Научная статья на тему 'Сурудњои маросими тўйи мардуми саргањи Зарафшон'

Сурудњои маросими тўйи мардуми саргањи Зарафшон Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
10275
438
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МАРОСИМИ ТўЙ / СУННАТҳОИ МАРДУМӣ / МУСИЦИИ ХАЛЦӣ / АРС / ЗАРАФШОН / СУРУДҳОИ Тӯӣ / СВАДЕБНЫЙ ОБРЯД / НАРОДНЫЕ ОБЫЧАИ / НАРОДНАЯ МУЗЫКА / СВАДЕБНАЯ ПЕСНЯ / ВЕРХОВЬЕ ЗЕРАВШАНА / WEDDING CEREMONY / THE FOLK CUSTOMS / THE FOLK MUSIC WEDDING / UPPER TERRITORY OF ZARAFSHAN

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Норбадалов Сорбон Соатмуродович

В статье раскрываются проблемы народной песни и музыки таджиков верховья Зеравшана. Автор сделал попытку показать в своей работе значение песен и музыки народных свадебных обрядов верховья Зеравшанской долины и восстановить традиции и обычаи таджиков древнего Согда. Нужно отметить, что в этой статье особое внимание уделено свадебным песням и их особенностям. Статья составлена на основании анализа источников учёных, занимающихся проблемами народных этнографических тем. В ней анализируются и сравниваются материалы, собранные автором во время экспедиции в нескольких селениях истоков Зеравшана. Раскрывается содержание понятия “свадебные песни таджиков древнего Согда” и рассказывается об уникальных обычаях. Данная проблема изучена мало и требует дальнейших исследований. Автор даёт обобщенную характеристику находящихся на грани исчезновения таджикских свадебных песен и музыки чтобы сохранить их для будущих поколений.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FOLK MARRIAGE SONGS AND RITUALS IN THE UPPER TERRITIRY OF ZARAFSHAN

The article deals with the description issues of the folk songs and Tajik music in the upper territory of Zarafshan. The author tried to show the value of the folk wedding music and wedding ceremonies in the upper territory of Zeravshan Valley. The author tried to revive the traditions and customs of the ancient Tajik Sogd.It should be mentioned that the main consideration in the article is given to wedding songs and its peculiarities. The article is based on the analysis of scientific source which deals with national ethnography issues. It analyzes and compares the materials witch were gathered during expedition by the author in some rural territory of Zarafhsan. The article reviles some concepts of wedding songs of ancient Sogd. The article also describes the unique ceremonies of that time. This issues is little studied and requires further investigations. The author gives general characteristics which are about to disappear. The author mentions that wedding songs and music should be retained for future generation.

Текст научной работы на тему «Сурудњои маросими тўйи мардуми саргањи Зарафшон»

10.01.09. ФОЛКЛОРШИНОСИ 10.01.09. ФОЛЬКЛОРИСТИКА 10.01.09. FOLKLORISTICS

УДК 902.7 С.С.НОРБAДAЛОВ

ББК 63.5

СУРУД^ОИ МAРОСИМИ ТУЙИ МAРДУМИ СAРГA^И ЗAРAФШОН

Вожа^ои калиди: мapocими туй, cyннaтx,oи мapдyмй, муикии халкД, apycï, Зapaфшoн, cypyдxtoи туй.

Мapocими туй яке аз бaxшxoи мухиму кадимаи фapxaнги мapдyми точик ба myмop мepaвaд. Сypyд ва мycикй дap чamни apycï, мавкеи xoc дopaд. Биcëpe аз cypyдy мycикиxoи чamни apycï аз наол ба нacл гyзamтa, аз гyдoзи caнчиm гyзamтaaнд ва тaъpиxи кадима дopaнд. Аз ин py, гуфтан мумкин acx, ки cypyдxoи ин мapocим аз биcëp ^xaxxo ахамияти тaъpиxиpo дopoянд. Мapocими туйи мapдyми capгaxи Зapaфmoн дap байни мapocимy cyннaтxoи мapдyми точик мавкеи мухим дopaд. Ба oмyзиmy тахкики мycикии тyëнaи мapдyми capгaxи Зapaфшoн хануз coлxoи cиюми acpи ХХ таваччухи мapдyмmинocoн ва фoлклopmинocoн paвoнa гapдидa буд. Gлимoни mypaвй М.С. Aндpeeв, Е.М. Пemepoвa, О.А. Сyxapeвa, З. ^чи^ва ва дигapoн ба чaмъoвapию тахкики нaмyнaxoи фoлклopи вoдии Зapaфmoн пapдoxтa буданд, ки ин то coлxoи 80 -уми caдaи гyзamтa дaвoм ëфт. G^o фoлклopи ин минтaкapo аз гуяндашни aлoxидa нaвиmтa гиpифтa, чaнбaxoи гутогуни oнpo мaвpиди тахлилу бappacй ^pop дйданд. Ба cypyдxoи туйии мapдyми Зapaфmoн Е.М Пemepoвa, таваччухи xoca зoxиp нaмyдaacт. У мaxcycaн мapocими туйи ягнoбиëнpo аз аввал то oxиp ба мyшoxид гиpифтa, cypyдxoe, ки дap ин мapocим ^po мemaвaнд, дap ду бoби китоби худ oвapдaacт (7, 8б). Бaъдтap дap ин мавзуъ Зoя ^чи^ва дacт зада, чанд намунаи cypyдxoи туй ва дигap мapocими шoдиpo ба нoтa гиpифтa, дap бopaи ичpoкyнaндaгoн ва мавкеи иcтифoдaи ин cypyдxo мaълyмoт дoдaacт (9,251). Вале 6o вучуди xyзypи чунин пaжyxиmoт хануз ин мавзуъ ниëз ба бappacии пypдoмaнa дopaд. Зapypaти идoмaи тахкики мавзуи мaзкyppo дap ну^ти зepин мебинем:

1. Дap тадки^ти мавчуда на хама нaмyнaxoи фoлклop ва мушкди мapocими туйи вoдии Зapaфmoн 6appacï myдaaнд.

2. Дap натичаи экcпeдитcияи фoлклopию этнoгpaфии coлxoи oxиp aнчoм дoдaи муаллифи ин caтpxo нaмyнaxoи cypyдxoи мapocими туйи вoдии Зapaфmoн caбт myдaнд, ки то имpyз нaфape аз мухакки^н ба oн таваччух нaкapдaaнд, ва ë матни чaмъoвapдaи мo кapинaи дигape аз oнxoянд.

Тахкикталаб будани мазуи мaзкyp аз oн ибopaт acт, ки 6o гyзamти aйëм ва дигapгyниxoи ЧOмeaи ичтимoй, дap анъана ва ypфy oдoти мapдyмй низ дигapгyниxo мymoxидa мeгapдaд. «Мapocими туй дap хамаи дaвpaxoи тaъpиxй ва зaмoнxo як хел набудааст. Дap натичаи тaбaддyлoти xaëти ичтимoй, иктиcoдй ва маданй pacмy oин ва aнъaнaxo низ тaгйиp ëфтaaнд»(13,65). Бapoи аз байн нapaфтaн ва пoбapчo мoндaни cyннaтxoи acили мapдyми тoчик, бoяд тахкики xaмaчoнибa cypaт гиpaд. Бoяд кайд намуд, ки дap тaxкикoти мавчуда cypyдxoи мapocими туйи мaнoтики гyнoгyни Тoчикиcтoн 6o xycycиятxoи тaъpиxй, эcтeтикивy тapбиявияm чaмъoвapй ва мaвpиди 6appacï кapop гиpифтaaнд, ки мeтaвoн чанде аз o^opo ëдoвap шуд: Н. X,aкимoв "Мушкии чamни apycии точи^н", Ф. Зехнй " Сypyдxoи мapocими туи точи^н", 'Tyлapycaк", Pycтaм Чумъаев "Чдшни apycии тoчикoн", С. Миpзoeв "Сyннaтxoи махаллй ва cypyдxoи ягнoбй" , А. Мapдoнoвa "Чдшни apycии тoчикoни вoдии X^op'^a гaйpa, ки бoзгyкyнaндaи cyннaтxoи махаллии ин ë oн матотики Тoчикиcтoн acт. Aммo дap мaвpиди мycикии мapдyмии вoдии Зapaфmoн, ки яке аз матотики дypдacт ва кухану cyгдниmини Тoчикиcтoн acт, тахки^ти aлoxидae pyи кop нaoмaдaacт. Ба иcтиcнoи ду - ce мaчмyaxoи фoлклopй, ки ба дexaxoи aлoxидaи ин вoдй мутааллик acт. Инxo "^муш Фoн", "Бo лахчаи дapгй" - и Иcфaндиëpи Haзap, "Дехе дap дoмaни caпeдaдaм" - и ^чй Мухаммадлатиф Кapимзoдa , "Фoлклopи Ягнoб" - и Тaгoймypoд Ёpзoдa мeбomaнд. Дap ин мaчмyaxo, ки намунаи 6apxe аз cypyдxoи туйй oвapдa myдaaнд, capчamмaxoи муфид бapoи мyкoиcaaнд.

Мyxaккикoни мapдyмmинoc ва фoлклopшинoc cypyдxoи тyйиpo ба ce гypyx тaкcим кapдaaнд. Аз чумла, Ф. Зехниева cypyдxoи мapocими туйи тoчикoнpo ба мapxилaxoи зepин чyдo мекунад:

- сурудхои маросими пеш аз туй

- сурудхои маросими туйи калон

- сурудхои маросими баъд аз туйй (4, 12).

Сурудхои туйиро на танхо аз чихати замон ва раванди баргузорй, балки аз чихати мазмуну мухтаво низ чудо намудан мумкин аст. Санъатшиноси точик Н. Х,акимов дар мавриди таърихи жанрхои мусикии маросими чашни арусй, шаклу намуд ва мавкеи жанрхои мусик,й тадкикоти хубе ба сомон расонида, дар китоби «Мусикии чашни арусии точик» намунахое аз ашъори мусикии тyëнаи махалхои гуногуни точикон ба нота гирифта, мисол овардааст, ки дар сохаи санъатшиносй ва мусикишиносй нодир аст. Аз чумла, у навиштааст: «Мусикии чашни арусй, хусусан дар жанрхои лирикй бештар ривочу равнак ëфтааст. Сурудхои ба маросими чашни арусии точик воридгардида ба чунин гуруххо таксим мешаванд: Сурудхои маросимй, лирикию ситоишй, сурудхои ба арусу домод бахшида, базмй, табрикй, хазлй, раксй, гиря ва гайра» (10,16).

Бидуни ин, дар аксарият мачмуахо ва дастовардхои илмии фолклоршиносй сурудхои туй аз чихати мазмуну мухтаво низ дастабандй шудаанд: сурудхои хитоба, истикболй, мадхй, хачру фирок, табрикй, тантанавй (11, 57-58).

Дар раванди туии арусии сокинони саргахи Зарафшон як катор анъана дар хонаи домод ва арус гузаронида мешаванд, ки хар кадоме дар алохидагй суннатхои хоси махаллй ва сабку саликаи баргузории худро доранд. Ин анъанахо аз интихоби арус шуруъ шуда, аз хостгорй, сафедгирон, рахтзанон, туи фотиха, идона, чокбуррон, маслихатошй, хезумбдарон, ордбезон, нонбандон, махфили духтарон, саршyëн, хинобандон, сартарошон, либоспушонии домод, шахбарон, арусбарон, туйи калон, келинсалом, рyкyшоëн ë руйбинон, равганрезон, домодталбон, арусталбон ва гайрахо иборат мебошанд, ки раванди маросими туйро аз аввал то ба охир пурра мекунанд. Х,ар яке аз ин маросимхои туйи арусй бо раксу бозиву сурудхони доир мегардад, ки аз ин маводи здади фолклори дарак медихад. Инчо мо факат ба сурудхои маросими туйи мардуми саргахи Зарафшон таваккуф мекунем.

Дар маросимхои пеш аз туйии мардуми саргахи Зарафшон сурудхои зеринро ба мушохида гирифтан мумкин аст: "Х,ино- хино мебандад", "Устои ланги сартарош", "Дугоначон", "Болои рахти духтар чимча", «Эй гули мано, сухтай дили мано», «Ёр бархезаде сад чилва ангезад», «Оши туяша хурем бо пули додош», «Гуламе, гуламе мебуравад ойимаме», «Эй гули лола, ойим гули лола», ва гайрахо, ки рубоиву дубайтихо низ аз ин кабиланд. Яке аз маросимхое, ки кабл аз туй баргузор мешавад, сартарошон аст, ки дар хонаи домодшаванда баргузор мешавад.

Сартарошон - яке аз анъанахои маъмули туйи арусии точикон аст, ки асосан ба водихо дар мушохида мерасад. Сартарошон дар бархе аз дехахои болооби Зарафшон то имруз гузаронида мешавад. Ин анъанаро мардумшиносу фолклоршиносони муосир ба кайд гирифтаанд. Суруди маросими сартарошони домодро дар фолклори мардуми болооби Зарафшон мо танхо дар ду нусха пайдо намудем. Ин маросим маъмулан дар хонаи домодшаванда баргузор шуда, дар он домод барои дустонаш зтефат меорояд.

Соли 1970 мусикишинос Зоя Точикова аз дехаи Роги нохияи Кухистони Мастчох суруди "Устои ланги сартарош" - ро хангоми ичрои он аз тарафи мардуми ин дех навишта гирифтааст. У ин сурудро танхо дар як вариант пайдо намуда, кайд намудааст, ки ин суруд дар водии Зарафшон танхо дар як маврид сабт гардид:

Устои ланги сартарош,

Сара покиза тарош.

Хешои шах бо ту мегун,

Бар сари шах румол андоз... (9, 252).

Н. Хдкимов бошад ин сурудро ба чанд махалли Точикистон мансуб дониста, се намунаи онро аз се махали Точикистон мисол овардааст (10,21-22).

Иштирокдорони ин маросим хангоми ичрои амали сартарошй ба устои сартарош хар гуна тухфахои хурд ва ë пул медиханд. Сартарош якчанд маротиба сари домодшавандаро бо руймолча мепушонад ва аз кунд будани дами кайчй шикоят мекунад, ба хотири он, ки боз инъом гирад.

Сурудхои маросими туйи калон бошад аз "Ёр- ëр ëроне", "Шах муборак бод-е!", "Накшхо", "Шух", "Шайлик", "Х,ой, баракалло", "^ак дуст", "Ёри шах булбул", "Барор- барор", "Сари кухи баланд" ва гайра иборатанд, ки дар маросимхои шахбарон ва овардани арус ба хонаи домод суруда мешаванд. Ин сурудхоро ба ду гурух чудо намудан мумкин аст:

1. Сурудхое, ки матни онхо аз ашъори шоирони классикй гирифта шудааст. Албатта, ин сурудхо бо охангхои хусусияти хирфавй дошта суруда мешаванд. Баъзе аз онхо оханги халкй низ доранд.

2. Сурудхои халкй, яъне матн ва оханг пурра аз эчоди халк аст.

Шaxбapoн яке аз мapocимxoecт, ки cypyдxoи тyйиpo бemтap дap paвaнди бapгyзopии oн ба мymoxидa гиpифтaн мумкин acr. Мapocими Шaxбapoн дap capгaxи Зapaфшoн тo кунун аз pyи aнъaнaxoи кухан гyзapoнидa мemaвaд. Х,аншми дoмoдpo ба xoнaи apyc бypдaн cypyдxoи тaвcифй ичpo мекунанд, ки дap oнxo бemтap дoмoд вacф шyдaacт. Намунаи чунин cypyдxo байти зepин acт: Чamми бади кac ба чaшми мacтaт нapacaд, Офат ба лaбoни мaйпapacтaт нapacaд 1. Хрчй Мухаммадлатиф Кapимзoдa бoбaти мapocими шaxбapoни дехаи Шамтич чунин oвapдaacт: «Мyллoи дех фoтиxaи бахти caпeд медихад ва хама мapдoн 6o xoндaни «myx», ки 6o oxaнги мaxcycи oвoзй аз amъopи Чрмиву Саъдй ва Иpoкиcт cap мекунанд. Нахуст мyллoи дех дacти pocти xempo баланд кapдa, ба чoниби дoмoд иmopa намуда, mypyъ ба xoндaни нaкш мекунад ва дигapoн ба у xaмpoxй мeнaмoянд:

- На чаман, на гул, на бу^шн, Кй канад гул аз гулиою^..» (12,106).

Аз лaxзaxoи мухими чaшни apycï ин гyceли apyc ба xoнaи дoмoд мeбomaд, ки дap ин xoлaт cypyдxoи «Гул 6ypo аз хуна», «Бoлиmтa 6ypop, бoлишти apyca 6ypop...», «Хoлa, 6ypop кypпaю кypпaчaтa...», «Ëp - ëp - ëpo^», «Чamми бади rac...» ва гaйpaxo cypyдa мemaвaнд.

Мapocими гугели apyc аз xoнaи пaдap маъмулан nac аз никox бapгyзop мeшaвaд. Дoмoд 6o ëpy дycтoнam бapoи бypдaни apyc мeoяд. Дap баъзе дexaxoи capгaxи Зapaфmoн дoмoд 6o дycтoнam ба хавлии apyc oмaдa, зиëфaтpo xypдa мepaвaд, apycpo бoшaд зaнxo maбoнa 6o мamъaл ба xoнaи дoмoд мeбapaнд. Ин мapocимpo Сaидмиpзoи Haзap дap дехаи Дapг ба мymoxидa гиpифтaacт: «Тaкpибaн шат^и 11-12-и ma6 6o xдмoн acne, ки дoмoдpo oвapдa буд, apycpo ба xoнaи дoмoд мeбapaнд. Ба acn ë тaFO, ë амак, ë бapoдapи дoмoд (ки маками у бomaд) мeниmинaд ва apycpo ба пушти у caвop мекунанд. Дap capи apyc камзули apyrâ миcли фapaнч,й пapтoфтa myдaacт ва че^аи ypo кace намебинад. Зан^и тapaфи дoмoд хдмин хднгом cypyдxoниpo OFOЗ мекунанд: Бypд-бypди мoюнe, бypд-бypди мoюнe, Apyca мoюн мeбapeм, xeшo пymaймyнe...»(8,18-19).

Дap Ягнoб xaнгoми ^ели apyc аз xoнaи пaдap, xaмpoxoни дoмoд cypyди «Бapop - 6apop»-po ичpo мекунанд. Ин cypyдpo Е.М. Пeшepeвa coлxoи 1924-27- ум caбт нaмyдaacт, ки аз матни имpyзaи oн фapк дopaд:

Бypop, бypopиш xoлa, Дикmyяктa бypдyм xoлa. Xorapy6a^a бypдyм xoлa. Мoли мapдyм xypдaй. Зyдтap бypopиm xoлa!(7,48)

Ин cypyдpo С. Миpзoeв низ 6o шaкли caxexтap ва paвoнтap пaйдo намудааст, ки имpyз дap мapocими apycбapoни дapaи Ягнoб cypyдa мemaвaд. Яккaxoн: Бypop-бypop xympyтa,

Хyшpyи cepaбpyтa Х,ама: Бapop-бapopam кунед,

Ба acn caвopaш кунед...» (5,63).

Дap дехаи Papз бomaд, xaнгoми бypдaни apyc nac аз фoтиxaи пaдapy бoбoëн paxopax cypyди «Ëp - ëp» caдo медихад ва дap иcтxoи o^ яъне capи чанд муддат дoмoдy apycpo ба иxoтa гиpифтa, py6oï ва дyбaйтиxoи «Сapи кухи баланд...», «Чamми бади каа..» - po мecapoянд.

Дap дехаи Зepoбoд бoшaд, xaнгoми гугели apyc байни xeшoвaндoни дoмoд ва apyc хазлу шyxиxopo 6o бaйтxoи халкй дap oxaнги «Ëp-ëp-ëpoнe» ичpo мекунанд. Аввал зaнxoи тapaфи apyc кам oвapдaни кaлинpo бaxoнa намуда байти зeppo мecapoянд: Дoмoд бузак oвapдac, Шoxam качак oвapдac...

Х,аншме, ки apycpo аз xoнa бapoвapдaнд, xemoвaндoни дoмoд ин aбëтpo дap xaмoн caвт чaвoб мeгapдoнaнд:

Келин келини мoëн, Х,ак нaдopeд myмoëн...

Хemoвaндoни apycmaвaндa дap oxиp xyшбaxтии ду нaвчaвoнpo xocтa, 6o ин байт ин cypyдpo ба итмoм мepacoнaнд:

Мo кapдaeм тaxтama, Хyдo дихад бaxтama.2

Сypyдxoи nac аз тyйиpo дap мapocимxoe, ки nac аз никox дap xoнaи дoмoдy apyc гyзapoнидa мeшaвaнд, ичpo мекунанд. Дap ин к^мати туйи apycï мapocимxoи pyкymoд, чимиликкатон,

руйбинон, домодталабон ва гайра шуда мегузарад, ки дар манотики гуногуни водии Зарафшон ба хар гуна аст. Сурудхо низ вобаста ба танаввуи маросимхо аз якдигар фарк мекунанд.

Руйбинон дар Ягноб тамоман гайриоддй гузаронида мешавад, ки аз дехахои саргахи Зарафшон куллан фарк дорад. Дар он саломнома аз чониби модари домод ва арус ичро карда мешавад. «...ягнобиён онро, «Аруси солум нума жойт» меноманд. Х,ангоми ичрои ин маросим арус дар байни хона истода ба занхо таъзим мекунад:

Модар: Салум жойим, арусат думоди!

Салум жойим, Лайлиат Мачнунй!

Тарчума:

Арус: Алайкум модари дилт, Алайкум модари дилт,

Модар: Салом гуем, арусу домодро! Салом гуем, Лайлию Мачнунро!

Арус:

Алайкум модари дилхо, Алайкум модари дилхо! (2, 123-124). «Саломнома»-и маросими руйбинон хеле маъмул буда, на танхо дар дехахои саргахи Зарафшон, балки дар тамоми Точикистон ин анъана ичро мешавад. «Саломнома»-ро занони зарафшонй бо лахн ва оханги хос ичро менамоянд, ки матни он дар хар деха ба гунаи хос аст. Он аз чониби як зани кухансоли серфарзанд суруда мешавад. Ба хар мисраи он арус таъзим мекунад ва иштирокдорон бо як овоз «хазор алейк» ё «алейк салом» мегуянд. Матни «Саломнома» маъмулан бо ин мисрахо огоз меёбад:

Яккахон: Келин салом медихад, аввал ба Худо, Хама: Х,азор алейк!

Яккахон: Дувум ба Мухаммад Мустафо (с), Хама: Х,азор алейк!

Яккахон: Сеюм ба чахор ёри босафо, Абубакру Умар, Усмону Хдйдар. Хама: Х,азор алейк!

Яккахон: Келин салом медихад ба падарарусу модарарусаш.3 Дар маросими рукушоёни дехаи Каздони нохияи Айнй занхо пас аз «Саломнома» бо зарби доира суруди «Тахту тахмон» - ро бо ракс ичро менамоянд: Тахту тахмунаша бин, Ч,ои мехмунаша бин. Сандуки хушбораша бин, Келини хушдораша бин.4 Х,амин тавр, маросими туйро бо хама чузъиёташ то солхои 90- уми карни ХХ дар навохии болооби Зарафшон ба анчом мерасониданд. Солхои чанги шахрвандй дар Точикистон ин маросимхо кутохтар ва камхарчтар гузаронида мешуданд. Зеро рухия ва вазъи иктисодиву ичтимоии мардум барои бо хама чузъиёташ гузаронидани маросимхои шод дуруст намеомад. Кохиш ёфтани вазъи зиндагонии мардум, боис гардид, ки эчодиёти мардумии маросимхои шод аз байн равад. Аммо кухансолон ин анъанахоро харгиз аз ёд набурда, кушиданд, ки дар хотирахо нигох дошта, ба насли баъдй интикол диханд.

На танхо чанги шахрвандй, балки омили дигари аз байн рафтани чунин маросимхо ба тасвиб расидани «^онуни Ч,умхурии Точикистон дар бораи танзими анъана ва чашну маросимхо» мебошад, ки маросимхои мардумиро ихтисор намуд. Аммо ин ^онун барои баланд бардоштани сатхи зиндагонии ахолй ва пешрафти иктисодиву ичтимоии чомеа кумаки бузург расонид. Х,ануз солхои 2002 - 2003 ба ин масъала таваччухи давлат равона гардида буд, ки дар шахру навохии Точикистон конфронсу семинархои фахмонидадихй дар мавриди танзими маросимхои мардумй гузаронида мешуданд (1, 79-83).

Хулоса, омузиш ва тахкики сурудхои маросими туйи мардуми саргахи Зарафшон, барои ёдоварй аз суннатхои кадимии точикон ва эхёи анъанахои миллй мухим буда, масъалахои худшиносй ва худогохиро такмил медихад. Лозим ба ёдоварист, ки чои ин сурудхо ва унсурхои туйиро дигар сурудхо ва расму оинхои нав иваз намуда истодаанд. Вале дар чанд дехаи болооби Зарафшон мардум ин суннатхои хоси махаллиро то хануз хифз намудаанд. Х,ифз ва ёдоварй аз онхо шаходат бар он медихад, ки халки точик дар тули карнхо маданият ва фарханги волои хешро бо чашмрастарин намунаи анъаноту маросимхои нодири хеш аз даст надодааст. Пажухиш дар ин самт моро водор менамояд, ки ба оламиён ва хамчунин ба насли минбаъдаи аз халки точик

суннатхои волои мардумй, маълумот дихем. Барои хифзу побарчой мондани онхо сабту нашри

суруду маросимхои мардуми ахамияти мухим дорад, ки анчрми он дар замони тез тагйирёбанда

ногузир ба назар менамояд.

Тавзех,от:

1. Гуяндаи ин суруд Саид Сафаров, соли таваллудаш 1934, истик,оматкунандаи дехаи Падрог, нох. Масчохи кухй аст, ки муаллифи макола, хангоми экспедитсияи илмй- тадк,ик,отии мохи июли соли 2013 ба саргахи Зарафшон аз забони у навишта гирифтааст.

2. Гуяндаи ин суруд Саломат Мухуткулова, соли таваллудаш 1960, истикоматкунандаи дехаи Зерободи нохияи Айнй аст, ки муаллифи макола, хангоми экспедитсияи илмй- тадк,ик,отии мохи июли соли 2013 ба саргахи Зарафшон аз забони у навишта гирифтааст.

3. Гуяндаи ин суруд Зулайхо Норова соли таваллудаш 1952, истикоматкунандаи дехаи Урметани нохияи Айнй аст, ки муаллифи макола, хангоми экспедитсияи илмй- тадк,ик,отии мохи октябри соли 2014 ба саргахи Зарафшон аз забони у навишта гирифтааст.

4. Гуяндаи суруди мазкур Наврузмох Латипова соли таваллудаш 1950, истикоматкунандаи чамоати Равшани нохияи Зафаробод, ки муаллифи макола, хангоми экспедитсияи илмй- тадк,ик,отии мохи августи соли 2015 ба нохияи Зафаробод аз забони у навишта гирифтааст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Афзалов, Х. Танзими тую маъракахо; вазъият ва мушкилихо/ Х. Афзалов// Паёмномаи фарханг.- 2003.- №9.- С. 79-83.

2. Ёрзода, Т. Фолклори Ягноб(Мачмуаи илмй-оммавй) / Т. Ёрзода.- Душанбе: «Империал-Групп», 2007.- 330 с.

3. Зехниева, Ф. Гуларусак (Сурудхои туи арусии точикон) / Ф. Зехниева.- Душанбе: Дониш. 1986.180 с.

4. Зехниева, Ф. Сурудхои маросими туи точикон /Ф. Зехниева. - Душанбе: Дониш. 1978 .- 162 с.

5. Мирзоев, С. Суннатхои махаллй ва сурудхои ягнобй / С.Мирзоев. - Душанбе: Контраст, 2012.168 с.

6. Норматов, С. Ленин дар фолклори точик / С. Норматов. - Душанбе: Дониш, 1969.-120 с

7. Пещерева, Е.М. Ягнобские этнографические материалы / Е.М. Пещерева . - Душанбе : Дониш, 1976 . - 97 с.

8. Саидмирзои Назар (Исфандиёр)Бо лахчаи даргй Шахбарун, Вожанома, Зарбулмасал ва киноёт... (Рисолаи тадкики) - Душанбе: Ирфон, 2009.- 48 с.

9. Таджикова, З.М. Свадебные песни таджиков / З.М. Таджикова//История и современность. Проблемы музыкальной культуры народов Узбекистана, Таджикистана и Туркмении,- М., 1972. - С.249-266

10. Х,акимов, Н^. Мусикии чашни арусии точикон / Н.Г. Х,акимов. - Хучанд: Нури маърифат, 2003.-142 с.

11. Хдкимов, Н.Г. Санъати мусикй (самтхои ташаккул ва тафсиру таснифи он) / Н.Г. Хдкимов //Инъикоси масъалахои фарханг дар ВАО.- Хучанд, 2009.- С.57-100.

12. Х,очй Мухаммадлатиф Каримзода. Дехе дар домани сапедадам / Х,.М. Каримзода.- Душанбе, Деваштич, 2006.- 200 с.

13. Асрорй, В. Эчодиёти дахонакии халки точик(фолклори халкй) / В. Асрорй, Р.Амонов.-Душанбе: Маориф, 1980.- 220 с.

REFERENCES:

1. Afzalov, H. Wedding ceremony regulation: the situation and issues / H. Afzalod// Payom nomai farhang.- 2003.- No 9.- P. 79-83.

2. Yorzoda, T. The Folklore of Yagnob (Collection of public scientific issues)/ T. Yorzoda.- Dushanb:, Imperial Group. - 2007.- 330 p.

3.Zehnieva, F. Gularusak (The songs of Tajik wedding parties) / F. Zehnieva. - Dushanbe: Donish, 1986.- 180 p.

4. Zehnieva, F. The songs of the Tajik wedding ceremony/ / F. Zehnieva.- Dushanb: Donish, 1978.-

5.Mirzoev, S. Local traditions and Yagnob songs / S. Mirzoev.- Dushanbe: Contrast, 2012.- 168 p.

6. Normatov, S. Lenin in Tajik folklore / S. Normatov.- Dushanbe: Donish, 1969.- 120 p.

7. Pesereva, E.M. The ethnographic materials of Yagnob / E.M. Pesereva.- Dushanbe: Donish, 1976. -97 p.

8. Saidmirzoi, Nazar (Isfandiyor) Dari dialects. (ShahB arun, Glossary, proverb and film construction) (Dissertation) / S. Nazar.- Dushanbe: Irfon, 2009.- 48 p.

9. Tajikova, Z. The Songs of Tajik wedding ceremony / Z. Tajikova// The cultural issues of Tajik, Uzbek and Turkmen nations // "History and modernity Moscow, 1972.- P. 249 - 266.

10. Khakimov, N.F. The music of Tajik wedding ceremony / N. F. Khakimov.- Khujand: NuriMarifat, 2003.- 142 p.

11.Khakimov, N. Art and music. (The direction of progress, interpretation and its classification) / / N. F. Khakimov // A reflection of the culture issues in the media. Khujand, 2009.-P.57-100

12. Khoji, Muhammdlatif Karimzoda. A village nearby the dawn / Kh. M. Karimzoda.- Dushanbe: Devashtich, 2006.-200 p .

13. Asrori, V. and Amonov R. The Folklore of Tajik people. (National folklore) /V. Asrori, R. Amonov.-Dushanbe: Maorif. 1980. - 220 p.

Песни народных свадебных обрядов верховье Зеравшана

Ключевые слова: свадебный обряд, народные обычаи, народная музыка, свадебная песня, верховье Зеравшана.

В статье раскрываются проблемы народной песни и музыки таджиков верховья Зеравшана. Автор сделал попытку показать в своей работе значение песен и музыки народных свадебных обрядов верховья Зеравшанской долины и восстановить традиции и обычаи таджиков древнего Согда. Нужно отметить, что в этой статье особое внимание уделено свадебным песням и их особенностям. Статья составлена на основании анализа источников учёных, занимающихся проблемами народных этнографических тем. В ней анализируются и сравниваются материалы, собранные автором во время экспедиции в несколькоах селениях истоков Зеравшана. Раскрывается содержание понятия "свадебные песни таджиков древнего Согда" и рассказывается об уникальных обычаях. Данная проблема изучена мало и требует дальнейших иследований. Автор даёт обобщеную характеристику находящихся на грани исчезнования таджикских свадебных песен и музыки чтобы сохранить их для будущих поколений.

Folk marriage songs and rituals in the upper territiry of Zarafshan

Keywords: wedding ceremony, the folk customs, the folk music wedding, upper territory of Zarafshan.

The article deals with the description issues of the folk songs and Tajik music in the upper territory of Zarafshan. The author tried to show the value of the folk wedding music and wedding ceremonies in the upper territory of Zeravshan Valley The author tried to revive the traditions and customs of the ancient Tajik Sogd.It should be mentioned that the main consideration in the article is given to wedding songs and its peculiarities. The article is based on the analysis of scientific source which deals with national ethnography issues. It analyzes and compares the materials witch were gathered during expedition by the author in some rural territory of Zarafhsan. The article reviles some concepts of wedding songs of ancient Sogd. The article also describes the unique ceremonies of that time. This issues is little studied and requires further investigations. The author gives general characteristics which are about to disappear. The author mentions that wedding songs and music should be retained for future generation.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Норбадалов Сорбон Соатмуродович, аспиранти кафедраи таърихи ватани Донишгохи давлатииХуцанд ба номи академик Б.Т.Тафуров (Цумхурии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: zarafshon-90@mail.ri Сведения об авторе:

Норбадалов Сорбон Соатмуродович , аспирант кафедры Отечественной истории Худжандского государственного университета имени академика Б.Г.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E mail: zarafshon-90@mail.ru Information about the author:

Norbadalov Sorbon Soatmurodovich, a Post-graduate student of the Department of Native History of Khujand State University named after B. G.Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand), E-mail: zarafshon-90@mail.r

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.