Научная статья на тему 'ДИСКУРС ТАҲЛИЛ ЎҚУВЧИЛАР КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ БАҲОЛАШНИНГ УСУЛИ СИФАТИДА'

ДИСКУРС ТАҲЛИЛ ЎҚУВЧИЛАР КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ БАҲОЛАШНИНГ УСУЛИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
179
111
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
коммуникатив компетентлик / дискурс / баҳоланувчи объект / дискурс таҳлил / сўров / жавоб / шарҳ / қайта алоқа. / коммуникативная компетенция / дискурс / объект оценки / анализ дискурса / запрос / ответ / комментарий / обратная связь.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Умаров Баҳром

Мақолада мактаб ўқувчиларининг коммуникатив компетентлигини баҳолашда дискурс таҳлилнинг ўзига хос хусусиятлари асосланган ва тавсиялар тақдим этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ДИСКУРСНЫЙ АНАЛИЗ КАК МЕТОД ОЦЕНКИ КОММУНИКАТИВНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ ШКОЛЬНИКОВ

В статье рассмотрены особенности анализа дискурса при оценке коммуникативной компетентности школьников и даны рекомендации.

Текст научной работы на тему «ДИСКУРС ТАҲЛИЛ ЎҚУВЧИЛАР КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ БАҲОЛАШНИНГ УСУЛИ СИФАТИДА»

Умаров Барром,

Сурхондарё вилоят Халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш худудий маркази "Тилларни укитиш методикаси" кафедраси мудири

ДИСКУРС ЩЛИЛ - У^УВЧИЛАР КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ БА^ОЛАШНИНГ УСУЛИ СИФАТИДА

УДК: 372.882

УМАРОВ Б. ДИСКУРС ТАЦЛИЛ - УЦУВЧИЛАР КОММУНИКАТИВ КОМПЕТЕНТЛИГИНИ БАЦОЛАШНИНГ УСУЛИ СИФАТИДА

Маколада мактаб укувчиларининг коммуникатив компетентлигини бахолашда дискурс тахлилнинг узига хос хусусиятлари асосланган ва тавсиялар такдим этилган.

Таянч суз ва тушунчалар: коммуникатив компетентлик, дискурс, бах,оланувчи объект, дискурс тах,лил,суров, жавоб, шарх, кайта алока.

УМАРОВ Б. ДИСКУРСНЫЙ АНАЛИЗ КАК МЕТОД ОЦЕНКИ КОММУНИКАТИВНОЙ КОМПЕТЕНТНОСТИ ШКОЛЬНИКОВ

В статье рассмотрены особенности анализа дискурса при оценке коммуникативной компетентности школьников и даны рекомендации.

Ключевые слова и понятия: коммуникативная компетенция, дискурс, объект оценки, анализ дискурса, запрос, ответ, комментарий, обратная связь.

UMAROV B. DISCOURSE ANALYSIS AS A METHOD FOR ASSESSING THE COMMUNICATIVE COMPETENCE OF PUPILS

In the article is discussed the features of discourse analysis assessment in the communicative competence of schoolchildren and developed recommendations.

Key words and concepts: communicative competence, discourse, object of assessment, discourse analysis, request, response, comment, feedback.

Кириш. Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2013 йил 8 майдаги 124-сон карори билан тасдикланган узлуксиз таълим тизи-мининг чет тиллар буйича давлат таълим стан-дарти «Чет тиллари буйича таълимнинг барча боскичлари битирувчиларининг тайёргарлик даражасига куйиладиган талаблар»да дискурс компетенцияси прагматик компетенция тарки-бига киритилди. "Мазкур компетенция с^заки ёки ёзма нуткда фикрларни тегишли тил воситалари оркали ифодалашни назарда тутади. Дискурс компетенцияси оFзаки ёки ёзма нуткдаги изчилликни таъминлашда лингвистик сигналларни тушуниш ва интерпретация килиш куникмаларини назарда тутади»1.

Аммо Узбекистан Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017 йил 6 апрелдаги "Уму-мий урта ва урта махсус, касб-хунар таълими-нинг Давлат таълим стандартларини тасдиклаш туFрисида"ги 187-сонли карорида мактаб таъли-мининг тилларни укитиш сохасида прагматик компетенция ва дискурс назарда тутилмаган2.

Жахон тилшунослигида сунгги ун йилликда куп маъноли дискурс (фр. discours, ингл. discourse, лот. discursus - оркага чопиш, харакат, айланиш, сухбат, гаплашиш, яъни нутк, нутк фаолияти, сузлашиш усули) атамаси жуда кенг кулланмокда. Дастлаб боFланма матн тушунчасини ифодалаган бу атама кейинчалик диалог, сухбат тушунчала-рига синоним сифатида хам кулланила бошланди.

"Дискурс" тушунчасига оид мохиятан тулик тушунчани Г.Тоированинг "Прагмалингвистика" лугатидан укиймиз: "Дискурс - (фикр алмашти-риш, нуткий мулокот) сузловчи ва тингловчи ора-сида узаро сухбат, саволга яраша жавоб бериш. Мулокот жараёнида сузловчи (дискурс назари-ясида бу коммуникатор деб аталади) тинглов-чига (адресатга) уз нутки ёки мулокот жараёни оркали узини таништиради. Дискурс фикрни баён килиш жараёни, лисоний имкониятларнинг ёзма ёки оFзаки шакли моддий вокеаланиши, лисоний ва нолисоний воситаларнинг биргаликда ишла-

1 Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2013 йил 8 майдаги "Узлуксиз таълим тизимининг чет тиллар буйича давлат таълим стандартини тасдиклаш туFрисида"ги 124-сон карори.

2 Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017 йил 6 апрелдаги "Умумий урта ва урта махсус, касб-хунар таълимининг Давлат таълим стандартларини тасдиклаш туFрисида"ги 187-сонли карори.

тилиши, лингво-этно-психо-ситуацион омил-лар мажмуи. Дискурс турли лисоний ва нолисоний омиллар бутунлигидан хосил булган узига хос мураккаб бир тизим, системадир. Дискурс лисоний ва нолисоний омиллар (прагматик, ижтимоий-маданий, рухий) билан бирга-ликдаги матн; вокеа кечиши нуктаи назаридан каралаётган матн; максадли ижтимоий харакат сифатида караладиган нутк. Дискурс лисоннинг яратувчанлик сохаси (намунаси), уз навбатида, туFилган Fоя, коммуникатив максад (интенция) натижасидир. Дискурс матнга нисбатан номод-дий объект саналади"3.

Дискурс - бу фанлараро урганиш объ-екти. Назарий тилшунослик билан бир каторда хисоблаш лингвистикаси, психология, фалсафа ва мантик, социология, антропология, адабиёт-шунослик, хукукшунослик, педагогика, таржима назарияси ва амалиёти каби сохалари дискурсни урганишга узига хос тарзда ёндашади. Дискурс нутк харакатларининг бир-бирига боFланган кетма-кетлиги сифатида маълум вактнинг алока фаолияти жараёнида сузловчи ва тингловчи уртасида юзага келадиган коммуникатив ходиса.

Мавзунинг долзарблиги мактаб укувчиларининг укув ютукларига эришишнинг мухим инструменти сифатида уларнинг коммуникатив компетентлигини бахолашда инновацион ёндашув дискурс тахлилидан фойдаланиш маса-лалари билан белгиланади.

Мавзу буйича илмий изланишларнинг к,иск,ача та^лили. Жахон ва рус адабиёт-шунослигида дискурс тахлил муаммоларини тадкик этишга З.Клеменсевич4 поляк тилидаги, У.Мукаровский5 чех тилидаги, О.Эссен6 немис тилидаги, Н.Ю.Шведова7, М.Л. Михлина8 Т.Г. Вино-

3 Тоирова Г. "Прагмалингвистика" луFати. - Тошкент: «Akademnashr» 2016 й. 9 б

4 Klemensievicz Z. Zarus ksladni polskiej, Warszawa, 1957.

5 Mucarousky U. Dialog a monolog w "Lesty filologicke", Praha, 1940. - № 6.

6 Essen O. Grundzuge der hochdeutschen Satzintonation, Hamburg.

7 Шведова Н.Ю. Очерки по синтаксису русской разговорной речи: Автореф. дисс ... д-ра филол.наук. - М.: 1958.

8 Михлина М.Л. Из наблюдений над синтаксисом диалогической речи: Автореф. дисс ... канд. филол.наук. - Л.: 1955.

кур1 каби олимлар рус тилидаги диалогик дискурс ва унинг синтактик хусусиятини урганган булса-да педагогик таълимда мактаб синфхона-сидаги дискурс холати ва унинг бахолаша муам-молари тадк,ик,и этилмаган.

Америкалик тилшунос З.Харриснинг «Дискурс тахлил» номли маколасида ушбу атама илк бор муомалага киритилган2. Бугунги илмий жамоатчи-лигимизда "диалог" атамасига "дискурс" тушунча-сини якинрок тутиш одат тусига айланган. Аммо бу ухшашлик улар иккисини бир ходиса сифатида бахолашга изн бермайди. Замонавий тилшунос-ликда дискурс атамаси сузлашув нуткидаги мав-жуд юк,ори хажмли фраза, шу боисдан, у мавжуд фразалар билан узаро алок,адорликда. Аксинча, дискурсив тахлил натижасида тил бирлиги булган гапнинг янги узига хос лингвистик к,ирралари очи-лади3.

В.З.Демяньков фикрига кура, ХХ аср сунгидаги тилшуносликдаги устун назариялардан бири дискурс тахлил назариясидир. Дискурс тахлилнинг мак,сади нега бошк,а эмас, айнан шу гаплар ишла-тилган, нега айнан шу ижтимоий манбалар ишла-тилишининг кучлари ишга солинганлигини тушун-тиришдир4.

Ю.С.Степанов дискурсни мукобил дунё, факт, сабаб тушунчалари билан боFлайди. У шунингдек дискурсни алохида ижтимоий борлик, куринишида намоён булган "тил ичидаги тил" сифатидаги кенг лингвофалсафий изохини беради5.

Сузлашув нуткида учрайдиган савол-жавоб шаклидаги диалог ва унинг тулик,сиз гаплардан фаркд диалог ва монолог уртасидаги тафовут каби масалалар А.Хазраткуловнинг ишида к,айд этил-ган6. Л. Раупованинг 2010 йилда нашр к,илинган "Диалогик нутк,нинг дискурсив талк,ини" номли

1 Винокур Т.Г. O некоторых синтаксических особенностях диалогической речи в современном русском языке. :Автореф. дисс ... канд. филол.наук. - М.: 1953.

2 Harris Z.S. Analyse du discours // Languages, 1969. -№13. - P. 8-45.

3 Dubois J., Giacomo M. et al. Dictionnaires de linguistique. - Paris: Larousse, 1973. - 516 p.

4 Демьянков В.З. Доминирующие лингвистические теории в конце XX века / В.З.Демьянков // Язык и наука конца XX века. - М.: Российский госуд. гуманит. университет, 1995. - С. 239 - 320.

5 Степанов Ю.С. Язык и метод. К современной философии языка / Ю.С.Степанов. - М.: "Языки русской культуры", 1998. - 784 б.

6 Х,азратк,улов А.Х,. Диалогик нутк, синтаксисининг баъзи

хусусиятлари. -Карши: Насаф, 1978. - Б. 36.

монографияси диологик нуткда ифода планига кучадиган мазмун ва шаклларни дискурс сифатида намоён этилишини сохага к,изик,увчиларга такдим сифатида кабул к,илиш мумкин7.

Мацоланинг илмий янгилиги. Умумтаълим мактаб укувчиларини коммуникатив компетент-лигини бахолашда, дискурс тахлил коммуникатив вазиятларда барк,арор муносабат, самарали мулок,от стратегияларини танлашда инновацион ёндашувнинг к,айта алок,ага киришиш даража-сини хисобга олиш асосида яратилганлиги билан изохланади.

Тадцицотнинг объекти. Умумтаълим мактаб укувчилари, укитувчилар, оила.

Асосий цисм. Мактаб укувчиларнинг коммуникатив вазиятлари, учрайдиган муаммоли вази-ятларнинг намоён булиши, улардаги мулок,отни амалга оширишда адекват мулок,от куникмалари шаклланганлик даражасининг пастлиги, мулок,отга киришишдаги тусик,ларни енгиб утиш усулла-рини мавжуд эмаслиги ёки камлиги укувчилар уртасидаги шахслараро муносабат ва таълим олиш самарадорлигига салбий таъсир этиши табиий.

Диалогик дискурснинг шахс характери сифатида шаклланишида мухим роль уйнаши хак,ида профессор В.И.Толстихнинг ёзишича, одам «узининг хаётдаги урни ва к,обилиятининг к,ай даражада эканлигини тула англаб етиши учун диалогик дискурсга эхтиёж сезади. Худди мана шу эхтиёж шахснинг аник, бир характер, аник, бир тип сифатида шаклланишига ёрдам беради»8.

Дискурсда бахо якка шахснинг хаётий тажриба-лари, бахоланувчи объектга к,айси нук,таи назар-дан ёндашуви ва муносабат билдириши, тажри-баси, маълумоти, касби, яшаш тарзи, истеъдоди кабилар билан чамбарчас боFлик, булади.

Хар к,андай харакат сингари укувчиларнинг узаро коммуникатив хатти-харакатлари вазиятни тахлил к,илиш ва бахолаш, мак,садни шаклланти-риш ва тезкор режа амалга ошириш ва (ёки) унинг самарадорлигини бахолашни уз ичига олади.

Субъект ва объект уртасидаги муносабат ифо-даланишида бахолаш характери мухим урин эгаллайди. У бахоланаётган объектнинг субъ-

7 Раупова Л. "Диалогик нутк,нинг дискурсив талк,ини". - Т.: 2010.

8 Толстих В.И.С чего начинается личность: сборник. -М., 1984. - С.99.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 3 (100)

ект учун ижобий ёки салбий ахамиятга эгали-гига хамда субъектнинг объектга нисбатан талаб ва эхтиёжига караб белгиланади. Субъектнинг объектга нисбатан турли муносабат билдиришга ундайдиган к,араш ва далилиллари бахолашнинг асоси хисобланади. Бахолаш асоси абадий булиши муким эмас, чунки жамият тараккий килар экан, кишиларнинг нарса ва предметлар, вокеа -ходисаларга муносабати хам шунга мос холда узгариб туради. Шунга безлик, холда жамият томонидан белгилаб куйилган меъёрлар, бахо мезонлари, к,атъийлашган тасаввурлар хам маъ-лум бир узгаришларга учрайди. Бир давр учун мак,бул курилган улчов ва мезонлар бошк,а даврда кабул килинмаслиги, талаб ва эхтиёжларга мос келмаслиги бахолашнинг узгарувчан табиатини белгилайди.

Бахо тушунчаси дискурснинг асосий компо-нентларидан бири хисобланади. Бахоловчи дис-курсни тадкик этиш тилнинг биргина лисоний хусусиятларини эмас, балки алокани таъмин-лашдаги характерли бошка томонларини хам аниклашга ёрдам беради. Бахолаш характеридаги дискурсни уч йуналишда тадкик килиш мумкин:

1) коммуникатив нуктаи назардан;

2) ижтимоий шартланган вазиятлардаги узаро таъсир сифатида;

3) лисоний бирликлардан фойдаланиш усулига караб урганиш1.

Бу эса инсоннинг уй-кечинмалари, орзу-умидларини бахоловчи тил бирликларининг таъ-сири ва бу воситалардан к,андай мак,садда фойдаланиш буйича муайян хулосаларга келиш имко-нини беради.

Дискурс тахлили бахо концептининг прагматик к,атламларини тадк,ик, к,илишда самарали усул хисобланади.

Коммуникатив мак,садга эришиш учун сузловчи уз жумласини шундай тузиши лозимки, у учун энг мухим булган жихатни таъкидлаш биринчи навбатда туриши лозим. Шунга кура сузловчи хамсухбатида кутилган реакцияни к^атади, яъни унга таъсир утказади. Бахолаш категориясига оид сузларнинг коммуникатив вазифаларидан бири -уларнинг таъсир этишга функционал хосланган-лиги билан белгиланади. Бахоловчи лисоний бир-

1 Винокур Т.Г. O некоторых синтаксических особенностях диалогической речи в современном русском языке.: Автореф. дисс ... канд. филол. наук. - М.: 1953. 115 с.

ликларнинг мураккаб табиати мулокот назари-ясига прагматиканинг энг долзарб масалалари-дан бири сифатида карашни талаб килади. Мав-жуд алока жараёнини моделлаштириш хамиша прагматик йуналиш билан боFланади.

Муайян нутк,ий вазиятда сузловчи маълум бир коммуникатив максадни кузлаб, хамсухбатига туFридан-туFри ёки билвосита таъсир утказади. Коммуникатив мак,сад, шунингдек, сузловчининг субъектив муносабати, алок,анинг таъминланиши, нуткий вазиятнинг узи хам лисоний воситалар-нинг танланишига, мулокот мавзуси ва шаклига доимо таъсир к,илади. Бошк,ача айтганда, сузловчи кузланган натижага эришиш учун к,атъий харакат усулларига риоя к,илиши лозим. Шунда коммуникатив максадга кура танланган лисоний бирли-клар мухим ахамият касб этади.

Халк таълими вазирлиги ва Бирлашган Мил-латлар Ташкилотининг Болалар жамFармаси (ЮНИСЕФ) жамFармаси билан биргаликда "Узбекистонда дарсликлар тайёрланиши, чоп эти-лиши ва кулланилиши сохасини тартибга солувчи сиёсат тахлили" кулланмасида "таърифларни укувчилар хотирасига утказишга йуналтирилган урганишни енгиб утиш"га таълимнинг тегишли боскичига мос булган тил ва таркибий тузил-мага эга педагогикага асосланган дарсликлар укитувчиларга укувчиларнинг нафакат амалий билимларни олишларини, балки талкин килиш, фикрлаш, самарали мулокот ва ижодкорлик кобилиятларини ривожлантиришини таъмин-лаш учун хам кенг имкониятлар яратишда ёрдам беради", - деб таъкидланган2.

Бу каби ёндашув эса, умумий урта таълим мак-таби укувчиларида коммуникатив компетент-ликни ривожлантириш тузилмаси, компонентлари, мезонлари ва курсаткичларини аниклаштириш, укувчиларда коммуникатив компетентликни ривожлантириш модели ва дидактик таъмино-тини такомиллаштиришни такозо этди.

Бирмингем университети профессорлари Sinclair ва Coulthard (матн давомида - Синклэар, Каулфард)ларнинг дискурс бирликлари иерар-хиясига асосланган укитувчи-укувчи сузлашуви

2 Халк таълими вазирлиги ва Бирлашган Миллат-лар Ташкилотининг Болалар жамFармаси (ЮНИСЕФ) жамFармаси билан биргаликда "Узбекистонда дарсликлар тайёрланиши, чоп этилиши ва кулланилиши сохасини тартибга солувчи сиёсат тахлили". - Тошкент

2020., 1 5 бет.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2021, 3 (100)

Mogenu xaM Mamxyp 6yngu. 5upMUHreM yHUBep-cuiTeTuga MaKTa6 gapcnapugaru cy3namyB guc-KypcHu Taxnun K,u^u6, gacrna6KU TagKUKoT cu^a-Tuga MaKTa6 curn^xoHanapuga gucKypc cTpyKTypacu ypraHungu1.

5upMuHreM Mogenu gucKypc Taxnunura 6upgaH-6up TyFpu eHgamyB 6ynMacnuru MyMKUH, neKUH y HyTK aKTnapuHu ypraHum 6unaH 6ofnuK, 6ynraHnuru yMyH oggufi Ba Karra axaMuaTra эragмp. CuiHKneap Ba Kayn^apg MaKTa6 cuiH^xoHanapuga Maxannufi ranupyBMunap Tunuga yMpafiguraH HaMyHaHu Taxnun Kungunap, yKUTyBMU Ba yKyBMunap y3 ponnapu 6yMuMa ranupumraHga ynapHUHr cyx6a™ xyga xaM cTpyKTypanaHraH KypuHumra эra. (T = yKUTyBMU, P = ranupaguraH xap KaHgaM yKyBMu).

YKuTyBMu gucKypcHu "Tyfpu..." 6unaH 6omnaMgu Ba "TyFpu, энgм..." 6unaH TyrannaMgu. YKUTyBMU gapcHuHr 6up KucMugaH ukkuhmu KucMura nay3a-cui3 yTMaMgu. y yKyBMunapura xap 6up $a3aHUHr 6omnaHumu Ba oxupu xaKuga "xo3up" Ba "Tyfpu" cy3napuHU y3ura xoc мнтoнaцмa 6unaH K,ynna6, cur-Han 6epagu. YnapHU caBon Ba xaBo6napgaH u6o-paT nap^aHMHr xap ukku ToMoHuga $peMM (frame) napra aMnaHTupagu. CuiHKneap Ba Kayn^apg 6yH-gaM rannap Ba3u$acuHU "paMKa xapaKaTu" nap ge6 aTaMgu. MKKUTa "paMKa xapaKaTu", ynap ypTacugaru caBon-xaBo6nap KeTMa-KeTnuru. 5yHu ynap "TpaHc-$opмaцмa" ge6 aTagunap. 5yHga Tun BocuTacuga HUMa 6axapunaan™ geraH caBon naMgo 6ynagu. Ym6y cuH^xoHa cy3namyBU napMacu xyga cTpyKTypanaHraH Ba ^opMangup, 6yHgaM Typgaru ^petfM-nap 6omKa 6up KaHMa Ba3uaTnapga xaM yMyMufi 6ynumu MyMKuH. CuHKneap Ba Kayn^apg cuH^xoHa cy3namyBU crpyKTypacuHU KyMugaruMa apaTumgu:

1. yKUTyBMU HuMaHugup cypaMgu (- HuiMa 6y?),

2. YKyBMu xaBo6 6epagu (- 5onTa),

3. YKuTyBMu xaBo6Hu TacguKnaMgu Ba u3oxnatfgu (- Xa, 6y 6onTa).

TaKpopnaHaguraH 6y HaMyHaHu K,yMugaruMa Tac-Hu^namuMM3 MyMKUH:

1. CypoB - T

2. XaBo6 - P

3. LUapx - T.

5y KeMuH 6u3ra CXW-CXW-CXW-CXW (Ba XoKa3o) MyHTa3aM crpyKTypacuHU 6epagu. ynap

1 Sinclair, J. McH., and R. M. Coulthard. 1975. Towards an Analysis of Discourse. -Oxford: Oxford University Press. -265 p.

opacugaru MerapanapHu KyMugaruMa 6enrunamu-Mu3 MyMKMH! (/ = C/X/W // = CXW//CXW//CXW)

Pyc onuMnapu A.H.5apaHoB Ba B.M.CepreeBnap2 apryмeнтaцмa gmcKypcHUHr Maxcyc maKnu 6ynraH ^UKpnap KapaMa-KapmunuruHu xan Kunum yMyH Tun BocuTanapugaH ^oMganaHum 6unaH xapaKTep-naHaguraH Bep6an MynoKoT xogucacuHu KyMugaruMa TacBupnaMgu:

1) ranupyBMu 0 HyK,Tau Ha3apHu unrapu cypagu;

2) ranupyBMu npono3u^uflnapu u^oganaHraH S1, S2 _ Sn ^MKpnapuHM aMTagu (nponoзмцмoнan Ma3-MyHHUHr mapTu);

3) S1, S2 _ Sn ^MKpnapuHMHr onguHra cypunumu 0 "HyKTau Ha3apHu acocnamra ranupyBMMHMHr ypu-Humu" ge6 xuco6naHagu, atHM BWUTyBMUHU 0 HuHr MaK6ynnurura umoHTupum (MyxuM mapT).

4) ranupyBMu xuco6naMguKu,

a) эmuтyвмu 0 hu Ka6yn KunMaanTu;

6) эmuтyвмu S1, S2 ... Sn hu Ka6yn KunaanTu;

b) эmuтyвмu S1, S2 . Sn hu 0 hu acocnoBMu cu^anga Ka6yn KunaanTu (u6TugouM mapTnap).

5) ranupyBMu xмco6naмgмкм, a) 0 MaK,6yn, Ka6yn Kunca 6ynaguraH;

6) S1, S2 ... Sn hu Ka6yn Kunca 6ynagu;

b) S1, S2 . Sn 0 hu acocnaMgu (caMuMuMnuK mapTu).

Эtтu6opnu xuxaT myHgaKu, ^aKaT (1) Ba (2) nyHKTnap 6upranuKga apryMeHTnam HyTKuM aKT-nap npono3u^uoHan Ma3MyHu cu^aTuga TacBup-naHumu MyMKuH. TatKugnam KepaKKu, xeM K,aHgaM anoxuga HyTK,uM aKT ^uKp £ku apryMeHTnam opK,anu TymyHTupuna onMaMgu. 5y aKTnap ^aKaT guaneK-tuk 6upnuKga MaBxyg. Wy ca6a6gaH apryMeHTnam xaK,uga MaKpoHyTK,uM aKT cu^aTuga TamKun этyвмм 6ynaKnap KaHgaM xapaKTepnu xycycuaTnapra эгa? Yhu 6axonoBMu xyKM eKu Moganb npeguKaTnu xyKM 6unaH, atHu $aK,aT Mat^yn eKu HoMat^yn Tap3uga 6axonam MyMKuH 6ynraH ^uKp ge6 K,apacaK 6ynagu. "CaMuMuMnuK" TepMuHu ypHura "Ka6yn Kunca 6ynaguraH", "MatKyn" TepMuHnapuHuHr umnaTu-numu apryMeHTnamHuHr ^opMan-MaHTuKuM Tac-BupnaHumugaH yHuHr nuHrBucTuK Ba aKcuonoruK TacBupnaHumu tomoh MyxuM KagaMgup.

Apryмeнтaцua cy6teKTUHUHr Ma^cagu xaK^KuM MaH6anapgaH xaK^K^M xynocanap MUKapuw эмac, ^uKpHu MaK6yn apryMeHTnap opKanu "Ka6yn

2 5apaHoB A. H., CepreeB B. M. EcTecTBeHHo-a3WKoBaa apryмeнтaцмa b noruKe npaKTmecKoro paccyxgeHua // MwmneHue. Korнмтмвнwe HayKu. 1/lcKyccTBeHHbiM uHTen-neKT. — M., 1988. C. 104—119

3AMOHABMM TAl^MM / COBPEMEHHOE 0BPA30BAHME 2021, 3 (100)

килса буладиган", "маъкул" фикрга айланти-риш. Хамсухбат фикрини кабул килинганда мулокотнинг иккинчи иштирокчиси унинг хакконийлигига (туFрилигига) кушилади. Шун-дай килиб, "фикрни кабул килса буладиган фикрга айлантириш" дегани "оппонентни ишонти-риш" дейиш билан бир хил маънони англатади. Фикрни кувватлайдиган аргументлар белги ёки сабаб табиатига эга булиши мумкин. Биринчи холатда аргумент пропозициялари ва фикр уртасида биргаликда мавжуд булиш муносабат-лари урнатилади.

Аргументлашнинг иллокутив кучи интенсив-лигини оширишга хизмат килади ва уз навбатида аргументлашни ишончлирок,, макронуткий актни муваффакиятли булишини таъминлайди.

Бирмингем университети профессорлари Синклэар ва Каулфардларнинг мактаб дарсла-ридаги укитувчи ва укувчи сузлашув структу-раси билан А.Н.Баранов ва В.М.Сергеев томони-дан таклиф этилган коммуникатив максадни аргу-ментлаш ёндошувини уЙFунлаштириш бизга мактаб укувчилари коммуникатив компетентлигини бахолашда дискурс тахлил имкониятларини оши-ради.

Бугунги кунда мактаб дастурларида укувчиларнинг коммуникатив компетентлигини бахолашнинг ягона ва умумэътироф этилган илмий ёндошувлар мавжуд булмаган шароитда биз томондан мактаб амалиётида жорий этиш тав-сия этилаётган дискурс тахлил энг мувофик, усул ва у укувчиларнинг коммуникация борасида ижти-моий ахамиятга эга булган таълим ютукларига

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

эришишини белгилайдиган педагогик узаро фао-лиятнинг асосларини тахлил килиш имкониятларини яратади.

Хулоса ва амалий таклифлар.

1. Дискурс тахлил укувчиларнинг эркин фикр алмашиш, муносабат билдириш, бир-биридан урганиш ва ургатишга имкон берадиган дустона, ижодий мухит яратиш лаёкатлари объектив бахоланибгина колмай, мазкур инструментдан фойдаланиш ижтимоий фаол фукарони, хаётда дуч келинадиган муаммоларни хал килишда вази-ятларни купрок мухокама килиш, бошкаларга тушунтириб бера олишда кутилган самарани олишга кобилиятлари аникланади.

2. Замонавий ишбилармонлик дискурсида манфаатга эришиш ва коммуникатив максадга мувафак,к,иятлилик алохида соха кобилияти сифа-тида эътироф этилар экан, мактаб мухитидаги таълим жараёнида укувчиларни келажакда муваффакиятли хаётга тарбиялаш ишида уларнинг мулокотларини дискурс тахлил килиш оркали максадли ривожлантириш максадга мувофикдир.

3. Мактаб укувчиларининг коммуникатив компетентлигини самарали ривожланти-ришга устуворлик берган таълим муассасалари рахбарлари, педагогик жамоалар ва услубшунос-лар томонидан ушбу дискурс тахлил имкониятла-ридан фойдланиш оркали укувчиларнинг ижтимоий ахамиятга эга булган таълим ютукларига эришишни таъминловчи психологик-педагогик шароитни яратади.

Адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2013 йил 8 майдаги "Узлук-сиз таълим тизимининг чет тиллар буйича давлат таълим стандартини тасдиклаш туFрисида"ги 124-сон карори.

2. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2017 йил 6 апрелдаги "Уму-мий урта ва урта махсус, касб-хунар таълимининг Давлат таълим стандартларини тасдиклаш туFрисида"ги 187-сонли карори.

3. Тоирова Г. "Прагмалингвистика" луFати. - Тошкент: «Akademnashr» 2016 й. 9 б.

4. Klemensievicz Z. Zarus ksladni polskiej, Warszawa, 1957.

5. Mucarousky U. Dialog a monolog w "Lesty filologicke", Praha, 1940. - № 6

6. Essen O. Grundzuge der hochdeutschen Satzintonation, Hamburg.

7. Шведова Н.Ю. Очерки по синтаксису русской разговорной речи: Автореф. дисс ... д-ра филол.наук. - М.: 1958.

8. Михлина М.Л. Из наблюдений над синтаксисом диалогической речи: Автореф. дисс ... канд. филол.наук. - Л.: 1955.

9. Винокур Т.Г. O некоторых синтаксических особенностях диалогической речи в современном русском языке.: Автореф. дисс ... канд. филол. наук. - М.: 1953.

10. Harris Z.S. Analyse du discours // Languages, 1969. - №13. - P. 8-45.

11. Harris Z.S. Notes du cours de syntaxe. - Paris: Ed. du Seuil, 1976.-238 p.

12. Dubois J., Giacomo M. et al. Dictionnaires de linguistique. - Paris: Larousse, 1973. -516 p.

13. Демьянков В.З. Доминирующие лингвистические теории в конце XX века / В.З.Демьянков // Язык и наука конца XX века. - М.: Российский госуд. гуманит. университет, 1995. - С. 239 - 320.

14. Степанов Ю.С. Язык и метод. К современной философии языка / Ю.С.Степанов. -М.: "Языки русской культуры", 1998. - 784

15. Хазратк,улов А.Х. Диалогик нутк, синтаксисининг баъзи хусусиятлари. -Карши: Насаф, 1978. - Б. 36.

16. Раупова Л. "Диалогик нуткнинг дискурсив талкини". Т.2010 й.

17. Толстих В.И.С чего начинается личность: сборник. -М., 1984. -С.99.

18. Халк таълими вазирлиги ва Бирлашган Миллатлар Ташкилотининг Болалар жамFармаси (ЮНИСЕФ) жамFармаси билан биргаликда "Узбекистонда дарсликлар тай-ёрланиши, чоп этилиши ва кулланилиши сох,асини тартибга солувчи сиёсат тах,лили". Тошкент 2020.

19. Sinclair, J. McH., and R. M. Coulthard. 1975. Towards an Analysis of Discourse. Oxford: Oxford University Press. -265 p.

20. Баранов А. Н., Сергеев В. М. Естественно-языковая аргументация в логике практического рассуждения // Мышление. Когнитивные науки. Искусственный интеллект. — М., 1988. С. 104—119.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.