урметан, Панчакент) мактабхои хоси духтарона будааст, ки дар онхо бибиотун ва бибихалифа ба духтаракон саводи ибтидой меомузонидаанд. Китобро кухистониён аз Самарканду Бухоро, Ургут, Панчакент, Уротеппа, Хучанд ва Хисор меоварданд[20].

А.Л. Кун дар мукаддимаи рузномаи мазкур менависад, ки «Барои пурра ва бештар чамъ овардани мавод ман мехостам, ки аломати рох, афсонахо, сурудхо ва хикояхоро шахсан аз тарафи зодагони ин сарзамин (яъне Мастчох - О.А.) сабт кунам, вале барои ман ин чиз муяссар нашуд. Сабаб ин, ки накшаи харакати низомиёни мо ба болооби Зарафшон буд ва хамин чиз боис шуд, ки мо ба маводи зиёд даст наёфтем»[21, в.3б].

Мустачир хабар медихад: «Муллои китобхон дар хар кишлок панчяк мебарояд, (яъне бист фоизи ахолй). Онхо аксаран фориFутгахсили мадориси Самарканду Бухоро буданд. Дар мадрасахои Уротеппа, Ургут, Хисор ва Fайра низ тахсили илм кардани кухистониён таъкид мегардад.

«Рузномаи сафари Искандаркул» замимае дорад, ки шомили маводи фархангии омма буда, барои муайян кардани дарачаи мадании ахолии Кухистон арзиши хос дошта ва дар бахшхои сеюм ва чахоруми он:

1. Чанд афсона, ки дар рустохои мухталиф, аз чумла Рузи Обнок (муааллиф онро Руди Обнок менависад), Варзиманор, Шаватки Поён, Шамтич, Палдорак ва Фон забт шудаанд.

2. Шеърхо бо забони узбакй сабт шуда, ки дар забони ду узбаки чупон аз кишлоки Рузи Обнок навишта шуданд;

3. Шеърхои дар Урметан навишташуда аз забони Бобо-боя, ки аз саргардонй, факириву каландарии у хикоят мекунанд (матни шеърхо омехта ба забони точикй ва узбакй);

4. Чанд шеъри дигар аз шоири махаллй, Абдуррахими Дардарй;

5. Ашъори Мулло Додобойи Дардарй ба муносибат марги беки Варзиманор, Ниёзхоча (аз дахони худи шоир навишта шудаанд);

6. «F азали FуруFлй» (бо забони узбакй), забт шудаанд, ки ба Додобои Дардарй тааллук доранд;

7. Чанд намунаи шеъри дигар аз шоири махаллй, Мулло Абдулкарим аз рустои Худгиф [-и Соя. -О.А.]. Ин шеърхо дар мавриди руйдодхо аз зиндагии шоир буда, чигуна шоир сафар ба Шахристону Хучанд намуда, ходисаи гургкуштани бузу гусфандони шоирро хикоя мекунад ва хамчунин ба унвони як шеър ихтисосдодашуда ба зан;

8. Чанд шеъри дигар аз шоири махаллй, Мулло Миразим (аз рустои Худгифи Сояи нохи Кухистони Масчох - О.А.) чигуна фурухта шудани хари худро, дар шахри Хучанд, дар мавриди гуруснагй, ва чигунаги шоир ба Осиёб рафтанаш, дар мавриди издивоч ва f.;

9. Матни сурудхои маросимй ва фолклорие, ки дар Мастчох ва Фаотар аз забони одамон навишта шудаанд;

10. Чанд рубоии дигари махаллй навшита шудааст.

11. Сангнавиштаи руи кабрхо.

12Диссаву афсонахо, наклу ривоятхо, латифахои мардумй, ки хангоми сафар навишта шудаанд.

А.Л. Кун менависад, ки «дар хотима бояд таъкид намоям, ки рузномаи ман (яъне «Рузномаи сафари Искандаркул». - О.А.), ки он бо лахчаи самаркандии забони точикй таълиф гардидааст»[22]. Ин хусусият хам дар истифодаи захираи лугавй, хам дар иборасозию чумлабандй ва хам дар сабти тарзи талаффузи суханхо ба назар мерасад. Вале сабки нигориши асли бахсро тамоман лахчавй пиндоштан нашояд. Аввалан, муааллиф, ки шахси саводноки мадрасахонда ва мирзои касбй будааст, натавонистааст, ки онро ба як суннати сафарноманависии точикй, ки хамеша ба забони адабй таълиф мешуданд, пурра ба лахча сабт гардад. Дуввум, имло ва хатти арабй имкон намедихад, ки хусусиятхои лахча сабт гардад. Саввум, Мустачир шояд аз бетачрибагй бошад, дар ин рох ба авохтй чихат хукм накарда, ба гуногуннависй рох медихад. Аз ин чихат хукм метавон кард, ки асар бо услуби соддаи адабии точикии асри XIX навишта шуда, дар он гохе унсурхои лахчаи Самарканд ва Кухистон (бештар дар истифодаи вохидхои лугавй ва баъзан дар чумласозй) ба кор рафтааст. Ин холат дар истеъмоли калимаи туркй, баъзе лахчахои кучаву бозор ва амсоли ин рох ёфтаанд. Калимахои зиёди туркй, ки муааллиф истифода мебарад, хоси лахчаи Самарканд буда, ба лахчаи кухистониён иртиботе надоранд. Маълум мешавад, ки дар забони рузнома се кабати забонй ба назар мерасад: а) забони адабии тоцики; б) унсуруои шеваи Самарканд; в) хусусиятхои лауцаи Кухистон. Барои кабати забони адабй ба мисол овардан хочат нест. Чумлахои зерин унсури лахчаи Самарканд мебошанд: «Он мавзеъ, сой дорад, ки се санг обаш уаст». «Аммо дарахтони меванокаш нест». «Заминуои он мардум уама сангмайда». «Ду тарафи он роуи танг кууи баланд». «Дидем, ки цойи файзосори хуб, булбулуо дар хониш». «Хурокро

заифаи онхр мепухтаанд». «Дар уама вщт салламебастагй хрм будааст». Калимахои ёна, болонокй, улчак, аргамчин, ялангй, цишлоц, чулоц, авцот, чет, ганда, щмчун, чукурй дар хамаи лахчаю шевахои водии Зарафшон корбаст шуда, лафзхои ё[б]вой, етав, зелидан, экинцой, элбой, элотия, ва монанди инхо хоси лахчаи Самарканд мебошанд. Моён, ^алок шудан, фуцароён, акобирон, чиндан хоси шеваи Кухистон мебошанд.

Тарзи навишти имлои классики галати бисёр калимаю иборахо, ки лахча сабт шудаанд, нигох дошта тарики гуногуни сабти калимахо, ки Мустачир онхоро хар хел навиштааст. Самарканд - бо - син навиштааст, ки шакли ва бо се ««¿>, каргас - каргаз, агба - акба, Дичик - Чичик, хоча - хуча, айлог -айлок, Саратог - Сараток ва монади инхо.

Абдурахмони Мустачир дар бисёр мавридхо шархи этимологии номи мавзеъхоро меорад, ки он аслан ривояти халкй буда, асоси илмй надорад. Масалан, муааллиф номвожаи «Томшин» — ро баргирифта аз забони узбакй медонад ва онро чунин шарх медихад: «Ба хона шин». «Том» гуфта узбакхрхонаро мегуянд. Аз ин сабаб алхрл Томшин мегуянд» [23, с.65].

Ё ин, ки мавриди лойолудшудани дарёи Зарафшон менависад: «Дар он кух [яъне кухи Вашан — О.А.] аз хар ацнос дарахтони ёвоии бисёр мебошад. Алхрл, барфхри садсола ва дусадсола дорад, ки кирм карда истодааст. Кирм мисли кучукча мебошад. Дар тобистон хамон кирм кафида, об шуда, ба дарёи Зарафшон хамро; мешавад. Аз ин цихат дар тобистон оби дарёи мазкур сиёх ва лойоб мешавад». «Муйсафедон, мегуянд, ки дуо хонда касеро хар карда, чанд руз саворй карда, боз дуо хонда, ба холати аслиаш меовардаанд. Низ ду пусти говро оварда, дуо хонда, хар дуро ба низом баста, дар цанг медаровардаанд. То вацте ки фармоиш надиханд, онхо аз цанг боз намеистодаанд. Низ гуфтаанд, ки ду санги дуним-семаниро дар маърака оварда, ба хардуи он дуо хонда хар ду сангро дар цанг медаровардаанд. То вацте ки худашон нафармоянд, аз цанг бознамеистодаанд, гуфта нацл мекунанд» [25, с.152].

Ва ба монани инхо, ки муааллиф аз мардум шудааст, китобат намудааст. Тафсири аксар вокеахои таърихие, ки дар асар оварда мешавад, ба хакикати таърихй мувофикат накарда, наклу ривоятхои халкй мебошад. Чунинанд маълумотхое, ки дар бораи мугх,о, ба вучуд одамадани «Искандаркул», шахсони номаълуми мадфуни мазорхо, бунёди бисёр иморатхо ва f.

«Рузномаи сафари Искандаркул» - хамчун сарчашма барои таърихшиносон, мардумшиносон, ЧуFрофиё ва дар навбати аввал барои касоне, ки ба пажухиши таърихи болооби Зарафшон машFул мебошанд.

«Рузнома» дар баробари вазифахои мушаххаси экспедитсия, асосан вазъи хаёти ичтимоиву иктисодй ва сиёсии ахолии болооби Зарафшонро нишон додааст. Аз ин ру, «Рузномаи сафари Искандаркул» - и Абдурахмони Мустачир сарчашмаи мухимми таърихй барои омузиши хайёти ичтимой - иктисодии мардуми болооби Зарафшон дар нимаи дуюми асри XIX ба шумор меравад.

АДАБИЁТ

1. Гребенкин, А. Д. Заменен о Зеравшанской долине. //Туркестанские ведомости. - 1873. - № 6; Гребенкин, А. Д. Заменен о Когистане. //Туркестанские ведомости. - 1872. - № 21-25- 30-32.; Гребенкин, А. Д Краткие исторические заметки о бывших бекствах Ургутском, Магианском, Фаробском и Кштутском.// Материалах для статистика Туркестанского края: Ежегодник - СПб: 1873., Вып. 2. - С. 68-70. Гребенкин, А. Д Кун А. Л (Искандер-Тюря). Сведения о ягнаубском народе. //Туркестанские ведомости. -1881.

- № 3 - 4. Гребенкин, А Д Мелкие народности Зеравшанского округа //Русский Туркестан Сборник, изданный по поводу политехнической выставки. - СПб., 1872. - Вып2. - С.110-130. Гребенкин, А Д Минг. //Материалы для статистика Туркестанского края: Ежегодник. - СПб. 1874. - Вып. 3. С.331-336; Гребенкин, А Д Несколько слов о разведении хлопчатника в Зеравшанской долине. //Туркестанский ведомости. 1873. - № 10.; Гребенкин, А Д Таджики // Сборник, изданный по поводу политехнической выставки. - М, 1872. - Вып.2. - С. 2 - 40.; Гребенкин, А Д Этнографический очерк Зеравшанского округа //Туркестанские ведомости. -1872. - № 45.

2. Федченко, А П Заметки о Магианском беков //Материалы для статистика Туркестанского края: Ежегодник. Выл 2. - СПб., 1873.

- С. 53-67.; Федченко А П Из Кокана.// Материалы для статистики Туркестанского края /Ежегодник - СПб., 1873. - Вып. 2.; Федченко АП Краткий отчёт о путешествии в бассейн верхнего Зарафшана в июне 1870 г. // Известия общества любителей естествознания, антропологии и этнографии. ТУШ. Вын1. - СПб., 1871; Федченко, А П Магианские, Фарабские и Кштутские владения/Материалы для статистика Туркестанского края: Ежегодник. Выл 2. - СПб., 1873; Федченко, А П Путешествие в Туркестан (под ред., со вступительной статьей и комментариями Б. В. Юсова). - М: Государственное издательство географической литературы. 1950. -466 с.

3. Воронец Е. Искандеркульская экспедиция в 1870 г. (записки сапёра) //Инженерный жунал. - СПб, 1871, № 4-5.

4. Мишенков Д К. Геологические наблюдения во время Зеравшанской экспедиции. /Записки русского географического общества по общей географии. Т. IV. -СПб, 1871. 100- 112 с.; Мишенков, Д К. Геологические заметки из дневника по экспедиции в верховья Заравшана. // Материалы для статистики Туркестанского края /Ежегодник - СПб. Выл 2. 1873. - С.133-139.

5. Акимбетов, Г. А Очерк КгастанаЛуркестанский ведомости. -1881. -№ 2-3.

6. Аминов, П. А Военно-топографический очерк горной страны верховьев Зарафшана// Материалы для статистика Туркестанского края: Ежегодник. - СПб., 1874. - Вып 3. - СПб. 1874. - С.1-105.; Аминов, Г. А Искандаркульская экспедиция в 1870 г. //Туркестанский ведомости. - 1870. - № 13 - 14.

7. Мустаджир, А. Дневник Искандаркульской экспедиции (рукопись) // Архив Санкт - Петербургского отделения Института востоковедения РАН. - D 133 (609g), D 134 (609h) - 716 в..

8. Ниг.: Mélanges Asiatiques, tires du Bulletin h¡slоricо-pЫоlоgic|ue de l'Académie Impériale des Sciences de St. Beterstourg tt I-ХЦ St. Petersburg, 1852-1894.

9. Мустаджир, А. Рузномаи сафари Искандаркул - Душанбе: Ирфон 1989. - С. 12-13.

10. Хромов А. Л. О дневнике искандаркулской экспедиции 1870 г. ИАН таджикской ССР. ООН Душанбе, 1972, .№ 2.

11. Мустаджир, А. Дневник Искандаркульской экспедиции (рукопись) // Архив Санкт - Петербургского отделения Института востоковедения РАН. - D 133 (609g), D 134 (609h) в. 21б.

12. Мустаджир, А. Дневник Искандаркульской экспедиции (рукопись) // Архив Санкт - Петербургского отделения Института востоковедения РАН. - D 133 (609g), D 134 (609h) в. 2а.

13. Лунин, Б. В. Средняя Азия в дореволюционном и советском востоковедении. - Ташкент: Наука, 1965. - С. 124

14. Залеман К Г. Записка о Московской вьетавкеУ/Гуркестанские ведомости. -1872. -№ 38-39.

15. Воронес Е. Искандеркульская экспедиция в 1870 г. (записки сапёра) //Инженерный журнал. - СПб, 1871, .№ 4. -С. 12

16. Воронец Е. Искандгркульская экспедиция в 1870 г. (записки сапёра) //Инженерный журнал. - СПб, 1871, .№ 4-5.

17. Мустаджир, А. Рузномаи сафари Искандаркул - Душанбе: Ирфон, 1989. - 176 с.

18. Терентьев, М А. История завоевания Средней Азии. С картами и планами. В 3 т. Г.1 / M А. Терентьев. - СПб. : Типолитография ВВ. Комарова, 1906. - 510 с.

19. Мустаджир, А. Рузномаи сафари Искандаркул - Душанбе, 1989. - С. 42

20. Терентьев, М А. Россия и Англия в Средней Азии/ МА Терентьев - СПб.: тип. П. П. Меркульева, 1875. - ХШ. - 361 с. Терентьев, М А. Россия и Англия в Средней Азии/ МА. Терентьев - СПб.: тип. П. П. Меркульева, 1875. - ХШ. - 361 с.

21. Из предисловие А. Л. Кун. Дневник Искандаркульской экспедиции (рукопись) // Архив Санкт - Петербургского отделения Института востоковедения РАН. - D 133 (609g), D 134 (609h) в. 3 б

22. Мустаджир, А. Дневник Искандаркульской экспедиции (рукопись) // Архив Санкт - Петербургского отделения Института востоковедения РАН. - D 133 (609g), D 134 (609h) в. 3б Мустаджир, А. Рузномаи сафари Искандаркул - Душанбе: Ирфон, 1989. -176 с.

23. Хамон - С. 65

24. Хамон. - С. 29

25. Хамон. - С. 152

«ДНЕВНИК ИСКАНДЕРКУЛЬСКОЙ ЭКСПЕДИЦИИ» АБДУРАХМОНА МУТАДЖИРА - КАК ИСТОЧНИК ПО ИСТОРИИ ВЕРХОВЬЕВ ЗАРАВШАНА ВТОРОЙ ПОЛОВИНИ XIX в.

«Дневник Искандеркульской экспедиции» — прекрасный, надежный источник для историков, этнографов и филологов в первую очередь для тех, кто занимается исследованием районов верхнего Зеравшана. «Дневник Искандеркульской экспедиции» является ценным источником для изучения истории, этнографии, жителей верховьев Зеравшана, автор особое внимание уделяла уровнем социально-экономическим развитие верховьев Зеравшана, кроме того в дневнике подробно описана народный традиции, их увлечением и образ жизни населения данного региона. «Дневника» в том, что он составлен под руководством ученого-специалиста, не только подготовившего программу сбора материалов, но и контролировавшего соответствие записанного объективному положению вещей.

Ключевые слова: источник, рукопись, нравы и обычаи, традиция, свадьба, история, этнография, дневник.

«DIARY OF THE ISKANDERKUL EXPEDITION» ABDURAKHMONA MUTADZHIRA - AS THE SOURCE ON HISTORY OF UPPER COURSES ZARAVSHANA THE SECOND HALF OF THE 19th CENTURY

«The diary of the Iskanderkul expedition» — a fine, reliable source for historians, ethnographers and philologists first of all for those who research the top Zeravshan's regions. «The diary of the Iskanderkul expedition» is a valuable source for studying of history, ethnography, inhabitants of upper courses Zeravshana the author paid special attention level social and economic development of upper courses of Zeravshan, besides in the diary is in detail described national traditions, their hobby and a way of life of the population of this region. "Diary" is that it is made under the leadership of the specialist scientist not only who prepared the program of collecting materials, but also controlling compliance written down to an objective state of affairs.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Keywords: source, manuscript, customs and customs, tradition, wedding, history, ethnography, diary.

Сведения об авторе:

Одинаев Абдумавлон Назирович, ассистент кафедры история таджикского народа Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел: +992927648787 (моб.) E-mail: abdumavlon1987@gmail.com

About author:

Odinayev Abdumavlon Nazirovich, assistant of the department of the history of the Tajik people of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, phone: +992927648787 (mobile) E-mail: abdumavlon1987@gmail.com

ЭКОНОМИЧЕСКОЕ СОТРУДНИЧЕСТВО КАК ФАКТОР УКРЕПЛЕНИЯ ТАДЖИКСКО-РОССИЙСКИХ ОТНОШЕНИЙ

Алиева Р.Р.

Института экономики и торговли Таджикский государственный университет коммерции

Таджикистан сегодня находится на пути укрепления национального государства и интеграции с мировым сообществом.

Сегодня одним из традиционных приоритетов внешней политики Таджикистана, является развитие и укрепление взаимоотношений Республики Таджикистан с Российской Федерацией. Таджикистан стремился к развитию взаимовыгодного сотрудничества с Россией по всем направлениям. Главной задачей оставалось приведение масштабов экономического взаимодействия в соответствии с уровнем политических отношений.

Важное значение в таджикско-российских отношениях занимает торгово-экономическое сотрудничество. В силу объективных обстоятельств, прежде всего гражданского конфликта в Таджикистане и его последствий, а также с переходом к рыночной экономике в 90-е годы прошлого века, экономическому аспекту взаимоотношений двух государств не уделялось должного внимания. Достаточно значимые перемены в развитии экономических связей произошли, лишь после первого официального визита Президента Российской Федерации В.В.Путина в Республику Таджикистан в октябре 2004 г. , когда состоялось подписание большого пакета документов, состоявшего из 14 соглашений, направленных на создание условий для расширения экономического сотрудничества, привлечения российских инвестиций в экономику Таджикистана [3,с.42 ] . Впервые, с момента распада СССР, отношения между государствами формируются с учётом интересов обоих государств и на взаимовыгодной основе, на четком прочитывании своих и чужих национальных интересов и нахождения в них возможно больших и взаимовыгодных точек соприкосновения. Когда наконец перешли от декларативных заявлений о приоритетности развития и углубления этого аспекта двусторонних отношений к разработке и реализации конкретных взаимовыгодных проектов и программ, будь то в области инвестиций, трудовой миграции или совместного освоения гидроресурсов .

Первым реальным воплощением в соответствии с принятыми соглашениями стало осуществление совместного масштабного проекта по строительству Сангтудинской-ГЭС.. Строительство Сангтудинской-ГЭС официальное открытие которой состоялось 15 апреля 2005 г. стало основным направлением сотрудничества двух государств, которая обеспечивает энергетическую независимость Таджикистана и экспорт электроэнергии с соседние страны .

Россия с начала столетия является основным торговым партнером Таджикистана, ее доля в общем объеме внешнеторгового оборота республики составляет более 26%. Объем взаимного товарооборота между Таджикистаном и Россией в 2011г. достиг более 1 млрд. долл., что было примерно на 60% выше уровня 2005 г., а в 2014 году составил уже 1,251 млрд. долл., что на 37,8% больше, чем в 2013 г. [4, с.25].Необходимо отметить, что, несмотря на значительное падение в 2014 г. уровня цен основных сырьевых товаров, что было связано с мировым экономическим кризисом, Российская Федерация, тем не менее, остается главным торговым партнёром республики. Надо признать, что это высокий показатель в практике межгосударственного сотрудничества. И это происходит в условиях, когда сама Российская Федерация находится в подсанкционном режиме.

Россия из года в год наращивает экспорт товаров в Таджикистан. Если в 2000 году сумма от экспорта составляла 105,0 млн. долларов США, то в 2005 и 2010 годах, соответственно, 256,5 и 363,9 млн. долларов США. В 2015 году объем экспорта товаров из России в Таджикистан составил уже 1048,6 млн. долларов США [5]. Основу импорта России из Таджикистана составляли плодоовощная продукция и хлопок., а также алюминий, трансформаторы, измерительные приборы, сырьевой материал текстильной и пищевой промышленности и т. д. В структуре российского экспорта в Таджикистан, значительную долю занимали горюче-смазочные материалы - 120,4 млн.долл., древесина и изделия из нее 42,6 млн. долл., черные металлы и изделия из них - 39,9 млн.долл., оборудование и механические устройства - 33,6 млн.долл., электрические машины и электронная радио- и телеаппаратура - 16,6 млн. долл., сахар и кондитерские изделия - 15,2 млн.долл. [6 ].

Необходимо отметить, существенные диспропорции экспорта и импорта между Таджикистаном и Россией ,где вплоть до 2015 г. в структуре товарооборота между странами преобладал импорт, также выявляют неблагоприятную ситуацию с экспортом товаров из Таджикистана в Россию. Эта ситуация крайне нуждается в резком изменении. Можно найти целый ряд причин, объясняющих описанную выше ситуацию. Однако в целом, как развитию экспорта,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.